Tabloid je pozvan
Radnici firme Novi Rasadnici koja je vlasnik ekskluzivnih
lokacija ne primaju platu sedam meseci
Tajkun Đorđe gradi, a radnici gladni
Đorđe Antelj vlasnik firme Gemaks, uložio je
270.000 evra u firmu Novi Rasadnici i postao gazda na 99 hektara zemlje
pored Zrenjaninskog puta, vredne 49,5 miliona evra u Krnjači. U pitanju je
lokacija na kojoj se nalaze tržni centar Metro, benzinska pumpa OMV, Tojotin
centar, neke manje poznate kompanije i još mnogo, slobodnog građevinskog
zemljišta...
Vuk Stanić
Četrdeset stepeni je u hladu, dvadesetak radnika
firme Novi Rasadnici protestuju ispred direkcije koja se nalazi u ulici Banjički
venac 5, pored Zvezdinog stadiona. U njihovoj firmi većinski vlasnik je Đorđe
Antelj, poznatiji kao vlasnik firme Gemaks. Do većinskog vlasništva nad
firmom Antelj je došao prevarnim radnjama. Sedam meseci nismo primili platu,
priča sa očima punim suza, radnica o čija sudbina zavisi od dobre volje Antelja.
Jednom rukom
ona se naslanja na štaku, a drugom grli unuka koga je povela na protest.
Istovremeno bogati klijenti stižu skupocenim džipovima na Gemaksove teniske
terene, koji se nalaze odmah pored direkcije Novih rasadnika. Oni ulaze u
centar u firmiranim majicama, na rukama su im satovi koji vrede tri godišnje
prosečne plate. Felne na njihovim kolima vrede više nego pet radničkih
letovanja. Neki od njih na kratko bacaju pogled prema ljudima koji protestuju,
potom sa gađenjem okreću glavu na drugu stranu. Za radnike Dorđa Antelja
koji štrajkuju ove godine neće biti letovanja, oni nemaju čak ni zdravstveno
osiguranje.
-Prošle godine u maju
svima nam je isplaćena samo polovina plate, drugu polovinu nikada nismo dobili.
Nismo se tada previše bunili, ali od nove godine do danas nismo primili nikakvu
platu -
priča vođa sindikata firme Novi Rasadnici Tatjana Bilbija.
Jadna je sudbina
nas koji radimo za Antelja, pričaju radnici ističući slučaj radnika Vladana
Petrovića, koji je povređen na radu. Ostao je bez polovine kažiprsta, a potom
je morao da pozajamljuje novac za lečenje. Radnicima doprinosi nisu plaćeni od
juna prošle godine. Zdravstvene knjižice nisu im overene. Srpski sudovi
oslobodili su Antelja odgovornosti za optužbe vezane za poslovanje građevinskog
preduzeća Rad, dok zbog načina na koji je Antelj postao većinski vlasnik firme Novi
Rasadnici nije vođen krivični postupak. Možda bi upravo tim povodom trebalo
pokrenuti istražne radnje jer je "način" više nego sumnjiv. Više
sumnjivih radnji Antelj i njegovi rukovodioci uradili su kako bi zadržali
vlasništvo nad firmom koja poseduje desetine hektara ekskluzivnih lokacija.
Firma Novi Rasadnici je pravni sledbenik društvenog preduzeća "Vrtno
cvećarski kombinat rasadnici". Ta firma je ranije preuzela imovinu komunalne
firme "Gradsko zelenilo". "Gradsko zelenilo" je osnovano u
vreme Kraljevine Jugoslavije, raspolagalo je i zemljištem na kome se danas
nalazi Zvezdin stadion i velikim placem u Krnjači, gde se danas nalaze nemački
trgovinski lanac Metro, austrijska benzinska pumpa OMV, Tojota centar...
U tri rate
Osim placeva na Voždovcu,
u kompenzaciji su Rasadnici od države dobili i veći plac u Jajincima.
