Iz beležnice

U susret (re)izbornoj sudbini

A vetra promena - niotkuda

Tokom dvodecenijske tranzicije ka statusu države - Alaj-begove slame, Srbija se, korak po korak, preselila u milje neprekidnog reizbora svog kolonijalnog statusa. I to ne samo njegovog upravnika, već i partije poslušničkih kapoa, zbijenih oko vođe. Prvo su se u toj ulozi oprobale lažne demokrate. Polažući temelje pljačkaškoj neoliberalnoj tranziciji. Zatim su taj sistem prvatizacije cele države, ruda, voda, uskoro i vazduha, nadogradili naprednjaci. Glumeći lokal-patriote u globalističkom ramu. Objavljujemo poglede penzionisanog novinara TANJUG-a Dragana Milosavljevića

Dragan Milosavljević

Oni su, na signal zapadne duboke države, njenih službi metastaziranih i u domaćoj bezbednosti, „odmenili" na vlastkom pradore od 5. oktobra 2000. Ali nastavivši, kao novodovedena garnitura, da i posle 2012. podstrekuju Srbiju na zacrtanom putu u ropstvo bez altenative, u status spaljene zemlje okovane dugovima, koja, sve tapkajući u mestu, hrli u EU.

Pola birača je u trajnoj hibernaciji, bez ideje i spremnosti da bilo šta menja u postojećem. U neverici su šta nam se, posle svega, svih žrtava i rušenja od NATO, događa. Raslabljeni su i moralno i materijalno. Sankcijama, ratovima i zapadnom propagandom. Ali, pre svega, rezultatima „demokratskog" puča od 5. oktobra 2000. u koji su, gonjeni propagandom, polagali velike nade.

Druga polovina Srba, oni potpuno pauperizovani i vezani za donacije svog partijskog štaba, uporno reizbiraju najanoviju elitu, političku mafiju koja, u taktici rasprodaja srpskih resursa strancima, sve zarad ličnog bogaćenja, uspešno zamajava ovaj rijaliti korpus birača.

Tobogan za pakao 479

U pitanju su bivši članovi SPO, radikala, socijalista i DSS, povezani sistemom interesnih spojenih sudova. Da se ubace u svaku vlast. Oni aplaudiraju na mitinzima, šegače se sa višestranačjem i poigravaju se razorenim institucijama i raskupusanim Ustavom. Uskoro će izaći i na ispodpolovični referendum, da odlučuju o sudbini Kosova, RS pa i cele Srbije.

Bude tom narodu, obično pred reizbore, ponuđeno, kao panemet circenses, na televizijama, orgijanje najglupljih među partijskim glupim avgustima, i, tu i tamo, u vidu mita, udeljeno par desetina evra helikopterskog novca. Ali, u protekloj deceniji uspona naprednjaka, 600.000 Srba, pretežno visoko školovanih i u najboljim godinama, očuvanog dostojanstva, ali praznih novčanika, jer nisu članovi SNS, spakovalo je kofere. I pobeglo u beli svet. Da ne budu učesnici ovog ponižavajućeg spektakla razobručenog skrojevićskog prostaštva. Alavosti još jedne nove klase.

Koja je, od taloga primitivnog, od Udbe isnpirisanog kvazi radikalizma, uskrsla, uz promenjenu svest Ali Babinog jata, koje krade lokalno, ali gmiže globalno i uspešno, pred jačim silnicima. I to stanje ponižavanja i devastacije Srbije održava se uz odobravanje Zapada koji, navodno, to doživljava kao stabilokratiju na Balkanu. A zapravo, radi se o zajedničkom poduhvatu ordinarne pljačke i cvetanja korupcije u Srbiji.

Nova klasa zapravo je potomak stare, one kriptkomunista, ali maskiranih u liberale u odori globalizma. Samo naoko suprotne trockističkoj verziji boljševizma. Ti unuci Titovog komunizma, u svojoj travestiji novokapitalista idu tako daleko, da na domaćim televizijama, koje svojim fondovima finansijski kontroliše CIA, a uređivački CNN, snimaju serije o partizanštini, koristeći, kao literarnu podlogu romane razočaranog komuniste, na samom kraju karijere učlanjenog u pučistički Otpor. U tim serijama, makabrima istorije, svoje pretke oni prikazuju kao mračne ideološke fanatike i zločince prema sopstvenim drugovima, neistomišljenicima, lišene trunke saosećanja.

