Osmatračnica
Ismail Kadare, najzad priznaje
albanske zločine nad Srbima
Maske su spale
Branka
Bogavac, srpska novinarka, u listu NIN objavila je intervju s Ismailom Kadare,
glavnim književnikom enverovske Albanije, poznatim ne samo kao trubadurom i
telalom zločinca Envera Hodže, već i kao saradnikom u svim njegovim
zločinima, kao doušnikom SIGURIMI-a (albanska UDB-a!), policijskim
provokatorom i lažnim svedokom sudskih
sala, koji - kad je primljen u Partiji Envera Hodže – je izjavio: “Tražim da
se oškope svi politički zatvorenici Burelja!” A kad su 1990. godine
nesrećni Albanci upali u ambasade u Tirani i tražili spas od Ismaila
Kadare i njegove Partije, kad su počeli masovno da emigriraju na sve
strane sveta, ova enverovska monstruozna kreatura je izjavila: “Iz Albanije
beži nacionalni eskrement!” Samo posle nekoliko meseci, dao se u “begstvo”
za tim “eskrementom” i sâm Kadare. On nije pobegao kao tzv. “eskrement”,
već je lansiran na Zapad kao agent SIGURIMI-a, sa posebnom misijom da se i
tamo, na Zapadu, bori protiv tog “eskrementa”
Piše: Prof. dr Kaplan Burović, akademik
Intervju ojavljen u NIN-u preneo
je albanski list PANORAMA God.
XI, Br. 3455, Tirana, petak 25. maj 2012, str. 20-21, a pod naslovom Kadare:
Shqipëria komuniste nuk e ka njohur disidencën i podnaslovom: “E
keqja nuk vjen ngaqë ballkanasit e duan shumë kombin, por nga që e duan keq”
(Kadare: Komunistička Albanija nije poznavala disidenciju – “Nesreća
ne dolazi zato što Balkanci vole mnogo naciju, već zato što je vole
loše”).
Od kojeg datuma je NIN i u kojem
je to broju objavljen taj intervju, ne kažu nam da ne bismo mogli proveriti
verodostojnost prevoda. A vidi se jasno da prevod nije verodostojan. Albanci mu
u ime Branke Bogavac čine svakojake laži, u njeno ime dižu ga u nebo, kuju
ga u zvezde kao književnika i čoveka, kažu da je danas “najpoznatiji
književnik na svetu”. Sa druge strane, list PANORAMA je već demaskiran od TABLOIDA za falsifikovanje prevoda.
No, da vidimo šta je to rekao
ovaj najnedostojniji Albanac za bilo kakav intervju!
Pravo lice
Ismaila Kadare
Kako se zna, kad su 1990.godine
počeli da puštaju iz zloglasnog zatvora Bureli albanske disidente,
albanska mafija na vlast je odmah lansirala Kadarea na Zapad, tobože je
emigrirao u Pariz i tražio tamo status političkog emigranta,
samoproglašavajući se za disidenta Br. 1 Albanije, Evrope, pa i sveta.
Tada sam ja objavio na albanskom, srpskom i francuskom jeziku knjigu PRAVO LICE ISMAILA KADARE, sa preko
500 stranica dokumenata, kojima dokazujem da Kadare ne samo što nije ni
najobičniji disident, već je i taj koji je tražio da se uhapšeni
disidenti Albanije oškope.
Namah se sva Albanija, na
čelo sa Enverovicima i samozvanim “demokratima” Sali Beriše, digla
protiv mene, a u odbranu Kadarea, urličući na sva usta da je Kadare
disident, i to Br. 1, Albanije, Evrope i sveta. Samo oči što mi ne
iskopaše! Svaka čast pojedinim albanskim intelektualcima, koji se digoše u
moju odbranu, posebno istoričaru Ardian Vehbiu i književnicima Irhan
Jubica, Shefqet Kelmendi, Gani Skura, pa i dr. Ardian Klosi.
Nastojanje albanske mafije za
takvo afirmiranje Kadarea, inicirano je idejom da mu se dodelila Nobelova
nagrada i sa pripremom Kadarea da se kao Vaclav Havel u Češkoj vrati u
Albaniji na položaj presednika republike. No, zadatak mu je bio i da time
sabotira afirmiranje u svetu stvarnih albanskih disidenata, u prvom redu
lično mene, koji sam se odavno afirmirao kao disident, još kad je Kadare
udarao mačku sa kašikom, ne samo objavljenim književnim delima (Poema BOJANA,
objavljena u Dubrovniku 1952.), već i političkim zatvorom, u
Jugosllaviji i u Albaniji. U albanskoj presudi, kojom su me kaznili na 43
godina monstruoznog zatvora, piše crnim na belo da sam mojim objavljenim delima
pretstavljao političku i ideološku diverziju u Albaniji, što
nisu napisali ni uhapšenim članovima Politbiro CK Partije rada Albanije (“komunističke”),
što Kadare zna sasvim dobro, jer me i on lično optužio za to.
