Postdemokratija
Krivi su šalterski službenici
Bojan Pajtić je saopštio da on ne može
biti kriv za protivzakonite postupke RBV, jer on ne sedi na šalteru
banke. Znači za sve su krivi šalterski službenici. Oni dele kredite šakom
i kapom, oni kradu milione evra, tako da su oni zapravo upropastili i Vojvodinu
i njenu Razvojnu banku. Biće da je tako i u celoj Srbiji, šalterski činovnici
su se toliko osilili po svim gradovima i opštinama, da je njihovom rasipništvu
morao da stane na put sa novim porezima, čak i Mlađan Dinkić, najveći sin
srpske regionalizacije & decentralizacije. Neće država uzimati više od
građana, nipošto, samo od lokalne samouprave, a ovi će onda morati od svojih
sugrađana. Narod je zabrinut zbog najave da će Vlada zamrznuti plate i penzije,
a i zbog toga što je Nataša Bekvalac zamrzla odnose sa Vladom, primetio je
Tabloidov kolumnista Mile Isakov, dugogodišnji novinar, bivši potpredsednik
Đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u Izraelu
Piše Mile Isakov
Kakva je razlika između Bojana Pajtića i
Nataše Bekvalac? Kakve sad veze ima Nataša Bekvalac? Ima i te kako. Ni ona, kao
ni Pajtić krizu o kojoj govorimo, neće ni osetiti. Prosto je zapanjujuće,
koliko je tu sličnosti, mnogo više nego razlika. Oboje su zvezde iz Novog Sada,
oboje fakultativno rade na fakultetu, odnosno zaposleni su tamo, a zarađuju
sasvim na drugoj strani. Oboje plavušani i vole da se slikaju. Oboje su imali
ozbiljnu vezu sa MK Koletom. Oboje su dobro stojeći, materijalno, i oboje
koriste iste estradne trikove kad ne stoje dobro kod publike. Kad počnu da gube
rejting oboje izmišljaju i u javnost plasiraju raskid, Nataša sa nekim Vladom,
Bojan sa vladom Srbije.
Možda se ne sećate kad je Bekvalčeva
izbacila novi hit, ali se sigurno sećate njenih brojnih raskida i pomirenja,
jer i to je način da dospete na naslovne strane. Osnovno, a zajedničko,
pravilo njihovog zanata glasi: Važno je da se o tebi priča, makar i dobro!
Dakle, nema neke velike razlike, osim što
je Nataša meni mnogo lepša, ali to je više stvar ukusa i opredelenja.
Jedina ozbiljna razlika je u tome što Pajtić tvrdi da je nevin, a Nataša to ni
ne pokušava. Zato je on smešan, a ona simpatična, jer kako se može biti
nevin posle toliko godina u kupleraju.
Dr Bojan Pajtić je ovih dana izjavio da će
on i svi članovi njegove vlade podneti ostavke, ako se pravosnažno utvrdi da je
bilo ko od njih imao veze sa nezakonitim poslovanjem Razvojne banke Vojvodine.
Ali, on kao doktor nauka, ne veruje da je bilo ko od članova njegove vlade
„sedeo na šalteru i sugerisao kome da se da kredit".
Znači, on, kao profesor na pravnom
fakultetu, misli da se krediti dele na šalterima. On, kao premijer, nema
pojma da su kredite bez pokrića odobravali direktori Razvojne banke Vojvodine i
članovi njenog Upravnog odbora, koje su upravo on i njegova vlada tamo
postavili. Naivan kao peštanska sobarica, on pokušava da nas ubedi da u tome
lično nije ni mogao učestvovati, jer ne radi na šalteru. Kaže da će podneti
ostavku ako se na sudu dokaže da je imao veze sa nezakonitim poslovanjem RBV.
Ne doktore pravnih nauka i potpredsedniče
tada vladajuće stranke, ne ide to tako! Premijer treba da podnese ostavku već
ako propadne tako ozbiljan projekat njegove vlade, kao što je Razvojna banka
Vojvodine. A ako je pri tom, bilo i nezakonitih radnji u toj banci, koju je
njegova vlada osnovala i upravljala njome, preko ljudi koje je tamo postavljala
i kontrolisala, onda se ide u zatvor. Onda je on odgovoran, mnogo više od
šalterskih službenika, koji, mada su radili u toj banci, zaista sa time nisu
imali apsolutno ništa. Čak nisu ni izdali formulare za kredit, jer su zverke
koje su dobile kredite bez garancija i te formalnosti obavili preko reda u
nekom od direktorskih kabineta. Samo tamo to tako može da se obavi, jer bi sa
šaltera bili vraćeni zbog toga što ne ispunjavaju uslove.
Naravno, u te kabinete se ne može bez
preporuke. A ko je mogao dati preporuku direktoru koji potpisuje i Upravnom
odboru, koji konačno odobrava kredit, da se kredit nekome da bez pokrića, osim
nekoga iz pokrajinske vlade, koja je glavni vlasnik. Baš sam interesantan znati
ko bi to mogao biti i ko bi smeo da to uradi premijeru iza leđa. Stvarno su se
ti korumpirani činovnici obezobrazili, kad su se usudili da takav kredit srede
bez njegovog znanja, čak i za njegovu rođenu stranku.
