Druga strana
Pouka srpskim vlastodršcima: Mislite na
svoju budućnost
Okrečite zatvore
Saslušavanje osumnjičenih
noću zabranjeno je zakonom,
osim u slučajevima kada su zatečeni
u izvršenju krivičnog dela. I tada, u gluvo doba
noći, građani imaju pravo na
odmor, na spavanje, pa tek onda na izjašnjavanje o svojoj, eventualnoj krivici. Ali, u zemlji Srbiji sve
je naopako, pa i ispitivanje građana, i procedura njihovog
privođenja zakonu
Dragana Radosavljević
Svakodnevno nam sa
te-ve ekrana i preko svoje
udvoričke štampe, koja je crna da
crnja ne može biti, vlast prikazuje
slike uhapšenih. Slike hapšenja su jezive:
policajci u crnim maskirnim uniformama, sa psima napadačima,
obaraju iznenađene građane, urlajući na njih
da legnu. A vlast hapsi u svako
doba dana i noći. Naročito
noću. Tako se radilo u posleratno doba. Udbaši
su voleli da napadaju noću. Nadrealnije je.
Vesti o hapšenjima su, sve odreda, iste, samo se
menjaju imena uhapšenih. "Noću je u prostorijama Policijske uprave
Beograda, nakon višečasovnog saslušanja, određen pritvor bivšim pripadnicima
Jedinice za specijalne operacije, koji su do hapšenja radili u Žandarmeriji,
Protivterorističkoj jedinici, a neki su bili zaposleni i u BIA".
Zašto se isleđivanja vrše po noći,
a ne usred bela dana? Da se, valjda, pokaže značaj, da su
vlasti budne i noću!
Saslušavanje osumnjičenih noću zabranjeno je zakonom,
osim u slučajevima kada su zatečeni u izvršenju krivičnog dela. I tada, u gluvo
doba noći, građani imaju pravo na odmor, na spavanje, pa tek onda na izjašnjavanje
o svojoj, eventualnoj krivici.
Ali, u zemlji Srbiji sve je naopako, pa i ispitivanje
građana, i procedura njihovog privođenja zakonu.
Srpski diktator Boris Tadić sa svojom
partijskom kamarilom reformisao je srpsko pravosuđe, sudove i tužilaštva tako
da je svaki građanin u koga vlast upre prstom - unapred osuđen. Isusa Hrista da
privedu istražnom sudiji, pod bilo kom optužbom, istražne sudije Višeg suda u
Beogradu oglasiće sumnjivim, doneti rešenje o sprovođenju istrage i odrediće mu
pritvor! Koga policija privede dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu,
po pravilu, saslušaće noću! U gluvo doba noći. Držaće ga satima u pritvorskoj
jedinici zgrade zvana Palata nepravde, u
kojoj, bolji domaći, ne bi držao ni svinje. Da kojim slučajem, u ovo odeljenje
dođu predstavnici evropskih zemalja, šlogirali bi se. Očima svojim ne bi
verovali da se u ovim prostorijama, bez dnevnog svetla, bez kreveta i
posteljine, po deset sati, bez vode i hrane drže živi ljudi, koji potom satima
pred sudijom treba da dokazuju svoju nevinost.
Ako građanin uđe u proceduru - da tužilac zatraži od
policije da osumnjičenog privede, ili mu krivicu napakuje policija na zahtev
političke oligarhije - onda sve ide kao na traci. Noćno saslušavanje u
policiji, celodnevno se čami u pritvorskoj jedinici u zgradi suda, pa onda opet
noćno saslušavanje, odvođenje u zatvor.
Vlasti su se dobro
organizovale. Predsednik
Višeg suda u Beogradu vrši
ovu dužnost iako je sudija Apelacionog suda u Beogradu. Hvala Bogu, uskoro će se navršiti dve
godine kako srpski sudovi nemaju
predsednike, već vršioce ove
funkcije! Drže ih na lancu,
da se dokažu i pokažu. Dragoljub
Albijanić je za predsednicu krivičnog veća Višeg suda
u Beogradu postavio svoju ženu Natašu!
Ako, ne daj Bože, propusti istražni sudija, tu je njegova žena. Ima da
obeleženi građani odu u pritvor.
Zašto diktatorski režimi uvek igraju na kartu
pritvaranja građana?
Zato jer im u višemesečnom pritvoru slamaju volju za
životom. Muče ih. Ograniče im posete rodbine na po pola sata, dva puta mesečno,
cenzurišu im pisma, snimaju posete advokata, ograničavaju prijem novina,
hrane...
Ako si nevin, zašto ne priznaš, poručuje ti istražni
sudija preko straže ili upravnika zatvora, koji svečano obiđe pritvorenog, da
mu prenese ovu poruku.
Kada te iscede kao pomorandžu, kada ubiju u tebi
osećanje dostojanstva i ljudskosti, onda te puste. Suđenje više nije ni važno,
odugovlače ga, traje godinama, a optuženi je pod sumnjom, pod ljagom, bez
posla, odbačen uglavnom i od rodbine.
Procenat samoubistava ili nasilne smrt u zatvoru, u
srpskim zatvorima je zastrašujući.
Uslovi za
život u srpskim zatvorima su neopisivi. U jednoj prostoriji, sa čučavcem,
smešteno je po troje ljudi! Dušegupka. Fiziološke
potrebe vrše u istoj prostoriji od osam kvadrata. Bez dnevne svetlosti, sa
slabom ventilacijom, a zimi o grejanju, bolje reći o smrzavanju, da se i ne
govori. Ko boravi duže od mesec dana u mračnoj ćeliji Okružnog zatvora u
Beogradu - izlazi kao invalid.
Hrana je gora od one koju dele na kazanu narodnih
kuhinja u Africi. U ćelijama nema tople vode,
tanjiri se peru hladnom vodom.
Nasilje straže je nesnosno. I ako većina stražara
korektno obavlja svoju dužnost, ima i ludaka koji se surovo obračunavaju sa
pritvorenicima. Naročito su u Okružnom zatvoru u Beogradu surove stražarke,
koje sebe nazivaju komandirkama. Kome
one komanduju! Niko nije kriv dok mu se krivica ne utvrdi pravnosnažnom
presudom.
Ćelije u Ce-Zeu godinama nisu okrečene. Pacovi su
nekažnjeni stanari ove proklete avlije.
Ako građanin
izađe pred specijalnog sudiju, ili istražnog sudiju
za ratne zločine, može da
izgubi svaku nadu. Držaće ga
mesecima bez optužnice, a onda će mu stalno produžavati pritvor. Pa ko duže izdrži. Sudija
ili optuženi. A sudijama se ne žuri. Oni su štićeni,
sa duplim platama, dnevnicama..
Šta poručiti srpskim vlastima koje su
zaslužne što nam i zatvori liče
na one iz turskog doba. Mislite
na sebe gospodo,
i na svoju
budućnost. Okrečite zatvorske ćelije, postavite normalne i zdrave
stražare. Budućnost većine
Tadićevih, Dinkićevih i
Pajtićevih sledbenika je život u kazamatu u Bačvanskoj ulici u Beogradu, u Sremskoj Mitrovici, Zabeli, u KPZ Niš. Učinite to odmah, vreme vam izmiče.
Procenat samoubistava ili nasilne smrt u zatvoru, u srpskim zatvorima je zastrašujući.