Dežurna
U pravosuđu ništa novo - Nata
odlazi, Nikola ostaje
Malovićka, a velika hobotnica
Da se sudije Ustavnog suda Srbije nisu,
neočekivano, uspravile i umešale, smrad u srpskom pravosuđu sve bi nas podavio.
Poništavajući kao neustavne odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća
tužilaca o nereizboru više od hiljadu delilaca pravde, kao i odredbu po kojoj
je Nata Mesarović izabrana za predsednika Vrhovnog (i) kasacionog suda,
ustavne sudije su, koliko toliko, spasile ugled države, jer bi u Strazburu
Srbija bila osuđene na višemilionske svote da plati osramoćenom sudijama
i tužiocima. Nove vlasti su nastavile ponizno da služe onima koji su za dugi
period zagadili pravosuđe i udaljili nas od civilizacijskih normi
Milovan Brkić
Duh Snežane Malović, bivše
ministarke pravde, koja je sa svojom organizovanom kriminalnom grupom za duži
period zgazila srpsko pravosuđe i pravdu stavila na rasprodaju, i dalje vlada
sudovima, tužilaštvima, u ministarstvu, zatvorima...
Postavljajući Nikolu Selakovića,
asistenta na Pravnom fakultetu Beogradu, koji nema položen ni pravosudni ispit,
a sa 29 godina života za ovu visoku državnu funkciju, preporučen činjenicom da
je ljubavnik svom profesoru Oliveru Antiću, savetniku sadašnjeg predsednika
Srbije, poručeno je sudijama, tužiocima i građanima, kao i međunarodnim
udruženjima sudija i tužilaca, da će sve ostati po starom.
Simpatični peder Selaković je na početku
svog mandata izjavio da je srpsko pravosuđe u nokdanunu, ali da on ništa
neće menjati, što se kadrovske politike tiče. Potom je šokirao javnost izjavom
da će od Ustavnog suda Srbije tražiti produženje roka u kojem je naređen,
odlukom ovog suda, pojedinačnim aktima, povratak nereizabranih sudija i
tužilaca na posao. Srećom, ustavne sudije su, i ovog puta, ostale uspravno...
I status predsednice Vrhovnog (i) kasacionog
suda Nate Mesarović rešio je Ustavni sud Srbije, poništavajući odredbe zakona
po kojem je Narodna skupština Srbije tada odlučila da je postavi na ovu
funkciju.
Srpska napredna stranka, čiji ministar je
i Nikola Selaković, nastavila je da, psećom odanošću, sprovodi politiku bivše
ministarke Snežane Malović. Mesecima je ministar odugovlačio sa promenama
u ministarstvu. Odani ljudi Snežane Malović jedva su zamenjeni, poput Slobodana
Homena, državnog sekretara, koga je zamenio Danilo Nikolić, ovejani kriminalac
iz Niša, bivši predsednik Okružnog suda u Nišu, koji je godinama, sa svojom porodicom,
terorisao region.
Na kafanskim skupovima, u jednoj kafani
pod Avalom, u društvu bivše ministarke Malović, uvek je bio i jedan od
visokih funkcionera SNS-a. Miodrag Rakić i Snežana Malović na tim sastancima
izdaju nalog svom čoveku u SNS-u šta treba da radi!
Zloglasni Miljko Radisavljević, specijalni
tužilac za organizovani kriminal, ljubavnik Snežane Malović, koju je preuzeo od
Dušana Petrovića, ostao je na svom mestu, da kojim slučajem, u zatvor ne odu
pripadnici bande Borisa Tadića. On je stoički zaštitio od pritvora Olivera Dulića,
a sve one, koji nisu iz te bande, odmah pritvara.
Podsetimo: banda Borisa Tadića opelješila
je Srbiju za više od 50 milijardi evra! Niko od te bande, osim Olivera Dulića,
nije optužen! I ser Oliver će se, po svemu sudeći, izvući. Imovina Snežane Malović,
Slobodana Homena i ostalih članova njihove grupe koji su zgazili srpsko
pravosuđe pod punom je zaštitom sadašnjeg ministra SNS-a i njegovog nalogodavca!
Više od 100 policajaca i dalje svakodnevno
obezbeđuje Snežanu Malović, njenu porodicu, Slobodana Homena i bivšeg direktora
Uprave za izvršavanje krivičnih sankcija Milana Obradovića! Za njihove potrebe,
iz budžeta su odvojene pare za kupovinu blindiranih vozila.
