Trovanje
NATO
bombardovanje Kosova: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja (2)
Crna kiša
Sukob na Kosovu:
Posledice na životnu sredinu i civilna naselja je istraživanje
koje je prvi put publikovano 1999. godine u Švajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat). U skladu sa preporukom Misije Ujedinjenih nacija za međuagencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je predvodio generalni podsekratar UN Seržo Vijeira de Melo, oformljena je Mešovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Peka Havisto, bivši ministar za zaštitu životne sredine i ministar za razvojnu saradnju Finske, prihvatio se uloge predsedavajućeg RGB-a. Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istraživačkim misijama učestvovalo je oko šezdeset stručnjaka. Okupljeni stručnjaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz šest UN agencija i sektora, 19 zemalja i 26 NVO i naučnih institucija. Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje delove ovog izveštaja
.....
Radna
grupa
za
Balkan
(RGB)
u
svojim
Misijama:
Industrijske
zone
i
Dunav
obišle
su
dvanaest
lokacija
(u
užoj
Srbiji
i
na
Kosovu)
za
koje
se
smatralo
do
su
potencijalna
ekološka
"žarišta"
usled
šteta
prouzrokovanih
vazdušnim
napadima
NATO-a.
Na
nekim
lokacijama
opservirano
je
i
po
više
pogođenih
postrojenja.
Zbog
ograničenog
vremena
i
sredstava
timovi
RGB
nisu
bili
u
mogućnosti
da
obiđu
sve
lokacije
koje
su
pogođene
za
vreme
sukoba.
RGB
je
sastavila
svoju
konačnu
listu
lokacija
na
osnovu
dostupnih
informacija
kao
što
su
NATO
i
jugoslovenski
izveštaji
za
štampu,
svedočenja
očevidaca
kao
što
su
novinari
i
lokalno
stanovništvo,
vebsajtovi
nevladinih
organizacija,
i
nakon
konsultacija
sa
tehničkim
ekspertima
unutar
i
van
SRJ.
Pri
obilasku
zona
uzimano
je
više
uzoraka
zemljišta,
sedimentacije,
vode,
vazduha...
Ovi
uzorci
su
dalje
analizirani
ili
na
licu
mesta
u
mobilnim
laboratorijama
ili
u
laboratorijama
u
Danskoj,
Mađarskoj
i
Nemačkoj.
Gde
god
je
to
bilo
moguće
vođeni
su
razgovori
sa
direktorima
objekata,
lokalnim
vlastima
i
drugim
zainteresovanim
licima.
Ovaj
deo
izveštaja
sadrži
informaciju
o
četiri
lokacije
koje
je,
na
osnovu
obilazaka
i
laboratorijskih
nalaza,
RGB
identifikovala
kao
"žarišta"
od
posebnog
ekološkog
značaja.
S
obzirom
na
to
da
je
na
ovim
lokacijama
(Pančevo,
Kragujevac,
Novi
Sad
i
Bor)
na
osnovu
sakupljenih
dokaza
ustanovljeno
da
su
bile
izložene
dugogodišnjem
zagađenju,
ponekad
je
bilo
teško
sa
preciznošću
ustanoviti
do
koje
su
mere
zabeleženo
ekološko
zagađenje
ili
kontaminacija
direktna
posledica
vazdušnih
napada.
Bilo
kako
bilo,
u
svakom
od
navedenih
mesta
postoje
ozbiljni
ekološki
problemi
koji
zahtevaju
trenutnu
akciju.
Identifikovani
problemi
imaju
značajan
negativni
uticaj
na
ljudsko
zdravlje
i
opštu
dobrobit,
te
bi
ih
po
okončanju
sukoba
trebalo
rešavati
u
okviru
humanitarne
pomoći.
Predsedavajući
RGB
je
već
obavestio
jugoslovenske
vlasti
o
nalazima
koji
najviše
zabrinjavaju,
naime
o
onima
koje
se
odnose
na
Pančevo
i
Kragujevac.