To je cena propisana od mentora za priključenje antisrpskoj propagandi stranih centara moći. Ali i svojih, boljševičkih predaka iz Drezdena. U poslednje vreme, uporno kače Srbima, žrtvama germanskog ekpanzionizma u oba svetska rata, etiketu „genocidnog naroda".

480 Dnevnik srpskog žurnaliste 1980 - 2021

Poslednju deceniju, ta se politička travestija odigrava neprestano, tokom lažirane borbe aktuelne vlasti sa, naizgled ljutom, opozicijom čiji su brojni „eksperti" munjevito preleteli Vučiću, na prvi mig sa Zapada, u uloge ključnih stručnjaka za pelješenje. Pritom - i psuju i pljuju, nedolično elementarnoj političkoj kulturi, i jedni i drugi, u svojim „predizbornim kampanjama".

Pod tom balkanskom političkom šatrom vidan je višak prostašva. Ali i eklatantan manjak političkih programa, i to na obe strane. Pre svega, nema predloga kako da se, uz izdašno i netransparentno finansiranje stranaca, pokrene i domaća privreda. Posebno srpska industrijska proizvodnja, koja je danas, tri decenije kasnije, 40 posto manja od one iz 1990. Kada su NATO agresori, danas „prijatelji i investitori", davnih devedesetih srušili Jugoslaviju, potom pokušavši da potpuno raskomadaju i Srbiju. Dolaze nam sada kao slavljeni spasioci, po cenu naših sve većih zaduživanja, da nam, za naše pare, drže lekcije o efikanosti ljudožderskog kapitalizma. Onog iz devetnaestog veka.

Prisutne su, u ovom scenariju vladavine balkanskim državicama, koji je poreklom iz zapadnjačkog duplog hokus pokus dna, najkrupnije angloameričke korporacije i banke, a ubacuje se i nova velesila Kina, a pomognuti su, izobilno, svi, svi, svi ovi berači profita među domaćim suflerima i ekspertima iz NVO.

Regrutovani svi redom iz autošovinističke, nazovi Druge Srbije. Navaljena je ta elita, pretežno regrutovana iz kripto komunističkih srbojugoslovenskih miljea, sve više i bahatije, na domaći budžet. Mada su svoje misije rušenja SFRJ, pa potom okrivljavanja Srbije, devedesetih, započeli parama Soroša i drugih fondacija CIA. Sada su navalili, svojim kvazi projektima, na LGBT transrodno „prosvećenje" Srba i otimanje resursa. Jagme se za pare od budžeta onih koje kritikuju za lopovluk i rasipanje. A predsednik, manipulacijom medija, ali pre svega svojom dobro baždarenom retorikom, upućenom zblanutim masama opranih mozgova svojih birača, pripadnika skoro milionske partijske vojske, sve uspešnije igra ulogu sina najvećeg sina. Reklo bi se - u Srbiji ništa novo od 1945.

Tobogan za pakao 481

Naizgled šizofreno, ali zapravo veoma vešto i upešno,Vučić vodi Tadićevu spoljnu politiku „neutralnosti", oslo- njenu na četiri stuba, sa Berlinom, Moskvom, Vašingtonom i Pekingom. Slično Brozu. Znamo kako je završilo onda, posle pada Berlinskog zida, ovde u Srbiji. Taj događaj bio je znak za već dogovoreno komadanje SFRJ na feude, u svojinu partijskih aparatčika i njihovih porodica.

Svi od velesila, koji danas hrle na Balkan, ostavljen devedesetih od vojno nemoćnih nevrstanih na milost i nemilost povampirenom hegemonizmu ujedinjene Nemačke i oholih

SAD, kraljevski su subvencionisani. Za „privučene investicije" navodnog razvoja Srbije. I to koruptivnim milijardama evra. Ugovori, u poslednje vreme naročito sa Pekingom, koji krči put svile preko Balkana, potpuno su netranspanetni, a strane banke i firme, kao i izvođači sa brojnih gradilišta, sav profit odnose tamo odakle su izvođači liberalnog kapitalizma došli.

