Na licu mesta
Smederevo: grad koji sponzoriše bogate, a odbija dobre
Ujka Sem
protiv ujke Vanje
U Smederevu se ceni
ono što donosi pare,
pa trenutno dolar u gradskoj vlasti ima bolju proðu od rublje
Milan Malenoviæ
Gradonaèelnik Smedereva Predrag Umiæeviæ èvrsto je opredeljen za zapadne civilizacijske i
materijalne vrednosti. Zbog toga je još 2009, a pre odgovarajuæe
odluke Gradske skupštine, potpisao i
ugovor i njegov aneks sa kontroverznom fantomskom firmom Comico oil doo
sa Novog Beograda.
Æerki firmi Comico overseas NV iz Amsterdama ovaj
ugovor doneo je pravo da zida natovsku rafineriju u Smederevu, a gradonaèelniku kriviènu
prijavu KTR-911/10 zbog sumnje da je izvršio zloupotrebu službenog položaja.
Kako postupa prvi èovek grada, tako
postupaju i njegovi potèinjeni. Ne samo da
su zapadne civilizacijske i druge vrednosti zaštiæene i potencirane u Smederevu, veæ su sve ostale, posebno one istoène, proterane i zabranjene.
Kada su u leto 2010. u sklopu manifestacije Tvrðava teatar gostovala tri alternativna
pozorišta iz Španije i Nemaèke, ministar kulture Bradiæ javno se hvalio da je njihov nastup sponzorisan sa 16
miliona dinara.
Na Saboru društava srpsko-ruskog prijateljstva
Republike Srbije, èija je Izborna skupština aprila 2010. održana u Smederevu, prisutni su bili ambasador Brazila, konzul Palestine i predstavnici
ambasade Rusije, kao i još
1.500 gledalaca. Ministar Bradiæ i
grad Smederevo za ovu manifestaciju nisu izdvojili ni dinara. Dragiša Jovanoviæ iz DS-a i šef Matice iseljenika, pretio je pred
svima ekipi lokalne TV-stanice Jerina da sluèajno ne objave prilog sa ove manifestacije.
Istom pritisku bio je izložen
i Vojislav Dimiæ,
direktor pomenute televizije, koji je ostao dosledan svom objektivnom izveštavanju. Pritisku je, meðutim, podlegla TV Smederevo, koja ni u snu ne sme da izveštava o dešavanjima
u smederevskom Društvu rusko-srpskog
prijateljstva "Desanka Maksimoviæ" i Èehovljevim danima.
Od ove zabrane izveštavanja izuzeti su
oni skandalozni dogaðaji koji ometaju rad
pomenutog društva i graðane dovode u zabunu. Tako se krajem prošle godine u nekim lokalnim medijima pojavila informacija da se Društvo preselilo sa stare na novu adresu i da je njegov
predsednik Nenad Srejiæ.
Uvidom u zapisnik sa Skupštine
Društva održane 26. marta 2010. vidimo, meðutim,
da je pomenuti Srejiæ tada iskljuèen iz èlanstva.
On, dakle, ne samo da nije èlan,
veæ ne može nikako ni da bude zastupnik Društva.
I peèat Društva koji se nalazi na spomenutom obaveštenju za medije, razlikuje se od peèata Društva koji se nalazi na svim ostalim
dokumentima.
Odmah posle novogodišnjih
praznika pravi zastupnik i sekretar Društva izvršili su uvid u dokumentaciju koja se èuva u Agenciji za privredne registre. Iz postojeæih dokumenata vidi se da su pomenuti Srejiæ, kao navodni predsednik, i Ljubica Mišiæ, navodni predsednik
Skupštine, mesec dana pošto su iskljuèeni
iz Društva organizovali fantomsku Skupštinu na kojoj su sami sebe izabrali na funkcije i APR-u
dostavili nove podatke.
Najèudnije od svega je to što je ispravka dokumenata od nelegalnih predstavnika
zatražena po isteku roka od petnaest dana,
kako propisuje zakon. Šta se toliko dugo èekalo, ako ne nameštanje zgodne smene koja æe
prijavu obraditi bez mnogo zapitkivanja, pogotovo jer je svakome oèigledna razlika u peèatima?
Protiv rešenja APR-a o promeni upisanih podataka,
legitimni predsednik legalnog Društva
Jovan Todoroviæ
podneo je žalbu, a sprema se i podnošenje kriviènih
prijava protiv falsifikatora peèata
i ostalih dokumenata Društva.
Jedino pitanje koje do danas ostaje bez odgovora jeste - zašto se u Smederevu sve èini da se pomognu zapadne vrednosti, dok su one koje nam dolaze sa Istoka,
a posebno iz Rusije, prognane i zabranjene. Verovatno jer vlast - oèigledno -
od civilizacijskih daleko više
ceni materijalne vrednosti.