EU
Uvod u finansijski masakr naroda
Bankari na evropskom tronu
Natezanje oko plana
spasavanja evra nije samo opipavanje snage pojedinih država EU međusobno već i
sparingovanje sa moćnim prekookeanskim finansijskim institutima, koji su
najviše i zaslužni za propast evropske ekonomije. Dok banke propadaju, bankari
dolaze na najviše funkcije u evropskim državama, pokazujući da u EU važi
pravilo: najnesposobniji najdalje napreduju
Bernardo Vitulano
dopisnik iz Rima
Zajednica evropskih država je osmišljena posle Drugog
svetskog rata na ideji da u Evropi nikada više ne bude tako krvavih ratova. Ovo
na šta EU danas liči najviše podseća na uvod u jedan novi masakr naroda, samo
ovog puta preko finansijskih instituta.
Od prvobitne ideje saveza nacija ili otadžbina, kako je
Šarl de Gol to pokušao da definiše, danas se stiglo do saveza bankara i krupnog
kapitala. Već je i malom detetu u Evropi jasno da su tekuću finansijsku krizu
izazvali oni kojima se nije isplatilo postojanje ni jake, ujedinjene Evrope, a
još manje jedne zajedničke evropske monete.
Ocena boniteta
Kriza je izbila u Grčkoj i to nije nikako bilo slučajno.
Godinama pre toga agencije za dodelu rejtinga ocenjivale su ovu zemlju najvišim
ocenama, i to ne zato što je neko iz grčke vlasti davao lažne podatke već zato
što su agencije tako želele. Ne samo Grčka već i mnoge druge evropske vlasti
unutrašnju stabilnost mogu da finansiraju samo zaduživanjem, a do povoljnih
kredita može da se dođe samo preko vrhunskih ocena boniteta.
Agencije za dodelu rejtinga su usko povezane sa
investitorima za koje obavljaju istraživanja. Investitorima se isplatilo da
ulažu i u zemlje koje su previsoko rejtirane, jer iza njih stoje skoro
neiscrpni izvori kapitala, odnosno pravi pokretači krize.
Od Drugog svetskog rata do danas nezvanična svetska
valuta je dolar. Međutim, već nekoliko godina unazad razmišlja se o uvođenju
nove obračunske jedinice u međunarodnoj trgovini. Pošto je najveće tržište
sveta ono u granicama EU, bilo je sasvim normalno da se za tako nešto koristi
evro. I tu je nastao problem.
Kompletnu ideju evrozone svojevremeno su osmislili
takozvani finansijski eksperti, odnosno bankari. Kako su odradili posao
najbolje se vidi ovih dana kada EU puca po svim ekonomskim šavovima.
A sada dolazi ono najbizarnije: za spasioce su pozvani
isti ti "finansijski eksperti"?! U novoj italijanskoj vladi, koja da
bi se očuvala monetarnu stabilnost zemlje mora da izgura do kraja legislative,
odnosno najmanje još godinu dana, nalaze se čak četiri člana koja potiču iz
bankarskog sektora. Pored premijera Marija Montija koji potiče iz Goldman
Saksa, najvećeg krivca za sunovrat evra, tu su još i tri ministra sa bankarskim
pedigreom.
Ako je i razumljivo da iz takvog miljea potiče ministar
finansija ili ekonomije, pa čak i industrije, potpuni je rebus zašto je
sadašnji italijanski ministar kulture takođe nekadašnji bankar.
Sve u svemu, koza je postavljena da čuva kupus.
U međuvremenu se kriza dalje širi i to baš u sektoru
odakle dolaze navodni spasioci. U Litvaniji je jedna od najvećih banaka,
Snoras-Bank, proglasila bankrot i jedini spas je nađen u preuzimanju bankovnih
dugova od strane države. Kapital je, kako za sada pokazuju rezultati istrage,
pobegao u London zajedno sa bivšim većinskim vlasnikom, izvesnim Antonovim.
Isti taj Antonov je bio i većinski vlasnik banke Latvijas
Krajbank u susednoj Letoniji, koju je država morala da preuzme pod svoje pošto
su otkrivene mahinacije sa ulozima. U međuvremenu je pod udar stampeda
uplašenih štediša dospela i ekspozitura Swedbanke u Letoniji iz koje je
poslednjih dana podignuto preko 34 miliona evra, kako javlja nemački list Focus.
Koliko političari, a sa njima i oni koji ih biraju, znači
građani, još imaju poverenja u bankare pokazuje najnoviji primer iz Italije.
Liga Sever je skup stranaka koje se zalažu za otcepljenje
Padanije (teritorije severno od reke Po) od ostatka Italije. To je jedan od
industrijski najrazvijenijih regiona Evrope koji već nekoliko decenija sledi
ideju sticanja veće autonomije od ostatka zemlje.
Za vreme Silvija Berluskonija Liga je bila deo vlasti i
privremeno je zamrzla svoje agiranje za nezavisnost. Pod novim premijerom
Montijem stari zahtevi su ne samo obnovljeni već i prošireni. Vođa
Lige Umberto Bosi sada traži i uvođenje posebne monete
Padanije.
