Krici i odjeci
I ja sam bila u DS-u
Uništiše
nas iz zabave
"Tadiću,
kad ti odeš i krave će nam se vratiti", Tabloid 220
Čitajući pismo nepotpisanog
gospodina, člana DS-a, osetila sam se odvažnijom, hrabrijom da pošaljem
svoje pismo. Potreslo me sve što je navedeno u pismu. Naime, i sama
sam bila član DS-a u vreme Slobinog režima, bila sam i
u Izbornoj komisiji, godine istorijskog izbora i kobajagi
promena. Sećam se pretnji da ću ostati bez
posla i ostalih
pritisaka od strane članova SPS-a. Član SPS-a je i dalje direktor EPS-a u mom mestu, a ja sam
ostala bez mesta sudije za
prekršaje (naravno, ne zbog Slobodana Miloševića).
Neverovatno je bilo moje iznenađenje
kad sam utvrdila
da posle reforme pravosuđa nisam izabrana za sudiju, po
broju odrađenih predmeta za tri godine ja sam
među prvih deset u Srbiji, prošli su ljudi
koji odradiše nula predmeta, 70 ili 628, a za tri godine, u odnosu na mojih 3.717 predmeta. Na moje zaprepašćenje utvrdih
da uglavnom ostadoše bez posla
sudije za prekršaje koje
su imenovane u doba Đinđićeve i Živkovićeve vlade
(za one koji ne znaju, nama sudijama
za prekršaje mandat traje
osam godina).
Kako bi se ovo zvalo političkim
apsurdom, ljudi koji se boriše za ovu vlast
ostadoše bez posla, a Slobini ljudi, ljudi SPS-a, vratiše se. Naravno, tu su i
oni koji dospeše na vlast
kad je u DS-u zavladao
"ambicionizam" makijavelističkog
tipa, a posle Đinđića i Živkovića.
Svoje članstvo sam zamrzla kad
sam postala sudija poštujući zakon, izabraše
sudije koje su se učlanile u DS tek pošto su
postale sudije, naravno suprotno zakonskim odredbama.
Najmanji je
problem što bez ikakvog razloga, obrazloženja, a kao sudije za
prekršaje i bez ikakve
nadoknade, ostadosmo bez posla. Starešine nas popljuvaše
toliko da nemamo šanse da
se zaposlimo ni kao stručni saradnici.
Tim dostojnim, moralnim ljudima, našim
starešinama, ljudima koji kao stručnjaci
i znalci prava odradiše šest puta manje
predmeta od nas neizabranih, ni to nije dosta.
Nije dosta što nas ostaviše bez
karijere, zdravlja i posla, treba
da ostave i našu decu
bez hleba, i za to su
se potrudili. Tako časni, moralni i
dostojni. Uz sve to, posla nam
VSS objašnjenje, citiram, da "ne poseduje nijedan dokument u kom su sadržani razlozi"
što nisam predložena Narodnoj skupštini
za izbor za sudiju, a u dodatku sledi da
ne postoji rang lista niti razlozi za
izbor izabranih sudija. Izgleda kao da nas
je birao neki poštar ili konobar...
Gde je granica, oduzeli su nam
dostojanstvo, ponos, karijeru, zdravlje, život, budućnost
naše dece. Gde im je granica???
Naravno, većina onih
koji se pitaju i imenuju sudije
za prekršaje po Vojvodini
su Hercegovci, pa se setih Emira Kusturice
koji je u svojoj knjizi Smrt je neprovjerena glasina naveo da se u njima
uvek bori "čovek i Hercegovac".
Nažalost, kod ovih sudija nikada
nije pobedio čovek.
Više nemam straha da vam
ovo pišem, jer sam sve
izgubila, što se iz mog pisma i
vidi. U nadi da ćete ga
ipak objaviti i makar malo
zadovoljiti pravdu, ili da će mi se javiti čovek koji
je imao hrabrosti da pusti svoje
pismo u medije, i da dam podršku dvema sudijama
za prekršaje koje su
nosile gajbe bresaka ovo leto
i radile na njivi - jer
to nije njihova sramota, već sramota
ove države. Na moju veliku žalost,
jer sam i
sama, ne znajući, glasala za
ovu diktaturu. Ovo ni Slobodan Milošević nije radio. Puno Vas pozdravljam.