I pored besomučne borbe
albanske mafije i samog Kadare protiv mene, a za njegovo afirmiranje kao
disidenta, i pored kupljenih stranih priznanja, dekoracija, odlikovanja, pa i
proglašenja Kadarea za ČAST ALBANSKOG NARODA, sva nastojanja da ga
afirmiraju kao disidenta propadoše im. Videći to, albanska mafija izjavi
da Albanija nema disidenta, da Albanija nije poznavala disidenciju, jer kad
nije takav (i to prvi među svima!) njihov Kadare, onda – nema ni
disidencije!!! Ovako su ovi Albanci kroz vekove, za jednu buvu spaljivali
jorgan.
Sâm Ismail Kadare, kao
zvučnik te mafije, kao papagaj, a u suprotnosti sa onime što je
izjavljivao po “emigriranju” na Zapad, da je disident, sada izjavljuje
upravo ono što izjavljuje i albanska mafuja, da Albanija nije poznavala
disidenciju, da on “nikada nije sebe smatrao za disidenta”.
Dokumenta da je on ne samo
smatrao sebe za disidenta, već i da je o tome urlikao na sva usta, imate u
mojoj knjizi PRAVO LICE ISMAILA KADARE.
A da je Albanija i te kako
poznavala disidenciju, dokazuju nam albanski književnici Qemal Stafa,
Sejfulla Maleshova, Qemal Draçini, Mehmet Myftizu, Kin Dushi i mnogi drugi,
koji se od albanske mafije negiraju kao takvi, jer – kako rekosmo – kad nije
njihov Kadare disident, onda ne sme biti disident niko drugi!!!
Čim je čuo za izjavu
Kadarea da nije disident, jedan albanski anonimous je izjavio preko
interneta (Sajt PESHKU PA UJË,
14.april 2009): “Ismail Kadare je gubre. Ne pripada njemu da nam danas
igra ulogu heroja, jer je bio instrumenat komunista. Setite se istorije Janula
Rapi
(majka Renata), kojoj je upropastio život…“
Koliko da znate: ni
albanska mafija, niti Kadare, dan-danas ne znaju što je pojam disident. Oni su
upotrebljavali i upotreblavaju termin DISIDENCIJA ne shvatajući njeno
konkretno značenje, pa su proglasili za disidente i hodže i popove, i
derviše i kaluđere. Ja sam im ovaj termin objasnio preko eseja O
DISIDENCIJI, objavljen 2001, u mojoj knjizi MBI DASHURINË, str. 69, i preštampan sred Tirane 2005. godine,
pa i preko moje knjige SHEMBJA E
IDHUJVE, Ulcinj 2012, str. 161-162, ali ova sorta Albanaca će dušu
ispustiti, a da se slože sa onim što ja kažem – bože sačuvaj! Jedan
albanski nacionalista, kad sam mu rekao: “1 + 1 = 2”, odgovorio mi je: “Ne,
ne, jedan plus jedan ne čine dva!” Kad ga upitah “a žašto?!”,
odgovori mi: “Zato što to kažete vi !” A kad im je Enver Hodža rekao da “1
+ 1 = 3”, svi su urlikali i spremni su opet da urliču: “Tako je
!!!”
Jedan od najznačajnijih
albanskih intelektualaca prve polovine XX veka, Faik Konica, rekao je: “Albanci
boluju od jedne bolesti: kad im se ne sviđa neka osoba, oslepe i ne vide mu više ništa dobrog. Ovo je jedna
varvarska bolest od koje treba dići ruke”.
Sram vas bilo, Ismaile Kadare! Vi negirate najsvetliju
stranu istorije albanskog naroda, disidenciju, samo i samo što ne pripadate toj
strani, samo i samo što ste se i borili (pa i nastavljate da se borite!) protiv
nje. Albanija je imala i ima disidenciju, i to najdostojniju i najsvetliju na
Balkanu, Evropi i u svetu. Nažalost za albanske rasiste – preko jednog
jugoslovenskog (srpsko-crnogorskog) književnika i disidenta, koji se prethodno
afirmirao za disidenta u svojoj domovini Jugoslaviji, kao Jugosloven, a zatim i
tamo, u Albaniji, svojim značajnim disidentnim delima, napisanim i
objavljenim na albanski jezik, na oči Ismaila Kadare, pa i u borbi protiv
Ismaila Kadare i njegove socijal-fašističke crne bande, koja je u Albaniji
uzurpirala narodnu vlast i proletersku diktaturu pretvorila u
socijal-fašistički monstruozni teror Envera Hodže. Pošto je sâm bio
najgrlatiji trubadur i telal te diktature, jedan od najaktivnijih
zločinaca te crne bande (kako ju je pred smrt nazvao i
ipsissimus Enver Hodža!), on negira našu borbu i disidenciju, jer nastavlja da
je u službi te crne bande, koja još uvek vlada Albanijom.
