Pljačka

Novi Sad: Dnevnik u rukama nemačkog medijskog agresora, na čelu sa Pajtićem

 

Dnevnik jedne pljačke

 

Belosvetske protuve, udružene sa domaćim mufljuzima, u ovom trenutku pokušavaju da od ionako siromašnih radnika u Vojvodini otmu 8,5 miliona evra i poklone ih VAC-u, koji bi se tako izvukao iz živog blata koji je sam napravio pod nazivom Dnevnik Vojvodina Pres

 

Milan Glamočanin

 

Medijska grupa VAC (WAZ) iz nemačkog grada Esena nikada ne objavljuje svoje poslovne rezultate. Kada bi to činila sigurno bi njeno rukovodstvo u organizovanoj Nemačkoj korporativno otišlo na služenje zatvorske kazne. Bar zbog onoga što su radili i još rade u Srbiji.

VAC u Nemačkoj slovi za treću najveću izdavačku kuću, koja u svojoj ponudi ima 38 dnevnih novina, 108 publikacija, 133 oglasnika... Sve u svemu preko 500 naslova u devet evropskih zemalja. Dobar deo tog posla trebala bi da finansira siromašna Srbija i to uz svesrdnu pomoć Bojana Pajtića.

U domaćim medijima daleko više pažnje je do sada posvećivano problemima koje je VAC napravio u Politici, tradicionlnom srpskom brendu, a skoro da je potpuno zanemarena jedna daleko veća pljačka, ona u novosadskom Dnevniku.

 

Laž do laži

 

Oktobra 2003. Dnevnik Holding AD, u državnom vlasništvu, bio je u fazi restruktuiranja u pokušaju države da za ovu medijsku kuću nađe stranog partnera, uz čiju pomoć bi ona ponovo stala na noge. Tada se na vratima pojavio VAC, koji je prethodno već sklopio ugovor sa Politikom AD o zajedničkom izdavačkom poslu, i istim onim birokratama koji su Ribnikarovu tvorevino poklonili Nemcima učinilo se dobrim da isto to učine i sa ovom vojvođanskom izdavačkom kućom. Žeđ za provizijom, jednostavno, ne poznaje granice.

Dnevnik Holding i VAC sklopili su zato ugovor o osnivanju Dnevnik Vojvodina Presa (DVP), društva sa ograničenom odgovornošću za izdavanje novina pod logom Dnevnika, u kome bi VAC stekao 55 odsto vlasništva, a ostatak bi ostao u rukama Holdinga.

Pri tome je VAC preuzeo obaveze da ispuni mnogobrojne uslove.

Prvo je u roku od dve godine po osnivanju DVP-a trebalo da budu procenjena nematerijalna imovinska prava, a da ta svota od strane VAC-a bude uneta u DVP. To nikada nije učinjeno.

VAC se obavezao i da će da obezbedi zajam za izgradnju nove zgrade štamparije i zgrade redakcije dnevnog lista Dnevnik, a da dotle pomogne rad postojeće Dnevnikove štamparije stvaranjem tehničkih pretpostavki za sigurno izlaženje dnevnog lista. Ni to nikada nije učinjeno, čime je Holdingu naneta šteta od 300.000 evra.

VAC se obavezao i da štampariji u okviru DVP-a prepusti jednu štamparsku mašinu procenjene vrednosti četiri miliona evra, sa cenom montaže i demontaže od 600.000 evra. Propuštanjem da ovo učini VAC ne samo što je izbegao unošenje u DVP kapitala u visini od 4,6 miliona evra, već je Holdingu naneo i direktnu štetu, jer je ovaj uklonio svoju staru rotacionu mašinu o sopstvenom trošku da bi napravio mesta za novu, koju je VAC obećao, ali je nikada nije isporučio.

Sada Holding mora da prodaje sopstvenu imovinu kako bi nabavio novu štamparsku mašinu koja mu je potrebna da bi mogao da nastavi sa poslom.

