Na nišanu
Kako je Aleksandar Vučić uzurpirao svu vlast
u Srbiji i suspendovao sve njene institucije
Diktatora sa crne liste Vašingtona
Protiv svih postojećih zakonskih propisa u
Srbiji, protiv institucija pravosuđa, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić
zaveo je strahovladu. Nigde u svetu ne postoji institucija "prvog
potpredsednika vlade", samo u Srbiji i samo za Aleksandra Vučića! Ko je
drugi potpredsednik, nije poznato. Vučić je, konačno, i simbol apsolutizma iz
devedesetih, bez obzira što se svakodnevno odriče svoje prošlosti. Što je on veći
patriota, Srbiji je sve lošije. Da li Vučić, koji je skinut sa crne liste
neprijatelja SAD-a, sada postaje američki omiljeni diktator za jednokratnu
upotrebu.
major Goran Mitrović
Na sajtu američke obaveštajne službe (CIA)
Srbija se opisuje kao ''teritorijalno nedefinisana država, koja se nalazi u
predinstitucionalnom društvu"! Na žalost, ovakvo predstavljanje Republike
Srbije nije daleko od istine...
U Srbiji, dolaskom demokratske opozicije
na vlast (DOS), sve, i onako krhke institucije na kojima je, koliko toliko, počivalo
srpsko društvo, počele su da se urušavaju.
Za vreme komunističkog režima
u Srbiji su postojale institucije, kao što je Srpska akademija nauka, Udruženje
književnika Srbije, Srpska pravoslavna crkva, i skoro potpuno slobodni mediji
kao što je bio Student, Nove omladinske novine, Mladost, Književna reč, Književne
novine...
Pravosuđe je funkcionisalo, gotovo se
striktno pridržavajući Ustava i Zakona o krivičnom postupku, i pravna sigurnost
građana, osim u retkim slučajevima političkih suđenja, građana bila je
zagarantovana. Javno mnjenje je u Srbiji, do kraja 90. godina, snažno uticalo
na odluke izvršne vlasti, koja je, i sama, internim, partijskim odlukama,
kontrolisala rad državnih funkcionera vladinih službenika.
I za vreme Miloševićeve
vladavine, postojalo je javno mnjenje koje je bilo u pobuni protiv Miloševićeve
samovolje. Postajali su potpuno od vlasti nezavisni mediji, sa velikim tiražom,
kao što su bili Srpska reč, Vreme, Telegraf, Svedok, dnevni listovi Danas,
Demokratija, Naša borba, Radio B 92 radio Indeks, NTV Studio B...
Sudovi su, takođe, osim u slučajevima
političkih odluka, bili efikasni u granicama koje je određivao zakon. Samovolju
izvršne vlasti sprečavao je strah od kažnjavanja od strane Porodice.
Tako su i nekadašnji ministri Sava
Vlajković i Velimir Mihajilović uhapšeni i osuđeni na po četiri godine zatvora,
koju kaznu su i izdržali. Za vreme Miloševića štampane su knjige, snimani
filmovi. Rečju, intelektualci su imali prostor za delovanje na fakultetima,
javnost je bila uvek spremna na borbu sa režimom i njegovim represivnim
aparatom.
Tek pred kraj svoje vladavine, Miloševićev
režim se okrenuo unutrašnjoj represiju i suspenziji mnogih prava.
Dolaskom DOS-a na vlast,
prestala je svaka kritička ocena rada novih vlasti. Listovi koji su godinama
pratili i podržavali DOS, našli su se u čudu, jer su novi vlastrodršci, poput
roja skakavaca, počeli da opljačkaju.
Za vreme vladavine Zorana Đinđića ugašene
su sve novine koje su iole bile kritički nastrojene prema DOS-ovim
ministrima. Počela je i smrt pravosuđa, odlaskom Leposave Karamarković,
predsednice Vrhovnog suda Srbije. Sudije ovog suda poništile su odluku Đinđićeve
vlade o razrešenju sudija za prekršaje, koji su označeni kao režimske sudije.
