Rusija

Las Vegas na ruski način: Kockanje je u Rusiji zabranjeno, ali je ovaj biznis ušao u podzemlje i - procvetao

 

Kocka je bačena, tužiocu u glavu

 

Prva osobenost novih ruskih zakona leži u činjenici da se gotovo nijednog ne pridržavaju ni činovnici, ni zakonodavci, ni čuvari poretka, odnosno oni koji bi trebalo da ih čuvaju i sprovode, ali ni sami građani. Druga osobenost je da u njih nisu ugrađeni interesi običnog naroda, već činovnika, bogataša, a nekad i prestupnika. Naš dopisnik ukazuje na te osobenosti ruskih zakona na primeru zvanične, odnosno zakonske zabrane organizovanja igara na sreću, tačnije - kockanja.

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

 

Rusi su 5. marta bili svedoci tužnog prizora na televiziji. Reč je o susretu predsednika Dmitrija Medvedeva i javnog tužioca Rusije Jurija Čajke. Grubo govoreći, predsednik je gurao tužiočev nos u kompjuter i predlagao je visokom državnom činovniku da ode na sajt gdecasino.ru. Medvedev je pritom ozlojeđeno govorio: "To je porazno: ovde je spisak velikog broja naših gradova, i u svakom ima nekoliko nelegalnih kazina. Ovde je spisak stotina tih nelegalnih kazina, sa sve adresama!" Kako se moglo i pretpostaviti, posle ljutitih reči predsednik je naložio tužiocu da proveri sva mesta koja se pominju na internetu i da zatvori sve ilegalne kockarnice. Javni tužilac je dobio još jedan nalog: da pripremi ispravke Krivičnog zakona Ruske Federacije i da u njega uvede specijalnu odgovornost za organizaciju nelegalnog kockarskog biznisa.

Za neupućenog gledaoca iz inostranstva ovde nema ničeg neobičnog: srela su se dva visoka državna službenika i porazgovarala. Ali, ne i za ruske gledaoce. A bili su tužni zato što do ovakvog susreta uopšte nije ni trebalo da dođe. I što nije bilo potrebno davati takve naloge. Stvar je u tome što ilegalnih kazina, kockarnica, na teritoriji Rusije danas uopšte ne bi trebalo da bude, a oni ljudi koji ih ipak drže trebalo bi, po zakonu, da sede u zatvoru osuđeni za organizaciju nezakonitog biznisa.

Pre dve godine kazina i druge kockarske igre su zabranjene zakonom! Do jula 2009. godine kockarski biznis je trebalo da bude premešten u četiri specijalne zone, po ugledu na SAD i druge zemlje. Ove zone su izabrane još 2007. godine. U Kalinjingradskoj oblasti, na jugu zemlje između Krasnodara i Rostova, u Altajskom i Primorskom regionu. Bilo je planirano da se za dve godine ovde izmesti sav biznis sa kockanjem. Predsednik Medvedev je  2009. sa strašću naređivao da se ispuni ono što je zakonom utvrđeno, odnosno da se kockanje iz drugih gradova i sela premesti na označene punktove. Te dve godine su činovnici i rukovodioci organa za sprovođenje zakona energično referisali predsedniku načine na koje se bore protiv kockarskog biznisa. A ustvari, tokom te dve godine, broj kazina i igraonica u zemlji ne da nije nestao, nego se nije ni smanjio, a negde je i porastao. Istina, u drugom obliku - ovaj biznis je preuzelo podzemlje. Sada je predsednik sam morao da po internetu traži ilegalne kockarnice i zato je morao da gura nos javnom tužiocu u kompjuter, da mu daje nalog da ispuni svoju dužnost, da uradi sve kako bi se zakon ispunio od a do š. Kako čovek da se ne rastuži kada vidi kako činovnici jednostavno pljuju na naredbe predsednika i na zakone.

 

"Naći krov"

 

Niko neće poverovati da je moguće u Rusiji tek tako narušavati zakone. Za obične građane to i jeste tako: na primer, počne čovek da prodaje piroške, ali bez dozvole - uhvati ga policija i osudi. Da biste se bavili nelegalnim biznisom, potrebno je ili naći rupu u zakonu ili pronaći pokrovitelja (u žargonu se kaže "naći krov") među visokim činovnicima, koji će vas za poveliki mito osloboditi odgovornosti. I jedno i drugo se dešava u Rusiji.

