Oprost

Kako Vođa igra ulogu "milosrdnog" gospodara koji prašta, nagrađuje i štiti, samo za velike pare

Nije kriv, ja tako kažem!

Od kada je najavljen kao kandidat za prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandar Vučić je, iz sveg glasa, obećavao da će se žestoko, i bez odlaganja, obračunati sa organizovanim kriminalom, korupcijom, da će pred sud izvesti sve one koji su opljačkali Srbiju, urušili njenu bezbednost. Ubrzo je, skrušenim glasom, najavio da će, iza rešetaka, otići i njemu veoma bliska osoba, misleći na brata Andreja. Njegovi mediji, nad kojima je već imao uspostavljenu kontrolu, postali su njegovi službeni bilteni, poput Informera, Večernjih novosti, Politike, TV Pink, a potom redom, najavljivali su hapšenja, počev od tadašnjeg premijera Ivice Dačića, pa do Miroslava Miškovića, a na njihovom tapetu su bili svi oni, u koje je Vučić, iz potaje, upirao prstom. Ali, potom je šizofreni prvi potpredsednik Vlade Srbije postao premijer, odustao je od zahteva EU za preispitivanjem 24 sporne privatizacije, a svi pljačkaši, koji su do njegovog preuzimanja vlasti, iz zemlje izneli preko 50 milijardi evra - amnestirani su. On je od tada postao gospodar koji prašta, nagrađuje i štiti. Samo za velike pare

Milica Grabež

Predsednik Hrvatske demokratske zajednice i prvi potpredsednik Vlade Hrvatske Tomislav Karamarko podneo je pre tri meseca ostavku u stranci i na mesto potpredsednika Vlade, jer su mediji objavili da je njegova nova supruga Ana bila u sukobu interesa, i da je lobirala, uz naknadu od pola miliona evra, da mađarska kompanija Mol dobije međunarodnu arbitražu u sporu sa Hrvatskom!

Mediji, poslanici, pa i premijer Tihomir Orešković, tražili su od Karamarka da podnese ostavku. On je to i učinio, mada je u tom trenutku, bio najuticajniji čovek u Hrvatskoj, imajući svoju ulogu u stvaranju ove države. Ostavka je znak postojanja demokratskog duha, institucija i uticaja javnog mnjenja. Karamarka su se odrekli dugogodišnji partijski saborci. Na optužbe da je drpio pola miliona, srpsko diktator bi se samo nasmejao. Rekao bi: jesam, ajde dokažite!

Čim je postao potpredsednik Vlade Srbije, Vučić je krenuo u pljačku i oprost grehova.

Direktor SDPR-a Jugoimport, Stevan Nikčević, dugogodišnji član Demokratske stranke, došao je jednog jutra sa koferom u kojem je bilo 50 miliona evra, u krupnim apoenima. Posle razgovora sa Vučićem u četiri oka, Stevan Nikčević je umesto da ode u zatvor, postavljen za državnog sekretara u ministarstvu Rasima Ljajića. I postao je član naprednjačkog kartela.

Gospodin Nikčević je, sa svojim partijskim drugom Draganom Šutanovcem, opelješio imovinu Vojske Srbije i namenske industrije za najmanje dve milijarde evra. Uveo nas je u mnoge afere koje su koštale Srbiju, narušio nam je ugled, stavio na crne liste švercera oružja...Vučiću je bilo, za početak dovoljno 50 miliona evra, u kešu. Saradnicima je saopštio da je odbio svaku ''pomoć stranci'' koju je iskazao Nikčević!

I tako je počelo. Prvo su njegovi psi napadači iz Informera, Kurira, Alo, Novosti, Pinka...Obrađivali žrtvu, stavljajući im lisice na ruke, a potom je Vučić, javno, stajao iza njih, kada su oni platili otkupninu.

Najslikovitiji je slučaj bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. On je prvo optužen za protivpravno bogaćenje korupcijom i zaradom od oko milijardu evra, koliko je procenjeno da je uzeo od elektronskih medija monopolom na reklame i četvorogodišnjom pljačkom gradskog i republičkog budžeta! U svakoj državi bi Đilas bio iza rešetaka, na doživotnom zatvoru. Vučić ga je amnestirao, dozvolio mu da rasproda imovinu, podeli bogatstvo na članove porodice, da se okući u inostranstvu. Naravno, milion evra dati su Vođi, da stane iza njega. Dragan Đilas je napustio stranku, prvi je čovek Košarkaškog saveza Srbije...Ne boli ga glava.