Kad bi Kadare imao jedan sonet
kao moj disidentni sonet DOĆI
ĆU!, koji sam napisao u zatvorskoj ćeliji i objavio (!!!) iz
zatvorske ćelije zloglasnog zatvora Burelji (Da ne govorim o poemi
BOJANA!), Albanci bi nebesa srušili na zemlju njihovim urlikanjem za
disidenciju Ismaila Kadare. I bez toga oni su do juče to činili!
Kako rekoh, negiranje albanske
disidencije se pravi zbog mene, pošto sam se ja afirmirao kao disident Br. 1
Albanije, što albanski rasisti, na čelo sa Kadareom, ne mogu ni zamisliti.
Ovako, ovaj od vremena poznati albanski rasista, još jednom demostrira svoj
rasizam i u ovom aspektu.
Hipokrizija
Svoj veliko-albanski šovinizam i
rasizam Ismail Kadare je manifestirao i nastavlja da manifestira i u drugim
aspektima, prema svim narodima na svetu, i prema najudaljenijim kinezima,
kamoli prema susednim narodima i, posebno, prema Slovenima, prema
Srbo-Crnogorcima i Makedoncima.
Iako je prispećem u Paris
javno (preko lista LE MONDE) priznao
da su njegovi Albanci jedan rasistički narod, on je odmah zaboravio to, pa
nam citira nekakvog bezimenog albanskog pesnika, koji je tobože još 1930.
pisao: ”volimo Zapad sa jednom tragičnom ljubavlju”. Da je ovo
izjavio 1990, koji mesec pre emigriranja na Zapad, Kadare bi ga zgrabio za
vrat, izveo pred sud i kaznio kao izdajnika i neprijatelja albanskog naroda.
Ili nas nije i bez toga hapsio i kažnjavao kao takve?!
Ali, zašto Kadare prećutkuje
najvećeg albanskog književnika ’30 godina, Gjergja Fishtu, koji je
izjavio: “O Evropë, o kurvë e motit!” (O Evropo, o kurvo vremena!)?!
Zašto Kadare ne citira sebe, ono što je do dana “emigracije” pisao
protiv Zapada?!
Hipokrizija je osnovna
karakteristika ovog albanskog monstruuma. On i njegovi Albanci ne vole ni sebe,
kamoli Zapad! Oni se dodvoruju Zapadu, ne bi li tako prebrodili kritičko
stanje koje prelazi Albanija i njihova enveristička vlast, koja je
prinuđena da nam se pravi kao “demokratska” i prozapadna,
nacionalistička.
Da su albanske vlasti pro Zapada,
preko svega i nacionalističke, one bi trebale prvog Ismaila Kadare da
uhapse i da mu traže računa ne zato što je bio protiv Zapada i protiv
nacionalizma, već zato što su mu ruke do lakata i preko lakata krvlju
nevinih ljudi, ubijenih ne samo u Albaniji, već i van granica Albanije.
Spominjemo mu samo književnike Bilal Xhaferi, Jusuf Grvalla, Renato, sin
pomnute Janula Rapi, i puno drugih. Da ne govorimo o mom dranju na živo i o
masakriranju moje dece!
Koliko da znate, kao
kontradiktoran što je, Kadare i sâm priznaje da njegovi Albanci ne vole sebe.
On doslovno kaže: “Kad bi oni zaista voleli samog sebe, voleli bi i druge”!
Enverizam -
banditizam
U ovom intervjuu Kadare se
izjavljuje otvoreno protiv nacionalizma. On doslovno kaže: “da bi izbegli
opasnost od nacionalizma, koji je zaista jedna opasnost za svakoga”! U
jednom drugom listu ima ranije je izjavio da nije nacionalista, pa sam o tome
već pisao u mom delu DUKLA,
Ženeva 2011, str. 137.
Kao “komunista” Kadare je
žario i palio u Albaniji protiv nacionalizma do poslednjeg dana. On je tražio
da se oškope nacionalisti, a one koji su krenuli na Zapad nazvao ih
je i “ekstremima nacije”. Čim je i sâm stigao na Zapad, izjavio nam
se za neprijatelja komunizma i za besnog nacionalistu. Sada, pošto je i u ovom
aspektu (da postane lider-šip albanskih nacionalista!) pretrpeo neuspeh, kako
vidite, izjavio nam se i protiv nacionalizma.
A zašta je ovaj Kadare, kad nije
ni za komunizam, niti za nacionalizam?!
Preko citirane knjige PRAVO LICE ISMAILA KADARE, a i preko
pomenute DUKLA, rekao sam vam ranije
zašta je Kadare. On je za ono za što je bio i do “emigriranja” – za
enverizam!!! A ovo znači – za banditizam!!!
