Banat

Zrenjanin: otvorena sezona na tržištu lažnih diploma i doktorata

Koalicija Šabanovih univerziteta

Potpredsednica gradskog odbora Srpske napredne stranke u Zrenjaninu i dekanka Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin", nakon serije tekstova Magazina Tabloid o nepočinstvima u ovoj visokoškolskoj ustanovi i oko nje, zatražila je "zaštitu" od svojih stranačkih funkcionera, kako bi zaustavila istinu i sprečila dalja istraživanja našeg dopisnika. Ali, nijedna istina se ne da sakriti, kao ni strahovlada i „siledžijske" metode na jedinom banatskom fakultetu.

Zoltan Horvat

Nazadnjački funkcioneri u Zrenjaninu, dobro utrenirani članovi „jagnjećih brigada" sa restoranskim računima „teškim" na desetine miliona dinara, podjarmili su sve ovdašnje medije. Umesto da gradonačelnika priupitaju zašto se gomilaju „masne laži" iz Javne (Gradske) kuće, poput one od 27. juna ove godine, kada je citiramo, rečeno da će, „...majke mi, 1000 posto poteći zdrava pijaća voda iz slavina 18. oktobra ove godine...", Dalibor Bubnjević i komapnija se „satiru" od hvalospeva koja caruje na svim nivoima u Zrenjaninu. A, u gradu već godinama nema nema i neće zadugo biti čak ni zdrave pijaće vode, već je na delu SNS-SPS ništavilo svega.

Demonstracija sile je, Ajnštajn lepo kaže,„privilegija"ljudi niskog morala. Nasilje prema znanju, zvanju i vrhunskom istraživačkom radu redovnih profesora koji su poslednjih godina proslavili zrenjaninski fakultet, otelo se kontroli. Idiotski deluje podatak da je dekanka, na pravdi Boga, bez ikakvog objašnjenja, smenila šefa katedre za tekstil, prof. dr Vasilija Petrovića. Dekanka, sa sramnim frtaljem naučnog rada i uz pregršt zlobe, pakosti, zavisti, odmazde i zavidnih urlatorskih sposobnosti, ignoriše istinu da po zakonu, odnosno po statutu fakulteta, šefove katedre mogu smeniti samo zaposleni koji rade na katedri.Rad i rezultati ovdašnje katedre za tekstil su, malo je reći, briljantni, dva studenta čiji je mentor profesor Petrović, dobili su pre neki dan stipendije za studiranje na svetski prestižnom Tekstilnom fakultetu u Šangaju, saradnja sa srodnim fakultetima u Sloveniji, Francuskoj, Švedskoj je na zavidnom nivou...

Ali, dekanku „boli" uspeh vrhunskih kolega, redovnih profesora, kojima nije ni do članaka. A, taman se fakultet spremio za predstojeću „osnovnu stranačku delatnost", štancovanje diploma koje, po komadu, donosi 15 hiljada evrića. Svi sastanci nastavnog veća i saveta fakulteta počinju dekankinim tiradama, da „neprijatelji" žele da unište Njeno Carstvo. Ne zaboravimo njenog stranačkog saučesnika, Branislava Markonija Markoskog, prodekana protiv nauke, koji iz „pozadine" usmerava obrušavanje seka-persi fakulteta na nekolicinu ljudi koji jedini rade nešto konkretno. Erika Tobolka, predavač engleskog i još nekolicina njenih kolega predlažu„obračun" sa novinarima Tabloida, koji se, eto, usuđuju da u javnost iznose fakultetski „prljav veš". Potpisniku teksta je usput strogo zabranjen i ulaz na fakultet, a od „diskusija" u korist dekanke i prodekana protiv nauke „zepene" i Željko Stojanov, Vasilije Kovačev, Dalibor Dobrilović, Dejan Lacmanović... Na kraju, dekanka, visokomoralna žena koja je svojevremeno ladno saopštila bivšem mužu,„...kupi prnje nakon desetak godina zajedničkog života uz informaciju da dete nije tvoje...", neosnovano „bljuje vatru" na najvećeg „neprijatelja" fakulteta, bivšeg dekana, prof.dr Milana Pavlovića...

Ništa se u ovoj, po nauku i grad pogubnoj priči ne događa slučajno, otuda nije teško zaviriti u opskurni i skandalozni minuli rad dekanke. U petooktobarskim „spontanim promenama" na fakultetu, glavnu reč je vodila Dragica Radosav. „Tanka" profesionalna biografija je morala da se „opere", pa je uz nesebičnu pomoć sličnomišljenika izvršen puč, pa je na čelo fakulteta, pravo niotkuda, zaseo prof. dr Velimir Sotirović. Velemajstori „prodaja" diploma na sve strane, do Novog Pazara u jednom smeru, nikad lakše su instalirani na zrenjaninskom fakultetu, ali, večita smetnja su redovni profesori koji jedini rade nešto konkretno i korisno. Krenuli su spiskovi nepodobnih, redom redovnih profesora, pa je za nekoliko godina sa fakulteta izbačeno njih osmoro. Izbacivanje se „osladilo", pa se stiglo do polovine članstva kolektiva kojima se spremala šut karta, uz obrazloženje da su tehnološki višak. Neki profesori su naterani da sami potpišu saglasnost za napuštanje posla, ali je ovakva „podela" radnih knjižica stala, kada je jedan od profesora tražio rešenje o otkazu. „Prljavi posao" izbacivanja sa fakulteta je zaustavljen, jer se ispostavilo da nije bilo zakonskog osnova za nasilan prekid radnog odnosa.