Mirko Cvetković, bivši premijer, u miru krcka svoju milijardu, korupcijom stečenu. Ide sa zembiljom u ruci na pijacu, ali je prethodno taj zembilj, do vrha, napunio svežnjevima evra, koji je završio u Vučićevim rukama.

Spisak onih koji su kao ''znak male pažnje'' predali svežnjeve novca Aleksandru Vučiću je impresivan. Svi lažni procesi tajkunima, koji su najavljivani, završeni su neuspešno. Tako je Vučić hteo, jer je prethodno, uz pomoć svoje pederske mafije u pravosuđu, izmuzao.

Danas je nezamislivo ni u afričkim državama da jedan čovek optužuje, presuđuje, kažnjava, amnestira. Pođimo redom.

Mediji i stručna javnost dokazali su da je ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović stekao diplomu Megatrend fakulteta tako što je upisan na treću godinu, bez prethodno položenog ijednog ispita. Ove dokaze u BIA je prosledio tadašnji profesor na fakultetu Zvonko Gobeljić. Potom su se javili profesori koji su dokazali da je Stefanovićeva disertacija - čist plagijat.

Javio se Vučić. Saopštio je da je pročitao doktorat Nebojše Stefanovića, i da je sve u redu. On tvrdi da je sve u redu, tako da nema više diskusije o tome. I tačka, rekao je šizofreni Vučić. Da ministar stekne lažnu diplomu i doktorat i da ostane na tom položaju, nezamislivo je i u afričkim državama. Samo je to u Srbiji moguće.

Kada su ministra Stefanovića optužili da mu je mafija kupila kuću na Bežanijskoj kosi i u Petrovcu na moru, opet se javio Vučić. Proverio je, sve je u redu. Kada je na videlo izbila afera sa stanovima i imovinom Siniše Malog u Bugarskoj, opet se javio Vučić. Sve je on proverio, sve je u redu, neko je Malom podmetnuo vlasništvo nad 20 stanova u Bugarskoj. Jesu na njegovo ime, ali nisu njegovi, zapretio je Vučić.

Kada je objavljeno da je njegov brat Andrej peko lažnih firmi, samo na neplaćenom porezu uzeo preko 20 miliona evra, opet se javio Vođa. "Mom bratu je ukraden identitet, neko mu je podmetnuo" - reka je on. Dakle, neko je Andreju podmetnuo pet fantomskih firmi, preko koji je zaradio, samo na neplaćenom porezu preko 20 miliona evra, plus dvostruko više na neplaćenoj robi! Ustvari, Andrej je preko ovih fantomskih firmi prao novac od šverca droge.

Kada je sudija Privrednog suda u Beogradu, u postupku gašenja ovoj firmi, htela da sprovede postupak i utvrdi ko je podizao novac svih tih godina, da se utvrdi grafološki ko je potpisivao te naloge za isplatu, odmah je izuzeta iz ovog predmeta.

Svaku prozivku Vučićevih saradnika za plagijate, za lažne diplome, korupciju, nasilje i kriminal, on odmah ocenjuje na vanrednim konferencijam kao napad na njega, a Velika propaganda laži to označava kao ''podmukli napad na premijera", kao ''pokušaj zločinačkog rušenja Vučića od Zapada" ...

Svaki naprednjak, koji je prozvan, odmah je od Vučića amnestiran. Uzimajte, ne pitajte.

Samo spisak otetih preduzeća koje je izvršio njegov brat Andrej, prilazi stotinu, najmanje. Tako je Andrej uzeo, uz ugovor, ali bez uknjiženja, školu "Ruđer Bošković" (predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu) u kojoj je godišnja školarina 11.000 evra po đaku, (čiju diplomu je dobio i Danilo Vučić), njegov brat je direktora i vlasnika škole postavio za ministra prosvete.

Kada je ove činjenice poslanik u Narodnoj skupštini Srbije Bojan Pajtić izneo , kada se birala Vlada Srbije, Vučić je skočio, kao oparen, vičući i preteći - ''Sram te bilo, ne diraj mi sina!''. Šta je sramotno u činjenici da je čovek koji je klanu Vučićevih prodao školu, postavljrn za ministra prosvete! To nigde na planeti nije moguće, ali jeste u Srbiji.

