Korupcija
Državna
agencija koja odobrava ono što bi u civilizovanim državama bilo zabranjeno
Žute magle u
belim odajama
M.G.
Poverenje je
dobro, kontrola je još bolja - glasi stara poslovica. Nje se pridržavajući vlast
je u Srbiji zdravstvene ustanove podredila duploj kontroli, koja košta skoro
koliko i samo lečenje sve bolesnijeg naroda, a situacija u srpskom zdravstvu je
iz dana u dan sve gora.
Zadatak Agencija za akreditaciju
zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS) je da kontroliše kvalitet rada zdravstvenih
ustanova u Srbiji i da im, kada ispunjavaju uslove, izdaje dozvolu za rad. Kada
su u pitanju privatne ambulante i klinike ovo je veoma poželjna kontrola kako
bi se sprečilo da se lečenja obavljaju u neadekvatnim uslovima ili od strane
nestručnih osoba.
Međutim, čudno je da i državne zdravstvene
institucije, koje su ionako pod redovnom kontrolom Ministarstva zdravlja,
akreditaciju, odnosno dozvolu za rad, moraju da dobiju od AZUS-a. Ko je njih
kontrolisao decenijama unazad, pre nego što je osnovana pomenuta Agencija?
Osim, ukoliko nije u pitanju ono što svi vide da jeste: još jedan raj za
korupciju!
Kontrolori AZUS-a, koji svake četvrte godine
obilaze državne domove zdravlja, ne udubljuju se u to da li kontrolisana
institucija kvalitetno radi ili ne, već da li ispunjava određene,
birokratizovane standarde, kao što je obaveza da u svakoj prostoriji postoji
ispravan uređaj za merenje temperature vazduha, ili da na svakim vratima stoji
tablica sa imenima zdravstvenih radnika koji tu rade. To što su čekaonice
prepune i što većina domova zdravlja nema ispravne najelementarnije sprave za
lečenje ili dijagnostiku, kontrolore AZUS-a ne interesuje.
Jedna kontrola doma zdravlja košta oko
800.000 dinara, a to po pola plaćaju Ministarstvo zdravlja i dom zdravlja koji
se kontroliše. U trodnevnu kontrolu idu obično četiri kontrolora, a svaki od
njih dobija dnevnicu u visini od 10.000 dinara. Obaveza doma zdravlja je i da
ove kontrolore svakodnevno hrani tokom njihove posete, pa pošto osim delegacije
iz AZUS-a na restoran odlaze i svi načelnici i njihovi poltroni, to se prosečno
dnevno na njihovo blagoutrobije potroši još nekih 20.000 dinara. Sve se
to plaća iz budžeta za zdravstvo.
Sa druge strane, zbog neophodnih mera štednje,
izdvajanje za zdravlje se iz godine u godinu smanjuje. Usvojenim budžetom za
narednu godinu planirano je smanjenje broja zaposlenih u zdravstvenim
ustanovama koje finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje. U
pojedinim zdravstvenim ustanovama broj zaposlenih biće smanjen čak i za 40
odsto.
Za preventivu, lečenje, i rehabilitaciju
zdravstvenih osiguranika u Srbiji nema dovoljno para, ali zato nije problem
izdvojiti po oko milion dinara za kontrolu svakog doma zdravlja, bolnice,
klinike, lečilišta i ostalog što ionako redovno nadgleda Ministarstvo zdravlja.
Iz tako prikupljenih para AZUS finansira ne samo spoljne kontrolore, koje angažuje
po potrebi, već i stalno zaposlene u koje spadaju pored direktorke dr. Snežane
Manić još i šest članova upravnog odbora (predsednik je dr Branko Ristić,
predstavnik Lekarske Komore Srbije, a članovi su: dr Aleksandar Bogdanović,
predstavnik Stomatološke komore Srbije, mr ph. spec. Svetlana
Stojkov-Rudinski, predstavnik Farmaceutske komore Srbije, mr sci. Tatjana
Vodnik, predstavnik Komore biohemičara Srbije, mr Spomenka Kalezić,
predstavnik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, mr sci. med. Vesna
Horozović, predstavnik Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan
Jovanović-Batut" i Zorica Pavlović, predstavnik Ministarstva
zdravlja).
Pored pomenutih u AZUS-u su zaposleni i
radnici u Odeljenju za akreditaciju (po sistematizaciji najmanje četvoro),
Odeljenju za unapređenje rada (najmanje troje) i Odeljenju za finansijske i opšte
poslove (najmanje petoro). Svi oni primaju plate i ostale prinadležnosti od
para koje preko republičkog budžeta daju svi građani Srbije, a sve to zato da
bi svake četvrte godine kontrolisali da li srpske zdravstvene ustanove imaju
dovoljan broj termostata i pločica sa imenima zaposlenih.
U Srbiji postoji oko 170 državnih agencija,
direkcija fondova i instituta koji se finansiraju iz budžeta. Većina njih služi
isključivo da bi se državne pare prelile u privatne džepove.
U tom mnoštvu nalazi se i Agencija za akreditaciju
zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS), naoko korisna i potrebna institucija. Ali,
samo naoko. Jer, čemu onda služi redovna inspekcija Ministarstva zdravlja?