Misionarizam
Ismail Kadare kaže: “Nema na
Balkanu naroda misionara. Grčki misionarizam, koji još uvek misli za
oslobođenje Konstantinopolja, isto je toliko smešan koliko i onaj srpski,
koji cilja otstojanje Beograd-Tokio, i isto toliko, ako ne i smešniji od ova
dva, bio je misionarizam albanski za odbranu marksizma-lenjinizma na
planetarnom nivou”.
Pre svega ja sada po prvi put
čujem za nekakav “srpski misionarizam”, koji cilja otstojanje
Berlin-Tokio (na albanskom jeziku: “që synon distancën Berlin-Tokio”!).
Čudim se novinarki Branki Bogavac što odmah nije pitala Kadarea gde je
pozobao taj “srpski misionarizam”?!
Sa druge strane “albanski
misionarizam” za odbranu marksizma-lenjinizma na planetarnom nivou, sem
albanskog naroda, do danas nije nikoga uznemirio. Zašto ovaj Kadare govori o
bezznačajnom albanskom misionarizmu, a prelazi u ćutnji jako
značajni albanski misionarizam, koji je uznemirio ne samo sav Balkan,
već i sav svet: Albansko-ilirska imperija, njihovo angažovanje za super
Ve-e-eliku Albaniju, sa oblastima susednih naroda?!
Kadare, Kadare! Hipokrita si bio
i ostao! Zato sam ti od vremena odrao masku i pokazao celom svetu tu tvoju
prljavu, kriminalnu njušku.
Falsifikovanje
istorije
U svom tradicionalnom
bezobrazluku on kaže: “Postoji jedna doktrina na Balkanu, jedan draft iz
godine 1938, koji traži otvoreno proterivanje jednog od ova tri naroda (Grka,
Albanaca i Slovena) sa poluostrva. Ovaj je draft napisan od jednog akademika
sa imenom Vaso Čubrilovič i naslovljava se: “Dëbimi i shqiptarëve” (Progon
Albanaca)…
Pre svega, Vaso
Čubrilović nije planirao proterivanje Albanaca sa Balkana, već
iz njegove domovine Srbije. Zašto Kadare proširuje ovo na ceo Balkan, kad
sasvim dobro zna da je Srbija Vasa Čubrilovića ta koja je prva na
svetu priznala nezavisnost Albanije, iako se nisu busali u prsa kao Kadare za
proleterski internacionalizam?! Kolege Vase Čubrilovića su ti koji su
napisali prvu albansku reč, prvu albansku knjigu, koji su udarili temele
albanologiji i albanskoj etnologiji, koji su otvorili prvu albansku školu, koji
su prethodili Albancima u njihovoj borbi za nacionalno oslobođenje od
turskih okupatora, koji su i oslobodili Albaniju od Turaka, pa su se zaslužno i
ustoličili kao NACIONALNI HEROJ Albanije!!!
Srbin je taj koji je prethodio
Albancima i u borbi za društveno oslobođenje od zločina Kadarea i
njegovog Envera Hodže! Zašto Kadare evocira V.Čubrilovića i njegovo Načertanije, a ne spominje nijednog
od onih Srba, koji su prolili svoju krv, pa su položili i svoje živote za albanski
narod?! Kako vidite, on nam pretendira i za nekakav mirëkuptim (= fr.
entente, dobro razumevanje). Ne može se postići dobro razumevanje
sa hipokrizijom, sa nastojanjima da se prebacuje jedan-drugome. A prebacivanje
je profesija ovog albanskog monstruuma.
Čubrilović je napisao Načertanije, ali ga Srbi nisu
sproveli u delo. Naprotiv, imamo Grke koji su proterali Albance (i svoje
muslimane!) iz Grčke. Zašto Kadare prećutkuje ovo?!
Pa i to, da on ne zna koji primer
da su Jugosloveni (Srbo-Crnogorci) osudili to Načertanije, ne stoji. Sama činjenica što nije
sprovedeno, govori o osudi. Činjenica druga što su albanskoj dijaspori
posle DSR priznata sva prava na teritoriji Jugoslavije, kao i svakom drugom
Srbinu (iako to Albancima ne pripadaju!), o čemu govori, ako ne o osudi
Načertanija?! Pa i za nepravde, koje su titoističke vlasti
činile Albancima Jugoslavije, Srbo-Crnogorci su protestirali i uzeli u
odbranu albansku dijasporu. Srbo-Crnogorac je napisao i objavio roman IZDAJA, kojemu nema primera u
albanskoj književnosti, jer ni sâm Kadare dan-danas nije dospeo do te društvene
svesti da napiše jedan takav roman, za što su ga prekorili javno njegovi
Albanci. Da ne spomenemo zatim Marka Miljanova, Dimitrija Tucovića,
Svetozara Markovića, Kostu Novakovića i puno drugih, koje Kadare
poznaje sasvim dobro, ali se pravi kao da ih ne poznaje, iako im je
pročitao i dela. Albanska literatura nema ni najmanju brošuru o
srpsko-crnogorskoj nacionalnoj manjini u Albaniji, dok ti manjinci dan-danas
nemaju ni bukvara. Sve to vidi Kadare sasvim dobro, ali se pravi kao da ne
vidi.