Autor poznat redakciji
Saobraćajna
policija Dragiše Simića
Pritajeni saobraćajni
menđamer
Poštovani,
S obzirom da je situacija u SPI za autoput i prilazne
puteve postala neizdrživa, obraćamo vam se u nadi da će ovo naše
pismo pomoći da istina izađe na videlo, pravda pobedi, a da se pripadnici "organizovanog
zločinačkog udruženja" uklone iz ove stanice i MUP-a i da se već jednom
spere ljaga sa ove stanice koju su navedeni maksimalno ukaljali.
Nakon što su proterani, da ne kažemo najureni sa Kosova,
takozvani policajci koji su, gle čuda, svi raspoređeni u našu
stanicu, polako su ali sigurno počeli da smišljaju
način kako da bezobzirno i beskrupulozno nastave sa svojim kriminalnim
delatnostima koje su, dok su mogli, nesmetano vršili na
Kosovu.
Sve je počelo kada je na mesto komandira SPI za
autoput i prilazne puteve postavljen dotadašnji
vođa saobraćajnog sektora Dragiša Simić, koji je tom prilikom van svih pravila
preskočio popriličan broj stepenika u napredovanju. Odmah je počeo sa
svakodnevnim raspoređivanjem svojih ljudi na Novosadskom putu, koji su neumorno
iz dana u dan prikupljali od vozača harač i delili ga sa svojim komandirom i
policijskim službenikom koji pravi raspored rada! Nakon manje od godinu dana
Dragiša Simić biva na opšte
iznenađenje svih postavljen za načelnika Uprave saobraćajne policije Republike
Srbije, a na njegovo mesto dolazi marioneta, pardon nazovi komandir Zoran
Arsić, čovek koji je u svojim poznim četrdesetim godinama završio na
krajnje sumnjiv način fakultet Megatrend - odsek "menđament" (kako
on kaže). On se ne pita ni o čemu ali i dalje mora da stavlja "Simićevu
ekipu" na Novosadski put.
Odjednom, krajem novembra 2010. godine, nakon
Simićeve svađe sa načelnikom zakonitosti, neki od Simićevih "pulena"
odlaze na godišnji odmor a nekoliko na bolovanje. Nakon povratka
nijedan od njih više ne radi na Novosadskom putu! Ovakvo postupanje
vređa našu inteligenciju, s obzirom da smo svi policajci sa
jako mnogo godina službe, da želimo da se ovo raščisti
do kraja, da imamo pravog, sposobnog i školovanog komandira i da nastavimo da radimo
profesionalno i zakonito kao i ranije, a ne da non-stop budemo na Gazeli i
trpimo svakodnevno šikaniranje. Da ne pominjemo da nam je ugroženo i
fizičko zdravlje od izduvnih gasova, vrućine, hladnog vremena i kiše, a
bogami i mentalno od stalnog šikaniranja, omalovažavanja i kažnjavanja bez ikakvog
razloga!
Spremni smo čak i na to da svi zajedno odemo kod
načelnika uprave Dragana Bogosavca i da ga zamolimo da nas prebaci u neku drugu
stanicu, gde bismo mogli normalno da radimo, a naši "drugari
sa Kosova" neka ostanu i nastave sa svojim aktivnostima, jer za
njih niko drugi osim njih i ne postoji! Dovoljno je pogledati rasporede rada u
poslednje dve godine i videti da nije mogao proći nijedan dan bez članova
Simićeve ekipe na Novosadskom putu! Ne želimo više da
zajedno radimo sa "pritajenim banditima", jer
ih ne smatramo kolegama i ne želimo sa njima ništa da
imamo, čak ni da budemo u istoj stanici! Postavljamo pitanje - kako su nadležni
ministar i direktor policije mogli da dozvole da se postave ovakva dva čoveka
na ova rukovodeća mesta, kao i da dozvole da se vrše
opisane kriminalne aktivnosti!
