Bugarska
Bivši premijer Bugarske, Bojko Borisov, zaštitio krivca za smrt
dvanaestoro dece
Dama srama i
njeni autobusi
Lideri bugarskog pokreta Zelenih i ljudi iz
tužilaštva i suda, napravili su za kratko vreme velike karijere,
munjevito napredujuæi u službi, samo zato što su kolektivno uèestvovali u
prikrivanju istine u sluèaju užasne tragedije, smrti dvanaestoro dece u
autobusu koji je sleteo u reku Lim, prilikom izleta u Crnu Goru. Vlasnica
neispravnog autobusa bila je intimna prijateljica tadašnjeg predsednika
Bugarske Bojka Borisova. Nikada za ovu tragediju nije odgovarala, jer je štitio
Borisov, ali i njegove sudije, tužioci, politièari. Roditelji poginule dece se
još uvek nadaju da æe je pravda sustiæi...
Cveta Bojadžijeva
Dvanaestoro mrtve dece, jedan na brzinu osuðeni
vozaè, nekoliko sumnjivih osoba i
neverovatno brzo napredovanje pojedinih tužilaca i sudija za vreme vladavine
GERB-a, isuviše prikrivenih èinjenica i mnoga nerešena pitanja. To je sve
što je ostalo nakon 10 godina jedne od najveæih tragedija u istoriji
organizovanog transporta u Bugarskoj - pogibije dece iz Svištova u reci Lim.
Danas, sa ove
vremenske distance, sasvim jasno se vidi šema dogaðaja, èinjenica i ljudi, koji su
doveli dotle da jedini krivac za ovakvu tragediju postane vozaè autobusa. U isto vreme, stvarni krivci za tragediju - Cvetelina
Borislavova, Bajko Bajkov i ljudi u njihovom okruženju neometano se šetaju na slobodi. Dobili
su solidnu zaštitu i moguænost za razvoj za vreme vladavine Bojka Borisova...
Tragedija
Èetvrtog aprila 2004. godine, oko 20:20 h, autobus koji je prevozio decu iz
Svištova, prevrnuo se u hladnim
vodama reke Lim. Poginulo je dvanaesetoro dece. Svištov i Bugarska su u žalosti. Nemir u javnosti
je veliki. Vlast je prinuðena da pokrene
"obimnu" istragu okolnosti zbog kojih je došlo do ove tragedije. U parlamentu je oformljena posebna
anketna komisija, koja je trebalo da istražuje uzroke za tragediju.
U kraju krajeva sve se svelo na ljudski faktor - liènu grešku vozaèa autobusa, koji se zove Ilija Izmirliev.
Do tog zakljuèka su stigli tužilaštvo i sud. Izmirliev je
osuðen na 7 godine zatvora, kasnije
kazna je smanjena na 4 godine. Godinama kasnije, èinjenice
govore da je veliki deo informacia je dobro prikriven.
Razlog je
vrlo jednostavan. Odgovorni za zloèin su dosta uticajni
ljudi u zemlji, izmeðu kojih i Cvetelina
Borislavova - "prva dama" tadašnjeg
glavnog sekretara MUP-a, a kasnije premijera Bojka Borisova!
V
Èinjenice
Zvanièna verzija je da je ekskurzija u
Crnoj Gori realizovana na bazi zakljuèenog ugovora izmeðu škole SOU ,,N.
Katranov" - Svištov i turoperatera „Diližans ekspres" DOO sa licencom br. 00328, koje
zastupa Bajko Bajkov.
Za vreme istrage istražitelji su utvrdili da iza licence stoji sasvim druga
kompanija iz Sofije, a Bajko Bajkov ustvari nema pravo da pruža transportne usluge. Firma koju on zastupa uopšte i ne postoji!
Tužilaštvo
odmah prihvata objašnjenje Bajka Bajkova da zakljuèeni ugovor od strane nepostojeæe firme je jednostavno "tehnièka greška". I za ovaj stav tužilaštva, postoji objašnjenje.
Autobus koji je prevozio decu, vlasništvo je firme „Pamporovo". Kompanija je vlasništvo Cveteline Borislavove! U onom periodu i dosta kasnije
nakon toga, ona je prijateljica glavnog sekretara MUP-a, a kasnije premijera
Bugarske - Bojka Borisova. Zbog toga svi napori prve okonèane istrage i poslušnog tužioca po tom sluèaj su da se prikriju èinjenice i da se prebaci odgovornost na vozaèa Ilije Izmirlijeva.
