Francuska
Politička sirena obećava nova vremena
Pola
Miteran, pola De Gol
Novi
francuski
predsednik Fransoa Oland je pola Miteran, a pola De Gol. On je neka vrsta novog Hrista za koga njegovi obožavatelji tvrde da je genije i da "može
bos da hoda po površini mora". Normalno, jer kako
to lepo reče
priučeni filosof i bivši fudbaler Erik Kantona: "Kad
galebovi kruže oko ribarskog broda to je znak da će neko da baci sardine u more..." Doduše mnogi se nadaju i krupnijoj ribi od sardine. Ali politika je vrsta bajke, pa su dobre vile već
na prvom koraku morale da intervenišu i spašavaju voljenog predsednika od zavere nebeske
Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Možda ste videli na
televiziji. Ah, kako je to bila divna slika. Novi predsednik
Francuske promiče najlepšom avenijom na svetu. Mokar
do
gole
kože,
krut
kao
mermerni
kip,
dok
ga
krupne
kapi
udaraju
u
ćelu,
slivaju
mu se
niz
naočare
pa
niz
novo
odelo
u
auto.
Nebo
zaliva
pobedu.
A
on
flegmatičnan,
u
stavu
mirno
pozdravlja
publiku
iz
svog
Sitroena
kabrioleta.
Koja
poezija
i
koja
smejurija
po
domovima
opozicije.
Ova
slika
ostaće
kao
simbol
berićetnog
početak
prvoga
mandata
Fransoa
Olanda
na
dan
8. maja
2012. No, čim se osušio, krenuo je da "očita bukvicu"
svojoj
suparnici
Angeli Merkel
koja
je
podržavala
Sarkozija.
Posle provale oblaka Olanda
je "udario
sveti Ilija" posred predsedničkog avion i hteo ne hteo, čovek se iz oblaka spustio na zemlju.
Ali ni tu nije kraj originalnosti "normalnog
Predsednika" kako iz milošte on sebe naziva. Pored toga što
je odlučio da ne stanuje u dvoru, gde je pre njega bio Sarkozi, već da
ostane u svom stanu od 60 kvadrata u jednoj tihoj ulici petnaestog kvarta
Pariza, on je stavio na veliku muku specijalce koji ga čuvaju.
Kako je mnogo normalan on je na prvi sastanak u Brisel išao
vozom. Što je sigurno, sigurno je. Zli jezici tvrde da je on samo trenutno normalan
dok ne prođu parlamentarni izbori, posle će da poludi kao i svi
ostali. Mora raja da se ubedi kako je Oland
sasvim običan čovek, kao vi i ja.
Izborna obećanja
Pare nikada nisu bile problem u
politici. Važno je da novi Predsednik ima vladu kakvu je obećao,
jaku odnosno čitaj mnogobrojnu. Obećao je i pravednu vladu pa je i to ispunio. Doduše
ovo ga nije skupo koštalo jer je pod pravdom podrazumevao jednakost. U to ime je u novu pola-pola vladu ušlo muškaraca koliko i žena. Po 14 njih. Normalno jer je seks
najvažnija nauka za ministarski zanat. U dodatne kriterijume spadaju takođe:
religija i boja kože da bi sve ovce bile na broju, a vuci siti.
Jedno od glasnijih obećanja predizborne kampanje je bio i
odlazak u Penziju sa 60 godina starost ali naravno pod dodatim uslovom da je
dotični radio od svoje 18 godine, i to bez prekida. Ovaj dodatni uslov eliminiše
99 odsto kandidata šezdesetogodišnjaka koji su se ponadali dok su stavljali
listić u kutiju. Drugo obećanje je bilo povlačenje francuskih vojnika iz Avganistana. I to obećanje
je na putu ostvarenja. Jedina mala izmena je došla posle posete Ujka
Semu pa je i ovde dodata mala dopuna.