Dekankina žrtva, kao „doprinos razvoju" fakulteta, bio je i njen mentor, prof. dr Lipovac, bivši dekan, kojeg je, u sadejstvu sa tadašnjim dekanom Sotirovićem, strpala u zatvor. Sotirović je u obračunu sa Lipovcem pokazao zavidan stepen moralnosti, jer je svom dugogodišnjem saradniku, najboljem prijatelju i komšiji iz Novog Sada, Lipovcu, „pomogao" da ode u aps. Manijakalnost međusobnih obračuna na vrhu nije zaobišla ni Sotirovića, koji se za kratko vreme, kao dekan, oslobodio uticaja Drage Tete i njenih petooktobarskih pučista. Sotirović je na zrenjaninskom fakultetu utro put, kako je voleo da kaže, zavrtanju, odnosno sticanju doktorata u protiviznosu od petnaestak hiljada evrića.

U Sotirovićevo „kolo" veoma brzo je „uleteo" i „legendarni predavač" Šaban Muratović iz Novog Pazara, poznat po tome što je svojevremeno kao student na Tehničkom fakultetu u Čačku istukao profesora jer nije hteo da mu upiše šesticu u indeks. Na zrenjaninskom fakultetu je tada veoma brzo, preko noći, osvanuo Šabanov magistarski rad bez mentora. Sotirović je ovaj potez „pravdao" rečima, da se radi o primeni starog zakona, odredivši komisiju za pregled i odbranu rada. Mnogi iz tadašnje komisije su kukavički otišli na duža bolovanja, samo se prof. dr Vasilije Petrović, tada sa zvanjem docenta, suprotstavio ovakvoj ujdurmi. I Vasilije bi se „oprostio" od posla, da se nije oglasio prof. dr Žarko Mitrović, upozorivši tadašnjeg dekana da se ne igra i da bi mogao i on fasovati zatvor.

U međuvrmenu, Junak Šaban je ekspresno magistrirao, i još munjevitije, doktorirao, dok je Vasilije, po kazni, ostao docent. Šaban nije bio „lenj", pa je Sotiroviću obećao veliki broj kandidata za doktorante za petnaestak hiljada evra po komadu. Šaban, idealan spoj pokvarenosti, pohlepe i varaja diplome, lako je zaseo umesto Vasilija, članovi kolektiva nisu reagovali, jer su se valjali u „debelim" vanrednim honorarima širom Srbije (od 400 do nekoliko hiljada evra po vikendu). Sledeći potez je već bio odštampan, otkaz Vasiliju, ali je, kao grom iz vedra neba, iz pokrajinske vlasti stigla informacija da se Sotiroviću sprema zatvor, zbog prostačkog vređanja pokrajinske inspektorke. Sotirović se tada „naprasno" setio da je sa 68 godina života zreo za penziju, pa je sa svojim pajtosom Šabanom zbrisao niz Peštersku visoravan na Muftijin Univerzitet u Novom Pazaru, koji zbog „stručnosti" ovih i ovakvih „eksperata", do dana današnjeg nije dobio akreditaciju.

Kakve veze ima Šaban sa današnjom dekankom? Ima, osvanuo je pre neki dan ponovo na zrenjaninskom fakultetu, hvale ga ovdašnje seka-perse, najverovatnije zbog svetskog rekorda izdavanja diploma pre zvaničnog otvaranja fakulteta. Reč je o Evropskom fakultetu u Brčkom, koji je otvoreno - zatvorenog tipa, jer se, uz još nekoliko Šabanovih i Sotirovih destinacija, ne zna šta, gde i, da li uopšte radi. Ironija je kompletna ako se zna podatak da je u jednom od sela na Pešterskoj visoravni sagrađena višespratnica, u prizemlju je dečiji vrtić, na prvom spratu osnovna škola, na drugom srednja škola, na trećem i preostalim svi mogući fakulteti, a u potkrovlju, kabinet za polaganje doktorata. Tamo nema ni polaznika, ni prolaznika, ali se uveliko diplomira, čime se, naravno, Šaban javno ne hvali u Zrenjaninu, gde je ponovo došao na "mesto zločina". Friška vest je da je Šaban, ponosni nosilac čak 9 krivičnih prijava, pre neki dan srećno izbegao batine na jednom novosadskom fakultetu, kada ga je jedan od uglednih profesora prepoznao, i odmah najurio.

Povratak Šabana na zrenjaninski fakultet se poklapa sa željom Drage Tete i Markonija za „masnim" honorarima, čime se objašnjava njihova otvorena mržnja prema Pavloviću, Petroviću i nekolicini profesora koji su zrenjaninski fakultet izvukli iz „živog blata, rasturili „centre" po unutrašnjosti, uveli na velika vrata ovdašnji fakultet u akademsku zajednicu, ostvarivši značajnu međunarodnu saradnju sa svetski poznatim uverzitetima.

Profiteri na račun zrenjaninskog fakulteta su i deca podobnih predavača, pa je tako sa 4 hiljade evra studijski nagrađena (via Roma) dekankina ćerka u vreme kada je kupovala stan u Beogradu, a ćar nosi i Dalibor Bubnjević, izvršni direktor i izvršni glodur regionalnog lista Zrenjanin, u dva mandata član saveta ovdašnjeg fakulteta, kada se „lomila kičma" bivšem dekanu Pavloviću.

Šta na kraju reći, a ne zaplakati?Zrenjaninski fakultet će sa ovakvim stranački ostrašćenim i obesnim profiterima „cvetati" i dalje, a novinari Tabloida bi mogli istinski da žale jer zasigurno neće jesti divne trešnje koje podobni profesori prodaju na zrenjaninskom fakultetu. Mihajlo Pupin, veličanstveni banatski naučnik po kojem je jedini banatski fakultet dobio ime, zasigurno se, okreće u grobu.