Policijski službenici SPI za autoput i prilazne puteve
kojima je svega dosta: Nenad Pavlović, Dragan Lukić, Milibor Jeremić, Branimir
Gavrilović, Petar Bajić, Milan Vukojević, Siniša Petrović, Dragan Golijan,
Boban Mićić, Slobodan Pešić, Milenko Babić, Slobodan Dragojević, Miodrag
Nedović, Velimir Femić, Slavko Đurašković, Goran Ilić, Bojan Filijević, Predrag
Maslovarić, Branislav Jerinić, Nebojša
Živković, Slobodan Ljubičić, Dragoljub Blagojević, Goran Morača, Dobrica Jelić, Stamenko Nikolić, Negovan
Trajković, Milorad Senić, Goran Vučković, Nebojša Veljović, Saša Đokić, Goran
Lakićević, Dejan Stepanović, Aleksandar Urošević i drugi.
Smederevska policija
Jevanđelje po Dejanu
"Kum je kumu uvek na umu", Tabloid br. 220
Da bi gospoda iz MUP-a shvatila šta sve načelnik Policijske uprave u
Smederevu može i radi, jer za njega ne postoji niko ko bi mu stao na put dok je
direktor policije Milorad Veljović na funkciji, o čemu je Tabloid pisao
kada je objavio prelazak Srđana Matunovića iz Policijske uprave Smederevo u
Upravu saobraćajne policije MUP-a na mesto šefa odseka, želimo da vas
obavestimo šta se dalje dešava u ovom začaranom krugu.
Sada na scenu stupaju načelnik Policijske uprave Smederevo Dejan Popović i
načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Dragiša Simić, koji stanuje i
živi u Smederevu. Organizuju sastanak i Srđana Matunovića, Popovićevog kuma
protiv koga je podignuta optužnica u smederevskom sudu za krivična dela
zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službenih isprava, Dragiša
Simić imenuje za VD načelnika saobraćaja u Nišu. Dodeljuje mu službeni auto
kojim putuje od Smedereva do Niša, najverovatnije kao nagradu za učinjena
krivična dela i verovatno kako bi dokazali svoju moć, jer i ako bude neko
potegao bilo kakvo pitanje i odgovornost u vezi s tim tu je direktor policije da
sve to zataška.
Načelnik Policijske uprave Smederevo Dejan Popović posle penzionisanja
neposlušnog Dejana Milojevića sa mesta šefa odseka Opšteg kriminaliteta, na to
mesto postavlja inspektora iz Opšteg kriminaliteta PU Smederevo protiv koga je
takođe podignuta optužnica za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i
falsifikovanja službenih isprava. Umesto krivične odgovornosti - unapređenje.
To može samo u PU Smederevo i samo pod dirigentskom palicom Dejana Popovića.
Po principu "možeš sve ako si moj", načelnik Dejan Popović iz
službe otpušta radnicu Analitike i informatike Miru Slatki, kojoj je lično on
omogućio posebnu odvojenu kancelariju na spratu u Policijskoj upravi Smederevo
kako bi mogla da skenira i prima stranke radi izdavanja lične karte i putne
isprave, za njegove prijatelje prevashodno, a onda navodno i za radnike
Policijske uprave Smederevo i članove njihovih porodica - ali to kratko traje
jer Mira uzima pare na ruke, ne uplaćuje na žiro-račun, pa je Popović otpušta
iz službe. Ali već za radnika na ličnim kartama i putnim ispravama Julijanu
Kranjanac ima drugi aršin.
Julijana samoinicijativno uzima pare sa žiro-računa sindikata Policijske
uprave Smederevo i troši ih za svoje potrebe. Popović to zna, ali vešto
prikriva. O uzimanju para sa računa obaveštava ga inspektor iz Odeljenja
policije Perica Milovanović. Popović nema kud već poziva Julijanu u svoju
kancelariju, saopštava joj da hitno vrati pare i ne dozvoljava da se protiv nje
podnosi prijava čak ni u disciplinskom postupku, a kamoli krivična. To se zove
pravda po Dejanu Popoviću.
U PU Smederevo se najbolje i najlakše zarađuju pare, a to je najbolje
pokazao Popovićev saradnik, šef Odseka za privredni kriminal u PU Smederevo
Zoran Blagojević, koji je sa manje od deset godina službe kao inspektor, jer je
šef odseka postao kada je Popović došao na mesto načelnika, već uspeo da sebi
kupi dva stana u elitnom delu Smedereva u Ul. Radoslava Mirkovića, i još dva
apartmana na Zlatiboru na kojima su deo građevinskih radova radili majstori iz
Smedereva i okoline, po principu "pare kada imam dobićeš, a ti ih traži
ako smeš".