Druga strana

 

Gebelsovsko farbanje predsednika i medija

 

Informativni pogrom

 

Zbog onoga što im radi daleko od očiju javnosti, u medijima sanjaju dan kad će Tadiću da smrkne, pa makar došao i Toma Nikolić

 

 

 

Ivan Molotok

 

Samo su zločinački i uz to ograničen um i mizerna, džeparoška, sitnopalanačka politika mogli da za tako kratko vreme, vreme relativnog mira i optimizma, toliko srozaju i vlastiti i ugled države i definitivno obesmisle sve što je za poslednjih desetak godina imalo šansu da dobije neki smisao.

Verovatno je božja kazna i to što je jednu od glavnih uloga u tom sveopštem glibu odigrao niko drugi do predsednik države Boris Tadić, i to ne kao "veliki borac misli i vitez duha", što bauljajući po državničkoj i moralnoj kaljuzi pokušava da bude, pa mu čak donekle i uspeva, nego kao "ništavni parazit koji zabavlja druge ništavne parazite sitnim trikovima jalovih akrobacija", što je, opet, činjenica s kojom je većina njegovih dojučerašnjih naivnih i nevinih podržavalaca prisiljena da se suoči.

Da ovakav pogled nije tek nekakva privremena egzaltacija, govori i ne tako mala neplanirana anketa među raznorodnim beogradskim medijima koji imaju informativni program (pisani, elektronski, informativne agencije) o odnosu prema predsedniku Republike i njegovom prema njima. Rezultat te ankete je više nego zaprepašćujući: u gotovo svim medijima (uz jedan ili dva, i to uslovno rečeno, izuzetka), čak i u onima od kojih se to, "površinski" gledano, nikad ne bi očekivalo, boga mole da ih spase od predsednikovog terora i pritiska i da na njegovo mesto dovede bilo koga drugog, "pa makar i Tomislava Nikolića". Ovakav stav svojstven je ne samo tzv. nezavisnim ili medijima iza kojih stoji tzv. opozicioni interes ili novac, nego i onim državnim i paradržavnim koji predsednikov lik i delo glorifikuju do karikature.

Radi se o tome da u odnosu predsednika Tadića i javnosti, tačnije medija, postoji jednosmeran, rigidan i ponižavajući odnos, koji se svodi na predsednikove diktate i presije, ucene i direktive, ali koji je podlo sofisticiran i mučki prikriven, dakle nevidljiv za većinu konzumenata njegovog hiperdemokratičnog, samarićanskog i gandijevskog "lika i dela". Za medije koji predsednika moraju da u pravom svetlu dočaraju javnosti, taj odnos je više nego opipljiv i traumatičan. To što u predsednikovo ime i za predsednikov račun, a o trošku poreskih obveznika, takav odnos fizički održavaju nekakva institucionalizovana pres-služba ili monopolističke marketinške agencije pod kontrolom, tačnije u vlasništvu, predsednikovih ljudi, ništa ne menja na stvari. One su predsednik lično.   

Taj "predsednički teror" vrši se paralelno na dva koloseka.

Prvi je, kao što očiglednije, onaj posredstvom "predsednikovih" marketinških agencija (Đilasove, Šaperove i Krstićeve), koje direktno ili indirektno, svejedno, uslovljavaju priliv reklama, oglasa pa i donacija "kvalitetom" pisanja o predsedniku lično, njegovoj politici i filozofiji i njegovoj kliki na vlasti. Najprizemnije rečeno: ako ste kritički raspoloženi prema predsedniku, u redu je, to je vaše demokratsko pravo, ali ćete da - umrete od gladi.

Drugi je bizarniji i prizemniji, a svodi se na klasično cenzorsko terorisanje redakcija i obasipanje besmislenim hvalospevima i nikom zanimljivim tragično-smešnim "aktivnostima predsednika Republike" od strane njegove pres-službe, koju predvodi izvesna Jasmina Stojanov. Ova pres-služba, na čelu sa pomenutom damom, toliko je preangažovana u glorifikaciji predsednikovog slučaja i sasecanju u korenu svakog očekivanog kritičkog odnosa prema predsedniku, da većina urednika (a imaju se vidu pre svega oni demokratske provenijencije i otvorenih pogleda) koji imaju sreću da budu prvi na telefonskoj liniji te cenzorske agresije vape za onim zločinačkim gestapovskim vremenima kad je medije šikanirao i zlostavljao radikal Aleksandar Vučić, a celo Miloševićevo doba smatraju informativnim Semiramidinim vrtovima. Pomenuta dama, sa svoje strane, iako i sama minoran lik, i svaki "spontani" odnos predsednika sa novinarima ili snimateljima, privedenim da od ničega naprave nešto, ili, kako bi narod rekao, "od g.... pitu", gebelsovskim i stražarsko-zatvorskim manirima onemogućava iole ljudski odnos između svog šefa i novinara, a on se tome ne protivi. Ovakav bolestan odnos dodatno pogoršava činjenica da je, za razliku od ranijih vremena, znatan deo javnosti apsolutno ubeđen da je takvo nešto isključeno, nemoguće i nespojivo sa voljenim predsednikom, da je, dakle - laž.            