Povlače se samo borbene snage a ostali ne samo da ostaju već će
biti pojačani novim snagama za obuku i ispomoć avganistanskim
"remcima". Pored
toga biće i neke finansijske pomoći i to sada kada je kriza stegla. Ugovor je
potpisan na 20 godina i Oland se nada, da će tako francuske firme ući u Avganistan da prave biznis. Naravno za ovako
veliko nadanje ima i veliko žrtvovanje.
Francuska opet mora da
pljune po sebi, zgazi na datu reč i zaboravi na svoju tradicionalnu posebnost
jer dozvoljava Amerikancima da postave delove svoga anti-ruskog štita na svojoj
teritoriji. Zvanično taj raketni štit treba da štiti čovečanstvo u slučaju
da Iran napadne ceo svet i krene da
kolonizuje Mars i Veneru, dok se
nezvanično sumnja u to da štit ima neke veze sa žarkom željom da se
napadne na Rusiju ili bar da se neutrališu njene rakete. Ideja
atomske katastrofe sve više
liči
na idealno ili jedino idejno rešenje svetske ekonomske i energetske krize. Popravka
koeficijenta prenaseljenosti planete ratnom je opcija ludosti, ali zar je
jednom bilo ludih ljudi koji su kroz istoriju palili svet i činili
genocid.
Republika drugova
Nakon
objavljivanja spiska ministara nove vlade
"normalnog
Predsednika",
mnogi
glasači
su se zapitali
da
li
su
sada
oni
potpuno
normalni.
Naprimer, da
će svaki
osumnjičen
ili osuđivan
ministar biti udaljen iz vlade. Ovo izborno obećanje je prvo pogaženo
jer je sam predsednik vlade Jean Marc Ayrault bio u svoje vreme osuđen
za korupciju, a Laurent Fabius čovek koji je Srbe nazivao đubradima,
bio je kao prvi ministar osumnjičen za hiljade žrtava
SIDE, dobijene transfuzijama zaražene krvi.
Postoje
i druga ispunjena obećanja
koja nisu shvaćena
od strane velikog dela Francuza. Naprimer, mesto ministra pravde je udeljeno
gospođi
Taubira iako je ona bila vatreni pobornik nezavisnosti delova francuske republike,
onih s one strane okeana. Mnogi su ubeđeni da dama koja nema
pravni fakultet zaslužila
svoje mesto samo zato što je crnkinja. Ovo naravno nije nikakvo čudo
u zemlji gde je nacionalistička i rasistička partija Le Pena
dobila čak
18 odsto glasova. Teško
je svima ugoditi i sva obećanja ispuniti.
Nije nigde
laka stvar formirati vladu.
Jer postoje drugovi iz škole ili iz vojske. Nekoliko
starih Olandovih drugara je tako svoje nekadašnje uspomene iz starih školskih
klupa zamenilo za glanc nove ministarske fotelje. Olandov par iz zadnje klupe i
cimer iz vojske, Mišel Sapin je naprimer, dobio mesto važnog
ministra rada. Ni ostali nisu lošije uhlebljeni u vladi,
parlamentu ili u velikim firmama. Francuska je urađena
i sistem zabetoniran. Tako je posle
vlade Sarkozijevih advokata došla na red republika drugova iz visoke
administrativne škole, i to samo generacija koja je diplomirala 1980.
Ispada da stvarno nije lako sastaviti vladu u koju treba da uđe
malo crnaca, malo arapa, malo jevreja i eventualno koji homoseksualac. Tako da svaka manjina
bude zastupljena i da se izbegnu primedbe pre izbora. Ipak primedbi je bilo ne samo na pedigre ministara
već i na jednu skrivenu stranu političkih zakulisnih igara.
Privilegovana deca
Mnogi
su tek nedavno čuli za takozvane Mlade lidere (Young Leaders) koji su
zapravo privilegovana deca vladajuće stranke, a koja su u mladosti formirani u visokim školama i ubačeni u
mašinu za vladanje. Oni su u Olandovoj vladi olako zauzeli šest fotelja, a
uzeli bi i više da nije morao da na vagu stavi isti broj žena. To je bilo obećano. Osim samog Olanda u francusko-američkom lobi-sistemu Young
Leaders formirani su i ostali ministri: Pierre Moscovici 1996, Marisol
Touraine i Aquilino Morelle 1998, Arnaud Montebourg 2000. ili Najat Vallaud-Belkacem 2006 godine. Ova
organizacija koja se potpisuje kao French
American Fondation , skraćeno FAF gotovo da je
potpuno nepoznata širokoj javnost ali se
ipak zna da je finansira čuvena banka Lazard.