Kao
glavni
problemi
javljaju
se:
odlivi
velikih
razmera
1,2 - dihloroetana
(EDC)
i
žive;
sagorevanje
vinil
hlorid
monomera
(VHM)
i
stvaranje
dioksina;
sagorevanje
80.000 tona
nafte
i
naftnih
proizvoda
pri
čemu
dolazi
do
oslobađanja
sumpor-dioksida
i
drugih
otrovnih
gasova;
velike
koncentracije
EDC-a
u
vodi
kanala
koji
se
uliva
u
Dunav;
velike
koncentracije
žive
i
petrolejskih
proizvoda
u
sedimentu
kanala.
Udar
na Pančevo
Pančevo
je
grad
sa
oko
80.000 stanovnika,
nalazi
se
na
levoj
(istočnoj)
obali
reke
Dunav,
na
oko
20 km
severoistočno
od
Beograda.
U
južnom
delu
grada
nalazi
se
značajni
industrijski
kompleks,
sa
fabrikom
petrohemije,
fabrikom
veštačkog
đubriva,
i
velikom
rafinerijom
nafte.
Veštački
kanal,
dug
1,8 km,
nosi
otpadnu
vodu
i
oticaj
atmosferske
vode
iz
ovog
kompleksa
direktno
u
Dunav.
U
fabrici
đubriva
ne
postoje
postrojenja
za
obradu
industrijskih
otpadnih
i
atmosferskih
voda.
Otpadi
iz
fabrike
odlazi
direktno
u
sabirne
cevi
i
odatle
u
otvoreni
kanal.
Otpadi
iz
fabrike
petrohemije
i
rafinerije
nafte
prvo
odlaze
u
odvodne
kanale,
zatim
u
postrojenja
za
obradu
otpadnih
voda
i
potom
se
izlivaju
u
kanal.
Ova
industrijska
zona
je
bila
intenzivno
bombardovana
za
vreme
sukoba,
od
čega
je
sredinom
aprila
bilo
dva
vazdušna
napada
na
petrohemijski
kompleks
HIP
Petrohemija
Pančevo
i
na
fabriku
đubriva
HIP
Azotara,
i
u
periodu
između
aprila
i
juna
sedam
napada
na
rafineriju
nafte
NIS.
Rečeno je da je većina stanovnika grada bila privremeno
evakuisana nakon napada 17. i 18. aprila.
Usled vazdušnih napada, više štetnih supstanci izlilo se
u životnu sredinu bilo direktno iz oštećenih skladišta ili usled požara čije su
se direktne posledice ispoljile u obliku gustih crnih oblaka dima koji su
vidljivo izbijali iz zapaljenih instalacija. Nakon napada 17. i 18. aprila, u
izveštajima jugoslovenskih sredstava za javno informisanje govorilo se o
nastaloj ekološkoj nesreći, i "ekološkoj katastrofi". Ova
informacija, koju su preuzele TV stanice, novine i vebsajtovi (kako u SRJ tako
i van zemlje), ukazivala je na strah stanovnika Pančeva o negativnim
posledicama na zdravlje od udisanja otrovnog dima i na njihovu zabrinutost za
ispravnost hrane i vode.
Na oblast oko Pančeva je, kao posledica dima, pala
"crna kiša" što je pospešilo zabrinutost po pitanju zdravlja ljudi i
dugoročnih negativnih posledica na useve, zemljište i podzemnu vodu. U julu
mesecu, list New York Times je objavio izjavu predstavnika za štampu
NATO-a koja glasi: "NATO je imao dve vrste ciljeva: taktičke i strateške.
Rafinerija nafte u Pančevu je bila strateški cilj. To je bila ključna
instalacija koja je snabdevala jugoslavensku vojsku gorivom i drugim
materijalom. Prekidanjem ovih isporuka sprečili smo snabdevanje srpskih snaga
na Kosovu ključnim materijalom. Kada odlučujemo o ciljevima, uzimamo u obzir
svu moguću kolateralnu štetu do koje može da dođe, kao što su životna sredina,
ljudske žrtve i civilna infrastruktura. Rafinerija u Pančevu je bila određena
kao veoma važan strateški cilj, isto toliko važan kao i taktički ciljevi u
samom Kosovu".
