Uvodnik
(Pr)osudite sami
Bežanija
Milovan Brkić
Posle Tunisa
krv pobunjenih građana pada i
u gradovima u Egiptu. Diktator Hosni Mubarak, miljenik američke administracije, poslao je porodicu i svoje biznismene s koferima punim para, zlata i
dokumenata, u Dubai, grad koji
kontroliše Ujka Sem.
Vremešni diktator Mubarak (82), koji 30 godina vlada Egiptom, izveo je vojsku i tenkove protiv
građana svoje zemlje, u kojoj više od 40 miliona živi sa dva
dolara dnevno, bez krova nad
glavom.
Iz Vašingtona je poručeno
da se Bela kuća distancira od Mubaraka, čoveka
koji je tri decenije bio verni sluga američke
administracije. Poslednjih godina Egipat je radi održavanja borbene gotovosti svoje armije i
za političke i privredne reforme
dobio od SAD blizu 60 milijardi u kešu. Većinu
novca banda diktatora Mubaraka prebacila je na svoje račune, uključujući i prihod
od prolaska stranih brodova Sueckim kanalom i turizma, koji
je donosio lep prihod. Od tih
para građani nisu videli nikakvu
korist.
Sve pokušaje opozicije
da primora Mubaraka da krene
u političke i socijalne reforme, vlada iz Vašingtona je osuđivala i podržavala diktatora
u odmazdi prema građanima, koja je bila brutalna.
Svu podršku američke
vlade imao je i odbegli diktator
iz Tunisa Ben Ali, kao i diktatori
u Jordanu, Jemenu, Maroku, Alžiru, Saudijskoj Arabiji, koja je bastion ljudskog zla i fundamentalizma.
U dvadesetom veku američka vlada je stvarala diktatore širom sveta, koji
su tlačili svoj narod, a čiju su zemlju
američke kompanije surovo pljačkale.
Pošto bi isisali poslednju
kap krvi i znoja američke
službe bezbednosti rušile su
diktatore, surovo ih kažnjavajući,
uvereni da su oslobodioci naroda koji su
tlačili.
Svet više ne funkcioniše na taj način i
Ujka Sem gubi kontrolu nad
svojim diktatorima.
Od dolaska DOS-a na vlast u Srbiji, međunarodna zajednica pomogla je sa više od dvadeset milijardi
evra vladu u Beogradu, a i za
mandata Borisa Tadića Srbija se zadužila za još toliko novca, i
za desetak milijardi prodala javna preduzeća, banke.
Svom tom novcu izgubio se trag, i uglavnom
je završio na inostranim računima
Borisa Tadića i njegove partijske
klike. Njihovoj životinjskoj pljački, pod kapom američkih saveznika, nema kraja.
Iz Bele kuće srpskom
diktatoru je poručeno da mora otići. On to s indignacijom odbija, a lopovska družina iz njegovog
okruženja je na oprezu i spremna
da utekne.
Nenad Čanak je prošle nedelje u pijanom društvu
saopštio da će izbori u Srbiji biti u novembru.
Diktator čeka da proda Telekom, da od tih
para isplati penzionerima, uoči izbora jednu penziju
pride, i dobije novi mandat!
Svet, međutim, nema smisla
za marifetluke Tadićeve horde pljačkaša. Srbija je u izumiranju. Opozicija najavljuje javno okupljanje, a SNS poziva građane da budu mirni
i tihi! Da
se Boris, ophrvan svojom
HIV bolešću, ne razbesni.
Građani
će izaći na miting, sigurno
neće ići praznih ruku. U pitanju je život ili smrt. Diktator
mora pasti, bez obzira na
preteće pozive lidera SNS-a da građani na mitingu
budu mirni, skoro umilni, i
da saslušaju poruke Vučića i
Nikolića. Njih dvojica neće ni pomenuti diktaturu Borisa Tadića, njegove dve milijarde
opljačkanih para, neće pomenuti stotine miliona Dušana Petrovića, Dragana Šutanovca, Mlađana Dinkića, Miodraga Rakića, Tomice Milosavljevića. Oni će optužiti Ivicu Dačića. Ali Borisa i njegovu
pljačku sigurno neće prevaliti preko usta.
Izađimo
na miting da iznenadimo Tomu
i Acu i
pokažemo da nismo tihi i
mirni, i da više nećemo gladovati dok onu
trguju sa Tadićevom bandom,
koja se sprema za bežaniju.
Sloboda
se mora osvajati. Ali ne praznih ruku. Ništa bez motke
i krvi.