Likovi i senke

 

Gliste

 

M. Brkić

 

Pre trideset godina pisao sam za tadašnje Nove omladinske novine (NON). U sećanju mi je ostao strip crtač, potpisivao se kao Zoran Stanojević Glista.

Prepoznao sam ga ovih dana, kao glavnog dvorskog novinara Tijanićeve televizije. Nisam mogao očima da verujem kako je, nekada mladi i duhoviti strip crtač, postao Monika Levinski srpskog novinarstva!

Poslenjih nekoliko godina nad Srbijom se nadvio medijski mrak. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati mediji koji nisu veličali Voljenog nam Vođu. Planeta je postojala, prema njihovom mišljenju, jer nam je Bog podario Borisa Tadića.

Dok je Voljeni Vođa  krao kao lud sa svojom stranačkom bandom, srpski novinari su veličali njegova nedela.

Ova dvorska svita, usidrena u Nezavisnom udruženju novinara Srbije, živela je od javnog širenja nemorala. Treba upamtiti imena Veselina Simonovića, glavnog urednika dnevnih novina Blic, Nebojše Spaića, glodura NIN-a, Dragana Buljoševića, odgovornog urednika Politike...Ali, isto tako, nikako se ne smeju zaboraviti nedela Željka Mitrovića i njegove medijske imperije. A, o TV Bastilji, Aleksandru Tijaniću i njegovim pulenima, da i ne govorimo.

Pomenuta gospoda su poslednjih godina mesečno dobijala po desetinu hiljada evra! A posao im nije bio težak: bilo je samo potrebno da budu fini i ne pitaju ništa više od onoga što im je dato da pitaju. Dobijali su stanove, džipove, zapošljavali su supruge na pretplaćenim radnim mestima.

Tijanić je, kao filmske dive, uz prelazni ugovor, i mesečnu apanažu od nekoliko hiljada evra, dovodio Monike Levinski, polupismene novinarke poput Olivere Kovačević, Antonele Rihe, Maje Žeželj....

I dok su njegove milosnice plaćane skuplje nego državna kancelarka Angela Merkel, novinari RTS-a dobijali su mizerne plate, i otpuštani su po njegovoj volji. A samTijanić je od svake snimljene televizijske serije uzimao proviziju od po desetine hiljada evra, po epizodi.

Na TV Pinku i TV Avala zaposleni već pet meseci ne primaju platu.

U Politici su plaćeni samo gospodin Buljošević i njegova družina, dok ostali jedva preživljavaju od mizernih plata.

Ipak, Zoran Stanojević Glista, otišao je korak dalje. On je zadatak poslušnika RTS-a shvatio previše ozbiljno, pa se u vreme predizborne kampanje pretvorio u dvorsku ludu Borisa Tadića, i kao takav, napao njegovog protivkandidata Tomislava Nikolića na sva usta.. Srećom, gospodin Glista je čovek ograničenog umnog kapaciteta te je bio verbalno nokautiran u sred svoje skandalozne kuće.

Diktator je od većine srpskih novinara napravio kišne gliste. Sa takvima nema ni slobode, ni napretka društva. Za nekoliko dana kišne gliste će, samovoljno, promeniti gospodara. Iz petnih žila blatiće Borisa, a nastojaće da za istu apanažu slave novog predsednika.

Kišne gliste, konačno, treba ostaviti na đubrištu. Neka ih, neka žive od svog đubreta.