Savezno ministarstvo inostranih poslova Jugoslavije
izveštava da je do "Najozbiljnijih ekoloških posledica" došlo nakon
napada 17. i 18. aprila usled isparavanja otrovnih supstanci iz zapaljenih
naftnih proizvoda u rafineriji i zapaljenih monomera vinil hlorida (VHM) u
fabrici petrohemije.
U izjavi Generalnog direktora HIP Petrohemija od
21. aprila govori se o požarima, eksplozijama i izlivanju većeg broja opasnih
materija, između ostaloga EDC-a, PHB i amonijaka u vazduh, zemljište i Dunav.
Takođe se navodi da su petrohemijske supstance još uvek gorele 21. aprila.
Pančevo su obišle dve misije RGB, naime Misija za industrijske zone i za Dunav.
Misije na terenu
Prva Misija je u periodu od 20. do 25. jula obišla
fabriku petrohemije, fabriku veštačkog đubriva i rafineriju nafte. Vođeni su
razgovori sa direktorima objekata i drugim lokalnim zainteresovanim licima
(uključujući gradonačelnika i predstavnika nevladine organizacije za zaštitu
životne sredine) i Institutom za zaštitu zdravlja grada Beograda. Uzeti su
uzorci vazduha, zemljišta, sedimenta i vode.
Druga Misija je obišla isti kompleks 25. avgusta kako bi
uzela uzorke vode, sedimenta i živih organizama iz kanala i okolnih delova
Dunava, uzvodno i nizvodno od ušća kanala. Eksperti RBG su tokom ovog obilaska
razgovarali sa direktorom postrojenja za preradu otpadnih voda HIP
Petrohemije.
Prema informacijama koje su sakupljene tokom ova dva
obilaska, RGB je donela sledeće zaključke o gore navedenim glavnim problemima:
- Iz fabrike petrohemije izlilo se u zemljište i u kanal
za otpadne vode 21.000 tona etilen-dihlorida (EDC). EDC je otrovan i za kopnene
i vodene organizme.
- Iz fabrike petrohemije se takođe izlilo 8 tona metalne
žive od kojih je, po procenama, oko 200 kg stiglo u kanal. Eksperti RGB su
našli oko 50-100 kg metalne žive na betonskom podu jedne od fabrika. Kada se
izlije u životnu okolinu, metalna živa se pretvara u organsku formu metil-živa,
koja je toksična i koja se ugrađuje u lancu ishrane.
- Monomera vinil
hlorida (VHM) oko 460 tona je izgorelo u fabrici petrohemije. Ovakav požar bi
imao kao posledicu oslobađanje u vazduh dioksina, koji su veoma toksični,
hlorovodonične kiseline, ugljen-monoksida, PAH-ove, a i moguće i fosgena.
Međutim, sem jednog "žarišta" u neposrednoj blizini požara VHM-a, tim
RGB je u Pančevu zabeležio samo male količine dioksina.
- Vazdušni napadi na rafineriju nafte zapalili su po
procenama oko 80.000 tona nafte i naftnih proizvoda. Ovakav požar bi imao kao
posledicu oslobađanje u vazduh otrovnih supstanci kao što su sumpor dioksid,
azot dioksid, ugljen monoksid, poliaromatične ugljene hidrate (PAUH) i olovo.
- Usled bojazni da bi direktni vazdušni napadi na
skladišta amonijaka izazvalo smrt velikog broja ljudi, direktori objekata su,
kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike đubriva 250 tona tečnog amonijaka u
otvoreni kanal. Ovo ispuštanje je najverovatnije odgovorno za prijavljeni pomor
ribe u Dunavu 30 km nizvodno. Pre vazdušnih napada proizvodnja đubriva bila je
povećana kako bi se smanjila količina amonijaka u skladištu.
