EPS
Ko će pokriti milijarde dinara
nenaplaćenih potraživanja Elektroprivrede Srbije
Opet će sirotinja da plati bogatašima
Sa 31.887 zaposlenih Elektroprivreda
Srbije ostvarila je 190,4 milijarde dinara ukupnih poslovnih prihoda i iskazala
11,7 milijardi dinara gubitka u prošloj godini, ili nedostajućih šest odsto
ukupnih prihoda. Najavljeno poskupljenje struje trebalo bi da anulira taj
gubitak u 2013. godini, ali zbog loše poslovne politike EPS-a jedini efekat
biće novi teret za porodične budžete.
Igor Milanović
Sa 31.887
zaposlenih Elektroprivreda Srbije jedan je od retkih poslovnih sistema
koji nove vlasti nisu imale smelosti da rasture, poput srpskih poljoprivrednih
kombinata i celokupne prerađivačke industrije Srbije. Elektroprivreda Srbije,
građena je od 1945. do 1989. godine sa pažnjom dobrog privrednika, posebno u
izgradnji hidroenergana i termoelektrana, srećom bez ulaganja u nuklearne energane.
Sistem danas ima sopstveni kapital od više od sedam milijardi evra i sopstvenim
sredstvima pokriva skoro 73 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok
su obaveze Elektroprivrede Srbije na početku ove godine dostigle 293
milijarde dinara, ili više od 2,5 milijardi evra. Toliki veliki iznos obaveza
pre svega je nastao kao posledica održavanja niskih cena električne energije,
najnižih u regionu, koje više od dve godine nisu korigovane, da bi se održao
standard građana. Ali i ta i takva politika ima svoj kraj. Ovih dana predstoji
nam korekcija cena naviše za oko deset odsto. U celoj 2012. godini ostvaren je
prihod na nivou kao i u prethodnoj godini, mada su cene utrošaka i usluga, što
je opšte poznato, u zemlji Srbiji u prošloj godini, porasle za oko 10 do 12
odsto.
Sa iskazanim
gubitkom u poslovanju 2012. godine od 11,7 milijardi dinara Elektroprivredi
Srbije nedostajalo je nešto više od šest odsto ukupnog prihoda da bi se izbeglo
poslovanje sa gubitkom, odnosno da bi ovaj poslovni sistem poslovao sa
pozitivnom nulom. Koliki uticaj imaju cene električne energije na poslovanje
ovog poslovnog sistema najbolje govori podatak da je u prethodnoj 2011. godini
na istom poslovnom prihodu, kao i u 2012. godini, Elektroprivreda Srbije ostvarila
neto dobit od 26,4 milijarde dinara, da bi u 2012. godini sa istim ukupnim
prihodom iskazala neto gubitak od 11,7 milijardi dinara. Ta razlika od 38,1
milijardu dinara predstavlja, uglavnom uticaj istih cena u te dve godine, ali
pored rasta cena energenata i usluga, uticaj ima i pad vrednosti dinara u
odnosu na evro, jer znatan deo dugoročnih, pa i kratkoročnih kredita, sadrži
obavezu kalkulisanja razlike po deviznim klauzulama.
Da sadašnja
vlada raubuje ovaj najvredniji poslovni sistem dokaz je povećano zaduživanje Elektroprivrede
Srbije. Tako je na kraju 2011. godine Elektroprivreda Srbije imala
240 milijardi dinara ukupnih obaveza, a na kraju 2012. godine, usled nedostatka
sredstava iz tekućih prihoda zaduženost Elektroprivrede Srbije povećana
je za 43,3 milijarde dinara i dostigla ukupne obaveze od 293,3 milijarde
dinara.
Korekcija cena od
nekog datuma 2013. godine imaće samo delimičan uticaj na smanjenje očekivanog
gubitka u tekućoj godini, ili će se unutrašnjom poslovnom politikom, pod
pritiskom vladajućih struktura, smanjiti redovno tekuće, a posebno investiciono
ulaganje u ovaj veliki poslovni sistem. Sa takvom politikom, prema ovom najvrednijem
srpskom dobru, možemo očekivati da će i zaposleni u Elektroprivredi Srbije
ubrzo biti dovedeni u rasulo koje je nastupilo u putarskoj privredi zemlje, gde
su putarska preduzeća u stečaju, ili sa blokiranim tekućim računima.
