Pogled iz Vašingtona

Stručnjak za poljoprivredu: Sledi nestašica hrane mnogo gora nego što mislimo

Glad će oterati u smrt stotine miliona ljudi

"Informacije koje ću sada da podelim sa vama su krajnje alarmantne, ali uvek sam se trudio da svojim čitaocima nikada ne zasladim stvari. Trenutno postoji nestašica određenih artikala u prodavnicama prehrambenih proizvoda širom Sjedinjenih Država, a zalihe hrane su postale veoma ograničene širom sveta. Više puta sam upozoravao da je ovo samo početak, ali nisam shvatao koliko su strašne stvari već postale sve dok nisam dobio e-poruku od insajdera iz poljoprivrede sa kojim sam se dopisivao tokom godina. Pitao sam ga da li mogu javno da podelim neke od informacija koje je on poslao, a on je rekao da bi to bilo u redu sve dok ne pomenem njegovo ime".

Momčilo Alimpić

Prema rečima ovog insajdera za poljoprivredu, dramatično povećani troškovi za đubrivo onemogućiće mnogim poljoprivrednicima da profitabilno sade kukuruz ove godine. Sledi citat iz mejla koji je nedavno poslao…

„Stvari za 2022. su zanimljive (i zastrašujuće). Ulazni troškovi za stvari kao što su đubrivo, tečni azot i seme su trostruko ili četvorostruko povećani u odnosu na stare cene. Ove godine neće biti isplativo saditi. Da ponovim, ekonomija NEĆE funkcionisati. Naš plan je da ne sejemo oko 700 jutara kukuruza, već da sejemo soju (koristi manje đubriva, a imamo i pileće đubrivo za tu namenu). Pogodi šta? Nismo jedini sa tim planovima. Već postoji nestašica semena soje, pa ćemo videti kako će to proći. Kako ja to vidim, kasnije tokom godine biće velike nestašice žita, posebno kukuruza. Mislim, mi smo mali proizvođači. Šta je sa ovim ljudima na srednjem zapadu koji imaju oko 10.000 hektara kukuruza? Ovo neće biti dobro".

Kada sam dobio tu poruku, uzvratio sam mu sa nekim pitanjima koja sam imao.

Kao odgovor, on je proširio svoje komentare u sledećoj e-poruci…

Što se tiče poljoprivrede, vidim da postaje loše. Stvari kao što su đubrivo i tečni azot su se utrostručile i učetvorostručile. Da, cene roba su porasle, ali to sigurno neće pokriti nove povećane ulazne troškove. Mi smo u NC, tako da, iako sigurno nismo kao na srednjem zapadu, još uvek uzgajamo žito. Srednji zapad će naravno imati iste veće ulazne troškove.

Na primer, kukuruz obično uzima oko 600 funti đubriva po hektaru, plus 50 galona tečnog azota. Pomnoži to sa mnogo hektara i to je mnogo novca. Soja uzima mnogo manje. Plan za nas i većinu drugih ovde je da drastično smanjimo hektare kukuruza i pređemo na soju. Problem je što očigledno postoji nedostatak semena soje jer i drugi imaju ovaj plan. Imali smo sreće da unapred kupimo dovoljno da to uradimo. Međutim, većina ljudi, posebno mlađi farmeri ili farmeri koji samo to rade, verovatno nemaju novca da tako promene proizvodnju.

Kako ja to vidim, doći će do nestašice kukuruza. Pretpostavljam da bi moglo doći do prezasićenosti soje, ali zapamtite da to može zavisiti od dostupnog semena. Pretpostavljam da postoje druge alternative, možda ovas ili ječam. Naravno, tržište kukuruza je mnogo veće. Razmislite o hrani za životinje i etanolu. Mislim za životinje, soja se takođe koristi, ali je mešavina. Šta se dešava sa proizvođačima životinja koji zavise od kukuruza po razumnoj ceni? Jednostavno ne vidim kako to može dobro da se završi. Mislim, čak i ako završimo sa puno soje, čak i prezasićenosti, onda imate uništeno tržište za to. Ne znam. Jednostavno nema mnogo istorije na kojoj bi se bilo šta od ovoga zasnivalo. Samo vidim da to šteti i uzgajivačima žitarica i stočarima, a takođe dovodi do veće nestašice i povećanja cena za potrošače koji kupuju krajnje proizvode.

Bio sam zapanjen kada sam to prvi put pročitao.

Kukuruz je jedan od temeljnih stubova našeg snabdevanja hranom.