Mrak se nadvijao nad Srbijom,
svom težinom. SANU, UNS i udruženja novinara zaćutala su. Ućutala se i Crkva, a
nevladine organizacije su postale promoteri Vlade Srbije.
A izborom Borisa Tadića za
predsednika Srbije, Srbija je potonula do dna. Njegova žuta mafija opljačkala
je do juna ove godine preko 50 milijardi evra. Srbija za njegovog mandata, nije
dobila saveznika, a proširila je listu neprijatelja. I potpisala je gubitak
Kosova, samo da bi Boris ostao na vlasti. Ali, oni koji su ga na vlast doveli,
odbacili su ga kao toalet papir, kao što su to činili i sa svim ostalim
desperadosima po svetu...
Fatalne veze i njene posledice
Za vreme pustošenja Tadićeve mafije, Srbija
je umirala u teškim mukama. Takozvana opozicija, a najbrojniji su bili
radikali, predvođeni Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, za velike pare
podržavali su Tadićev zločinački režim.
Milošević je vođe
Srpske radikalne stranke plaćao ogromnim stanovima, kolima i novce za trošak, a
odlaskom Šešelja u Hag, Nikolić i Vučić za podršku traže veliki novac! I
dobijali su ga. dolaskom DOS-a na vlast, gospodin Vučić je morao da plati 48
hiljada ondašnjih nemačkih maraka na ime ekstra profita, jer je dobio stan od
oko140 kvadrata, u elitnom naselju!
Za vreme Koštuničinog mandata
novac je isplaćivao Aleksandar Nikitović, šef kabineta Vojislava Koštunice,
koji je bio nerazdvojni drug Aleksandra Vučića. Prevara je svedena do
prostakluka... Najpre bi Vučić i Nikolić galamili za skupštinskom govornicom, a
pred glasanje, nakon što bi primili novac, napuštali bi skupštinsku salu i
omogućavali da se predloženi zakoni, koje su oni prvo pljuvali, usvoje.
Nekoliko miliona evra
podelila je grupa - Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i
Igor Mirović. Ostali su dobijali mrvice...
Kada se Aleksandar Vučić zaljubljuje u
Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, dolazi do plodne saradnje. Vučićev
zadatak je bio da plaši javnost pretnjama i novim ratovima,to je bilo namenjeno
centrima moći u inostranstvu, a sve sa ciljem da podrže Tadićevu žutu mafiju.
Ovih dana jedan visoku
funkcioner Demokratske stranke, koji je imao vezu sa bezbedonosnim službama,
opisao nam je da je Miodrag Rakić, reketirajući biznismene i pljačkajući surovo
fondove, banke, kliničke centre, za potrebe Aleksandra Vučića i Tomislava
Nikolića, obezbedio, samo za priznavanje izbora za predsednika republike Borisa
Tadića preko 50 miliona evra, koje su uplaćeni Vučiću i Nikoliću, a vrlo mali
deo su ostavili za finansiranje odbrane Vojislava Šešelja.
Prema preciznim informacijama ovog doskora
visoko pozicioniranog funkcionera DS-a, Rakić je Vučiću i Nikoliću isplatio preko
105 miliona evra! Ovaj dvojac je manji deo novca predao Jorgovanki Tabaković,
Igoru Miroviću i jednom poslaniku koji ih je ubrzo napustio. I biznismeni su
morali da se ''otvore''. Najmanje dva stana, u vrednosti od milion evra, Nikolić
je kupio sinovima, parama koje je dao Miroslav Mišković.
Aleksandar Vučić se
poslednjih godinu dana zadužio za milionske iznose kod Stanka Subotića Caneta i
nekih kontraverznih biznismena, obećavajući im zaštitu...
Uzurpacija vlasti
Formiranjem nove Vlade Srbije, koju je
gospodin Vučić počeo da opstruiše još od dana kada je predsednik Nikolić dao
mandat Ivici Dačiću za sastav Vlade Srbije, počela je otvorena diktatura u
Srbiji. I to samo jednog čoveka - Aleksandra Vučića i njegovog izabranika
Miodraga Rakića!
