Zaječar

„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (20)

Za decu, radnike i glumce nema milosti

Hohštaplerska zaječarska vlast brine samo da njeni džepovi budu puni, dok sve ostalo može voda da odnese. Da bi produžili agoniju jedinog grada u Timočkoj krajini ne prezaju od obračunavanja sa decom, radnicima i neistomišljenicima, pa više gotovo niko ne veruje da se to dešava bez znanja vlasti u Beogradu.

Vuksan Cerović

Zaječarska lokalna vlast ne prestaje da šokira građane svojim stupidnim odlukama. Prvi šok je bila carska deoba 40 miliona dinara poslušnim medijima, tobože po principu projektnog finansiranja (otprilike toliko je Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo za medijske projekte u celoj Republici). Drugi je bila odluka kojom je naknada porodiljama srozana na milostinju, jer grad muči hronična besparica, a treći je ekspresno otpuštanje dvojice glumaca pozorišta „Zoran Radmilović" jer su učestvovali na protestu protiv lokalne vlasti koji je održan 9. marta ove godine i otpevali pesmicu koja nije baš prijala ušima Saše Mirkovića, nekrunisanog ali faktičkog gospodara Zaječara.

Sve to, što se svakodnevno dešava u Zaječaru, neminovno nameće dva zaključka: da lokalna vlast u ovom gradu nema pojma o poslu kojim se bavi, osim kada su u pitanju njeni džepovi i, da sve što se događa u ovom neveselom i sve neveselijem gradu, događa se sa znanjem republičke vlasti, koja za Zaječar očigledno nije zainteresovana. U to da ovdašnji muljatori rade iza leđa SNS-ovske vlasti više ne veruje niko.

Potomstvu dali srednji prst!

Verovali ili ne, umesto da građanima Zaječara objasni zašto je uništena jedna od najpozitivnijih tekovina bivše vlasti u Zaječaru - posebna naknada nezaposlenim porodiljama u iznosu od 15.000 dinara, Saša Mirković, estradni menadžer i predsednik Skupštine grada, tužio je porodilju Milenu Pešić, jer ga je navodno uvredila u jednim dnevnim novinama. Izjavila je da je Mirković, 30. marta 2014. godine, kada su porodilje protestvovale zato što im naknade nisu mesecima isplaćene, umesto novca pokazao im - srednji prst. Zbog te uvrede, napisao je u tužbi, trpeo je „intezivne duševne bolove", da je „narušila njegovu psihičku i emotivnu ravnotežu" i nanela štetu njegovom ugledu, pa je tražio da mu Pešićka nadoknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 100.000 dinara..

Osnovni sud u Zaječaru doneo je nedavno presudu kojom je Mirkovićev tužbeni zahtev odbijen. To uopšte nije pokolebalo čoveka koji je obećavao da će naknade porodiljama biti duplirane sa 15 na 30.000 dinara i da će sve nezaposlene porodilje dobiti posao, pa će po svemu sudeći njegovim zahtevom po žalbi morati da se bavi Viši sud u Zaječaru.

U međuvremenu stvarnost je pokazala da je nova vlast na čelu sa Mirkovićem porodiljama zaista pokazala - srednji prst. Iako je među porodiljama bilo mnogo onih kojima je to bio jedini izbor prihoda, Skupština grada Zaječara koja neodoljivo podseća na lutkarsko pozorište Saše Mirkovića, donela je, 31. 3. 2014. godine zaključak, kojim je „privremeno obustavljeno pravo utvrđivanja i isplate posebne naknade za porodilje", zbog nedostatka sredstava. Primena tog zaključka počela je 1. 4. 2014, a nije precizirano do kada će obustava trajati.

Dan nakon stupanja na snagu pomenutog Zaključka, Mirkovićevo lutkarsko pozorište donelo je odluku kojom je definitivno ukinulo pravo nezaposlenih porodilja na po 15.000 dinara do navršene jedne godine deteta. Sve porodilje su svrstane u jedan koš i razrezana im je jednokratna naknada od 50.000 za prvo, 75.000 za drugo i 100.000 dinara za treće dete. Tom odlukom stavljena je van snage odluka iz 2011. godine, koja je pravila razliku između zaposlenih i nezaposlenih porodilja, ali nije i zaključak o obustava isplate.

Cela 2014. godina protekla je u mrcvarenju porodilja po sudnicama Osnovnog suda u Zaječaru, jer su samo uz sudsku presudu i rešenje o dozvoli izvršenja mogle da naplate svoje naknade. Bilo bi pošteno kada bi neko sabrao koliko je grad platio za sudske troškove i kada bi naterao Sašu Mirkovića i Velimira Ognjenovića, poznatijeg kao Velja Mungos, da taj novac nadoknade građanima Zaječara.

Krajem 2014. godine oko naknada porodiljama izrežirana je mizerna i neljudska farsa. Najpre je Gradsko veće, na sednici od 16. 10. 2014. godine, zbog nedostatka sredstava u budžetu, donelo zaključak o novoj privremenoj obustavi isplate naknada porodiljama, mada ni onaj raniji zaključak niko nije stavio van snage. Odmah posle toga pojavio se u ulozi „zaštotnika" porodilja Saša Mirković, bez čije saglasnosti svakako nije donet. Prekorivši Ognjenovića što štednju započinje „od budućnosti grada", folirant Mirković je predložio da zaključak povuče sa dnevnog reda Skupštine grada, što je on odmah pokorno učinio.

