Povodom

Vučićev novi „nadređeni" na novom zadatku: bivši komandant NATO „vazdušne kampanje" nad Srbijom, u misiji „mirne predaje Kosova"!

SLUČAJ FANTOMA IZ LONDONA

Evroatlanska vojno-politička i diplomatsko-obaveštajna zajednica, dobila je čoveka koji će u narednim mesecima dirigovati „balkanskim pitanjem", a pre svega Srbijom i Kosovom. On je Lord Stjuart Pič, i biće svakako ličnost 2023. godine na Balkanu, a posebno u Srbiji. Možda mu sleduje i svetska slava (na Zapadu), kao čoveku koji je kao visoki oficir Njenog Veličanstva bombardovao Srbiju 1999., i koji je na kraju „ohrabrio" nekadašnjeg ratnog huškača, A. Vučića da ponudi „trajni mir" Albancima i prizna postojanje samoproglašene države Kosovo. Lord Stjuart Pič nimalo ne liči na Ričarda Holbruka, nekadašnjeg američkog diplomatu, ali mu je zadatak isti: ko ne sluša njegove „poslanice", slušaće oluju. Ne liči čak ni na stare brutanske lordove iz devedesetih, poput Ovena i Karingtona kojima je Jgoslavija „izdahnula na rukama". Lord Pič ima drugi zadatak. Njemu je poveren mandat da sahrani režim Aleksandra Vučića, uspostavi novu, reformisanu vojnu upravu nad paralizovanom Bosnom i Hercegovinom, te da u danima „konačnog rešenja" za Kosovo podigne diplomatiju Velike Britanije iz blata u zvezde i nanovo zakuca na vrata Evropske unije. „Povratak u velikom stilu" zapravo bi spasio Veliku Britaniju od ekonomskog i političkog kolapsa nastalog nakon njenog izlaska iz EU. A, ko će plaćati Vučićeve dugove nakon njegovog ukinuća, hoće li Britanija koja ga je instruisala da napravi haos u Srbiji? Kako će građani Srbije živeti nakon naprednjačkog pakla?

Nikola Vlahović

Evropska komisija uz saglasnost vlade SAD i Velike Britanije, sprema „urgentnu Kontakt grupu" za Srbiju kojoj će rok delovanja biti ograničen na nekoliko meseci. Do isteka zadatog roka, posao oko „uzajamnog" priznanja samoproglašenog Kosova i Srbije i uvođenja sankcija Rusiji (od strane režima Aleksandra Vučića), mora biti završen. Ovaj već potrošeni diktator dobiće vrlo brzo i jednog „zavrtača ruku", ovlaštenog egzekutora, sa sličnim (neograničenim) ovlaštenjima koje je imao i pokojni američki diplomata Ričard Holbruk (1999). Izvori ovog magazina u Berlinu i Beču, raspolažu informacijom da će taj novi „Holbruk" biti Britanac, lord Stjuart Pič.

U danima kad Aleksandar Vučić traži javnu raspravu o sadržaju „papira" koji niko nije video, koji nije službeni dokument i još nema dokaza da uopšte postoji, jedno je jasno: cilj mu je "nemoguća misija"- da izigra Brisel, da bude sa Rusima a protiv Rusa i da istovremeni bude američki pion na Balkanu.

Izvor iz EU administracije u Briselu raspolaže informacijom da obaveštajne službe dve najveće evropske sile, imaju procenu da Aleksandar Vučić i njegovi najbliži ljudi (upleteni u ogromna, multimilionska dugovanja) imaju samo tri države u koje mogu da pobegnu. Nijedna od njih nije u Evropskoj uniji i na evropskom kontinentu, niti je u sastavu britanskog Komonvelta. Reč je o dve azijske i jednoj latinoameričkoj državi. Pomenutom procenom, obuhvaćena je i realna mogućnost unutrašnjeg sukoba u Srbiji tokom narednih meseci, i to između „zbrinutih" delova lojalnih vladajućem režimu i onih koje je A.Vučić beskrupulozno opljačkao, iskoristio i prevario.

U tom opštem sukobu koji je u „naprednjačko-radikalskoj" Srbiji skoro izvestan, kako se u proceni nemačkih i francuskih obaveštajnih službi tvrdi, a prema tvrdnji izvora ovog magazina, našla bi se i masa raznih kriminalnih „paravojski" koju je vladajući režim stvorio na temeljima lažne rusofilije i lažnog srpskog patriotizma

No, da bi bilo jasnije u kom pravcu se kreće (i odakle kreće) poslednji čin Vučićeve veleizdajničke avanture, započete pre deset godina, treba uočiti nekoliko važnih činjenica.