FAF je stvoren 1976. voljom dva predsednika Gerarda Forda i Žiskar
Destena. Njen predsednik je jedno vreme bio neki John Negroponte koga je Buš
postavio za direktora tajne službe US States Intelligence Community u čiji
sastav ulazi desetak tajnih ili jakih organizacija kao što
su FBI i CIA. Godine 1981. formirana je sekcija Mladih Lidera koja u
mnogome liči na neku ložu za školovanje budućih državnika i važnih činovnika. Samo desetak privilegovanih mogu da upišu
ovakav fakultet, a izborna komisija je sastavljena od starih "vukova"
koji su već ostvarili svoje karijere u državnom aparatu Amerike ili
Francuske. Njih 80 odsto su muškarci, uglavnom Parižani
i svi su završili famozan fakultet ENA, u prevodu Ekonomska Nacionalna
Administracija. Drugim rečima sve ostaje u familiji i škola
je vrsta inkubatora za reprodukciju klasnih političara.
Sve ovo objavljeno je na stranicama Mediaparta, najozbiljnijih
internet novina ne samo u Francuskoj već i mnogo šire.
Mladi Lideri su se oglasili nakon objavljivanja ovog teksta i kao obično
ismejavali sve one koji u bilo kojoj organizaciji bez ikakve vlasti vide
zaveru. Naravno da nema zavere i da je čista koincidencija da od osam socijalista koji su pohađali
kurs za lidere, njih šest ušli u novu vladu.
"...Dva preostala mlada lidera
su u zasedi i čekaju da prođu parlamentarni izbori pa da dobiju neku udobnu fotelju. Njihov posao do
sada je bio organizacija primarnih izbora za kandidaturu Fransoa Olanda, a 100
odsto izabranih je stvarno čudna koincidencija..." tvrdi Mediapart.
To što se o ovakvim stvarima malo piše u zemlji slobode svakako
treba zahvaliti dobrim đacima FAF-a koji su igrom slučaja postali vlasnici gotovo
celokupne štampe. Laurent Joffrin je gazda časopisa Nouvel
Observateur, Denis Olivennes drži radio Europe 1,
list Paris Match i JDD, dok Matthieu Pigasse, Louis Dreyfus i
Erik Izraelewicz žare
i pale u čuvenom Le Mondu.
Sve su to deca FAF-a i stari mladi lideri, formirani da obmanjuju istinu i
prave neku drugu koja se zove politički
prigodna.
U svakom slučaju ništa se neće izmeniti ni u Francuskoj dolaskom na vlast ljudi koji su završili istu
školu kao oni koji su prethodno srozali državu na zabrinjavajući
nivo. Obećanja koja su data sa pesnicom na grudima ne vrede više
ni pet para, i to izgleda u svim zemljama sveta.
Pucanje iz flaša
Oni koji su do juče kritikovali Sarkozija i njegovu ekstravagantnost morali su da konstatuju kako u Francuskoj nema većih raspikuća od socijalista. Za samo jedan dan bačeno
je preko tri i po miliona evra kada su u gradskoj
većnici i u bašti Jelisejske palate slavila pobedu! Popijeno
je 17.000 flaša šampanjca, pojedeno za pola miliona evra raznih grickalica i sitnih kolača, a samo za viski i pivo ceh je bio
350.000 evra! Da ne nabrajamo još nekih miliona evra za prevoz gostiju iz svih krajeva
sveta ili pola miliona za dekoraciju i isto toliko pod razno. Socijalisti nisu sitničari. Vlada ne reaguje na račun, iako je u svoje vreme dok je bila opozicija vatreno kritikovala
ceh Sarkozijeve žurke na trgu Konkord, koja je koštala upola manje.