Srbija svakog dana traži kredite za popunu
budžeta, da bi od tih para plaćala telesne garde koje nemaju ni američki ni
ruski predsednik, umesto da te kriminalce izvede pred sudska veća i utvrdi
njihovu odgovornost. Građani bi svakodnevno trebali da pišu u Brisel da ih mole
da ne daju više kredite, jer ova Tadićeva mafija i dalje ih troši za svoje
potrebe.
Novi ministar pravde nije ni prstom mrdnuo
da srpski sudovi dobiju predsednike sudova. Tri godine i dva meseca nijedan sud
u Srbiji nema izabranog predsednika suda! Vršioce funkcija predsednika sudova
postavila je ministarka pravde i Demokratska stranka.
Nije nikakva tajna da su reizabrane sudije
i javni tužioci koji su, većina od njih, prošli proveru tadašnjeg rukovodstva bezbedonosno
informativne agencije, i kadrovskih komisija Demokratske stranke. Poništavanje
837 odluka o nereizboru sudija, i povratak još uvek živih sudija i tužilaca
posle tri godine iščekivanja rešavanja svog statusa, koštaće Srbiju i njen
budžet najmanje 30 miliona evra, kada sudovi počnu da dosuđuju i odštete za
povredu časti, ugleda, za pretrpljene strahove, duševne bolove i sramotu, kao i
za izgubljene zarade i doprinose onima koji su se vratili na posao
odlukom Ustavnog suda Srbije.
Ono što se parame ne može platiti, jeste
kobni učinak reforme pravosuđa koju je sprovela banda Borisa Tadića!
Osokoljeni činjenicom da su reizabrani, i
uvereni da će Tadićeva vlast potrajati, a i podsticani od ministarke i njene
družine, mnogi delioci pravde se više nisu držali zakona, već partijskih
instrukcija u odlučivanju.
Sudska praksa poslednjih godina ne postoji
i ne primenjuje se u srpskim sudovima.
U Apelacionom sudu Beograda, u apelacionim
sudovima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, tri sudska veća, po istom pravnom
osnovu, donose različite, suprotne odluke! Čak i isto veće u apelacionim
sudovima u unutrašnjosti, donosi potpuno suprotne odluke, sve zavisi da li je
stranka imala vezu kod nekog od sudija!
Uveriti delioce pravde da treba da se u
radu drže zakona ko pijan plota, skoro da je, u narednih deset godina nemoguće
postići. Većina novoizabranih sudija, umesto onih koji su pali na reizboru,
aktivisti su Demokratske stranke, koji su odani, i zahvalni partiji što ih je
izabrala, ničim zaslužene, za tužioce i sudije. Očekivati od njih da budu
nepristrasni, pusta je želja.
Ministar pravde Nikola Selaković, pod
pritiskom rukovodstva stranke, nije smeo da promeni ni činovnike u svom ministarstvu,
dugogodišnje penzionere, a upravnici zatvora, barem one koji su ogrezli u
kriminalu, Selaković ne sme ni da pomene!
Niko još ne može izračunati koliko će
Srbiju koštati postupci koji se još vode pred specijalnim sudom za organizovani
kriminal. Nedavno su oslobođeni, njih 15, optuženih u aferi ''carinska
mafija''. Ta nepodnošljiva lakoća optužbi bez pribavljenih dokaza i sada se
nastavlja. Vlast ide za tim da protivnike stavi u pritvor i muči, pa ko preživi
nek mu se sudi. Kada izađu iz pritvora, mnogi više nemaju snage ni da
nastave da žive.
Pljačkanje u zatvorima se nastavlja još
intenzivnije. Mučenje osuđenika je sve nepodnošljivije. Sudnice su neokrečene,
u hodnicima nema ni svetla, sudnice nemaju moderne kompjutere...
Nova vlast je to sve nasledila od bande
Borisa Tadića, ali nedorasli ministar pravde, po nalogu vrha Srpske napredne
stranke pokorno sluša šta mu se naređuje iz kafane ispod Avale, gde se sreće staro
društvo Snežane Malović i njihovi pajtosi iz SNS-a.
Hobotnica Malovićeve je još veća nego što
je bila.