Elektroprivreda Srbije od
ukupno 293,3 milijarde dinara, ima sledeće obaveze: 75,4 milijarde dinara su
obaveze po dugoročnim kreditima i dugoročnim rezervisanjima, 33,1 milijardu
dinara predstavljaju obaveze po kratkoročnim kreditima, 63,1 milijardu dinara
su obaveze iz tekućeg poslovanja, 3,8 milijardi dinara čine ostale kratkoročne
obaveze, 25,6 milijardi dinara predstavljaju obaveze po PDV i prema drugih
javnim prihodima i 92,2 milijarde dinara su odložene poreske obaveze.
Da poslovni
sistem Elektroprivreda Srbije ima većih problema u održavanju tekuće
likvidnosti, pored povećanja zaduženosti u 2012. godini u odnosu na prethodnu
godinu, govori i podatak da su neizmirene tekuće obaveze iz poslovanja od 63,1
milijardu dinara dostigle trećinu ukupnog prihoda u 2012. godini. Poznato je,
pored toga, da je veoma slaba naplativost prihoda Elektroprivrede Srbije
od distributivnih preduzeća, koja godinama ne mogu da naplate potraživanja od
brojnih građana i preduzeća u restruktuiranju.
Najavljeno okončanje
procesa restruktuiranja 179 preduzeća i više od 110 njihovih zavisnih društava
u restruktuiranju, do kraja juna iduće godine, ništa novo neće doneti Elektroprivredi
Srbije, već konačan otpis tih potraživanja, uglavnom na teret već izvršenih
rezervacija.
I na kraju da
iznesemo razloge objavljivanja ovog teksta. Podatke do kojih smo došli i tekst
koji smo sačinili na bazi tih podataka, treba da organima upravljanja i
rukovođenja u Elektroprivredi Srbije ukažu da pod pretnjom ostavki ovako
veliki poslovni sistem se ne može uspešno voditi bez pravovremenih odluka Vlade
Srbije, ne samo o cenama, nego i o novim investicionim ulaganjima. Ta nova
investiciona ulaganja mogu biti temeljena i na javno-privatnom partnerstvu,
posebno u nekim oblastima ovog složenog sistema. U tom cilju smo u prošlom
broju prikazali finansijske teškoće jednog od većih isporučioca energenata - JP
Površinski kopovi iz Resavice.
A 1.
Magistar bez
dokaza
Na čelu
Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije nalazi se Aleksandar Obradović u
funkciji vršioca dužnosti direktora. Prema zvaničnoj biografiji rođen je u
Beogradu 1974. godine gde završava srednju školu, odakle odlazi u Prag,
Republika Češka, gde navodno diplomira na privatnom univerzitetu "The
Anglo-American College", dok magistraturu daje prvo na "Czech Management
Center" u Pragu, a potom na američkom univerzitetu u Pitsburgu. Obe magistrature
su pod znakom pitanja: prva jer CMC nije nikakav univerzitet koji sme da dodeljuje
magistarske titule, dok na spisku univerziteta u Pitsburgu među magistrima nema
imena Aleksandra Obradovića!
Ono što je
sigurno, to je da je Obradović već osuđivan zbog utaje poreza. Njegovo
preduzeće "Chez" u Beogradu tokom 2009. i 2010. godine nije državi
prijavilo ukupno 1,65 miliona dinara poreza na dodatnu vrednost.
Umesto da budu
krivično gonjeni, Obradović i menadžment firme su jedino morali da plate
614.680 dinara kamate. Službenici filijale Poreske uprave na Novom Beogradu
podneli su prekršajnu prijavu protiv Obradovića i njegove kompanije i oni su
simbolično kažnjeni samo opomenom. Za ovu vrstu prekršaja zakonom je zaprećena
novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, odnosno od 10.000
do 50.000 dinara za odgovorno lice.
Milione evra EPS
je stranim kreditorima morao da plati i zbog penala za nepovučene, a odobrene
kredite. Sadašnje rukovodstvo se pravda kako je zateklo obaveze preuzete od
strane prethodnog rukovodstva, a da su krediti uzimani i uz nekompletnu
dokumentaciju. Tako je od Evropske banke za obnovu i razvoj uzeto 40 miliona
evra za "pametna" brojila, a tender će biti raspisan tek najesen. Od EBRD-a
su uzeta i 45 miliona evra za projekte malih hidroelektrana, iako dokumentacija
nije ni dan danas kompletna. Za ovo još niko nije odgovarao, a sav ceh će kroz
uvećane račune na kraju platiti građani i privreda Srbije.