Da je to znao, on bi ih, bez sumnje, sve
posmenjivao, ali pošto nije znao, to je dovoljan razlog za ostavku. Pošto
je već nije podneo kad je njegova banka bankrotirala ili kada su pohapšeni
njegovi poverljivi ljudi u njoj. Pošto je nije podneo ni onomad, kad je
Vojvodina uskraćena za ustavom zagarantovane prihode od strane njegove vlasti u
Srbiji. Pošto je nije podneo ni kad je objavljeno da je Vojvodina, pod njegovim
vođstvom, od najrazvijenijeg dela Srbije, postala njen socijalni slučaj. Umesto
svega toga, svojom deklaracijom, pokušao je da od nje napravi
politički slučaj. Svojom prvom deklaracijom je objavio raskid, a onda drugom
pomirenje. A hita nigde.
Odmrzavanje nezamrznutih plata i
penzija
Slično se ponaša i druga estradna zvezda,
sa predugim stažom u našem političkom kupleraju, Mlađan Dinkić. Velika je
predstava napravljena oko penzija i plata u državnim službama. Te biće
zamrznute, te neće biti. Neki su čak govorili da moraju biti smanjene, ako
hoćemo da ih uopšte bude i sutra. Podigla se kuka i motika, zar i ova beda od
primanja da se ograničava. Domaći stručnjaci, EU i MMF su neumoljivi u proceni
da nema druge. I kad su se već svi pomirili sa time da mora biti zamrzavanja,
mudro i hrabro državno rukovodstvo je izgovorilo još jedno istorijsko NE, čime
je pobralo opšte simpatije preplašenog naroda.
Tako su oni isti koji su rekli da će biti
zamrzavanja plata i penzija, odmrzli iste i pre nego što su bile
zamrznute.
I u tome je cela igra svake vlasti,
izmisliš problem, predimenzioniraš ga i dramatizuješ, a onda ga kao rešiš u
jednoj odlučnoj rečenici. Rečima ga naduvaš, rečima ga i anuliraš. Ništa ne
uradiš a stvoriš utisak da si učinio mnogo, naravno u interesu građana.
Međutim, stvarna situacija je sasvim drugačija. Zamrzli ih ili ne, plate i penzije
će realno biti smanjene, zbog poskupljenja svega i svačega, zbog inflacije, kao
i zbog rasta evra i drugih stranih valuta u odnosu na dinar.
Ali kad kažeš da nećeš zamrzavati plate i
naročito penzije, kao da si rekao da će one biti povećane. A ipak nisi to
obećao, tako da niko ne može da te optuži za lažna obećanja. Naprotiv, tako
ostavljaš sebi prostor za još jedan herojski gest kad doteramo cara do duvara.
Kad posle poskupljenja struje, gasa, benzina i zatim lančano svih roba i
usluga, građanstvo počne da diše na škrge, čak možeš i da malo povećaš ta
primanja. Nominalno.
Faktički, svi koji primaju platu od
države, kao i penzioneri, biće na mnogo većem gubitku, ali to je već viša
matematika. To je ta gnusna svetska kriza, potpomognuta korupcijom i kriminalom
iznutra, protiv kojih se upravo vodi odlučna borba.
Uprkos očiglednom propadanju na svim
frontovima, ostaje opšti utisak da je vlast učinila sve što je u njenoj moći.
Sa najboljim namerama i na najbolji mogući način. Jedini način. A to je
jedino što nju interesuje.
Da građani to imaju na umu prilikom
narednog glasanja. Inače, ta uporna ponavljanja nove vlasti da je to jedini
način, da je izvukla najviše što se može i da nam nije bilo druge, isto je što
i priča o putu koji nema alternative, prethodne vladajuće garniture. A kad
nemaš alternative, nemaš ni prave šanse. Kad nemaš plan B, nemaš ni plan. Pošto
to ne možeš ni sebi da priznaš, moraš da vičeš, kako celo društvo, kako država,
nema drugog izbora, ni boljih rešenja.
To je nova, moderna, politička mantra u
Srbiji. Umesto dosadašnje prakse u kojoj su prethodne vlasti prikazivane kao
najgore, a nove kao najbolje, koja je dokazano potrošena, sada se
pribegava novoj manipulaciji. Igra se sa lažnom iskrenošću i navodnom
skromnošću, pa se kaže: Znamo mi da to ovo što radimo nije dobro, ali bolje ne
može. A kad nema bolje, to je najbolje. Znači isto, samo drugačije rečeno.
Međutim, to pali kod većine građana, koji
žele da veruju da su najzad izabrali pravu i poštenu vlast, koja ih bar ne
laže, ako ništa drugo. Mada i to je laž, jer uvek može bolje. A u našem slučaju
i mora, mnogo, mnogo bolje. Jedino pošteno bi bilo da onaj ko ne može
bolje, to iskreno prizna i povuče se, a ne da tvrdi da bolje nije moglo. Ako
hoće da govore istinu, kao što stalno ponavljaju, treba da kažu- Ja bolje ne
mogu, mi nismo mogli bolje, a pošto to očigledno nije dovoljno dobro,
doviđenja. Vidimo se na izborima. Ako mislite da ima onih koji to mogu, birajte
njih.
Rebalans i pre budžeta
Umalo nismo postigli još jedan neslavan
rekord, da donesemo rebalans budžeta pre samog budžeta. Ali, blizu smo.
Obrazlažući set novih poreskih zakona, ministar finansija je najavio i hitni
rebalans budžeta, čime je nedvosmisleno priznao da ne valja. A tek što je
donet, najavljivan kao najbolji mogući u datoj situaciji. Samo pre nekoliko
meseci bio je najbolje rešenje, a sad je najbolje da ga promenimo. Zar se
situacija toliko promenila? Ali, to je ovde već tradicionalno jedno jedino
rešenje, jedini način, jedini put. Bez alternative. Nije dobro, ali ne može
bolje. Nema nam spasa, propasti ne možemo, kako je davno već rekao jedan srpski
prvi ministar.