Vučićevi su van zakona. Za Aleksandra Vučića, očigledno je, nema zakona, nema morala, sve je u njegovoj ludoj glavi. On optužuje, presuđuje, amnestira. I to sve mimo ustavnog ovlašćenja. Samo pobrojani slučajevi, ne pominjući plaćanje iz budžeta svih njegovih lažnih savetnika, počev od Tonija Blera do Agencije Vladimira Bebe Popovića, dovoljni su da se Vučić stavi van zakona, i da građani sa njim sami reše njegovu odgovornost.

Obračun sa diktatorom i njegovim zlom je prirodno pravo građana!

Vučić će se na ovaj način ponašati sve dok ne bude smaknut. Na ovaj ili onaj način, ali očigledno je da on mirnim putem neće predati vlast. Iza njega je ostalo more suza, krvi, milijarde opljačkanih para, izdaja nacionalnih interesa. A, to bi morali da znaju i njegovi ministri i satrapi koji ga slede, da i onu snose punu odgovornost za njegove zločine, pljačke i izdaju.

A 1. Nedodirljiv i kapetan bojnog broda

(Pismo Kolektiva Umetničkog ansambla MO "Stanislav Binički")

Poštovani gospodine uredniče,

Ne znamo zaista kome drugom da se obratimo za bilo kakvu pomoć vezano za našeg kolegu, osim Vama, pošto ste nebrojeno puta dokazali da ste i novinar i novina bez premca i straha od bilo koga ili čega. U proteklih nekoliko brojeva ste napravili nekoliko članaka i reagovanja povodom kapetana bojnog broda Petra Boškovića, načelnika Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane.

Upravo se ovo što ćete nadalje pročitati vezuje nažalost opet sa njim. Ovo pismo pišemo u znak podrške našem kolegi kapetanu Srđanu Šestiću, koji je po struci muzičar koji je više od 12 godina bio u Umetničkom ansamblu "Stanislav Binički", prvo kao muzičar, a potom kao zamenik načelnika i rukovodilac orkestra. On je nemilošću Petra Boškovića skoro godinu i po dana odstranjen iz orkestra i premešten u Vojnu štampariju "Beograd", na mesto koje nije njegova struka. Razlog? Ne postoji.

Reč je o kolegi koji je uvek bio cenjen i poštovan u našem kolektivu, dobrom radniku čiji je i otac proveo radni vek u istom orkestru, kao i stric jako dugo vremena. Takođe, reč je o čoveku koji ima sve odlične ocene (u vojsci se periodično ocenjuju i vojna i civilna lica) i same nagrade. On je uz svoje poslove radio sve, i što je njegov deo posla i što nije, pa tako je orkestar samo zahvaljujući njemu dobio prve nove instrumente nabavkom od sredine 1980-ih godina. I na tome smo mu mi kolege neverovatno zahvalne, jer postoje ljudi koji su svirali po 30 i više godina stare instrumente, koji su bili pred raspadom, i to bukvalnim.

Znamo da je kapetan Srđan Šestić više puta pokušavao da inicira povratak u orkestar, čak je i pisao ministru odbrane, ali još uvek njegovog povratka nema. Izgleda da ste u pravu kada ste napisali da su Petar Bošković i sadašnji ministar "dobri drugari".

Samo da dodamo da su problemi još postali veći kada je pre skoro dve godine naš kolega preuzeo na sebe odgovornost da vodi sindikat "Nezavisnost" u ministarstvu odbrane, i da pokuša da uradi nešto više, jer smo mi zaposleni u Vojsci bez prava na štrajk, a i bez ostalih prava, budući da se svi skrivaju iza "naređenja".

Čak je i kažnjen zato što se u svojstvu sindikalca pojavio na televiziji dajući izjavu o stanju zaposlenih.

Nažalost, ne znamo mnoge pojedinosti oko svega toga vezano za njega, ali želeli smo da uradimo nešto kolegijalno i da na neki, makar i ovaj, način pokažemo da kolege nisu zaboravile na njega i da želimo da se vrati u orkestar, jer se već godinu dana čudimo šta će akademski muzičar na mestu referenta za plan u štampariji? Ali, to je vojska koju vode pijani mornari i kojekakve izelice, i razni CG lobiji...Tako da nas nažalost ništa ne čudi.

Molimo vas da na neki način pomognete našem kolegi da se izbori za pravdu u nepravednom sistemu, makar nekom vrstom objave u vašem magazinu, ili na neki drugi način, šta god Vi smatrate podesnim.

Kolektiv Umetničkog ansambla MO "Stanislav Binički"