Ekskluzivna lokacija u Krnjači od 98 hektara 49 ari i 50 metara kvadratnih koju
im je dao još Nedić, i u vreme samoupravljanja bila je njihova. Ova
lokacija danas vredi blizu 50 miliona evra. Sva ova zemlja vodila se kao
poljoprivredna, baš kao što je i delatnost Rasadnika bila poljoprivredna. Ovo
je važno istaći jer su firme koje su poslovale sa drugim delatnostima poput
Luke Beograd, ili građevinskih firmi lokacije dobijale na korišćenje, dok su
firme sa poljoprivrednom delatnošću placeve dobijale u svojinsko vlasništvo.
Dobro su ovu
razliku poznavali i vlasnici firmi Koling i Gemaks, baš kao i Bogoljub
Karić kada su devedesetih poveli pregovore o dokapitalizaciji sa radnicima Rasadnika.
U to doba još uvek se firme nisu privatizovale kao danas, već su društvena
preduzeća kojima su upravljali radnici imali pravo da se po Zakonu o svojinskoj
transformaciji udruže sa privatnim ulagačima. Radnici Rasadnika shvatili
su da zemlja koju poseduju vredi mnogo. Pokušali su da pregovorima sa ljudima
koji su u to vreme imali pare dogovore fer dokapitalizaciju. Birali su kapitaliste
koji bi mogli na njihovoj zemlji da grade. Pregovarali su sa Karićima, kratko.
Pregovarali su sa sada preminulim vlasnikom Kolinga, Milanom Zukanovićem.
Nekakav dogovor su postigli tek sa vlasnikom Gemaksa Đorđom Anteljem.
Tokom pregovora sa investitorima pravila su promenjena, pa se zemljište Rasadnika
više nije vodilo kao vlasništvo firme, već je u knjigama pisalo da im je zemlju
na korišćenje dodelio grad Beograd.
Ovde je bitno
istaći da je neposredno pre dogovora sa radničkim savetom Novih Rasadnika,
Đorđe Antelj uspeo da se domogne njihovog placa na Voždovcu. U to vreme
Beogradom je vladao Srpski pokret obnove. Pod izgovorom da plac nije priveden
nameni, SPO-ovci donose odluku da se Rasadnicima oduzme ekskluzivna
lokacija blizu Zvezdine Marakane. Oni taj
plac potom dodeljuju Antelju, a ovaj tamo gradi sportski centar i teniske
terene. Osim ovog placa Antelj je od Rasadnika otkupio i plac u Jajincima
za 2,5 miliona maraka. Kada je dogovor sa Anteljem postignut, svima je bilo
jasno da će on firmu dokapitalizovati, ali su se mišljenja o tome koliki će
biti njegov vlasnički udeo u firmi biti razlikovala. Prema dogovoru sa
radnicima Antelj je preko građevinske firme GP Gemaks trebalo da Rasadnike
dokapitalizuje u tri rate. Prva rata plaćena je prebijanjem duga od 1.720.000
dinara 1999 godine (113.152,69 evra). Drugu ratu dokapitalizacije Antelj
uplaćuje 21. 6. 2000. godine (97.826,09) evra. Iste godine u decembru novi
suvlasnik dokapitalizuje Nove Rasadnike sa ratom od 50.000 evra.
Dizanje cene uz malu pomoć prijatelja
Iz tri puta Antelj je u njihovu firmu de fakto
uložio ukupno 260.978,78 evra. Pozivajući se na različite osnove, npr. valutna
kretanja i rast indeksa cena na malo (revalorizacije vrednosti osnovnog
kapitala) Antelj svom ulogu diže vrednost na čak 315.318,29 evra. Od
trgovinskog suda traži da se njegov udeo prizna u tom iznosu. Istovremeno on
tvrdi da imovina Rasadnika koju je firma Cesmekon procenila na
3,7 miliona maraka odnosno 1,8 miliona evra vredi tek 270.000 evra. Ove tvrdnje
Antelj pokriva papirima koje je u njegovu korist fabrikovao Insitut za ekonomiku
poljoprivrede, odnosno Zoran Đerković. U svojoj proceni Đerković je
namerno izostavio vrednost zemlje na koju su rasadnici imali pravo vlasništva, odnosno
pravo korišćenja zavisno od Zakona i vremena u kome se to tumači. Đerković je
imovinu procenio čak devet puta manjom. Osim zemlje iz procene je izostavio i
ugovore o zajedničkoj izgradnji koje su Rasadnici imali sa firmom Koling.