O dubini tog blata govori i činjenica da, kao nikada ranije, pa ni u, na prvi pogled, mnogo crnjim vunenim i ratnim vremenima, nema ni profesionalnih ni moralnih protesta iz medija zbog takvog nevidljivog ponašanja šefa države. S obzirom na to da bi rado da ga zamene makar i "po definiciji" gorim od njega, jasno je da to nije iz poštovanja nego iz straha. I tu bi trebalo da bude kraj propagandističke priče o transparentnosti prvog čoveka države i lažnosti onoga što se vidi i čuje na televiziji i čita po novinama.

(Simptomatično je, zapravo tragično, da su se protiv Tadićeve gebelsovštine prvi pobunili stranci. Naime, u aprilu prošle godine Tadić je grubo i "seljačkim manirom" (jedan sat pre dogovorenog termina) otkazao već dogovoreni intervju austrijskoj državnoj televiziji ORF, jer mu se nije svidelo jedno pitanje, koje je, navodno, bilo ispod njegovog nivoa. Reagovala je i SEEMO, Organizacija medija jugoistočne Evrope, koja je saopštila da "takav proces komunikacije" ne dolikuje modernom političaru, a novinar ORF-a je konstatovao da se šef predsednikove pres-službe Jasmina Stojanov i inače krajnje neljubazno ponaša prema novinarima i da sumnja da su njegova pitanja uopšte i stigla do predsednika Republike?!)

 

 

 

 

Takvog majka više ne rađa

 

 

Za ilustraciju stanja u kojem se nalaze neki mediji nudimo detalj sa portala RTS-a, "medijskog javnog servisa" države Srbije. Evo kako je najšire demokratsko javno mnjenje "komentarisalo" vest da se Tadić vakcinisao na svom radnom mestu, u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu, 30. decembra 2009.

 

 

Maja

:))) mmmm... što je zgodan! :)

odgovori na komentar:

mmmmm

Lord

He he he, nije lako biti predsednik, moraš da se smeješ i dok te bockaju :D

odgovori na komentar:

 

Zgodan je... <http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/671/Novi+grip/404941/Tadi%C4%87+se+vakcinisao>

Anika

Zgodan je... Boljeg i lepšeg predsednika nismo imali... Još i hrabar. Šta ćeš više?!:)

odgovori na komentar:

:) <http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/671/Novi+grip/404941/Tadi%C4%87+se+vakcinisao>

anonymous

he he, vidi ti Bokija što nam je zgodan... :)

Igor St. Gallen

Svaka čast! Živa legenda!!!

anonymous

:) Anika, pametno zboriš ;)

odgovori na komentar:

delija <http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/671/Novi+grip/404941/Tadi%C4%87+se+vakcinisao>

anonymous

...>>> pravi delija, nema šta...

Sumadija

Zgodan, baš je zgodan!

anonymous

Delija, živeo nam

anonymous

Konačno je rešio da pokaže mišiće u svakom pogledu. Šalu na stranu, drago mi je da umesto rakije i prasetine čovek trenira tegove.

Iz Zagreba

Wow! Blago se vama, susjedi! Imate PREZGODNOG predsjednika! Baš je njam njam! Usudila bih se uporabiti riječi SAVRŠENSTVO: lice, tijelo (ajme kako je "nabildan"!) i ono najvažnije - MOZAK!

Našeg i potencijalne mu nasljednike radije ne bih komentirala! :D

anonymous

Lepo je što je i predsednik javno primio vakcinu. Izgleda da je neophodno da se i on angažuje na edukaciji onih koji nisu dorasli vremenu u kom živimo. A ima ih, i mnogo se prave važni...

 

Joca                                                                       

Majo tvojim komentarom stavila si šlag na ovu završnu godinu :)) Svaka čast za predsednika!

anonymous

Bravo, svaka čast Borise. Najbolji si...

anonymous

Pametan, ljubak, mio, drag, lep, zgodan, kulturan, hrabar i kad bockaju, dasa pravi - NAŠ PREDSEDNIK!!!

 

To bi trebalo da bude glas naroda, kojeg, inače, najmanje polovina smatra da bi predsednika trebalo odmah uhapsiti.