Za novu štampariju, čija gradnja nikada nije počela, VAC se obavezao da preuzme višak zaposlenih od Holdinga i to između 80 i 100 radnika. Pošto je nova štamparija ostala sanak pusti, Holdingu je naneta šteta od skoro 1,5 miliona evra, jer je, u očekivanju da nemački partner ispuni ugovorne obaveze, sve vreme plaćao pomenute radnike.

Konačno, nemački mufljuzi su ojadili Holding i za neisplaćene otpremnine za 600 radnika, jer su umesto dogovorenih tri miliona evra uplatili samo polovinu.

Ukupan zbir na ovaj način nanete štete Dnevnik Holdingu iznosi nešto preko šest miliona evra. Ova potraživanja nisu konačna.

DVP, čiji je većinski vlasnik postao VAC sa unetim novčanim kapitalom od zvanično samo 2.750 dolara, duguje Holdingu na ime obaveza po osnovu potpisanog ugovora o zakupu 45 miliona dinara, kao i još 20 miliona dinara zakonske kamate.

DVP, takođe po ugovoru o zakupu, Holdingu duguje i 7,7 miliona dinara za režijske troškove uz, takođe, pripadajuću zakonsku kamatu.

Na kraju, DVP Holdingu duguje i novac za osnivačka prava nad dnevnim novinama, a to sve zajedno iznosi 202.700.000 dinara, odnosno preko dva miliona evra. Uz prethodnih 6,035 miliona to čini ukupan dug od skoro 8,5 miliona evra.

Radnici Holdinga dobijaju mizerne plate ispod svakog minimuma, neredovno im se uplaćuju radni staž i penziono osiguranje, a ni za zdravstvo nisu namireni računi. Uprkos tome i enormnom dugu, zaposleni u nemačkom delu DVP-a primaju natprosečne zarade, uz obaveznu trinaestu platu i regres za godišnji odmor. Tamo ne mora da se štedi, jer se novac bukvalno otima od osiromašenog srpskog Dnevnik Holdinga.

 

Tevtonski partneri

 

U međuvremenu je VAC shvatio da je iz Srbije ukrao više para nego što je pre osam godina mogao i da sanja, i odlučio da se reši DVP-a. Problem je jedino taj što ovo potpuno nerentabilno preduzeće, koje i Bogu dušu duguje, niko nije hteo da preuzme. Nemački hohštapleri su se, onda, u dogovoru sa vojvođanskom vrhuškom Bojana Pajtića odlučili da svoj udeo "poklone" radnicima.

Taj "poklon" je, međutim, trebalo da izgleda tako da se radnici Holdinga zauzvrat odreknu svojih potraživanja prema VAC-u i DVP-u u iznosu od skoro 8,5 miliona evra. Nemci su tako zamislili da svoj novčani ulog od 2.750 dolara "poklone" i da zauzvrat dobiju oprost dugova od skoro 8,5 miliona evra. Ko tu, kome i šta, onda, poklanja?

Na nemačko zaprepašćenje, radnici Holdinga su se pokazali pametnijim od onoga kako su ih tevtonski partneri procenili, i odbili su da potpišu ovakav sporazum. Pošto je DVP društvo ograničene odgovornosti, a ne akcionarsko društvo, predaja vlasničkih prava jednog partnera trećem licu je moguća samo ako drugi partner odbije da sam pod istim uslovima preuzme ponuđeni udeo.

Predsednik UO Holdinga Zlatimir Momirov tim povodom je rekao: "Nemamo ništa protiv da VAC pokloni svoj udeo radnicima DVP-a, čak to i pozdravljamo, ali prethodno mora da bude izmiren dug od skoro 8,5 miliona evra prema nama."

Kako je Holding procenio da se ovde ne radi o poklonu, već o očiglednoj i bezočnoj pljački, pregovori sa VAC-om su dospeli u ćorsokak i u pomoć je pozvana hajdučija na vlasti u Vojvodini.

Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić pre neki dan je preko medija zabrundao kako rukovodstvo Holdinga "nije prepoznalo koliko je ustupanje udela VAC-a radnicima najbolje rešenje", kao i da će vojvođanski vlastodršci znati šta da preduzmu tim povodom.