Ako odete u prodavnicu i počnete da čitate sastojke raznih proizvoda, brzo ćete otkriti da se kukuruz nalazi u gotovo svemu u ovom ili onom obliku.

Dakle, kako će izgledati naša zemlja ako se zaista dogodi velika nestašica kukuruza?

Ne želim ni da razmišljam o tome.

Naravno, cene đubriva ne skaču samo u Sjedinjenim Državama.

U Južnoj Americi, visoke cene đubriva će dramatično uticati na proizvodnju kafe…

Kristina Ribeiro do Valle, koja dolazi iz duge tradicije uzgajivača kafe u Brazilu, ove godine plaća tri puta više od onoga što je plaćala prošle godine za đubrivo koje joj je potrebno. Zajedno sa nedavnom sušom koja je teško pogodila njen rod, to znači da će gospođa do Valle, 75, proizvoditi delić kafe marke Ribeiro do Valle, od kojih se neke izvoze.

Nedostaje i đubriva. „Ove godine plaćate, a zatim stavite svoje ime na listu čekanja, a dobavljač ga isporučuje kada ga ima", rekla je ona.

Ako volite da popijete kafu ujutru, uskoro ćete platiti mnogo više za tu privilegiju.

U Africi, cene đubriva bi mogle da dovedu do „30 miliona metričkih tona manje proizvedene hrane"…

Prema Međunarodnom centru za razvoj đubriva, globalnoj neprofitnoj organizaciji, potražnja za đubrivima u podsaharskoj Africi mogla bi pasti za 30% 2022. godine. To bi značilo 30 miliona metričkih tona manje proizvedene hrane, za šta centar kaže da je ekvivalentno potrebama za hranom 100 miliona ljudi.

Ovo je više nego ozbiljno.

„Manja upotreba đubriva neizbežno će uticati na proizvodnju i kvalitet hrane, utičući na dostupnost hrane, ruralne prihode i sredstva za život siromašnih", rekao je Jozef Šmiduber, zamenik direktora odeljenja za trgovinu i tržišta Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Gde ćemo na svetu dobiti dovoljno hrane da zamenimo „potrebe za hranom 100 miliona ljudi"?

Ovo je neozbiljno.

U suštini, priprema se pozornica za onu vrstu istorijske globalne krize na koju neumorno upozoravam.

Mnogi Amerikanci su pretpostavili da će biti imuni, čak i ako ostatak sveta pati.

Ali sada postoji široka nestašica širom nacije, a Wall Street Journal je upravo objavio veliki članak pod naslovom „U.S. Snabdevanje hranom je pod pritiskom, od pogona do polica u prodavnicama".

Ovo se zaista dešava.

U Vašingtonu, stanovnicima se daju uputstva da „samo kupuju ono što im je potrebno i ostave nešto drugima"…

„Ako idete u prodavnicu da se pripremite za zimsko vreme, samo kupite ono što vam treba i ostavite nešto drugima! Možda ste primetili prazne police u nekim prodavnicama zbog problema u nacionalnom lancu snabdevanja, ali nema potrebe da kupujete više nego što biste inače".

Ono što je pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo, sada svakodnevno izlazi na naslovnice.

Naravno, nije samo naše snabdevanje hranom ugroženo. Kao što je Viktor Dejvis Hansen tačno primetio, naša zemlja je sada u procesu „kolapsa sistema"…

U modernim vremenima, kao i u starom Rimu, nekoliko nacija je pretrpelo „slom sistema". Termin opisuje iznenadnu nesposobnost nekada prosperitetnog stanovništva da nastavi sa onim što je obezbedilo dobar život kakav su poznavali.

Iznenada, stanovništvo ne može kupiti, pa čak ni pronaći, proizvode kojih je nekada bilo u velikom broju. Smatraju da su njihove ulice nesigurne. Zakoni se ne sprovode ili se sprovode nepravično. Svaki dan stvari prestaju da rade. Vlada se iz pouzdane pretvara u hirovitu, ako ne i neprijateljsku.

Mnogi ljudi će biti zatečeni tempom promena.

Stvari se menjaju tako brzo da je zaista teško pratiti sve osim ako ne obraćate veliku pažnju.

Sada kada ste bili izloženi informacijama u ovom članku, nemojte se vraćati u svet snova.

Ovo nije vežba.

Zaista idemo u scenario noćne more i snažno vas pozivam da se ponašate u skladu sa tim.

Nulta tačka/Zero Hedge