- U kompleksu su zabeležene niske koncentracije PHB-a i
nije bilo indikacija o kontaminaciji kao posledici oštećenja od vazdušnih
napada, ili od prethodnih slučajnih izliva. Smatra se da utvrđena kontaminacija
predstavlja opasnost za zdravlje radnika u kompleksu i za kopnenu i vodenu
sredinu. Tokom obilaska RGB tim je ustanovio da su fabrike primenjivale
tehnologiju iz 1960-ih i 1970-ih godina. Iako nije bilo dostupnih informacija o
nivoima kontaminacije u ovoj zoni pre sukoba, jedna lokalna nevladina
organizacija je dostavila spisak udesa u zoni u poslednjih 25 godina. Lokalni
gradski službenici su izjavili da radnici dotičnih fabrika podležu takozvanom
"pančevačkom raku". Stručnjaci RGB smatraju da je ovo oboljenje
najverovatnije angiosarkom jetre, koji nastupa usled izlaganja visokim
koncentracijama VHM-a.
- Uzorci i rezultati RGB.
Šta kažu analize
Prema perliminarnim analizama koje su obavili eksperti
RGB, makro-bezkičmenjačka fauna u Dunavu nešto malo uzvodno od Pančeva slična
je onoj više uzvodno kod Novog Sada gde su uzimani uzorci. Identifikovano je 21
taksonomskih jedinica od kojih su većina školjke i puževi. Broj taksonomskih
jedinica se naglo smanjivao nizvodno od Pančeva gde je pronađeno samo osam
živih taksona. Najmani broj taksonomskih jedinica ustanovljeno je na ispustu
kanala gde su takođe uzeti uzorci. Pronađeno je samo šest taksa taksona i to
svaki od njih u veoma malom broju, što je pokazatelj da je kanal ozbiljan izvor
zagađenja.
Druge analize uzoraka vode i sedimenta uzetih iz kanala
pokazale su veliki stepen kontaminacije EDC-om (na primer, u uzorku vode iz
kanala pronađeno je zasićenje od 5960 μg/l). Rezultati su
takođe pokazali da se EDC još uvek izliva iz kanala u Dunav. Uzorci sa površine
vode nizvodno od mesta gde se kanal uliva u reku pokazali su EDC koncentraciju
od 65 μg/l i 37 μg/l. Smatra se da su ovi nivoi koncentracije veoma visoki.
Na primer, dozvoljena granica koncentracije EDC u pijaćoj
vodi po propisima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) je 10 μg/l. Veoma visoka koncentracija hlorovanih rastvarača, uključujući i EDC,
pronađena je u uzorcima i plitke i duboke podzemne vode. Kontaminacija na
dubini odgovara kontaminaciji pre sukoba i kao takva najverovatnije je imala
posledice na celokupnu vodenu sredinu. Zagađenje ovim hemikalijama je
najverovatnije posledica proizvodnje PVC-a u ovom kompleksu. Iako uzorci uzeti
u mestima gde se crpi pijaća voda nisu bili zagađeni, postoji mogućnost da u
budućnosti dođe do kontaminacije pančevačkog gradskog vodovoda. Potrebno je
izvršiti dalje istraživanje kako bi se utvrdio stepen rizika.
Na osnovu analize uzorka sedimenta uzetog iz kanala može
se konstatovati da se od nafte koja se izlila kao posledica vazdušnih napada
stvorio još jedan sloj akutne kontaminacije u delu koji je već pogođen
hroničnim petrohemijskim zagađenjem. Isto tako, dok su vrednosti žive u
površinskim slojevima uzorka pokazale ne tako davni izliv žive u kanal, druga
najviša vrednost, koja je tri puta veća od one u površinskom sloju, dobijena na
dubini od 60 do 80 cm, i najverovatnije je posledica izliva žive u prošlosti.
Hronično zagađenje živom i naftnim proizvodima potvrđeno je rezultatima
dobijeni analizom školjki (Anodonta anatina) uzetih iz Dunava uzvodno i
nizvodno od kanala. Vrednost žive se povećala od 0,15 do 0,22 mg/kg suve težine
tkiva školjki, dok su PAUH-ovi (PAHs) povećani od 4,7 do 56,4 μg/kg suve težine.