Naime, već pomenuti Ser Stjuart Pič (Stuart William Peach), „novopečeni" britanski lord koji je tu titulu dobio ukazom kralja Čarlsa III, na dan 21. novembra prošle 2022. godine, sastao se sa Aleksandrom Vučićem 17. januara ove 2023. godine.

Uvaženi lord Pič, u poslednje vreme pojavljuje se u svojstvu „Specijalnog izaslanika Velike Britanije i Severne Irske za Zapadni Balkan" (puni naziv funkcije). Kao takav, do sada je par puta dolazio u kratke posete Vučiću (a, dolazio je i Vučić njemu, prilikom zvaničnih i nezvaničnih poseta Londonu). Britanska vlada je nakon izlaska iz Evropske unije ostala bez većeg uticaja na politička zbivanja na Balkanu, pa je nova strategija Forin ofisa i čitave britanske obaveštajne zajednice, bila jasna: to je povratak u EU i bekstvo iz takozvanog „Brexita".

Odakle početi, bilo je prvo pitanje sa kojim se spoljnopolitička elita u Londonu suočila. Naravno, procenjeno je da se povratak Britanije u Evropsku uniju najbolje može izvesti od Balkana, omiljenog kriznog žarišta, i Srbije koju Britanija i danas smatra svojom kolonijom. Rat u Ukrajini i kriza zapadne diplomatije, stvorili su idealan momenat za „solo" nastup jedne diplomatsko-obaveštajne ličnosti sa vojnim pedigreom, kakav je britanski lord Pič.

Ovaj blagoglagoljivi čovek, uvek ljubazan i predusretljiv prilikom susreta sa srpskim diktatorom, dobio je specijalan zadatak od svoje vlade (a prećutno i od Evropske komisije), da „reši kosovsko pitanje" u sadejstvu sa nemačkim i francuskim diplomatama.

Pomenutog datuma (17. januara), i to je saopšteno na poseban način Aleksandru Vučiću, s tim što mu lord Pič nije pretio niti ga ucenjivao. To britanski lordovi, njihov Forin ofis, MI6 i slične „firme", rade na drugi način. Oni samo „ohrabruju" svoje marionete, svoje ekonomske ubice i svoje vazale u kolonijama, na pogubne odluke, dobre za Britaniju a dugoročno štetne za „tamo neka plemena", u ovom slučaju na Balkanu.

U vrlo kratkom zvaničnom saopštenju sa poslednjeg susreta Piča i Vučića, piše da je razgovarano o situaciji na Kosovu i Metohiji i regionu, kao i o bilateralnim odnosima, da je srpski diktator čestitao Specijalnom izaslaniku Ujedinjenog kraljevstva na imenovanju u Dom lordova, te „na podršci i finansijskoj pomoći koju Britanija pruža Srbiji, posebno kroz nekakav „Fond za dobru upravu" (o čemu javnost u Srbiji uglavnom ne zna ništa).

Samo jedan dan nakon sastanka Lorda Piča i Vučića, predsednik Ruske federacije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se Srbiji i ( i još nekim zemljama Zapadnog Balkana) zabranjuje dalje isporuka nafte tim zemljama, isporuka nafte zabranjuje zbig ograničavanja cena ruske nafte i naftnih derivata. Odluka je stupila na snagu 1. februara 2023. godine.

Na ovom mestu treba pomenuti da su Vučićeve „zakletve" Moskvi i Londonu, došle na probu. Koja od te dve „zakletve" na vernost danas ima veću težinu? Da bi bilo jasnije ko mu je stvarni „zapovednik" u ovoj situaciji, treba pogledati i nešto od biografije ovog visokog britanskog oficira.

Naime, lord Stjuart Pič, taj na prvi pogled fini gospodin, nedavno ovenčan titulom lorda, rođen je 1956. godine i tokom vojne karijere bio je i komandant Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Bio je raspoređen kao komandant vazduhoplovstva NATO-a na Kosovu 2000. Lično je komandovao bombardovanjem tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, a nakon toga je bio još i načelnik obaveštajne službe odbrane 2006. godine, zatim načelnik zajedničkih operacija 2009. godine i prvi komandant komande združenih snaga u decembru 2011. godine, pre nego što je imenovan za zamenika načelnika Štaba odbrane u maju 2013. godine. Konačno, do penzionisanja, bio je na funkciji predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO pakta od 29. juna 2018., kraja junu meseca 2021. godine.