Danas u Srbiji postoje samo
dve institucije koje su potpuno samostalne od izvršne vlasti. Poverenik za
informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana Srbije pokazuju svojim
primerom kako se, doslednom primenom zakonitosti, kao osnovnog načela svake pravne
države, može prozivati izvršna vlast i njene odluke. Tu ulogu, polovično, vrši
i Ustavni sud Srbije. Sve ostale institucije su UMRLE. Sve su okupirane od
jednog čoveka i njegovih bolesnih ambicija.
Suprotno ustavu Srbije,
Aleksandar Vučić je, uz odobrenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića,
postavljen za ''prvog podpredsednika Vlade Srbije'' (ko je drugi
potpredsednik), za ministra odbrane i koordinatora rada svih službi
bezbednosti! Prema Ustavu Srbije i Zakonu o vojnim službama bezbednosti i Zakona
o Bezbednosnoj informativnoj agenciji, njihov rad i ovlašćenja i kontrola rada
strogo su propisana i ograničena.
Direktore Vojnobezbedonosne agencije i
Vojne obaveštajne agencije postavlja, ukazom, predsednik Srbije, a
direkora BIA Vlada Srbije. Radom Ministarstva unutrašnjih poslova rukovodi
ministar policije. Kakva je to onda zakonska uloga Aleksandra Vučića u
''koordinaciji rada službi bezbednosti'', kada takva zakonska mogućnost ne
postoji? Upućeni znaju da je šef kabineta Borisa Tadića bio sekretar Saveta za
nacionalnu bezbednost, kojim, inače, po Ustavu Srbije, rukovodi predsednik države.
Ta uloga mnogo se dopala gospodinu Vučiću, i on je poželeo da bude Mali Miki.
Dakle, hapšenja, određivanje
ko će biti uhapšen, nisu u rukama neovlaštenog lica. Istragu vodi javno tužilaštvo,
a presuđuje sud. Dajući jednom čoveku da rukovodi radom policije, jer istraga
nije u nadležnosti ostalih službi bezbednosti, stvorena je mogućnost da taj čovek,
ili bolje reći gospodin Vučić, teroriše sve građane Srbije.
Amnestija putem direktne pogodbe
Da podsetimo: na nišanu gospodina Vučića
prvo se našao biznismen iz Šapca Miroslav Bogićević, pod optužnom da je kupio
udeo nemačkog novinskog koncerna VAC u listovima Politika i Novosti.
Samo što još g. Bogićević nije bio izveden
pred streljački vod! Vučićeva službeni glasnici Informer i Kurir opisali su
kako je g. Bogićević plakao pred islednicima, kako je molio, koliko sve ima
firmi i opljačkanog novca. Iznenada, Vučić izjavljuje da se ne može
procesuirati gospodina Bogićevića!
"Farmakom je (bio)
primoran, prinuđen da učestvuje u toj kupoprodaji. Njega taj biznis nije
interesovao, to je bila usluga najvećoj stranci u prošloj vladi. Pronaći ćemo
način da zaštitimo državu i da joj bude vraćeno ono što je njeno, a da pri tome
ne vodimo hajku protiv te firme (Farmakom), jer zapošljava 3500 ljudi i ima
5000 kooperanata", rekao je Vučić Radio-televiziji Srbije!
Da li se gospodin Vučić
direktno pogađao sa Miroslavom Bogićevićem, čiji radnici, uzgred rečeno, tri
meseca nisu primili platu, niti je pola godine isplaćivao kooperante, a plata u
njegovoj kompaniji, u proseku, je 19 hiljada dinara!
Šta je to, tako naglo,
promenilo mišljenje gospodina Vučića? Da li je on ovlašćen da daje amnestiju
grešnicima? Reč je, tvrde upućeni, od 25 miliona evra, koliko je gospodin Bogićević
morao da da za otkup svoje slobode! Novac je uplaćen na Vučićeve račune u
inostranstvu, pod šifrom. A intervenisao je i Miki Rakić, grdeći Vučića što
dira zlatnu koku demokratske stranke.