"Kada padne evro, za nas je povratak na liru
nezamisliv", rekao je Bosi italijanskim medijima.
Rejting Nemačke
Poslednji spas za skoro mrtvi evro očekuje se iz Nemačke
koja je i do sada velikodušno intervenisala kada god je to bilo neophodno. Ono
što bi zajedničku evropsku valutu možda i moglo da spase bio bi oslonac na
besprekorni kreditni rejting Nemačke, ali se kancelarka Angela Merkel oštro
usprotivila toj ideji.
Do 9. decembra i sastanka na vrhu vladara Evropske unije
spekulisalo se mogućnošću izdavanja zajedničkih obveznica za celu evrozonu.
Pošto su rejtinzi svih članica ove monetarne unije ili sniženi ili se to
očekuje u narednim nedeljama, faktički bi jedini mamac investitorima da kupuju
ove obveznice bio rejting Nemačke.
Merkelova je na pomenutom sastanku konačno odbacila ovu
ideju, koja bi u suštini značila da se Nemačka odrekne dela svog rejtinga zbog
prosečnog nivelisanja sa ostalim zemljama evrozone.
Istovremeno, ovakav oštar nemački nastup pokazuje da je
privredno najjača zemlja Evropske unije odlučila da prvenstveno štiti svoje
interese, a za zajedničku ekonomiju šta preostane. Neuobičajeno jasna poruka iz
Berlina tumači se i kao signal da gospođa Merkel ima rezervni plan za
izvlačenje Nemačke iz recesije evrozone, o kome se do sada samo šapuće po
kuloarima.
Evro je gotovo nemoguće spasiti, ali je zato moguće
sprečiti da Nemačka potone sa ostalim evropskim zemljama, razmišljaju u
Berlinu. Spas se nazire ili u vraćanju na staru dobru nemačku marku, što je
manje verovatno, ili u uvođenju novog evra kao zajedničke valute Nemačke i još
nekolicine zdravih ekonomija iz EU.
Poslednji nastupi ne samo nemačke već i mnogih drugih
delegacija iz EU pokazuju da ima sve manje solidarnosti, a sve više pojedinačne
borbe za preživljavanje. U sklopu toga treba videti i Bosijevo zalaganje za
punu monetarnu i fiskalnu autonomiju Padanije. U istom pravcu sebične borbe za
opstanak idu i separatističke težnje bogate Flandrije u odnosu na siromašniju
Valoniju u Belgiji.
Ono što je nekada davno nastalo kao zajednica
solidarnosti, danas se izvitoperilo u konglomerat koji se bori samo za profit.
Polako se briselska birokratija, koja za svoj rad nikome živom ne polaže
račune, pretvorila u bord direktora banke koji bezobzirno juri samo prihod.
Više niko u EU ozbiljno ne pominje ni socijalne slučajeve
ni kako im pomoći. Sve o čemu se diskutuje jeste obeštećenje bankama koje su
previše investirale u posrnule južnoevropske ekonomije.
Sebičnost je postala najprepoznatljivije lice Evrope.
Nadzori budžeta
Sastankom
na vrhu evropskih lidera planirano je da fond za pomoć slabijim privredama i
prezaduženim zemljama ukupno bude podignut na 200 milijardi evra. Istovremeno
je ukupno dodatno zaduženje kriznog fonda u okvirima Evropske centralne banke
dosegao 1.000 milijardi evra, pri čemu se planira da pomenuti Fond preraste u
stalnu instituciju odakle bi se i ubuduće brzo sanirale privrede evrozone koje
dospeju u recesiju.
Da
bi uložili svoja sredstva, kao i svoj bonitet, dve najjače i najstabilnije
ekonomije evrozone, Francuska i Nemačka, zahtevale su da se pojača fiskalna
odgovornost svih članica, kao i da se pooštre nadzori pojedinačnih budžeta.
Ideja
dvojca: Sarkozi i Merkel, koji mediji već šaljivo nazivaju Merkozi, sastoji se
u tome da se slabije ekonomije evrozone podrede onim jačima, te da se tako
postigne da tempo razvoja ne bude više vezan za najsporiju članicu već za
ukupan prosek u evrozoni.
Manje
i one evroskeptične države, kao što je Velika Britanija, odmah su u ovom planu
prepoznale zamku da se nacionalni suverenitet ne izgubi na račun centrale u Briselu,
već vlade u Berlinu. Britanski premijer je predloženo proširenje ovlašćenja
Unije glatko odbio, a stav zvaničnog Londona neće se promeniti ni posle
reakcija opozicije, ali i manjinskog koalicionog partnera samog premijera.
U
međuvremenu je i češki premijer Nečas izjavio da njegova zemlja neće žuriti sa
izjašnjavanjem o predlogu za jačanje monetarne unije koji su izneli Sarkozi i
Merkelova.
"Bilo
bi vrlo kratkovido kada bi Prag potpisao blanko papir, kako se to u ovom
trenutku traži", prenosi Nečasove reči list Hamburger abendblat.