Sa druge strane, zar Kadare ne
poznaje ni svog kolegu Jonuz Dini-a, diplomiran na Visokoj školli
Partije rada Albanije “V.I.Lenjin” u Tirani, koji je pisao tekstualno: “Sloveni
Balkana treba da se vrate odakle su došli, negde onamo na bregove Volge.”
(DINI, Jonuz: SHPATË E DASHURI, Tirana 1987, str. 502.) ?! Je li Kadare
osudio ovo?! On traži da mi osudimo naše buržuje za njihovu buržuasku
ideologiju, dok sâm ne osuđuje ni svoje komuniste za njihovu
antikomunističku ideologiju. Ili je osudio Jonuz Dini-a ?! Ili je to,
proterivanje Slovena sa Balkana, komunstička ideologija?! Gde je bio Kadare 1987.
kad je Jonuz Dini objavio tu knjigu ?! Zar nije militirao pod
komunističkom zastavom?! Zar se nije busao u prsa za proleterski
internacionalizam i za “albanski misionarizam za odbranu
marksizma-lenjinizma na planetarnom nivou”?! Pa zar je ovako, sa poklicima
da se Sloveni proteraju sa Balkana, branio marksizam-lenjinizam ovaj albanski monstrum?!
Godine 2007, sred Tirane, na
oči ovog Kadarea, njegova koleginica Elena Kocaqi piše: “Malazezët
janë shqiptarë të sllavizuar” (Crnogorci su slavizirani Albanci, KOCAQI
Elena: ROLI PELLAZGO-ILIR NË KRIJIMIN E KOMBËSIVE DHE GJUHËVE EVROPIANE,
Tirana 2007, str. 91).
Da možda Kadare i ovo nije
video?! Ili je osudio ovaj rasizam i ovo falsifikovanje istorije jednog
susednog naroda od njegove zemljakinje, od njegove koleginice ?!
Posle svega ovoga, Kadare piše: “Osuda
korena zla je dužnost za sve. Kad bi se otkrila jedna slična doktrina u
mom mestu, u Albanijji (slična sa onom Čubrilovića!-KB),
priznao bih javno ne samo sram za njeno neosuđivanje, već i sram za
zakašnjavanje osude”.
Pa evo, Kadare, ako vi do danas
stvarno niste videli zločinačku doktrinu vaših Albanaca, koja
prevazilazi onu Vase Čubrilovića, evo otkrio sam vam ja! Pa da vidimo hoćete
li je osuditi. Unapred garantujem čitaocima ove polemike da ovaj monstruum
nikada neće to učiniti, kao što to ni do danas nije učinio.
Albanci su
većina na Kosovu
Kako se zna, do danas Albanci su
pretendirali na Kosmet urličući da su oni autohtoni tamo, pa su
pisali i ovo: Ko prvi sedne za sto, tome pripada i glavno mesto! Ja sam
uspeo da ubedim svet, pa i trezvene Albance, da oni nisu autohtoni ni u samoj
Albaniji, kamoli na Kosmetu, gde su stigli iz Mata (Pokrajina srednje
Albanije!) oko 1000 godina posle Srba. Tada je i njihov prijatelj, Englez Noel
Malcolm izjavio: Nije važno ko je stigao prvi na Kosmet! Pred neospornim
činjenicama reterira i Kadare. Prihvata i on da Albanci nisu autohtoni,
ali – kao i za Malcolma – i za njega sada nije važno ko je došao prvi na
Kosmetu. Tako on više ne spominje autohtoniju, ali kaže: “Kosovo je jedno
mesto nastanjeno u većini Albancima”. Znači, pretendiranje na Kosmet ne bazira
kao do jučer – na autohtoniju, niti da su tamo prvi stigli oni, Albanci,
već na većinu.
Albanci su u većini i u
nekom selu Amerike, Azije i Australije, posebno u Italiji. Da možda i ta sela
ne treba prepustiti njima, da ne treba da se i ona ujedine sa Albanijom?!
Sem toga, ja sam dokazao da 1912,
kad su Kosmet oslobodili Srbi od turske okupacije, tamo Albanci nisu
sačinjavali većinu stanovništa. Većinu stanovništva su
sačinjavali muslimani, a – kako se zna – muslimani nisu samo Albanci,
već i Srbi. I dan-danas, ako izvršite etničku analizu onih stanovnika
Kosmeta koji sebe nazivaju Albancima, videćete da jedan dobar deo njih ne
samo što nisu Albanci, već se i ne osećaju kao Albanci: ako nemamo
posla sa albaniziranim Srbima i drugim nealbancima Kosmeta, imamo posla sa ljudima
koji se izjašnjavaju za Albance pod pritiskom albanskih terorista, koji im to
traže.