Danas i predsednik i svi visoki državni službenici jednoglasno govore da su u svojstvu "krova" za kockanje nastupile, pre svega, lokalne vlasti za zaštitu poretka, poput policije, i nadzornih organa, poput tužilaca. Činovnici ovih "uvaženih" struktura su za tren oka shvatili da od biznisa sa igrama na sreću mogu da uzmu ogroman novac. Obrt sala sa automatima, ilegalnih kazina i drugih sličnih mesta meri se ne milionima, nego milijardama rubalja. Posao je toliko unosan da su u njega bile uvučene stotine i hiljade činovnika. Oni su bili mirni, pre svega zato što u zakonu donetom 2007. godine nije bilo precizno definisano šta se smatra kockanjem a šta ne. A potom i zato što se činovnici, posebno iz struktura za zaštitu poretka i zakona, smatraju nedodirljivima. Jednostavnije rečeno, njih kao da se i ne tiču zakoni. Uostalom, niko od visokih činovnika koji su prikrivali kockarski biznis nije nastradao. Pitanje je drugo: kako su organizatori igara na sreću i njihovi činovnici-pokrovitelji uspeli da se sakriju od predsednika i njegovih istomišljenika koji su iskreno želeli da zaštite građane od kockanja?

 

Zamenjene oznake

 

Odgovor na ovo pitanje u Rusiji znaju čak i deca. Šta je bilo do 2007. godine? Kazina, sale za kockanje preplavile su zemlju. Rasli su kao pečurke posle kiše, pored škola, sportskih stadiona, u prodavnicama, u kafićima, na mestima gde ima najviše ljudi. Reklame su bile naveliko istaknute. Rezultat: u zemlji se pojavilo toliko ljudi zavisnih od kockanja da je to postalo strašno. Starci i starice su ostavljali penzije na automatima, deca su na kockanje trošila novac koji su im roditelji davali za užinu. Potpuno strašno. To je i želeo da prekine predsednik Medvedev i njegova svita.

Ali, nije uspelo! Istina, nekoliko kazina pored kojih je često prolazila predsednikova svita (na primer na Arbatu, u centru prestonice) brzo su zatvoreni. Drugi su promenili table iznad ulaza ili su se preselili u druge zgrade. Sve u svemu, otišli su u ilegalu. Njih su i uzeli "pod krov" činovnici. U njih je postalo teško ući, ali ima li prepreke koju neće preskočiti čovek zavisan od kockanja?

Rezultat je bio tužan. Pre svega, zvanična kazina i kockarnice koje su postojale do 2007-2009. godine uredno su plaćale poreze i uvećavale državni budžet. Podzemlje ne plaća ni kopejke državi. Tokom ovih godina država je izgubila desetine milijardi rubalja. Kome taj novac odlazi nije teško pretpostaviti - na mito činovnicima. Od četiri zone koje su bile određene za bavljenje kockanjem, radi samo jedna - Azov Siti na jugu zemlje. Mesto se nalazi daleko od gradova, pa se igrači prevoze minibusevima, ali posetilaca tamo nema mnogo - daleko je i neudobno. Zato država odatle dobija veoma malo novca u vidu poreza. Takođe, nastradali su i sami igrači kockarnica koje je preuzelo podzemlje. Automati za igru, "jednoruki džekovi", programirani su tako da je teško, gotovo nemoguće, dobiti čak i male sume. Jasno, o tome se mnogo ne govori, ali to je tako. Mnogo puta sam razgovarao sa kockarima - nisam sreo nijednog koji je pobedio.

 

Zašto tužilac?

 

Zaista, zašto je predsednik Dmitrij Medvedev prvo prozvao i turao mu nos u kompjuter gde se na internetu mogu naći adrese ilegalnih kazina i kockarnica, upravo generalnog javnog tužioca Jurija Čajku? Ni tu nema nikakvih tajni. Pre svega, tužilaštvo je nadzorni organ koji je obavezan da sprovodi zakon. A onda, potpuno neočekivano, u Podmoskovlju je izbio skandal. Islednici Federalne službe bezbednosti (FSB) i Istražnog odbora (SK) Ruske Federacije (ovaj organ je oformljen ove godine i potčinjava se lično predsedniku, a ne kao ranije državnom tužilaštvu), otkrili su da u većini podmoskovskih gradova deluju ilegalna (u rukama podzemlja) kazina i kockarnice. Policijski i činovnici iz tužilaštva zajedno sa funkcionerima iz lokalne vlasti uzimaju od organizatora ovog biznisa veliki mito. I to ne samo u novcu. Načelnici oblasnog tužilaštva idu besplatno, sa porodicama, na turistička putovanja, na visokoj nozi se provode sa organizatorima ilegalnog kockarskog biznisa, dobijaju na poklon ili kupuju za male pare skupe placeve u Podmoskovlju itd. Drugo (a to je sigurno poznato i Medvedevu), sin državnog tužioca Jurija Čajke, Artem Čajka, na neki način je povezan sa ilegalnim kockarskim biznisom u Podmoskovlju. U krajnjem slučaju, istražni organi će ga pozvati na saslušanje.

