Zakonopravila
Oduzimanje imovine ''huliganima'' i drugi običaji srpskog pravosuđa
Preki sud
redovnim putem
O pravnom nasilju, nedoslednostima i
politički instruisanom zakonodavstvu i istom takvom pravosuđu piše naš urednik Josip Bogić, penzionisani
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant
OEBS-a
Josip Bogić
Prema
svetskim iskustvima u borbi protiv kriminala, imovinu stečenu kriminalom moguće
je blokirati, ali s prodajom treba da se sačeka do okončanja sudskog postupka.
Ovo, svakom pismenom pravniku poznato pravilo, nije jasno jedino perjanicama
srpskog pravosuđa. Nedavno je izvestilac EU, Jelko Kacin, stari
poznanik i sugrađanin iz pokojne zajedničke domovine, preneo veliko
nezadovoljstvo Evrope načinom na koji je izvršena reforma pravosuđa u Srbiji.
Posebno je sporna odredba po kojoj se imovina
optuženih za organizovani kriminal oduzima i prodaje pre pravosnažne sudske
presude, umesto da se na nju samo stavi zabrana raspolaganja i otuđenja.
Kacin je u pismu poslatom ministrima napisao da su ga advokati Bogoljuba Karića
obavestili o kršenju ljudskih prava njihovog klijenta, zatim prava na pravično
suđenje. Ovo se, naravno, krije, jer se kritikuje vlast koja umesto
pretpostavke nevinosti promoviše
pretpostavku krivice, što je neprihvatljivo.
Kako je moguće oduzimati imovinu ''huliganima'' na
osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima kada oni svojim
ponašanjem ne stiču imovinsku korist, već naprotiv, uništavaju imovinu građana
i imovinu države.
Kako misli takozvana
srpska pravnička elita da dokaže da je neko stekao imovinu divljajući na
stadionu. Takav predlog mogao je da potekne samo od totalnog diletanta,
jurišnika partije koji izleti s originalnom glupošću da bi se dodvorio
predsedniku.
Tom dodvoravanju izgleda nema kraja. Što veći poltron,
veća glupost. Od izgrednika može samo da se traži da plate štetu koju su
prouzrokovali. Ali to je stvar parnice, a ne Zakona o otimanju
imovine.
Svuda u svetu
od kriminalaca može da se oduzme samo onoliko koliko je stekao
kriminalnom delatnošću a nikako sve, a pogotovo ne ono za šta još nije dokazano
da je stečeno krivičnim delom. Najpre, mora da se dokaže krivično delo, da se
dokaže koliko je imovinske koristi stečeno takvim delom pa tek onda da se to
što je stečeno krivičnim delom oduzme. Takve stvari se rade pravnim putem. Država koja ima sve mehanizme i silu u svojim rukama ne
treba da preduzima bilo kakve radnje koje nemaju pravnu prirodu.
Da
li je Šarić bankrotirao po nabavnoj ili prodajnoj ceni
Najsvežiji primer otimanja imovine odnosi se na slučaj Šarić. Daleko od
toga da branim bilo kog narko dilera i ostale koji se bave takvom „privrednom
delatnošću". Što se mene tiče, uveo bih za takva dela smrtnu kaznu kao što
postoji u nekim zemljama u Aziji. Pošto smo, međutim, ukinuli takvu vrstu
kazni, to ne dolazi u obzir.
Ako je verovati američkim bezbednosnim službama da je
onaj sporni kokain bio Šarićev, da je zaplenjen i oduzet, postavlja se pitanje
koliko je Šarić na tom poslu zaradio. Ili je možda puk'o?
Zašto oni nisu pokrenuli krivični postupak protiv takvog zlikovca već su
slučaj oberučke prepustili našim organima? Ako je to sve tako, na osnovu kojih
dokaza i činjenica je rasformisano pravosuđe zaplenilo njegovu imovinu, a
ponešto i prodalo, a da pri tom ne postoji nijedan procesuiran slučaj za narko
dilera, niti je ijedan u toku osim ovog poslednjeg.
Na osnovu čega je zasnovana nadležnost srpskog
tužilaštva ako je delo izvršeno u Južnoj Americi? Ako je to tako, po kojim
merilima je njegova imovina oduzeta i prodata? Da li je kao parametar pri
izračunavanju njegove zarade uzimana nabavna cena ili možda eventualno prodajna cena sa PDV-om, tj. izmakla
dobit?
S druge strane, vidi se i koliko su tvorci takvog Zakona o oduzimanju
imovine pogrešno postavili neke stvari. Pa čak i novoizabrane sudije u
apelacionom sudu nisu mogle da potvrde nakaradnu odluku specijalnog suda u
pogledu oduzimanja kuće Miloradu Ulemeku Legiji. Rešenje
Specijalnog suda je nerazumljivo, a i doneto je na osnovu nepotpuno utvrđenog
činjeničnog stanja. Zašto eksperti to nisu
proverili pre nego što je doneta presuda?
A u međuvremenu, kao posledica pravnog nasilja po svaku cenu i na
svakom koraku, izazvalo je i talambasanje svih novinskih kuća o oduzimanju
imovine, kao da će to da spase državu. Oduzimanje imovine jeste efikasan metod
borbe protiv svih vidova kriminala, ali ne i jedini. Naravno, pod uslovom da se
postupa u skladu sa Zakonom. Logičnije bi bilo da se spreči da pojedinci uzmu
nečiju imovinu nego ih pustiti da uzmu, a onda ih juriti da to vrate sa nedovoljnim
brojem kvalifikovanih ljudi i neadekvatnim pravnim sredstvima.