Ako se ne izjasnite za Albanca,
nemoguće je živeti sa njima. Ja sam to isprobao na mojoj koži: u zatvor
Bureli (Albanija) 10 (deset!) puta su me na živo odrali tražeći od mene da
poreknem jugoslovensku (srpsko-crnogorsku) nacionalnost i da se izjavim za
Albanca. Pošto nisam pristao na to, osudili su me na dugih 10 godina zatvora,
tobože zato što poričem albansku nacionalnost. Vidite dokumenta koja sam
već o tome objavio.
Kadare zna sasvim dobro ovo, jer
je i lično uzeo učešće u tom mom držanju i u tim zahtevima da
poreknem svoju srpsko-crnogorsku nacionalnost, te da se izjavim za Albanca.
Drugo: albanski istoričari,
akademici, autori dela HISTORI E SHQIPËRISË, Tirana 1954, priznali su i
dokumentima dokazali da su njihovi Albanci stigli na Kosmet posle turske
okupacije, kao albanska dijaspora, emigracija.
Kako se zna, emigracija ima za
dužnost da se integrira sa mesnim stanovništvom i da se sa njim slije, a ne da
asimilira mesno stanovništvo, da denacionalizira teritoriju, u konkretnom
slučaju da je albanizira, i da zatim traži da se ta teritorija prisajedini
Albaniji. Emigrantima koji ne žele da se integriraju i sliju sa mesnim
stanovništvom, kao i u svim drugim zemljama, treba pokazati vrata i reći
im da se vrate odakle su došli, a ne prepustiti im vlast i priznati tu
teritoriju za zasebnu zemlju, kako je učinjeno na Kosmetu.
U Južnoj Albaniji postoji etnos
Vlaha, koji su tamo stigli pre Albanaca i čine većinu stanovništva,
pa su 1916. proglasili i svoju Republiku Korča, ali ih izdaše Francuzi: na
svršetku PSR streljali su sve vlaške vođe i pozvali Albance da preuzmu vlast
u Korči. Zašto Kadare ne prizna Republiku Korča i pravo Vlaha da se
otcepe od Albanije?! Koliko da znate, iako je oženjen Vlahinjom, on ne priznaje
ni postojanje Vlaha u Albaniji! A ako ga budete činjenicama primorali da
priznaje, reći će vam: “Oni su najveće zlo Albanije!”,
iako do danas ovi Vlasi nisu vlahizirali nijednog Albanca. Naprotiv: borili su
se rame uz rame sa Albancima za oslobođenje Albanije od turskog ropstva,
pa su im napisali i prvu azbuku, i prvi bukvar, pa su lili krv i položili svoje
živote i za oslobođenje Albanije od fašističko-nacističke
italo-nemačke okupacije, pa i protiv terora Envera Hodže.
Ovaj albanski monstrum ništa ne
meri istim aršinom: za sve ima različite aršine, pa ih menja kako to njemu
konvenira.
Dosta više
sa titoizmom
Da bi dokazao svoj monstruozitet, on kaže: “Kosovo
je bilo jedna srpska kolonija, jedan poslednji apsurd u Evropi”!
Posle ovoga B.Bogavac je trebala
da prekine svaki razgovor sa njim, jer se sa ovakvim ljudima, koji srpsku
nacionalnu kolevku i svetinju nazivaju “srpskom kolonijom”, ne
treba govoriti. Oni ne zaslužuju ni od svojih Albanaca da im se čini
intervju, kamoli od nas Srba. Pošteni Albanci ne mogu da se ne čude kako
se može učiniti intervju jednom ovakvom monstrumu, jednom ovakvom krvavom
zločincu, koji se pre i iznad svega afirmirao kao takav u samoj Albaniji,
pa se eto – afirmira kao takav i na svetskom nivou. Oni imaju pravo i da budu
revoltirani. Pa zar nema Albanija jednog poštenog i dostojnog čoveka da mu
učine intervju?! Zar se Albanija svela samo na svog monstruma Ismail
Kadare?! Dokle će eks-jugoslovenske vlasti podržati ovog monstruma, ovaj
eskrement prepaćenog albanskog naroda?! Dosta više sa titoizmom! Samo su
Titoisti ti koji cene i poštuju Kadarea, jer su i sami takvi!
Albanski narod od vremena
čeka od međunarodne zajednice da ga pomogne u borbi za
oslobođenje od enverovske kriminalne socijal-fašističke bande.
Slavljenjem Kadarea, jednog od najvažnijih stubova te bande, albanskom narodu
se zabija nož u leđa.