Kako se država namirila, kada
je u pitanju slučaj gospodina Bogićevića?
I ove činjenice govore za sebe: Stevan Nikčević,
koji deset godina pljačka Jugoimport SDPR, najjače državno preduzeće, a iznos
opljačkanih para od vojne industrije, vojne imovine, naoružanja i opreme
prelazi pet milijardi evra, doskorašnji kadar Demokratske stranke, koji
je, dok je bio načelnik u Službi državne bezbednosti učestvovao u ubistvu
Slavka Ćuruvije, postavljen je pre dva meseca za državnog sekretara u
Ministarstvu trgovine Srbije, kao kadar SNS-a! Po ličnom nalogu Aleksandra Vučića.
Ovu odluku Vučić je doneo nakon što je Nikčević u njegov kabinet doneo ponudu
od 50 miliona evra!
Novac je prebačen na Vučićev račun preko
crnogorskih of šor kompanija, a potiče od naplate duga od Iraka: Iako je
kriminal u SDPR-u Jugoimport zastrašujući, Vučić za 50 miliona iznenada gubi
vid.
Bes članstva svoje stranke Vučić
je izazvao zaštitom koju je pružio u zataškavanju i pljačke preko 500 miliona
evra u Razvojnoj banci Vojvodine i Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine. Novac
je, uglavnom, opljačkan po nalogu Miodraga Rakića, a Demokratska stranka je
dobila desetine miliona evra kredita, bez ikakve mogućnosti, a i namere da ga
vrati. Ali, šta je 500 miliona evra, koji potiču iz budžeta Srbije i Vojvodine?
Nažalost, kada jedan čovek
ima ovlašćenja da odlučuje umesto tužioca i sudija, sve je moguće. To stanje u
državi zove se diktatura.
Upućeni deo javnosti zna da je Aleksandar
Vučić psihopata, i opasni ludak, koji želi da postane svemogući čovek u Srbiji.
On to potvrđuje i svojom izjavom da se oprostio od života, i da mu je svejedno šta
će biti sa njim, jer su mu deca odrasla!Za ovakvu izjavu u pravnoj državi tužilac
bi tražio da ga pregleda lekar.
Ko to od njega traži da se žrtvuje
za Srbiju? A znamo šta je bilo sa ciljevima za koje se on žrtvovao, pozivajući
u sveti rat za Srbiju od Karlobag-Karlovac-Ogulina i Virovitice. Šta je bilo sa
Kosovom, i njegovim svetim bojevima, sa Zapadom kao mračnim delom planete?
U Srbiji, da zaključimo, ne
postoje institucije, osim pomenutog Poverenika za informacije od javnog značaja
i Zaštitnika građana Srbije, koje mogu da pruže bilo kakvu pravnu zaštitu građanima
Srbije...
"Ne diraj mi Snežu i Slobu"
Srpski ministar pravde Nikola Selaković tvrdi
da je srpsko pravosuđe "u nokdaunu", ali da ništa neće menjati!
Krajem ovog meseca navršavaju se tri godine od kada u Srbiji nijedan sud nema
svog predsednika! Njima rukovode vršioci funkcija predsednika suda.
Država koja ima pravosuđe u
v.d. stanju, nema čemu da se nada. Po svemu sudeći, do kraja mandata ove vlade
ništa se neće promeniti. Aleksandar Vučić ne sme ni da pomene reformu pravosuđa,
kojom su, inače, zgrožene institucije Evropske unije i strukovna udruženja
sudija i tužilaca, jer je satiranjem srpskog pravosuđa lično rukovodio Miodrag
Rakić!
Nekoliko stotina sudija i tužilaca,
koji su ''pali'' u reformi pravosuđa, vraćeni su na posao odlukom Ustavnog suda
Srbije, tri godine nakon razrešenja! I niko nije kriv što država mora da
isplati desetine miliona evra iz i onako praznog budžeta, za naknadu zarada vraćenim
deliocima pravde! Koliko će iznositi šteta kada se vraćeni na poso tužbom
obrate sudu za naknadu za povredu časti i ugleda, teško je, a i strašno je
zamisliti!