Danas, na početku 2023. godine, lord Stjuart Pič započinje svoju političko-obaveštajnu akciju za račun svoje vlade i čitave zapadne vojno-diplomatske alijanse. Na redu su brutalne ekonomske, diplomatske i političke sankcije koje će nekanova (formalna ili neformalna) "Kontakt grupa" predočiti, ne samo Vučićevom režimu, nego i javnosti, u slučaju da mali balkanski samodržac ne obavi u najkraćem roku ono zbog čega su ga na Zapadu i tolerisali deset godina. Dakle, bezuslovno priznanje albanskog Kosova i bez dalje rasprave, pridruživanje evropskim ekonomskim i drugim sankcijama prema Rusiji.

Drugi važan čovek koji je planiran da zajedno sa već iskusnim „bombarderom" kakav je lord Pič, započne kratkoročnu akciju „zavrtanja ruku" odlazećem srpskom diktatoru, svakako je bivši poslanik nemačkog Bundestaga i važan funkcioner stranke „Zeleni", Manuel Saracin.

Zvanični Berlin je nedavno imenovao Saracina kao specijalnog izaslanika za region takozvanog Zapadnog Balkana, u trenutku dok je predsednica njegove stranke (Analena Berbok) u Bundestagu doslovno izjavila da je Nemačka u ratu sa Rusijom i da to tako treba razumeti.

Od Manuela Saracina se može očekivati da Vučiću isporuči termine za izvršenje obaveza i da mu predoči lične sankcije koje će da snosi ukoliko bude „probio termine". A, kakvu je „političku školu" prošao Saracin najbolje govore i ove činjenice.

Naime, ovaj „zeleni jastreb" bio je ključna ličnost u pregovorima o formiranju takozvane semafor koalicije Socijaldemokratske partije (SPD), Zelene stranke i Slobodne demokratske partije (FDP) nakon saveznih izbora 2021. Saracin je bio i deo delegacije svoje stranke u radnoj grupi za Evropske poslove. I kad je malo „podigao nos", odmah se dohvatio Balkana i prostora nekadašnje Jugoslavije, kao navodno veliki poznavalac prilika. Ne tako davno, sredinom prošle godine, u jednom razgovoru za agenciju Dojče Vele (DW) govorio je i promenama granice na teritoriji bivše Jugoslavije, pa je između ostalog ponavljao već otrcanu frazu o tome da su „granice u regionu regionu nepovredive i moraju da ostanu nepovredive" i dodao kako se „veoma raduje" što je tu istu mudru misao izgovorio i njegov ministar spoljnih poslova Hajko Mas, i to u Prištini, „da umiri uplašene Albance" od mogućih tektonskih promena granica, koje zagovaraju neki bivši agenti CIA (teza o mogućoj Velikoj Srbiji i Velikoj Albaniji koju mnogi kosovski Albanci već vide kao „preseljenje vlasti u Tiranu, a to im se nikako ne dopada).

Tom prilikom je Hajko Mas pred albanskim političarima izgovorio i jednu „epsku" rečenicu: „Idejama o etničkom povlačenju granica je mesto na smetlištu istorije". I to u sred skoro etnički očišćenog Kosova od Srba, kojih tamo uskoro neće ni biti.

I dok ovakve bezumne izjave pojedinih nemačkih poslanika (poput Hajka Masa ili Analane Berbok) niko razuman na Zapadu ne shvata za ozbiljno, što govori o potpunoj konfuziji nemačkog političkog bića, još gore se ponašaju institucije Evropske unije u Briselu. Tako, na primer, evropski komesar Žozep Borelj javno i tajno kritikuje i govori sve najgore o svom podređenom, izaslaniku za Kosovo, ali nema nameru da ga smeni. U praksi, slične pojave se dešavaju i sa drugim „važnim i velikim" državama i zajednicama, od kojih svaka ima svoga „izaslanika za Kosovo", čime valjda dokazuju da su bitne na međunarodnoj političkoj sceni.