Sam benzo-piren se povećao od 0,9 do 23,0 μg/kg suve težine, poslednja cifra je oko četiri puta veća od FAO propisanog
standarda za bezbednost hrane.
Nastaviće
se
U ovom poglavlju je
data hronologija ključnih događaja tokom sukoba na Kosovu između snaga NATO-a i
Savezne Republike Jugoslavije. Podaci su prikupljeni sa zvaničnih konferencija
za štampu, iz izveštaja sredstava informisanja, sa vebsajtova i iz drugih
materijala koje je sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su
istaknuti događaji od neposrednog značaja za mandat RGB-a.
April 1999. godine
15. Ozbiljno je oštećena petrohemijska industrija
DP HIP Petrohemija u Pančevu. Takođe je ozbiljno oštećena fabrika veštačkog đubriva DP HIP Azotara
u Pančevu. Pogođena su postrojenja fabrike 14. oktobar u
Kruševcu.
16. Nakon mnogobrojnih napada rafinerija
nafte u Pančevu je teško oštećena. Ponovo je pogođena rafinerija nafte u Novom Sadu.
18. Pogođene su DP HIP Petrohemija u Pančevu i fabrika veštačkog đubriva DP
HIP Azotara u Pančevu. Intenzivno bombardovanje Prištine uključujući
obližnji aerodrom Slatina.
19. Napad na Suboticu, na severozapadu Srbije. Pogođen je pogon
hemijske industrije Prva iskra u Bariću: uništena je proizvodna
traka. Pogođen je radiokomunikacijski predajnik u blizini Prištine.
20. Pogođeni su rudnici Belaćevac zapadno od Prištine. Javljeno
da je pogođena zgrada vlade u Prištini, i novosadska rafinerija nafte.
21. Ciljan je i pogođen 23-spratni Poslovni centar Ušće
(sedište Socijalističke partije Srbije) u Beogradu.
22. Napadnuta je fabrika Krušik u Valjevu. Bombardovana je jedna od
rezidencija predsednika Slobodana Miloševića. Poslepodnevni napadi na Prištinu
i Novi Sad.
23. NATO objavljuje Vašingtonsku deklaraciju kojom se uvodi embargo na naftne
proizvode za Saveznu Republiku Jugoslaviju (ali ne i za Republiku Crnu Goru).
Bombardovan je studio Radio-televizije Srbije (RTS) u centru Beograda. Ponovo
je gađan novosadski most Žeželj. Pogođeni su Šabac, Sremska Mitrovica i
Smederevo.
24. Velika šteta je naneta fabrici Milan
Blagojević u Lučanima. Ponovo je pogođena rafinerija nafte u Novom Sadu.
25. Intenzivni napadi na industrijsku zonu u Nišu. Napad na rafineriju nafte u Novom Sadu i na
stovarište nafte blizu Prištine. Napadnut je grad Velika Dobrinja. Aerodrom Slatina
opet bombardovan.
26. Evropska unija uvodi dodatne sankcije kojima se zabranjuje prodaja sirove
nafte i naftnih proizvoda SR Jugoslaviji. Zabrana stupa na snagu 30. aprila
1999. Bombardovani su Sombor (na severozapadu Srbije), Novi Sad, Niš,
Kragujevac, aerodrom Slatina i skladište za gorivo u Valjevu.
27. Intenzivno bombardovanje Beograda i ponovljeni napadi na Poslovni centar
Ušće kojima
je uništen predajnik na vrhu zgrade. Napad na Lipljansku oblast južno od
Prištine. Napadnut je takođe aerodrom Slatina blizu Prištine. Gađani
Dečani i Peć. Ispaljene krstareće rakete na Surdulicu (mali grad u Srbiji blizu
bugarske granice). NATO priznaje svoju grešku. Napadnut je Goleš blizu Lipljana
na jugu Kosova. Teško je oštećen most 25. maj koji povezuje Srem i Ilok.