"Lepi moj, ne diraj mi u
Snežu i Slobu. To su moja deca" - naredio je Rakić Vučiću, na sastanku u
jednom kafiću na Novom Beogradu, koji je snimala Uprava kriminalističke
policije Srbije. A Sneža i Sloba su bivša ministarka pravde Snežana Malović i
državni sekretar Slobodan Homen, ''nosioci reforme pravosuđa'', koja Srbiju, u
očima evropskih zemalja predstavlja kao zemlju mraka i haosa.
Tako je na svom mestu ostao i
Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, i dečko Snežane Malović.
Treba se setiti da se Vučić sastao sa njim, nakon što je prijavio Ivicu Dačića
da se on sreo u kafiću sa Darkom Šarićem.
Mnogi još pamte aferu iz prošlog
meseca, kada je gospodin Vučić kriknuo iz sveg glasa kako se on i Toma prisluškuju.
Optužena je Uprava kriminalističke policije i njen načelnik Rodoljub Milović za
''praćenje njihovog kretanja''. Vučić je najavio smenu direktora policije i
svih onih koji su u tome učestvovali.
Odjednom, Vučić zaboravlja na
izmišljene atentate i prisluškivanja, svestan da Veljovićeva policija ima
stotine sati snimljenih razgovora o Vučićevim i Nikolićevim špekulacijama i
kriminalu. Gospodin Vučić, očigledno, smatra građane Srbije maloumnicima,
kada ostaje dužan da saopšti ko ga je, i na koji način, i po čijem nalogu
uhodio i prisluškivao. Važno je da je izazvao sažaljenje kod građana, jer Srbi
ne vole kada je neko životno ugrožen.
Plan dvojca Rakić-Vučić je da smaknu u
februaru Dragana Đilasa, da ga uhapse, a da Rakić preuzme rukovođenjem
Demokratskom strankom! Ej, dva skota žele da vladaju našim životima!
Da bi bili sigurni u uspeh,
Aleksandar Vučić je otputovao u Vašington, obećavajući da će sve predati što Vašington
traži, samo da se do juna, u zatvoru u Hagu drži Vojislav Šešelj, venčanu kum
gospodina Vučića! Jer on ima patološki strah od Šešelja.
Jedna istočnoevropska služba
bezbednosti presrela je razgovore koje je iz Beograda vodio Aleksandar Vučić sa
sudijom Haškog Tribunala Teodorom Meronom, da se Vojislav Šešelj drži u
zatvoru, jer je to molio predsednik Srbije!
Evidentno je da se Aleksandar
Vučić ni na koji način ne bavi radom ministarstva odbrane. Njega to ne zanima.
Zanima ga rad ministarstva policije, koja inače, ima ministra policije, a tu
funkciju obavlja premijer Ivica Dačić.
Očekuje nas hladna i surova
zima. Dani koji su pred nama biće sve crnji. Glad, poput aveti nadvila se nad
Srbijom. Od Nove Godine u Srbiji će biti dozvoljen uvoz poljoprivrednih
proizvoda bez carine! To će uništiti i onako uništena sela i poljoprivrednu
proizvodnju.
Iako Vlada Srbije slavodobitno
izjavljuje da smo blizu Evropskoj uniji, nemačka kancelarka Angela Merkel, iz
sažaljenja prema građanima, poručila je, što direktno što indirektno, da od
toga nema ništa, i da to možemo samo da sanjamo. Ali, bez obzira na to, vlast,
koja je u rukama samo jednog čoveka - Aleksandra Vučića, ima svoj cilj: da
hapsi i reketira. Mafija Borisa Tadića, koja je opelješila državu za 50
milijardi evra, može da bude spokojna, dok je Vučić na vlasti. On je
najvredniji nastavljač demokratskih nedela, rasturač države i njenih
institucija i glavni je strateg podvođenja Srbije NATO paktu.