Sve ovo bilo je nebitno Trgovinskom sudu u Beogradu, oni su prihvatili Anteljeve
predloge i uknjižili ga kao vlasnika 57 odsto kompanije Novi Rasadnici.
Uvidevši kakvu je prevaru Antelj sproveo, radnici Novih Rasadnika se
organizuju i od direktora Radoslava Dolovačkog traže da ih zaštiti. Dolovački
odmah traži od Ministarstva za privredu i privatizaciju obnovu postupka procene
vrednosti kapitala. On pokreće i upravni spor pred Višim trgovinskim sudom u
Beogradu radi poništenja Rešenja po kome je Gemaks odnosno Đorđe Antelj uknjižen
kao većinski vlasnik.
Isknjiženi tajkun
Viši sud nije godinama rešavao slučaj, navodno su
čekali odluku Ministarstva o ponovnoj proceni. Iz Ministarstva nije stizao
nikakav odgovor dugo vremena. Antelj je trljao ruke. Za samo 270.000 evra,
domogao sam se placa od 98 hektara 49 ari i 50 metara kvadratnih tik uz
Zrenjaninski put. Bio sam bogat, biću još bogatiji za 50 miliona evra,
verovatno je ovako razmišljao Antelj u to vreme. Planovi o prodaji zemljišta firme
Rasadnici počeli su polako da se realizuju. U to vreme Antelj je vodio
računa da ne kasni sa platama radnicima. Nije mu trebo još i sindikalni
protest. Neuobičajeno za zemlju Srbiju i neočekivano za Đorđa Antelja, u petak
20. februara 2004. godine Ministarstvo za privredu i privatizaciju donosi
zaključak da se postupak verifikacije vrednosti i strukture kapitala Novi Rasadnici
mora ponoviti. Ponavlja se postupak verifikacije vrednosti i strukture
kapitala preduzeća Novi Rasadnici d.o.o. iz Beograda, Banjički Venac broj 5...,
napisalo je Ministarstvo. Popodne toga dana kopija ovog zaključa dostavljena je
direktoru Radoslavu Dolovačkom. Na taj način on je dobio papir koji mu
je trebao da u upravnom sporu pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu isknjiži Antelja
kao većinskog vlasnika. Anteljev Gemaks
trebalo je da sa 57 odsto bude spušten na manje od trideset procenata vlasničkog
udela. Istog dana ovo je saznao i Đorđe Antelj, javila mu je Mira Prokopijević,
službenica Ministarstva koja je i potpisala Zaključak. Svestan da će Viši sud
ako do njega stigne ovaj dokument, doneti odluku u korist radnika Novih
Rasadnika odnosno direktora Dolovačkog, Antelj je pokrenuo plan B...
Cumbo sve pretumbo...
