Uvodnik
(Pr)osudite
sami
Kako upokojiti
vampira
Hladnoća i led su okovali Srbiju. Hladno je i u našim srcima i dušama.
Očekujem da se iz neke jazbine javi umirući Voljeni nam Vođa i kaže da
ima plan kako da izađemo iz desetodnevne
ledene krize, u kojoj se živa u gradovima Srbije spustila i do 25 stepeni ispod
nule.
Voljeni nam Vođa ima spasonosna rešenja, koja, kako nam je nedavno
saopštio, mogu da doprinesu istorijskom kompromisu, koji bi zadovoljio i Srbe i
Albance.
Naravno, Voljeni Vođa nije podanicima saopštio svoj plan. Ponizno ga je
poslao u Vašington, i kada mu je peti zamenik petog pomoćnika državnog
sekretara Hilari Klinton saopštio u Beogradu da mu plan nije vredan ni
pišljivog boba, Voljeni Vođa je iz svoje bolničke sobe, prikopčan na aparate,
pozvao gospođu Hilari da se požali na njenog službenika. Gospođa Hilari ga je
utešila rečima: "Momak, takva ti je sudbina, budi kreativan, još
kooperativniji!"
Verujem da Voljeni Vođa i za ovu dušmansku studen ima
rešenje. Mrtav hladan kazao bi nam, ali ne sme od svojih savetnika to da
izusti, da ima rešenje, samo malo da se strpimo, ogrejaće sunce, pa će i led da
se istopi, a i kada prestane vetar, manje će da duva!
Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović
oglasila se pre dve nedelje izjavom da će lokalni i parlamentarni izbori biti
raspisani 11. marta, i održaće se, najverovatnije, 6. maja. Izbori će malo
kasniti, jer Voljenom Vođi se ne ide na izbore. Predsedničke izbore neće
raspisati. Čeka da tu odluku donese Bog.
Građani Srbije su gladni, goli, bosi... Svakog dana
stotine ljudi ostaje bez zaposlenja, partijski jurišnici kradu i obroke
namenjene onima koji ih, kao jedinu prehranu, dobijaju u narodnim kuhinjama.
Sve je pod šapom Njegove kamarile.
I nikada nismo čuli od Voljenog Vođe da, makar i u
duševnom rastrojstvu, pozove svoje partijske bandite da prestanu da kradu, da
pokažu makar malo milosrđa prema ubijenim građanima Srbije.
Kabinet srpskog predsednika svakodnevno smišlja nove
pakosti kojima se preti građanima, izmišlja nove prevare i namete, sa
bestijalnom upornošu ponižava svakog ko živi u ovoj nesrećnoj zemlji.
Sreo sam se krajem prošle godine sa nekima od bivših
đaka Borisa Tadića. Podsticani od svog profesora, oni su u školi, u gimnaziji,
dizali bunu. Nastavničko veće razmatralo je predlog direktorke da budu isterani
iz škole. Za tu odluku glasao je i njihov tadašnji profesor Boris Tadić.
Neočekivano, od isključenja su ih spasli profesori za koje su mislili da su
''komunjare''! Kasnije, kad su pitali
Borisa zašto je glasao protiv njih, bez imalo stida, profesor im je odgovorio
da on ''mora da misli na sebe''!
Dosađujem i Bogu i čitaocima ponavljanjem priče da je
Boris za vreme svog mandata, na račun inkasirao više od dve milijarde evra.
I ne predaje se. Ide dalje. Sa infuzije, iz bolničkog kreveta, kada mu
promene krv - jer veruje da mu to produžava život - srpski predsednik našmrče
se kokaina i ide ''među narod'' da bude viđen. Stotine vojnih policajaca i
agenata prate njegovu vampirsku pojavu. Ima da nam još sisa krv, hoće da nam
poruči.
Pristojni ljudi posvetili bi se svojoj muci, pustili bi druge da žive. Ali,
Voljeni Vođa želi da svi mi pođemo sa njim. Makar i do predvorja pakla, koji
je, verujem, rezervisan samo za Njega.
Kako upokojiti vampira? Predanje kaže da se mora
probosti kocem kroz pupak. Lično mislim da se ne treba držati predanja. Mogućnosti su sada neslućene.