28. Po danu su pogođeni rafinerija
nafte u Novom Sadu i TV predajnik na Fruškoj gori. Udari na otpad za
gorivo državnog preduzeća za naftu Jugopetrol blizu Požege. Udari na
Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, planinu Mokra i na rudnike uglja Stari Trg,
rafinerija nafte u Novom Sadu. Jedna
krstareća raketa je greškom pogodila Sofiju u Bugarskoj.
30. Tokom noći između 29. i 30. aprila ciljane su i intenzivno bombardovane
zgrade u Beogradu.
Maj 1999. godina
1. SAD proširuje sankcije na prodaju nafte SR Jugoslaviji i zamrzava imovinu
vlade u Beogradu u Sjedinjenim Državama. Putnički autobus Niš express je
pogođen na mostu blizu sela Lužane, 12 milja severno od Prištine.
2. Tokom noći NATO bombarduje pet glavnih transformatorskih podstanica, čime,
po proceni predstavnika za štampu NATO-a, 70 odsto stanovništva ostaje bez
struje do njihove poravke sledećeg dana. Na zapadu Kosova, u blizini grada Peć,
raketa NATO-a pogađa drugi autobus. Pogođeni su skladište za gorivo u Prištini
i u blizini Obrenovca. Ponovo su pogođeni zgrada televizije RTS i rafinerija nafte u Novom Sadu.
5. Osnovana
Mešovita radna grupa za Balkan. Vođa kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, za koga
se pretpostavlja da je u kućnom pritvoru, napušta SRJ i leti za Rim. Pogođena
su postrojenja Jugopetrola u Nišu.
6. Ministri
inostranih poslova Grupe 8 sastaju se u Bonu i izdaju saopštenje koje
sadrži sedam osnovnih principa političkog rešenja krize na Kosovu. Ovim
saopštenjem se mirovni proces vraća u nadležnost Saveta bezbednosti UN.
Generalni sekretar UN Kofi Anan imenuje Karla Bilta, nekadašnjeg člana
parlamenta Švedske, i Eduarda Kukana, ministra za inostrane poslove Slovačke,
za specijalne izaslanike generalnog sekretara za Balkan.
7. NATO greškom bombarduje kinesku ambasadu u Beogradu. U
napadu stradaju tri kineska novinara. Intenzivno bombardovanje Niša. Kasetne
bombe koje su ispuštene na pijačni trg usmrtile su 15 osoba. Glavna bolnica
trpi kolateralno oštećenje. Most prema Rumuniji je pogođen i uništen.
8. Dalje bombardovanje Beograda. Prekid glavnog transformatora
struje koji služi celom gradu.
10. SRJ najavljuje da će povući neke trupe sa Kosova. UK i USA odbacuju izjavu.
Deset zemalja članica NATO-a učestvuje u preliminarnom saslušanju Međunarodnog
suda za pravdu u Hagu povodom tužbe Vlade SRJ. Pogođena je hemijska fabrika Prva iskra u Bariču.
13. NATO bombarduje selo Koriša pri čemu ginu ili su povređeni etnički Albanci.
NATO tvrdi da je Koriša položaj srpske vojne komande i da su srpske snage
držale izbeglice kao ljudski štit blizu cilja.
14. Savet bezbednosti UN usvaja Rezoluciju 1239 kojom se pozivaju sve strane u
sukobu da omoguće protok humanitarne pomoći svim licima pogođenim sukobom. Bombardovan
je izbeglički logor na putu Priština - Prizren, blizu sela Koriša.
15. NATO priznaje bombardovanje Koriše, ali odbija da snosi odgovornost za
civilne žrtve. Pogođeno je skladište za
gorivo Jugopetrola u Boru. Pogođeno je skladište za gorivo Jugopetrola
u Beogradu.
Na oblast oko Pančeva je
kao posledica dima pala "crna kiša", što je pospešilo zabrinutost za
zdravlje ljudi i dugoročnih negativnih posledica na useve, zemljište i podzemnu
vodu.
Usled bojazni da bi
direktni vazdušni napadi na skladišta amonijaka izazvali smrt velikog broja
ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike
đubriva 250 tona tečnog amonijaka u otvoreni kanal.