Pošto je u tom trenutku još uvek bio upisan kao
vlasnik 57 odsto kapitala, i kako je prethodnih meseci koristeći se
takvom lažnom uknjižbom postavio svoje ljude u upravni odbor firme, on je sa
njima doneo odluku o smeni direktora Miroslava Dolovačkog. Ovde treba istaći da
je ovakva smena, kao i izbor novog direktora bila nezakonita, jer upravni odbor
koji je jednog imenovao, a drugog razrešio nije imao pravni legitimitet ni
legalitet, od trenutka kada je Ministarstvo donelo zaključak o ponovnoj proceni
kapitala. Već u ponedeljak 23. februara 2004. godine, Upravni odbor doneo je
odluku o smeni Dolovačkog, a nekoliko dana kasnije u registar privrednog suda
upisan je kao direktor Petar Cumbo. Ovako brze izmene u registru čak i
danas kada se o tome stara Agencija za privredne registre, je gotovo ne moguće
izvesti, osim ako ih ne traži lično Đorđe Antelj. Početkom marta 2004. godine Anteljev
direktor Petar Cumbo, zvanično povlači tužbu pred Višim trgovinskim sudom u
Beogradu. Pošto je imenovanje direktora bilo protivzakonito, onda je i njegovo
pravo na povlačenje takve tužbe bilo pravno nedozvoljeno, ipak time se Viši
trgovinski sud nije bavio. Tu Anteljeva borba za očuvanje većinskog udela nije
gotova, on se narednih meseci na sve načine potrudio da papir kojim
ministarstvo nalaže ponovnu procenu kapitala Novih Rasadnika ne
ugleda svetlost dana. Može se reći da mu je to donekle i pošlo za rukom, jer su
se službenici Ministarstva privrede, ministri i sudije trgovinskog suda do
danas ponašali kao da takav papir ne postoji. Tim povodom kao ilustraciju uz
tekst objavljujemo faksimil kopije tog Zaključka, a od nadležnih u sudovima i
ministarstvima očekujemo da reaguju.
A 1.
Jedni igraju tenis, drugi uzimaju reket
Vlasnik firme Gemaks Đorđe Antelj, dokapitalizacijom
firme Novi Rasadnici u koju je uložio svega 270.000 evra, postao je većinski
vlasnik, te kompanije. On je tako stekao pravo raspolaganja nad zemljom vrednom
više desetina miliona evra. Samo od nemačke firme Metro, Antelj je za prenos
prava korišćenja oko dva odsto tog placa naplatio više od milion i tri stotine
hiljada evra (1.358.940,00) Prilikom procene vrednosti Novih Rasadnika u
obzir nije uzeta vrednost zemljište sa kojim ova kompanija raspolaže, ali
Antelj kod koga svi političari igraju tenis se zbog toga ne sekira. Nešto ranije,
Antelj je za medije izjavio: "...Nekad su me optuživali da me
finansira Vuk Drašković, da bi po dolasku na vlast u Beogradu SPO tvrdio da mi
je sve mašine kupio Marko Milošević. Na kraju nas je ta stranka angažovala u
izgradnji Bežanijskog groblja i crkve Svetog Luke na Košutnjaku. Gemaks nikada
nije bio stranački obojen, o čemu dovoljno govori već i to što u naš sportski
centar dolaze svi političari koji žive u ovom gradu...".
A
2.
Nije platio ni tenisere
Zbog ne isplaćenih ličnih dohodaka, i ne uplaćenih
doprinosa, radnici firme Novi Rsadnici, protestuju već više meseci. Suočavaju
se sa medijskom blokadom. Sa druge strane kontroverzni većinski vlasnik njihove
kompanije Đorđe Antelj nije samo njima ostao dužan pare.Teniski reprezentativci
su ranije izjavili da Antelj laže da im je uplatio bilo kakva sredstva. U vreme
dok je bio predsednik Skupštine Teniskog saveza Srbije (TSS) Đorđe Antelj je
izjavio je da je u razvoj talenata uložio dva miliona dolara. Nedugo posle
njegove izjave javnosti su se obratili i osvajači Dejvis kupa,
reprezentativci naše zemlje. Oni su tom prilikom saopštili da im TSS nije uplatio ni
dinara. Jako je teško kada neko izgovori neistine o vama, naročito, ako se
nalazite daleko od svoje zemlje, i nemate priliku da govorite, izjavili su tom
prilikom reprezentativci Srbije.
Glosa
U firmi Đorđa Antelja, radnicima doprinosi nisu
plaćeni od juna prošle godine. Zdravstvene knjižice nisu overene, radnik Vladan
Petrović, ostao je bez polovine kažiprsta, u radno vreme, a onda je morao da pozajmljuje
novac za lečenje.