Svi su izgledi da će taj, svim velesilama poželjan tip stabilokratije na Balkanu, gde mogu mešetariti po meri svojih potreba, i dalje jačati. I da će najverovatnije trijumfovati i na reizborima, na proleće.

Dobro obavešteni tvrde da je to baš tako i zamišljeno, u Tavistok laboratoriji Britanaca, koji su Srbima svojevremeno doveli i Broza. I da je AV samo perfektna verzija naručenog političkog robota, koju su Montgomeri, Beba i ostali stručnjaci, uz asistenciju Tadića, a po ideji konspirativnog uma iz Brtanije, ugradili u lidera radikalske promenjene svesti.

482 Dnevnik srpskog žurnaliste 1980 - 2021

Tako su naprednjaci preuzeli štafetnu palicu kosovskog oktobarskog zaveta DOS koalicije, posebno od premorenog i ustrašenog lidera demokrata Tadića, ali i njegove stranke.

A svi se, sada, prave nevešti. I, da se Vlasi ne sete o kakvom se igrokazu radi, režiranom istom globalističkom intrenacional-trockističkom rukom, ta tuđim naređenjem a „svojom" voljom gubitnička, žuta ekipa, kopa nogama i rukama, ne bili zgusnula maglu oko pravih poslenika. I uzroka „preokreta" 2012. Neprestano sa Šolakvih i Junajted medija, posebno televizije, opanjkava, dan i noć, aktuelnu vlast kojoj je, zapravo, utrla put. Sve računajući da će, posle brze kaptulacije oko Kosova krivicom AV i bivših radikala, na valu novog gneva i događanja naroda, baš kao 5. oktobra 2000, zajašiti u ulozi Kurte, umesto Murte.

Ta ih nada ne napušta ni danas, kada su očigledno pušteni niz vodu kao isceđena drenovina. I zato se njihovi predizborni programi kritike AV, ali bez predloga kako i šta posle Vučića, svode na impotentni kabare izlizanih gegova i potrošenih viceva. Šou sve manje duhovit, a sve dosadniji i zamorniji u nedostatku novih ideja voditelja. Pa čak i neumornog Kesića i „brata" mu Ivanovića.

Moglo bi se reći, a da se ne pogreši, kako je ceo, ponovo gostujući, predizborni medijski cirkus, dogovoren i spakovan u nekakav keč ez ken vlasti i opozicije, bučni ali lažni meč američkog boksa između virtuelnih protivnika. I jedni i drugi se trude, maksimalno, da publika, zgurana ispod balkanske šatre, ne bi slučajno bojkotovala tu lošu, ko zna koji put repriziranu, a lažiranu, utakmicu dva tima iz istog kluba. A sve pod kontrolom sudije državne bezbednosti - onog jedino pozvanog arbitra, nadležnog za ausvajse za promociju nekoga na političkom ringu Srbije. I u vlasti, i u opoziciji.

Tobogan za pakao 483

Po običaju, a prema isprobanom receptu „spontanog" događanja naroda, publiku treba sprečiti i danas, kada je država na rubu opstanka, da udahne svež vazduh i da, pritom, osmotri šta se zaista događa u realnosti, kako Balkana, tako i EU i celog sveta, gde je u toku koronarna preraspodela moći u nasilnoj kampanji zaustavljanja sveta kovid pandemijom.

Za sada među Srbima pretežu oni koji, zastrašeni poniženjima, medijskom manipulacijom i kontradiktornim naredbama, bez preteranog srama veruju da će im potomci oprostiti današnju sebičnu, isključivu brigu o tome da, kako tako, prežive dane u kojima se globus polako pretvara u globalni gulag, a Balkan, ponovo, u bure baruta.

Još manje je iskrene posvećenosti i želje, preko 50 odsto apstinenata, da pruže nekakav realan otpor, ne samo aktuelnoj politici vlasti, nego i strategiji opozicije. Srbija je danas, gore neko ikada, brod stešnjen između Scile vlasti i Haribde njenih „protivnika". Brod bez busole, i pocepanih jedara. A vetra promena - niotdkuda.