Čeka se još samo ona komanda "milicijo, postupi po naređenju", da bi se sa puta uklonili oni koji pokušavaju da spasu imovinu koju su generacije sticale, a Nemci proćerdali za manje od jedne decenije. Ne zna se u ovom trenutku koliki je procenat od duga od 8,5 miliona evra Pajtić strpao u svoj džep, da bi naredio policiji i pravosuđu da krenu u obračun sa poštenima, ali se vidi da u tome nije usamljen.

Republička vlada Mirka Cvetkovića je svojim Zaključkom od 16. decembra 2010, koji je potpisala generalni sekretar Tamara Stojčević, odlučila da se Nemcima pokloni 8,5 miliona evra i DVP preda radnicima, a realizacija je prepuštena IV Vojvodine.

Za siromašnu Srbiju je 8,5 miliona beznačajna suma koja može da se pokloni svakoj belosvetskoj secikesi, ali je provizija od te sume sasvim zadovoljavajuća za nezasite krvopije na vlasti.

 

 

 

Veći prevaranti

 

Prvi čovek za ovaj deo sveta medijske grupe VAC (WAZ) Bodo Hombah očigledno, ima visoku misiju i nisku svest o moralu. Čime je on zadužio premijera Zorana Đinđića i njegove petooktobarske saborce da mu poklanjaju sve na šta ovaj pozamašni Nemac pokaže prstom, ostalo je za sada tajna.

Hombah je svoj uspon ka vrhu započeo kao ministar privrede u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji iz koje potiče i VAC. Posle toga je postao šef biroa zloglasnog kancelara Gerharda Šredera koji je sa oduševljenjem prihvatio plan bombardovanja Srbije, a zatim ministar za posebne zadatke.

Posle toga on postaje koordinator Evropske unije u projektu nazvanim Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope i, konačno, prvi čovek VAC-a u ovom regionu.

O tome koliko je ovaj čovek mutan govori i činjenica da je i jedan Aleksandar Tijanić, čovek kome ne nedostaje sposobnost da nanjuši prevarante, odbio njegov poziv da za godišnju apanažu od 1,5 miliona evra pređe u VAC da radi.

Glavni saradnik u Hombahovom pokušaju da za sitne pare i krupan mito otme i Novosti, bio je Stanko Subotić Cane, poznati kontroverzni srpski biznismen iz Švajcarske.

Pošto je uvideo da ovde vladaju daleko namazaniji prevaranti od njega, Bodo Hombah je odlučio da likvidira sve VAC-ove poslove u Srbiji, i da se trajno povuče sa ovog tržišta.

 

 

 

Koliko treba, kome treba

 

Izvodi iz tirade Bojana Pajtića u jednom vojvođanskom listu pokazuju koliko mu je stalo da u džep strpa proviziju koju su Nemci raspisali za oprost duga od 8,5 miliona evra:

"Moram da kažem da je ovo prvi put da se dogodi ovakva situacija, da se rukovodstvo Dnevnik Holdinga ogluši ne samo o odluku pokrajinske vlade nego i republičke vlade. Mi ćemo znati šta da preduzmeo tim povodom."

"Predsednik vlade Vojvodine je ocenio da je nečuveno da ljudi koji sede u Dnevnik Holdingu i upravnom odboru tog preduzeća očito misle da tamo predstavljaju svoje porodice ili neki svoj interes, ili neke svoje ideje, a ne  shvataju da predstavljaju mnogo više od toga."

Krajem marta otpisao mu je Odbor sindikalne organizacije zaposlenih u Dnevnik Holdingu:

"Nečuveno je da Pajtić zaboravlja svoje izjave da će IV APV tužiti VAC ukoliko ne ispuni svoje ugovorne obaveze... Šta su to VAC i njegova družina učinili za Dnevnik u celini (osim neispunjenih ugovornih obaveza), da bi se promenilo mišljenje Izvršnog veća, naročito nadležnih sekretarijata?"

Naš odgovor: udelili su onima kojima treba, onoliko koliko treba.