Masakrirani Albanci su od vremena
osudili Kadarea. Jedan od razloga njegovog lansiranja na Zapad jeste i
nastojanje albanske enverovske mafije na vlast da mu spase život od razjarenih
Albanaca, koji su se spremali da ga razderu. Ne zna ovo g-đa Bogavac?!
Kosmet – srpska
kolonija!!!
Ima li veće gluposti?!
Teror
kapitala
U nastavku svojih gluposti Kadare
kaže da je “Evropa intervenirala sa zakašnjenjem, ali brutalno, da
normalizira situaciju”, da preda Kosmet Albancima, sa čime se on složio,
pa i sa bombardiranjem Srbije i bolnica, materniteta. I dan-danas njega ni
najmanje ne grize savesti ni za toliko ubijenih novorođenčadi od
bombardovanja Međunarodnog žandara. A i kako će ga gristi savest, kad
je nema?!
Od svih se zna da nije intervenirala
Evropa, već Međunarodni žandar Kapitala. Ali će intervenirati
Evropa kuke i motike, čim se razbiju rebra ovom žandaru, čim ga budu
pozvali na Međunarodni sud da položi račun za sve zločine koje
je učinio i čini širom sveta, sam i u saradnji sa drugima, pa i sa
albanskim teroristima Ismaila Kadare.
Ne samo žive, već i mrtve
ćemo izvesti pred Međunarodni sud da odgovaraju za svoje
zločine, počinjene narodima, sasvim nevinim ljudima, kojima se
otimaju i ognjišta i životi, a za strateške ciljeve Kapitala !
Arnauti
Iako sasvim dobro zna da Albanci
na Kosmetu ni dan-danas ne pretstavljaju većinu, jer su jedan dobar deo
albanskih muslimana i katolika srpskog porekla, Kadare nastavlja sa njegovim
pretendiranjem da je Kosmet, po stanovništvu, albanski. Po zemlji Kosmet
je prema njemu planetaran. A prema sećanjima – srpsko-albanski.
Da možda nije i Albanija po
zemlji planetarna?! I, ako je takva, zašto ne dozvoljavaju Vlasima da formiraju
svoju republiku, pa i da se otcepe od Albanije?! Zašto ne dozvoljavaju Grcima
Jugo-zapadne Albanije (tzv. Vorio Epir) da se ujedine sa svojom maticom u
Grčkoj?! Zašto ne dozvoljavaju Makedoncima Golog Brda, Šištaveca i
Pogradeca da se ujedine sa svojom maticom u Makedoniji?! Zašto ne dozvoljavaju
Srbo-Crnogorcima Severne Albanije da se ujedine sa svojim maticama u Srbiji i
Crnoj Gori?! Zašto ne dozvoljavaju i Turcima Elbasana da i oni proglase svoju
zasebnu republiku?!
Da neko ne pomisli da pomenute
oblasti Albanije upoređujem sa Kosmetom. Od vremena sam jednom studijom
rekao da je Kosmet neuporediv, jer su Albanci na Kosmetu došljaci, dijaspora,
emigracija, pošto su Srbi podigli Kosmet od praha i pepela varvarskih
pustošenja, pošto su tu Srbi izgradili svoju kuću i državu. U pomenutim
albanskim oblastima, pomenuti nealbanci su izgradili svoje kuće i ložili
vatru pre Albanaca, izuzev Turaka.
Na kraju: Koja su to
srpsko-albanska sećanja na Kosmet?! Kad se Kosmet spominjao kao teritorija
Albanaca?! Sva dokumenta, pa izašla i od albanskih ruku (!), govore da se
Albanija sve do XVII veka prostirala do reke Drim (Severna Albanija). Dolina
Crnog Drima (Istočna Albanija), i po dokumentaciji koju donosi njihov
engleski prijatelj Malcolm, sve do XVIII veka bila je u većini nastanjena
pravoslavnim Srbo-Makedoncima. Pošto su se u XVIII veku islamizirali, izjasnili
su se za Albance, dok nam njihova prezimena, pa i sećanje, svedoče da
su Srbi.
Na Kosmetu se spominju Albanci
samo posle turske okupacije, i to kao došljaci sa albanskih gora. Zato su i
nazvani malokë = “planinci, gorštaci”. Ovo, da na Kosmetu nisu
meštani, već došljaci, albanska dijaspora, emigracija, kako smo već
naglasili, priznali su i sami albanski istoričari, akademici, koji, pred
dokumentima arhiva, bili su prinuđeni da se predaju.
Kosmet jeste srpski po
sećanju i po istoriji, jer su tamo Srbi još u IX veku formirali svoje prve
državne tvorevine, kad Albanci još nisu bili nigde na teritoriji današnje
Albanije. Kosovska Bitka iz 1389. godine bila je bitka srpskog naroda protiv
turskog osvajača, pa su Srbi i okupali u krvi Kosovo, braneći ga od
Turaka. Oni će ga ponovo okupati u krvi 1912. boreći se za njegovo
oslobođenje. Albanci su 1389, pod turskom zastavom i komandom svog
poturice Lala Šahina, iz južne Albanije pohitali Turcima u pomoć,
čim su čuli da je Miloš Obilić, na Gazimestanu, ubio
sultana Murata.
