Pri(h)vatizacija
Hipo Alpe Adria banka i Miša
Omega opljaèkali ugostiteljsko preduzeæe
Tri grozda u neobranom grožðu
Na primeru beogradskog Ugostiteljskog preduzeæa Tri
grozda najjasnije se vidi sprega organizovanih kriminalaca iz Demokratske
stranke i istih takvih iz Hipo Alpe Adria banke, poreklom iz Austrije
Igor Milanoviæ
U onoj velikoj Jugoslaviji, Ugostiteljsko preduzeæe Tri
grozda iz Beograda bilo je meðu tri najveæa u svojoj
branši.
Još u
periodu pre raspada SFRJ, po onda važeæim zakonima kompanija se transformiše u deonièarsko društvo u kome
veæinu
akcija imaju radnici.
Komisija za hartije od vrednosti prihvata 25.
novembra 2005. odluku Akcijskog fonda o prodaji akcija Tri grozda,
iako za tako nešto
nisu postojali zakonski osnovi, jer akcije pomenutog preduzeæa nisu bile
na tržištu. Bez
obzira na to Akcijski fond sprovodi privatizaciju neèega što je
privatizovano više
od 15 godina pre toga i prihvata 20. decembra 2005. ponudu o preuzimanju koju
je dalo preduzeæe Mozaik ketering d.o.o. iz Beograda.
Mozaik ketering je
osnovan 26. oktobra 2005. sa osnovnim kapitalom od 500 evra, a konkuriše za
preuzimanje 25 odsto akcija jednog ugostiteljskog giganta?! Važno je napomenuti
da Mozaik ne kupuje akcije ni putem javnog tendera niti preko Beogradske
berze, veæ
direktnom pogodbom.
Kako za kupovinu pomenutih akcija nije dovoljno 500
evra, koliko u trenutku preuzimanja kupac ima na svom raèunu, rešenje se
nalazi u uzimanju kredita od poslovnih banaka. Zalog za dati kredit
predstavljaju akcije koje kupac i uzimalac kredita tek treba da nabavi?!
Prvi kredit Mozaiku 5. januara 2006. daje Hipo
Alpe Adria banka, isti se produžava aneksima od narednog dana, kao i 16.
juna 2006, a 1. februara 2008. izmeðu banke i Mozaika je zakljuèen ugovor o
dugoroènom
kreditu u iznosu od 3.395.821,18 evra.
Kako zajmoprimalac nije bio u stanju ili voljan da
vraæa
kredit, on 16. decembra 2009. sa Hipo Alpe Adria bankom zakljuèuje novi
ugovor o reprogramu, u kome banka traži da se obezbedi zalog Martina Popoviæa, Milomira
Joksimoviæa i Hampton
biznisa na 100 odsto udela u Mozaik keteringu.
Veæ posle prvog pogleda na spisak vlasnika Mozaika
jasno je zašto
je Hipo Alpe Adria bila toliko velikodušna i strpljiva. Milomir Joksimoviæ je
javnosti poznatiji kao Miša Omega, jedan od najvažnijih peraèa para za
Demokratsku stranku.
Martin Popoviæ, još jedan od vlasnika Mozaika,
igraæe
kasnije važnu
ulogu u pljaèkanju
Tri grozda. On, naime, krajem 2006. u Upravnom odboru Tri grozda
zamenjuje potpuno neaktivnog Marka Davidoviæa, a
veæ u
martu 2007. postaje predsednik Upravnog odbora umesto Nikole Živanoviæa.
U tom periodu za generalnog direktora Tri grozda
bira se prvo Velimir Popoviæ, od marta 2007. na to mesto dolazi
Dragoslav Okilj, a u 2008. godini Ðorðe Avramoviæ.
Odmah pošto je bez i dinara sopstvenih sredstava
preuzeo Tri grozda, Mozaik ketering kreæe da krèmi njegovu
imovinu. Veæ u
prvoj godini kroz raznorazne ugovore o poslovno-tehnièkoj
saradnji i davanja u zakup otuðuje se 31 objekat ovog ugostiteljskog preduzeæa. Svi
pomenuti objekti su radili pod posebnim ugovorima i obavljali platni promet
preko podraèuna
kod raznih banaka.
Svi objekti su otuðeni bez odluke Skupštine
akcionara. Jedini put kada se ona za nešto pitala, i to retroaktivno, bilo je
2007. u vezi sa kupoprodajom restorana Grgeè u Bulevaru
kralja Aleksandra u Beogradu, koji je za 950.000 evra kupila upravo Hipo Alpe
Adria banka.
U tom periodu Tri grozda polažu dinarski
depozit u iznosu od 595.00 evra kod NLB LHB banke koji je služio po
kreditu zakljuèenom
izmeðu
te banke i Zorane Joksimoviæ, supruge Miše Omege. Po
ugovorima o kreditu 2001/07. na iznos od 300.000 evra i 2015/07. za 100.000
evra izmeðu
Hipo Alpe Adria banke i Juliete d.o.o. pod hipoteku Tri
grozda kao jemac stavlja lokal Novi Oraè. Na isti
naèin Tri
grozda gube i lokal Veèiti
mladoženja, dajuæi jemstvo po ugovoru L2102/07 od
23. novembra 2007, takoðe kod Hipo Alpe Adria banke.
Kakvu je korist preduzeæe trebalo da ima od ovih jemstava
nije poznato, ali je šteta oèigledna. U isto to vreme nezavisni revizor u godišnjim izveštajima
stalno navodi da preduzeæe nema imovinu pod hipotekom, tako da je jasno da
rukovodstvo ove ugovore krije kao zmija noge.