Nažalost, Mirkovićeva ljubav prema zaječarskim mališanima brzo je uvenula. Već 22. 3. 2015. godine njegovi poslušnici u Skupštini grada izglasali su odluku po kojoj će porodilje za prvo dete dobijati 20, za drugo 30, a za treće dete 60 hiljada dinara. I za tu crkavicu, koja nije ništa drugo nego milostinja, verovatno će morati da se obraćaju sudu.

Glumcima otkazi, katanac na reportoar

Kazna za glumce Vujadina i i Vladimira Miloševića, koji su 9. marta ove godine na protestu protiv aktuelne vlasti u Zaječaru, otpevali pesmu koja se nije dopala bosu Mirkoviću, bila je izuzetno brza i izuzetno glupa. Obojica su ekspresno dobili otkaze „zbog racionalizacije poslovanja" Pozorišta koje sve manje zaslužuje da nosi ime Zorana Radmilovića, iako su daske koje život znače u toj ustanovi kulture gazili po desetak godina. Odluka je izazvala nepodeljeno zgražavanje poslenika kulture u Srbiji.

Branioci imena i dela Saše Mirkovića, Velje Mungosa i njihovih pajtaša, od kojih neki imaju zanimljive kriminalne biografije, odjednom su „otkrili" da Vladimir nije glumac nego mašinski tehničar. Mirkovićeva BEST TV, koju građani sve češće krste imenima „BEST LAŽOVI", ili „TV SMRAD" pronašla je čak podatak da je imenovani srednju školu u Boljevcu završio sa prosečnom ocenom 2,75 i da je imao trojku iz srpskog jezika. Ta medijska mizerija bez trunke stida je prećutala podatak da je za 10 godina igrao u tridesetak večernjih i dečjih prestava, da je 2003. godine dobio Nušićevu nagradu za bravuru u predstavi „Nesumnjivo lice", a još kao amater u boljevačkom pozorištu bio je 1995. godine najbolji mladi glumac na smotri amaterskih pozorišta u Novom Bečeju. Vujadin je, osim u mnogim predstavama u matičnoj kući glumio u filmovima "Artiljero", "Šejtanov ratnik" i "Zduhač znači avantura". I ne samo to.

Saša Mirković, Velja Mungos i daljinski upravnik zaječarskog pozorišta Vladan Cerović, koji verovatno nisu ni čuli za neke od predstava u kojima je igrao, zaboravili su da u Pozorištu radi 45 radnika, od čega svega 11 glumaca.

Sada ih je ostalo samo devet, a na reportoaru jedna jedina predstava „Soko zove orla" u kojoj ne igra nijedan Milošević (nisu braća), pa je tom predstavom obeležen Svetski dan pozorišta. Zaboravili su takođe da je Vladimir otac troje maloletne dece (Vujadin ima jedno) i da je za racionalizaciju poslovanja Pozorišta bilo mnogo kandidata pre njih. Ali, sila Boga ne moli.

Ipak, suočen sa žestokom reakcijom javnosti, ovejani licemer Saša Mirković i njegova poslušna odbornička boranija, formirali su komisiju sa zadatkom da ispita da li je u Pozorištu bilo otpuštanja i po kojim kriterijumima. Umesto nezavisne komisije, formirana je komisija koja ne sme da omane, a to znači sastavljena od ljudi koji su ili odani ili zavisni od Mirkovića (Gordana Ognjanović, načelnica Gradske uprave, Saša Radulović, zamenik predsednika Mirkovićeve odborničke grupe, Dejan Zdravković, Mirkovićev savetnik, Žarko Marinović i Tanja Jovanović). Jedan član opozicije (Radiša Ignjatović) u komisiji je zalutao samo da bi joj obezbedio kakav takav legitimitet. Od komisije malo ko očekuje bilo kakav rezultat, a konačnu reč o tome da li su glumci otpušteni zbog nekog valjanog razloga, ili zato što su otpevali pesmicu, daće nadležni sud.

Ljudi u Pozorištu, izuzimajući Vladana Cerovića, sa kojim nismo razgovarali jer on je samo gostujući upravnik, koji nije prisustvovao nijednoj predstavi i na radno mesto tek povremeno navrati po jedan dan, o ovom slučaju nerado govore. Uspeli smo da saznamo da niko očima nije video bilo kakav program racionalizacije poslovanja i smanjenja broja radnika u kome je ključni kriterijum bio kvalitet rada. Potvrđeno nam je da u tekućem reportoaru zaista postoji samo jedna predstava u kojoj ne igra barem jedan od dvojice Miloševića i da niko ne pominje rad na nekoj novoj predstavi.

U međuvremenu zaječarska vlast nastavlja da se sprda sa građanima. Radnici Sportsko - poslovnog centra „Timok" DOO dobili su prvi deo plate za avgust 2014, godine, JP Direkcija za izgradnju Zaječar je u blokadi za 44,851,948.75 dinara, održan je osmi protest pod radnim naslovom „Branim Zaječar - tražim izbore", Saša MIrković je najavio zapošljavanje novih 20 komunalnih policajaca iako iako ih već ima onoliko koliko je predviđeno Zakonom o komunalnoj policiji.

Zbog nekih nesporazuma oko struje iseljena je iz zgrade Gradske uprave prodavnica „Nemetali", koja je na toj lokaciji bila decenijama, dok nikom ne pada na pamet da iseli kafedžiju Marka Jeftića (Mirkovićevog pajtaša) iz objekta Vodenica, iako zakup nije platio devet meseci, ili Mirkovićevu BEST TV koja je na kraju 2014. godine dugovala kiriju za 69 meseci!? Uprkos besparici u Zaječaru je organizovan Jamie Gastro Day za koju je iz gradske kase, u kojoj nema para za porodilje, stipendije i plate izdvojeno 1.600.000 dinara.