Tako je sa vladom SAD, vladom Velike Britanije, a takođe i sa vladama Francuske i Nemačke, te povremeno vladama Norveške ili Holandije (u nekoj posebnoj formi). Najnovija težnja Evropske komisije, da režimu Aleksandra Vučića „uspostavi" novu, „Urgentnu kontakt grupu", samo je još jedna u nizu besmislenih igara oko konačnog priznanja Kosova od strane vlade u Beogradu. Ovaj put, izgleda sve znatno ozbiljnije, jer su u čitavu strategiju za „konačno rešenje" uključeni doslovno svi važni faktori: zemlje takozvane KVINTE, dakle, vlade najvažnijih zemalja Evropske unije, SAD i Velike Britanije.

Već duže vremena, i pre početka rata u Ukrajini, sve je teže utvrditi ko se čime zapravo bavi u institucijama Evropske unije. Jedino je sigurno da ogroman novac evropskih poreskih obveznika ide u džepove gigantske birokratije u Briselu i njenim filijalama u svim zemljama EU i zemljama kandidatima za članstvo u toj zajednici. I u takvoj atmosferi, potpune konfuzije, desio se i poslednji sastanak nemačkog kancelara Olafa Šolca sa odlazećim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Vašingtonu, gde je doneta odluka iza zatvorenih vrata da će se Nemačka, Britanija i Amerika u naredne tri godine suočiti sa sopstvenim konfliktima i rešiti za početak probleme Zapadnog Balkana. I tu počinje priča o gore pomenutom lordu Stjuartu Piču, koji je već viđen kao ključna figura „konačnog rešenja" za Srbiju i Kosovo.

tome govori i činjenica da je odmah nakon tog sastanka sa Bajdenom, jalovi pregovarač Miroslav Lajčak dobio zadatak da ode na „kratak brifing", tako reći na informativni razgovor u kabinet Ser Stjuarta Piča. Izvor ovog dvonedeljnika je čitao Lajčakov izveštaj sa tog sastanka, iz koga se vidi da je „novopečeni" britanski lord već imenovan za nekog novog prokonzula za Zapadni Balkan, u ime čitave angloameričke vojno-diplomatske alijanse. U tom smislu je jasno i zbog čega je Aleksandar Vučić onoliko pompezno čestitao lordu tek stečenu titulu, prilikom njegove poslednje posete zgradi Predsedništva u Beogradu.

Na jednom od novijih sastanaka evroatlanskih apostola, ovom prilikom u Budimpešti, lord Stjuart Pič očigledno u svojstvo „novog vođe" evroatlanske sile, žestoko je kritikovao Evropsku uniju u koju Britanija želi da se verati, pa je između ostalog rekao i ovo: „Očigledno nemamo jedinstvo između birokratije Evropske komisije, koja ne može između sebe da se usaglasi, i Vašintona i Londona...

Svet se malo vraća unazad na devesedete, pa će ovde na kraju da se pojavi kontakt grupa za Balkan, bez Rusije. Dakle, Kvinta (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija)." Postavlja se nakon svega i pitanje: koja je pozicija Britanaca ako je poznato da nisu deo briselske administracije? Očigledno, ona stara, špijunska, obaveštajna, transatlanska, koja ima samo jedan cilj, da upravlja svetom i eksploatiše najsiromašnije delove sveta, potpaljuje sukobe i vrši nadzor tokom „izmirenja". Ali, zlo nasleđe britanske imperije danas ne počiva ni na jednom od starih temelja.

Zato je vladi u Londonu potrebna alternativna imperija, kojom može da upravlja preko svoje stare industrije špijunaže i podmetanja, makar bila i slaba i razjedinjena kao što je Evropska unija. Pojava Stjuarta Piča kao personifikacije nove politike Londona, zapravo je stara podvala: Evropski parlament i Evropska komisija će donositi zaključke, preporuke i mišljenja, a britanski operativci će stvari rešavati „na terenu". Tako nešto treba očekivati i u slučaju Srbije i već pogubljenog režima Aleksandra Vučića. Već sada je jasno da će „inkvizicija" iz Londona obaviti ritualnu egzekuciju.

Očigledno u velikoj socijalno ekonomskoj pa i političkoj krizi, Velika Britanija čini sve da se vrati u „staro jato" i nametne se Briselu kao jedan od najbitnijih tutora. Hvatanje malog balkanskog diktatora Aleksandra Vučića „za uši", zgodno je i u „pedagoškom" smislu, jer je takva demonstracija sile istovremeno i poruka svim britanskim plaćenicima, kako će proći kad nisu disciplinovani. Britanske službe na Vučićevom primeru pokazuju ko mu je stvarni politički „tata" i u čijoj obaveštajnoj agenciji (MI6) je dao „svečanu obavezu" pre jedne decenije kad su mu u odajama ove službe dali mandat da divlja po Srbiji, u zamenu za slepu poslušnost.

