Nismo
mi od ju่e
Epizoda 123
Pozivam ่itaoce da do๐u 11, marta u 18 ่asova u udruenje knjievnika Srbije, Francuska 7, na promociju mog novog
romana "Lajanje na pse". Biๆe to prilika da odgovorim na razna pitanja koja mi postavljate preko
ravnogorskih medija.
Poznajem desetak ljudi ro๐enih na Kosovu i Metohiji, koji su stariji od
sedamdeset godina, a najveๆi deo radnog veka
su tamo proveli, bili vi๐eniji komunisti่ki poslenici u svojim sredinama i zahvaljujuๆi toj ่injenici zamenili
po nekoliko viesobnih stanova i visoko plaๆenih funkcija. Logi่an sled pri่e je da su svi poslednje godine pred
penziju proveli u Beogradu, na odgovornim funkcijama i u odgovarajuๆim stanovima, koje su potom otkupili za jednodnevni deparac svoje dece.
Danas najveๆi deo njih prikazuje sebe kao rtvu
komunisti่kog sistema. Kako koji moj novi roman se pojavi i
prepoznaju u pri่i nekog od "svojih"
partijaca, zovu me i apuๆu u slualicu: "Ovo ti je prava stvar!
Samo nastavi da pie i pii o izdajnicima!"
Kada u sledeๆem romanu prepoznaju pri่u o sebi, takav
prestane da me zove i da dolazi na promocije mojih romana. Delatu je najtee kada mu
se polomi drka od sekire, a na sekiri spazi svoju
glavu i po่ne da se oseๆa kao panj
bez glave. A
zna da mu valja umirati! ao mi je i razumem nevolju mojih zemljaka. NIjedna sredina ne voli svedoke
svojih ponienja!
Komije Rake Ciganina ne bee neko vreme, a onda ga iznenada
sretosmo ponovo Drak่e Bakalin
i ja. Komija Raka nasmejan,
moderno obu่en, nosi nao่are, a uz njega tri momka sli่nog izgleda. Drak่e i ja izljubismo
se s Rakom, a Drak่e vi่e:
-Gde si bre
nema te kao demokratije u Srbiji?!
-Bata komija, veseo je Raka. Kae malo je obiao Evropu i vratio u Srbiju mladu
radnu, kolovanu generaciju.
Raka potom
pokaza na tri momka koji su uljudno i ozbiljno stajali kraj reke i pomno
pratili svaku njegovu re่. Drak่e ne miruje:
-ta je u pitanju, bre? Nije valjda
da ti ovde omalio broj saradnika?
-Bata komija Drak่e, uozbilji se Raka i re่e: "Ovde se sporo radi mora
mnogo bre da se otvaraju butici,
menja่nice, kiosci, banke! Ma
bre nismo Evropi ni za maliๆ!
Raka nas
obojicu potapa po le๐ima i izgubi se sa svojim novim
saradnicima. Drak่e je
malo stajao nem, a onda se prekrsti, pa stavi ruke oko pasa i unezvereno
izgovori:
-A ja se
pitam zato us raspisani novi
izbori?!
ศi่a Radenko je radni vek proveo na
kapiji rakovi่ke
fabrike. Penziju krcka na Julinom brdu, gde ivi od sedamdeset i pete. Svakodnevno eta oko
solitera, ่ita Tabloid, ่ita i
Crnjanskog i to po peti put. I psuje opoziciju.
Pre neki dan idem s tramvajske okretnice
passarelom i na vrhu stepenica ga sretnem.
-Kako ivuckate, pitam.
-Hvala je
bogu, jo sam bolestan!
-A, to zahvaljujete
za bolest?
-Zdraviji ne mogu da budem, a bolesniji
mogu!
-Pratite li predizbornu kampanju?
-Jok more, ta ๆe ti to? Sve su to neuhvaๆeni lovci u magli na guske. Dabe je sve
dok neko ne odgovori Srbima na najvanije pitanje.
-Koje pitanje?
-Dokle ๆe, bre, u ovoj zemlji da se
krade?!
Na Kosovu nita novo! iptari su i dalje izvo๐a่i radova, a jedini Srbi vodaju
opanke, a drugi lunjaju po Evropi, eleๆi da kupe takve opanke.
Nalogodavac se snalazi sjajno, malo unapre๐uje, malo kanjava. Nama s Kosova i Metohije,
koji smo neprijatelji nalogodavaca, preostaje samo da budemo nemi svedoci
vremena!