Sve ove èinjenice su prikupljene za vreme istrage posebne anketne
komisije, koja je oformljena po nalogu 39. Narodnog sobranja (Narodne skupštine R. Bugarske). Meðutim sasvim mali deo
istih (èinjenica) se razmatra od strane
tužilaštva.
Istraga
Prilikom
prvog pregleda autobusa od strane srpskih vlasti, na mestu udesa je nesumnjivo
utvrðeno da vozilo ima iskidan
zavrtanj na sistemu za upravljanje autobusa. To bi moglo da blokira celi sistem
volana i da dovede do toga da mašina (autobus) ne može da se upravlja. Od toga sledi da uzrok tragedije se
krije u neispravnom autobusu, a nije greška vozaèa Izmirlijeva. Istražitelj Georgi Iliev
koji je vodio ovu istragu je utvrdio još mnogo drugih neispravnosti...
Dokazano je
da je autobus vlasništvo kompanije ,,Pamporovo"
AD. Prva registracija mašine "Jonckheere"
je bila tokom 1992.god. - godinu dana nakon što
je autobus proizveden u Belgiji po dokumentima. Autobus je kupljen od kompanije
"Pamporovo" u avgustu 1992.god., tj. do trenutka tragiènog incidenta (udesa) je prošlo 12 godina. U svojim svedoèenjem za vreme istrage Bajko Bajkov je tvrdio da koristi
redovno autobuse kompanije "Pamporovo". Ovde nastaje kljuèno pitanje, koje tužilaštvo uslužno (poslušno) je propustilo. Kojim pravom društvo "Pamporovo" je zakljuèilo ugovor i dalo autobus na korišæenje?
Zavera Zelene hobotnice
Bliski odnosi Borislavove i Bajkova se potvrðuju
kasnije tokom godina. Bajko Bajkov je uzeo aktivno uèešæe u pisanju Zakona o
turizmu koji je donet poslednjeg dana, kada je vlada GERB-a dala ostavku. Cilj
izglasavanja tog zakona u poslednjem èasu je bio da se od
odgovornosti saèuva Cvetelina Borislavova u kompaniji ,,Pamporovo".
Kao rezultat svojih zasluga prema Borisova i Borislavove tokom poslednjih dana
vlasti (upravljanja) GERB-a, Bajko Bajkov je hitno imenovan za predsednik
Asocijacije bugarskih turoperatera i turistièkih agencija (ABTTA).
Ali time krug Borislavove se ne zatvara. Bajkov je istaknuti govornik
Zelenih, profesor ekologije u NBU. Zajedno sa drugim predstavnikom
"zelene hobotnice" - Toma Belev su dvoje glavnih kritièara svih investicija u cilju proširenja zimskih turistièkih centara tokom
poslednjih godina. Ali nijednom nisu držali govor povodom
frapantnih kršenja zakona Borislavove u ,,Pamporovo".
Poslušno tužilaštvo
Za prikrivanje istine oko incidenta veliku zaslugu ima tužilaštvo. Predmet nije
dodeljen tužilaštvu
u Sofiji, gde je registrovana kompanija, èijom licencom raspolaže Bajkov, niti u Veliko Tmovu, iz kog mesta su veæina poginulih, a je dodeljen tužilaštvu u Smoljanu. Za
tužioca je odreðen Dimèo Georgiev. Ljudi iz sistema državnog tužilaštva osnovanu su tvrdili da je on u odliènim odnosima sa rukovodstvom kompanije "Pamporovo"
i sa njenom vlasnicom Cvetelinom Borislavovom!
Krajem 2007.god., kada Bojko Borisov nije veæ u MUP-u, tadašnji ministra unutrašnjih poslova Rumen Petkov dobija signal od
partnerskih službi za pranje ogromnih kolièina novca izgradnjom ski staza i opreme u Pamporovu.
Krajem 2007.god. MUP je naložio Okružnom tužilaštvom u Smoljanu da izvrši
proveru porekla sredstava za gradilišta u Pamporovu. Provera
je obuhvatila hotele ,,Perelik" i ,,Arfa", spoljni
infrastrukturu, liftove, prateæu opremu i ogromne
komplekse od betona za koje nije obezbešeno èak ni kanal, struju i vodu.
Veoma brzo( za nekoliko nedelje) Dimèo
Georgiev je dostavio izveštaj da ne postoje prekršaje i da podatke o poreklu sredstava ne pokazuju
postojanje prljavog novca. Kako je uspeo da proveri za manje od 2 meseca 156
objekata, za koje su izdate dozvole za projektovane u Pamporovu, nije jasno.