Istina, Britanija ima svoje stare kanale uticaja, ne samo u Srbiji nego i na čitavom Balkanu. Britanske obaveštajne službe su preko Katara i Emirata, godinama unazad radile na finansiranju Vučićevog režima i brutalnom zaduživanju Srbije i njenih građana. Tim dolarima i preko tih veza, finansirana je politička mafija i u Srbiji i na Kosovu. Čak su dogovarani o odrađivani poslovi narko kartela, lokalnih bandi ali i zajednički poslovi albanskih i srpskih ratnih profitera. Britanija i ovom prilikom računa na te poluge paralelne moći. To govori da će i u nastavku događaja u Srbiji i na Balkanu, Evropska komisija biti čisto birokratska institucija, a da će realizaciju na terenu raditi neko drugi.

Vučiću neće pomoći ni to što nudi ostavku u stranci, što pokušava da odgodi konačni kraj raspisivanjem izbora, što planira da se na tim izborima kandiduje za premijera...Ništa od svega toga neće stići da uradi, jer ga čekaju „penali". Skupi, multimilionski penali. Čak ni milijarde evra i dolara koje kontroliše, neće moći da ga „zakrpe". A, poverioci su mu kao besni psi. Jedva čekaju svoj trenutak.

Ukoliko se oduči na bekstvo, usled drame koja mu sleduje, Vučić neće otići bez „otpremnine", ali ne onakvoj kakvoj se nada. Ovaj šizoidni samodržac, očigledno ne zna kako su prošli svi koji su finansirani od strane najvećih angloameričkih službi. O tome je detaljno pisao i bivši agent CIA-e, Robert Bauer, u knjizi "Tajne Bele kuće" objašnjavajući američke metode finansiranja političara u nekadašnjoj Jugoslaviji, sa ciljem potpaljivanja verske i nacionalne mržnje između Srba, Hrvata i Bošnjaka i konačno likvidacije dotadašnje zajedničke, stabilne i prosperitetne države. Bauer je početkom 1991. boravio u Bosni i Hercegovini, kao deo specijalnog špijunskog tima u operaciji "Istina".

U Sarajevo je stigao helikopterom 12. januara te godine sa još tri agenta, sa zadatkom da prati „srpske teroriste". Imali su čak i dokumentaciju o toj izmišljenoj grupi „terorista", pa u knjizi u vezi sa tim kaže:

„Dali su nam dokumentaciju o nepostojećoj grupi Velika Srbija, u kojima su bili detaljno opisani njihovi navodni planovi za niz bombardovanja ključnih zgrada u Sarajevu. Ova grupa nikada nije postojala, ali naša misija je bila da širimo paniku. Dobili smo zadatak da izaberemo žrtvenog jarca koji će biti optužen za sve. Neko ko će biti odgovoran za rat i nasilje. Srbija je izabrana jer je bila naslednik Jugoslavije. Ta operacija je trajala nekoliko meseci i zvala se Pravda".

Takozvana „mirovna operacija" komandanta NATO vazduhoplovstva, Stjuarta Piča imala je zadatak da 1999. godine bombarduje Kosovo i ondašnju Vojsku SRJ, zbog izmišljene vojne akcije (koja, dakle, nije nikada postojala) pod imenom „Operacija Potkovica".

A, kako se njegova sadašnja diplomatska misija zove, saznaće uskoro evropski izvori ovog dvonedeljnog magazina. Jedno je već poznato: njegova misija u Srbiji i na Kosovu, dobila je kodno ime.

A 1.

Da se ne zaboravi: dogodilo se 25. novembar 2018. godine

„U ovom trenutku u konačnoj su fazi tajni pregovori o tome gde treba da prođe, ne više administrativna linija razgraničenja, već zvanična međudržavna granica između Srbije i buduće 'Republike Kosovo, članice Ujedinjenih nacija.

Taj krajnji cilj pregovora se može dogoditi samo uz zvaničan potpis Beograda. Ali ako se to dogodi, Aleksandar Vučić sebi neće dozvoliti sudbinu Slobodana Miloševića koji je nakon što je potpisao Dejton ubrzo prestao da bude 'faktor mira i stabilnosti'. On se neće zaustaviti, nakon što pređe most kosovske izdaje"