Na licu mesta
Armija obespravljenih
zrenjaninskih radnika najavljuje osvajanje kazana
Narodne kuhinje
Ako im
i tamo zaprže
èorbu
Više od
pet hiljada obespravljenih i poniženih zrenjaninskih radnika
iz desetak nekada najjaèih jugoslovenskih firmi koje su pred
bankrotom ili gašenjem, sprema se da
do kraja ove godine okupira prostor ispred zgrade Crvenog krsta u grèevitoj potrazi za
spasom od gladi
Zoltan Horvat
Nakon višemeseènih bezuspešnih štrajkova ispred
Gradske kuæe, zgrade lokalnog suda i uèestalih šetnji ulicama,
ogromna veæina zrenjaninskih
radnika (Kombinat
Servo Mihalj, IPOK, BEK, Šeæerana, Fabrika tepiha Proleter, Fabrika èarapa Proleter,
Zrenjaninska industrija piva ZIP, Šinvoz, Luxol,
Žitoprodukt, Transportno
Udarnik, Banat seme i dr.), bez ikakvih
sredstava za život i
bez moguænosti da
radi ili se izbori za zasluženu penziju
nakon èetrdesetak godina
(nepriznatog, bolje reæi opljaèkanog) radnog
staža, odluèila se na
oèajnièki korak:
na juriš na Narodnu kuhinju
i na kazan
sa hranom sa ogromnim transparentom
na kojem ironièno piše - raèunajte na
nas.
Dugo najavljivano
jedinstvo armije zrenjaninskih "beskuænika" u borbi za goli
život, kulminiralo je nakon pedantno sprovedene pljaèkaške privatizacije
bogatih zrenjaninskih firmi, ignorantskog odnosa države prema
ubogom radniku, bahatog i osionog
ponašanja gradskih
otaca i majki
(neki od njih onomad, demokratski,
nazvaše aktuelne
proteste ispred Gradske kuæe mizernim
a okupljene besposlièarima) i,
najzad, ponižavajuæeg odnosa
svih institucija sistema na èelu sa
lokalnim Tržištem rada. Višedecenijska sindikalna
(ne)organizovana borba protiv vetrenjaèa uz "laku kupovinu"
veæine sindikalnih
voða i
liènu korist
"nezavisnih grupa"
i pojedinaca, najavljuje u Zrenjaninu radikalizaciju radnièkih protesta
i otimanje kazana i hrane
gladnih od gladnih.
Radnici bez
posla, plate i perspektive BEK-a i IPOK-a navode da su u prvoj
fazi radikalizacije protesta primorani na osvajanje narodnog
kazana. - Idemo u juriš na
jedan obrok dnevno i puko
preživljavanje od danas do sutra - kažu u
nekadašnjoj najjaèoj prehrambeno-preraðivaèkoj fabrici
bivše Juge
(jetrena pašteta bek
bila je dugi niz godina "the best
food" amerièke vojske).
- Platu
nismo videli blizu deset godina,
ne priznaju nam staž, ne možemo u penziju,
na Tržištu rada se prema nama ponašaju kao
prema graðanima drugog reda. Ne daju nam ni
da radimo, jer pokrajinska Vlada nam nonšalantno
odgovara da ne žele da
kreditiraju obnavljanje procesa rada, jer
smo po njihovu
kasu veoma rizièni?! Još nam
njihov èovek, iz
naših krajeva,
"soli pamet" tvrdnjom
da ne žele da
imaju ništa sa
propalom zrenjaninskom privredom. Kada su se naveliko pljaèkale naše firme,
onda je partijska birokratija uživala u odnošenju svega
živog u
Nasuprot tragiènim slikama
u trideset tri opljaèkane od
trideset osam zrenjaninskih privatizovanih firmi od poèetka privatizacije,
od kojih Mlekoprodukt, Dijamant i Brodogradilište Begej ostvaruju
najbolje poslovne rezultate, "dežurni ulepšivaèi" tragiène stvarnosti
u Regionalnoj privrednoj komori "ubiše
se" od hvalospeva
"dominantnom uticaju"
na zrenjaninsku privredu novokomponovanih uvoznih firmi prljave
tehnologije Drexler-Meyera
i Pompeye. Neukusno i bezobrazno
se hvali njihov promet setova provodnika
za startovanje motornih vozila i promet tekstilnih
proizvoda na
bazi sintetièkih vlakana.
U tim firmama se petnaestak hiljada dinara meseèno "krvavo" zaraðuje, a radnici
u šestodnevnoj radnoj nedelji sa sedamdesetak
odraðenih èasova neodoljivo
podseæaju na
Èarlija Èaplina za
proizvodnom trakom u jednoj od njegovih
briljantnih burleski "Moderna vremena".
***
Krajnje cinièno, skandalozno i sa
nevericom u zrenjaninskim propalim firmama propraæena je vest da se uveliko sprema
bogato ilustrovana monografija o blistavoj prošlosti zrenjaninske
privrede.
U najavi
monografije koautora Milenka Odoviæa, bivšeg generalnog
direktora Kombinata
Servo Mihalj, dr
Daneta Marjanca, bivšeg direktora
filijale Dunav osiguranja i svojevremeno visokog SPS funkcionera, i Miodraga Zotoviæa, kaže se da
bi svedoèenje o nekadašnjoj jakoj
zrenjaninskoj privredi trebalo da bude
ponos svim zrenjaninskim generacijama, sa posebnim akcentom
na proizvodnju zdrave hrane.
- Ne možemo da
verujemo da je u ovako teškom trenutku za Zrenjanin neko
mogao da ponudi silne novce
nekadašnjim grobarima
zrenjaninske privrede da izdaju skupocenu
monografiju. Jedan od njih
je bio na èelu Kombinata
kada je otpoèelo rasturanje
pre dvadesetak godina, a drugi je drmao politièkim maèem kao
sabljom...