Ali niko se nije obratio niti Birou za voðenje finansijskih
istraga, niti NSS-u (Nacionalni statistièki zavod), niti NAP-u (Nacionalna agencija o prihodima) da
dostave detaljnu informaciju o proveri. Nije obavljena ni unakrsna provera po
ofsortnim raèunima sa kojima je dolazio veæi deo priliva novèanih sredstava. Tužilac Dimèo Georgiev nije èak naložio da se obavi obavezna ekspertiza
od strane sudskih veštaka koji da utvrde
razliku izmeðu stvarne vrednosti objekata i
prijavljenih troškova, koji su mnogo mnogo manje.
Sliènom brzinom i ekspertnošæu Dimèo Georgiev je radio i po sluèaju sa tragedijom na reci Lim.
(Ne)zavisni sudija
Nakon toliko usluga koje je Dimèo Georgiev pružio Cvetelini Borislavovoj, on stremglavo napreduje u
karijeri. Nakon pozicije okružnog tužioca u Smoljanu, za vreme GERB-a on je imenovan za sudija
specijalizovanog Apelacionog suda. Tako Dimèo Georgiev ,,sluèajno" vodi predmete protiv protivnika Borisova i Cvetanova. U
vezi pokrenute istrage za tako zvane „šeæerne afere", u kojoj je bio umešan „Liteks Komerc", Dimèo Georgiev ostavlja u pritvoru Danaila - sina vlasnika Griše Ganèeva. Bivši policajac, kasnije sudija Dimèo Georgiev, duguje svoju karijeru tome, što je on štitio kompaniju
,,Pamporovo" i Cvetelinu Borislavovu u sluèau ,,Lim" i zato što je pružao usluge Bojku Borisovu
u njegovom obraèunavanju sa konkurentima u poslu.
Ali, on nije jedini
sudija za prekršaje koji je uspeo da naplati
svoje vladanje u sluèaju ,,Lim".
Slièna uspešnost pokazuje i sudija iz Vrhovnog suda i predsednika
sastava koji razmatra predmet tokom 2007.god.- Rumen Nenkov. Pred njim
advokati vozaèa Izmirlijeva iznose neoborivi
dokazi i zapisnici da tužilaštvo i prethodne sudske instance nisu dozvolile mnogo od
zahtevanih dokaza , nisu stavili u prilog ekspertizu, koja je obavila srpska
vlast, itd. i da zahtevaju predmet da se vrati za novu razmatranje tako, što æe se staviti u prilog svi
dokazi da bi se otklonili oèigledni postojeæe nepravilnosti.
Meðutim, Nikolov ne vraæa predmet za ponovno
razmatranje (suðenje), ne izjašnjava se u vezi nerazmatranih dokaza i dokaza koji nisu
priloženi uz predmet i ne otklanja
postojeæe nepravilnosti. On je završio suðenje tako, što je proglašen krivim jedino i samo
vozaè Ilija Izmirliev. Za to naravno
(za tu uslugu) dobija svoju zasluženu nagradu - imenovan je
za èlana Ustavnog suda! On je
omiljeni sudija GERB-a koji oseæajno objašnjava da sudije Ustavnog suda nisu nezavisni u vezi sluèaja ,,Peevski". A možda sudija sudi svoje
kolege, polazeæi od svoje teške zavisnosti od Bojka Borisova. Dodatne crte uz obraz
tog ,,nezavisnog" ustavnog sudije dodaje èinjenica da je njegov sin Aleksandar Nenkov sa
samo 25 godina postavljen za narodnog poslanika od strane GERB-a i veæ drugi mandat kroji zakone u Narodnom sobranju (Narodnoj
skupštini). Njegova žena Julija Nenkova imenovana za zamenika
predsednika Opštine Sofija- grad.
10 godina kasnije
Ispostavilo se da tragedija sa decom na reci Lim povezuje mnogo ljudi. Ali
dok se se roditelji zbližili zbog tuge za
izgubljenom decom, sudije za krivièna dela, èinovnike i politièari su se zbližili u mafijaškim krugovima, sa jednim
ciljem: da sakriju istinu i da imaju korist od svog servilnog (poslušnog) ponašanja.
Skoro 10 godina nakon udesa veæina roditelja još nisu ubeðeni da su kažnjeni pravi krivci. A oni, glavni krivci, nastavljaju da
stvaraju nove i nove šeme na ivici ili s druge
strane zakona, sigurni da su nedodirlivi.