I 1912. Albanci će
učiniti savez sa Turcima protiv Srba i ostalih balkanskih naroda. Od dana
njihovog ulaska u istoriji (1043. ?!!!) Albanci su bili najamnici svih
okupatora Balkana, da im je i ime Arnaut postalo sinonim za najamnika u
svim jezicima sveta. Albanci moraju priznati da imaju jednu sasvim neslavnu
istoriju, jer su kroz vekove odigravali negativne uloge u krilu balkanskih
naroda. Po prvi put u njihovoj istorija Albanci su počeli da igraju i
pozitivnu ulogu za vreme DSR, kada su se pod rukovodstvom Komunističke
partije Albanije organizovali, otrgli od saveza sa italijanskim fašistima i
svrstali na bojište uz balkanske narode, a protiv italo-nemačkih
fašistikih okupatora.
Znam da je ovo bolno za albanske
šoviniste i rasiste, ali za konstruktivne građane albanskog naroda nije ni
najmanje bolno, jer je i nacionalnost jedna istorijska kategorija, pa – kao
takva – i prelazna. Nije dalek taj dan kada se više nećemo deliti na Srbe
i Albance, kada ćemo se svi zvati Balkancima, pa i Evropljanima. I
najveći narodi sveta idu k zbliženju, zbratimljenju, integriranju i
slivanju, kamoli mi, maleni i beznačajni, koje će među prvima –
hteli mi ne hteli - progutati dijalektički razvoj čovečanstva.
Naravno da monstrumi, među kojima
je i u prvom redu Ismail Kadare, neće da znaju za ovo. Zato huškaju svoj
narod protiv drugih naroda, pa i falsifikatima i apsurdnim pretendiranjima, što
je Kadare činio i čini od vremena.
Neka niko ne pomisli da sam
Ismaila Kadare proglasio ja za monstruma. Ne, ne! Proglasili su ga za monstruuma
njegovi napisi i njegove svinjarije, njegovi zločini, pa – čim su to
videli Albanci – znači pre mene, priznaše ga za monstruma. Za opširnije
vidite moje delo PRAVO LICE ISMAILA
KADARE.
Priznanje
Na kraju, Kadare, priznajući
“gabimet dhe fajet e shqiptarëve” (greške i krivice Albanaca), u
odnosu na Srbe, pretendira: “u mojim knjigama govorilo se tako mnogo za
njih, da se može stvoriti utisak da jedno od majstorstva, koje Albanci poznaju
najbolje, jeste ono grešaka. U slučaju Kosova…desi se jedan oštar sudar ne
između albanske države i one srpske, već sudar ove poslednje sa
Albancima Kosova…obe strane su činile nesreće…Svaka strana neka
odgovara za svoje zločine…”
Znači on priznaje da su i
njegovi Albanci činili zločine nad Srbima! Jedan drugi Albanac, mnogo
godina pre sudara na Kosmetu (ja sam tada bio u zatvor Burelji!), pisao je u
dnevnoj štampi Albanije da su Srbi učinili mnoge zločine Albancima,
ali su im i Albanci vratili istom merom milo za drago, tako – piše on – “da
im nismo ostali ništa dužni”.
Što se tiče knjiga Ismaila
Kadare, tamo ne samo što nema ono što on pretendira, već nasuprot, sa
lažima i falsifikatima on je huškao svoje Albance protiv Srba i svih susednih
naroda tako i toliko, da se slobodno može reći da je upravo on jedan od
glavnih albanskih zločinaca protiv srpskog naroda, za što su ga Srbi od
vremena trebali izvesti pred Međunarodni sud.
Sledstveno, sudar na Kosmetu su
od vremena planirali i pripremali Albanci Albanije, kao što su planirali,
pripremali i izvršili i napad na Srbiju 1913, pa – zajedno sa Austrijancima i
napad 1914.godine, pa i 1941.godine, zajedno sa italijanskim fašistima.
Preko svega treba da znamo i drugu stranu ove medalje: Na
Kosmetu se nisu borili Srbi samo protiv albanskih terorista i veliko-albanske
rasističke propagande, već i protiv Međunarodnog žandara, koji
je huškao albanske teroriste na nemire i zločine, pa ih je i upotrebio kao
topovsko meso za ostvarenje svojih poznatih ciljeva protiv naroda, protiv
dijalektičkog razvoja društva.
Ovo je istina, a ne ono što
nastoji da nas ubedi Ismail Kadare, do juče u službi kriminalca Envera
Hodže, danas u službi i njega i super kriminalaca Međunarodnog žandara.