Najveæa pljaèka, meðutim, dolazi tek kada Tri grozda 16. decembra
2009. potpisuju ugovor o solidarnom jemstvu S-1 2047/09 sa Hipo Alpe Adria
bankom. Ovim ugovorom se ugostiteljsko preduzeæe obavezuje da svojom imovinom
garantuje za otplatu duga iz glavnog ugovora zakljuèenom izmeðu banke i Mozaik
keteringa u visini od 3.223.494,35 evra, a što predstavlja gotovo celokupnu
sumu za koju su prodate akcije preduzeæu Miše Omege.
Tri grozda su
tako otkupila samog sebe, ali za raèun treæeg lica.
Ispred Mozaik keteringa ugovor potpisuje Andreja
Kesiæ, u
ime banke potpisnici su predsednik IO Vladimir Èupiæ i njegov
zamenik Zoran Vojnoviæ, a u ime Tri grozda potpisuje generalni direktor
Ðorðe Avramoviæ, koji za
ovakav postupak nije bio ovlašæen od Skupštine akcionara ni u trenutku
potpisivanja niti naknadno.
Znaèajna je i èinjenica da je po Ustavu privatna
imovina neprikosnovena, tako da je Avramoviæ mogao da zalaže samo
delove imovine akcionara koji bi ga za to izrièito ovlastili. Sve ostalo je najobiènija pljaèka.
Iako upoznata sa ovom èinjenicom, Hipo Alpe Adria ugovor
smatra validnim i kreæe u naplatu, pošto Mozaik ketering i dalje
odbija da plati svoje dugove. Direktori ove banke, koja je na Balkanu poznata
po poslovanju ispod žita
i podmiæivanju
svojih poslovnih partnera i politièara, meðutim, znaju
da u sudskom postupku ne mogu da imaju uspeh osim ako se otvore prema nekom
podmitljivom sudiji. Zbog toga oni insistiraju na tome da Tri grozda sam
proglasi steèaj
i da Skupština
akcionara dve godine po potpisivanju spornog ugovora o jemstvu isti prihvati.
Ni Hipo Alpe Adria banka, kao ni Miša Omega
nisu poznati po korektnom poslovanju, zbog èega su bili idealni partneri za
ovakav posao. Teško
da bi neki drugi finansijski institut osim ovog opskurnog prihvatio na sebe da
izvede otimaèinu
celokupne imovine Tri grozda, koja je u trenutku davanja zajma od nešto više od
tri miliona evra imala više desetina objekata, a samo jedan od njih je istoj toj
banci prodat za skoro milion evra.
Koliko su jake veze Demokratske
stranke i Hipo Alpe Adria banke pokazuje i sledeæi sluèaj. I pored
toga što
je 2010. utvrðeno
da je za trgovinu drogom osumnjièeni Darko Šariæ preko ove
banke plasirao 100 miliona evra i to kroz raèune u
Lihtenštajnu,
odakle su mito primali i direktori u aferi Sanader, Narodna banka Srbije
je u avgustu iste godine garantovala za solventnost austrijskog finansijskog
instituta i èak
ponudila pomoæ u
konsolidaciji?!
Jasno je veæ iz ovoga za koga su Hipo Alpe
Adria i Miša
Omega opljaèkali
Tri grozda: za gazde iz Demokratske stranke!
Poslovno-tehnièka saradnja
Spisak objekata koji su otuðeni posle "privatizacije" poèetkom 2006:
Avala
(navodna poslovno-tehnièka saradnja, ali nema ugovora), Dva jelena (nema
ugovora), Grèka kraljica (nema
ugovora), Dom lovaca (poslovno-tehnièka
saradnja), Trandafiloviæ (nema ugovora), Domovina
(poslovno-tehnièka saradnja), Kaleniæ
(nema ugovora), Šumadija, Takovski
grm, Orašac i Bosna, svi kroz poslovno-tehnièku
saradnju, u zakup su dati Mlava, Vrbas, Košuta i Metro.
Omiljeni izraz "poslovno-tehnièka
saradnja" pominje se i kod lokala Mala Vltava, Sokolac, Gorica,
Slavija, Obrenovac, Crveni petao, Odmor, Jezero, Zlatibor, Belkanto, Sport,
Brioni i Cer. Ne zna se taèno šta se
desilo sa poslovnim prostorima u Petra Koèiæa 12 i
Mutapovoj.
Prodati su i stan u Nevesinjskoj
ulici od 90 kvm, za nepoznat iznos, Grgeè za
950.000 evra, stan u Skadarskoj 34 od 89 kvadratnih metara za nepoznat iznos, Novi
Oraè za
300.000 evra i Veèiti mladoženja
za 250.000 evra, s tim što su Tri grozda dala
jemstvo za kredit koji je podizao kupac?!
Kome su otišle ove
pare, kao i šta
se dešava
sa prihodima od zakupa i "poslovno-tehnièke saradnje"
akcionarima nije poznato. Tajnu znaju samo generalni direktor i lopovi iz Mozaik
keteringa i Hipo Alpe Adria banke.
Najveæa
pljaèka,
meðutim,
dolazi tek kada Tri grozda 16. decembra 2009. potpisuju ugovor o
solidarnom jemstvu S-1 2047/09 sa Hipo Alpe Adria bankom. Ovim ugovorom se
ugostiteljsko preduzeæe obavezuje da svojom imovinom garantuje za otplatu
duga iz glavnog ugovora, zakljuèenom izmeðu banke i Mozaik
keteringa u visini od 3.223.494,35 evra, a što
predstavlja gotovo celokupnu sumu za koju su prodate akcije preduzeæu Miše Omege.