Naravno, radnicima tužilaštva se nije mnogo dopalo što je predsednik države očitao bukvicu njihovom šefu, ali pomislićete vi, ipak su "položili oružje". Međutim, prevarili ste se.

 

Rat činovnika

 

Nako što su istražitelji FSB i SK Ruske Federacije otkrili ceo slučaj, činovnici iz tužilaštva su se uskomešali. Glavnog organizatora ilegalnog kockarskog biznisa u Podmoskovlju, Ivana Nazarova, islednici su uspeli da zatvore tek iz trećeg pokušaja, a radnici tužilaštva su osam puta zaturali njegov predmet.

Ni sebe nisu zaboravili radnici u tužilaštvu. Prva provera, koju je sprovelo odeljenje unutar sebe, nije pokazalo da postoji bilo kakvo narušavanje zakona. Kasnije je sve počelo da izlazi na videlo. Pa su radnici tužilaštva izvršili uticaj na turističke agencije; sugerisali su im da na sudu ne kažu ko je plaćao raskošna turistička putovanja u inostranstvo radnicima tužilaštva. Ali, nisu se tu zaustavili. Smislili su verziju po kojoj glavni istražitelj Istražnog odbora RF za Podmoskovlje Andrej Markov ima "prljave ruke" i da njega treba proveriti. Druga optužba je bila da radnici SK i FSB ne rade profesionalno. Zaključak se sam nameće: počeo je rat između tužilaštva, SK i FSB i Ministarstva unutrašnjih poslova (MVD). Počeli su ga činovnici tužilaštva kako bi zaštitili svoju čast i čast svoje profesije, a i kako bi dobili na vremenu da sakriju svoja nezakonita dela. Većina Rusa je ubeđena da će im to poći za rukom. Jednom rečju, oni su - nedodirljivi!

Borba između ovih odeljenja napravila je sveopštu gužvu u koju je opet morao da se umeša predsednik. U Rusiji drukčije i nije moglo biti. Postoji jedna stara ruska poslovica koja to dobro opisuje: Doći će gazda, gazda će da presudi. Ipak, Rusi ne veruju da će poslednje stroge predsednikove direktive o otkrivanju svih učesnika kriminalne zavere dati neki rezultat.

 

Vreće sa cementom

 

Evo zašto su građani sami preuzeli inicijativu. U rat sa podzemljem koje vodi kockarski biznis ulaze i obični građani. I ne samo tako što javljaju policiji i objavljuju na internetu adrese nelegalnih kockarnica. U mnogim gradovima građani razbijaju prozore na kockarnicama, lome vrata. Aktivisti nekoliko omladinskih organizacija deluju još odlučnije. Tako su, na primer, u martu, momci iz poznatog u zemlji pokreta "Naši" blokirali vrećama sa cementom sve ulaze u kazino koji su otkrili, kako niko ne bi mogao da uđe niti izađe. Na kesama su napisali "Igre su završene. Stop za kazino!" Marija Kisljicina, komesar pokreta "Naši", prokomentarisala je njihove akcije sledećim rečima: "Već nekoliko meseci se bavimo potragom za kazinima u svim gradovima u kojima postoje odbori našeg pokreta, pa i u Moskvi. Uvek o tome obaveštavamo policiju i vlasti, ali takva obaveštenja ne pomažu uvek. Zato smo i rešili da fizički blokiramo ilegalne kockarnice. Evo, i u ovom trenutku, naši momci su zatvorili vrata jednog kazina vrećama sa peskom i cementom. Dežuraćemo kod tih vrata sve dok ne dođe policija i ne zatvori nelegalni kazino."

Pitam se, da li će biti dovoljno vreća sa cementom za zatvaranje vrata svih ilegalnih kockarnica?

 

 

 

 

U rat sa podzemljem koje vodi kockarski biznis ulaze i obični građani javljajući policiji i objavljujući na internetu adrese nelegalnih kockarnica.

 

 

 

Počeo je rat između tužilaštva, Istražnog odbora, FSB i Ministarstva unutrašnjih poslova. Počeli su ga činovnici tužilaštva kako bi zaštitili svoju čast i čast svoje profesije, a i kako bi dobili na vremenu da sakriju svoja nezakonita dela.

 

 

 

U zemlji se pojavilo toliko ljudi zavisnih od kockanja da je to postalo strašno. Starci i starice su ostavljali penzije na automatima, deca su na kockanje trošila novac koji su im roditelji davali za užinu...

 

 

 

Kako čovek da se ne rastuži kada vidi kako činovnici jednostavno pljuju na naredbe predsednika i na zakone.