Šta
rade BIA i policija
U Novom Pazaru i drugim delovima naše
zemlje u toku su „tihi" postupci
secesije pojedinih bošnjačkih grupa u okrilju ali i mimo politike, ali je,
izgleda, važniji zadatak naših
bezbednosnih službi na suzbijanju kriminala u Južnoj
Americi, da dele lekcije švedskim
organima, da otkrivaju i presecaju šverc
oružja u Francuskoj. Kako to da je kriminal u ovoj zemlji
zadnja rupa na svirali?
Bezbednosne službe još
nisu otkrile političku pozadinu i nalogodavce ubistva premijera Đinđića, niti
su otkrile ko stoji iza ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, vojnika u
Topčideru i mnogih drugih nevinih žrtava tih istih bezbednosnih struktura.
I zato se dešava ovo sa huliganima. Da li poreski obveznici plaćaju ove službe
da bi bili spokojni u svojoj zemlji ili da bi suzbijajale kriminal po celom
svetu?
Predsednik
Kasacionog suda Tadić
Huligani i ekstremisti
će veoma brzo biti kažnjeni i izolovani i oni neće zaustaviti proces
priključenja Srbije Evropskoj uniji, rekao je nedavno predsednik Srbije Boris
Tadić i dodao da će neki od nasilnika biti veoma brzo procesuirani pred
sudom. To znači da je on i ministar pravde i predsednik Vrhovnog kasacionog
suda. Ako su ovih nekoliko stotina huligana opasnost za Srbiju, postavlja se
pitanje kakva smo mi to država.
Srbija je jača od svake
kriminalne strukture i njen institucionalni kapacitet za efikasnu borbu protiv
organizovanog kriminala u punoj meri je uspostavljen tek ove godine. Predsednik
je istakao da su danas u Srbiji "svi eminentni šefovi
mafije za koje je krivični postupak završen u zatvoru", kao i da se sudski
procesi otvaraju protiv još
nekolicine predstavnika organizovanog kriminala, "i
pre ili kasnije će biti u zatvoru, jer država je moćnija od svake kriminalne
strukture". Bilo bi dobro da je tako, ali nije.
Regionalni lider
Tadić
Predsednik
Tadić je poručio da će Srbija i dalje biti regionalni predvodnik borbe protiv
kriminala i da neće stati u toj borbi. Samo nije rekao da smo kao država lider
u organizovanom kriminalu a on na čelu te države. On je istakao da će Srbija i
dalje biti "udarna igla u toj borbi".
Kako je rekao, tek danas - 2010. godine - Srbija ima puni institucionalni
kapacitet i punu snagu političke odluke da se izbori s organizovanim
kriminalom, jer "organizovani
kriminal danas nema pristup političkim strankama" ali je zato u njima. Sve
to nam je pričao i Koštunica i njegovi ministri koji su pohapsili skoro sve
mafijaše. Otkud sada nikoše novi?
Izgleda
da savetnici predsedniku nisu objasnili da organizovani kriminal nije samo
klasični kriminal ili su mu to loše objasnili.
Neka se osvrne malo pa će te videti sve te privredne gigante koji su se
razvijali u doba demokratije. Kako? Lepo je gospodin Dežer rekao: organizovani kriminal i korupcija. Znaju oni
mnogo bolje od predsednikovih saradnika koji su tokovi novca u Srbiji i gde
novac završava. A naši političari sve ređe pominju borbu protriv korupcije a
često pominju organizovani kriminal. A organizovanog kriminala nema bez
korupcije. Po svim definicijama, to je sprega aktuelne vlasti sa kriminalom, a
ne bivše. Aktuelna vlast ima moć odlučivanja a ne bivša.
Gospođa
ministarka o sebi sve najlepše
Ministarka
pravde Snežana Malović rekla je da su u proteklih godinu dana pokrenute istrage
ili podignute optužnice u brojnim predmetima korupcije, koji su godinama ležali
u fiokama ili je njihovo istraživanje bilo politički sprečavano od 2004. do
2006. godine. To je do sada jedina i pametna misao gospođe ministarke. Ako je
to već tako, zašto još u fiokama stoje predmeti koje je lično gospodin
"legalista" stopirao poput: Sartida, Nacionalne
štedionice, Poslovnog centra Ušće, Jugopetrola, Dijamanta, Jugoremedije,
Novosti, Elektroprivrede i mnogih drugih predmeta koji se tiču privatizacije,
kao i kiparskih para. To je ostalo netaknuto. Da li su prekontrolisane donacije
i period kada je sadašnji premijer bio na čelu te agencije?
Pravosuđe
je uspelo da iznese predmete koje smo desetinama godina gledali na naslovnim
stranama pisanih medija i da uprkos strahovitim pritiscima pobedi kriminal
osuđujućim presudama za one koji su uporno podrivali državu. Pravosudni organi
nisu se osvrtali na to ko je osumnjičen, već su dali neumoljiv odgovor
„nedodirljivima". Pa i sama ministarka
pravosuđa bila je nedodirljiva za naplaćene naknade u okviru RIK-a, kao i
mnogi, premda se za nju može reći da je taj novac vratila iako je „zakonito" isplaćen.
Izgleda
da je poimanje organizovanog kriminala usmereno i usredsređeno samo na klasičan
kriminal dok se onaj u oblasti finansijskog kriminala „dočepao" samo
Karića, dok su drugi ostali netaknuti. Smisao 5. oktobra je takav da
Miloševićev sistem uopšte nije demoliran, već su samo drugi igrači uskočili u
taj isti sistem. Jedina razlika je u tome što nas UDBA više ne ubija, ali nas zato BIA
uveliko "bije" i sve nadzire.