Izdajnicki potencijal srpskih vlastodržaca, ili: kako je Aleksandar Vucic pozdravio skup protivnika energetskog projekta "Južni tok"
Neposredno nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu, aktivirana su sva sredstva angloamerickog specijalnog rata protiv ruskih interesa na ovom delu Balkana. Na noge su podignuti svi verolomnici, izdajnici, placenici, konvertiti, na celu sa zlosrecnim premijerom Srbije Aleksandrom Vucicem i njegovom paranoicnom propagandnom mašinerijom. Zapad je proglasio "opštu opasnost" od Rusije i Vladimira Putina, i traži, cak i u malim zemljama poput Srbije, saveznicke klanove spremne da vrše opstrukciju slobodne volje i života, samo da Rusa nema. Zasedanje Trilaterarne komisije u Beogradu, samo je jedan od antiruskih projekata koje Zapad sprovodi u Srbiji. Zbog svega toga, otvoreno je i pitanje "revizije cena" u isporuci ruskog gasa, ali i realizacija predugovora koje je Srbija potpisala sa ruskim ministarstvom odbrane, a ticu se isporuke najsavremenijih borbenih aviona i radara, kao i sistema PVO S-400.
Tacno je da Trilateralna komisija postoji sa iskljucivom idejom da ukloni Rusiju iz planetarno važnih poslova, a tacno je i to da vlada Aleksandra Vucica hoce da stavi Srbiju u službu antiruskih akcija Zapada. Ali, ko je u Srbiji spreman da se prikloni ovom izdajnickom projektu? Izvesno je da ce poludeli premijer ostati usamljen u toj nameri. Odjahace u ružnu prošlost, kao tragikomicni heroj na magarcu.
Sve dnevne novine u Srbiji, objavile su 31. oktobra 2014. godine vest, da u Beogradu pocinje zasedanje "svetske vlade u senci", odnosno, evropskog ogranka Trilateralne komisije, globalne nevladine organizacije, cije postojanje je u ovdašnjim medijima, godinama predstavljalo temu iz oblasti "teorije zavere". Ali, kako je svaka srpska nocna mora, pre ili kasnije postala stvarnost, tako je i zloglasna Trilaterala pokazala svoje lice i došla u Beograd, jer zlocinac, po pravilu, uvek dode ponovo na mesto zlocina koje je pocinio.
Predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vucic, došao je da se licno obrati srpskim dželatima, a njegove strogo kontrolisane novine su zabeležile da je "govor održao na engleskom". Zašto je taj detalj bio važan?
Vec u prvim recenicama, Vucic je ponudio ovom mracnom skupu, da celu Srbiju pretvori u njihovu agenturu. Istina, ponudio je da Srbija bude "agent mira", a to u ovom slucaju znaci, agent Zapada u obracunu protiv Rusije. Jer, zasedanje Trilateralne komisije u Beogradu bilo je prevashodno sa ciljem da se sa srpskom izdajnickom klikom, dogovori opstrukciju izgradnje "Južnog toka", od koga doslovno zavisi buducnost Srbije. Naravno, i da se napravi plan od "širenja Rusije na Balkan".
Prilikom svoje poslednje posete srpskoj Vladi, predsednik ruskog „Gasproma" Aleksej Miler, otvoreno je rekao da žali što "pojedinci pokušavaju da opstruiraju" izgradnju "Južnog toka". Kao da se osetio prozvanim, Vucic mu je spremno odgovorio da "licno garantuje da ce izbaciti iz Vlade svakog ko bude kocio 'Južni tok' ". Naravno, Miler nikada nije poverovao Vucicu, a vreme i dogadaji, potvrdili su njegove sumnje. Pravo lice i prave namere, Vucic je pokazao prvog dana zasedanja Trilaterarne komisije u Beogradu.
Otrov iz zmijskog gnezda
Smisao ovog banditskog "samita", postao je jasan vec na samom pocetku, kad je tokom obracanja predsednika Trilaterare za Evropu i bivši šefa Evropske centralne banke, Žan-Kloda Triše, pozvao prisutne da "odaju pocast Ricardu Holbruku koji je pomogao u kosovskom mirovnom procesu". Osim vodecih ljudi Trilaterare, "pocast Holbruku" odao je i Aleksandar Vucic, kome je ovaj upokojeni americki diplomata 1999. godine odredio trajnu izolaciju i zapretio sudskim procesom "pred medunarodnim sudom".
"Hajde da se podsetimo Ricarda Holbruka u Dejtonu pre dvadeset godina i Volfganga Išingera, jer su obojica pomogli u kosovskom mirovnom procesu", nastavio je svoj govor Triše.
Predsednik srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije, Jovan Kovacic, odlucio je da, osim mrtvom Holbruku, "oda pocast" i Aleksandru Vucicu, rekavši kako je pre petnaest godina bilo nemoguce zamisliti da se ovakav dogadaj odigra u Beogradu, a da je danas to ipak moguce zahvaljujuci hrabrosti "lidera"! Važno je znati i to da je Srbija najmlada clanica Trilateralne komisije. U clanstvu je od 2013. godine i uz Norvešku je jedina clanica Evropske grupe koja nije istovremeno clanica EU. Tabloidovi izvori u Londonu govore da je Vucic prilikom prošlogodišnje posete Velikoj Britaniji, bez protivljenja prihvatio da se Srbija nade u ovoj opskurnoj organizaciji, ciji je jedan od osnivaca nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Zbignjev Bžežinski, patološki mrzitelj Rusije i svega što je rusko.
Vodeci covek organizacije Vest Ist Bridž, koja okuplja sve srpske clanove Trilaterarne komisije, je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova (ranije je bio i državni sekretar u Ministarstvu odbrane i savetnik predsednika republike), Aleksandar Nikolic, poznatiji po nadimku Foto Toni (zbog istoimene fotografske radnje koju je držao u Beogradu). Nikolic je
Mnogo pre nego što je Srbija stupila u clanstvo Trilaterare, u njoj su vec bili manje i više poznati pripadnici domace privredne i politicke scene. Tako se medu njima našao i Đorde Vukotic, pravni konsultant na više projektima Svetske banke u Srbiji, koji su se odvijali pod okriljem Svetske banke, USAID-a i drugih medunarodnih organizacija.
Od 2004. do 2011. godine bio je glavni pravni savetnik u Vladi Srbije prilikom izrade 350 nacrta zakona, i jedan je od glavnih saradnika NALED-a, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, formirane pod nadzorom USAID-a, sa zadatkom sprecavanja ruskog, a širenja angloamerickog uticaja.
Clan ove organizacije je i Violeta Jovanovic, izvršni direktor NALED-a (pre toga je 10 godina bila menadžer USAID-a), Ana Brnabic, clan UO NALED-a, izvršni direktor Peksim fondacije (dodeljuje stipendije za Kembridž), i službenik USAID-a. Medu njima je i Vladan Atanasijevic (clan Savetodavnog odbora u EWB) predsednik UO NALED, i jedan od osnivaca Srpske asocijacije menadžera, Borislav Miljenovic, clan Nadzornog odbora NALED-a (istovremeno clan UO Americke privredne komore, Branko Radulovic, jedan od glavni eksperata saradnika NALED-a. Važno mesto u Trilaterarnoj komisiji zauzima i Marko Blagojevic, nekadašnji direktor CESID-a, a sada Vucicev "blagajnik", Milica Cubrilo, ambasador i bivši ministar dijaspore (takode i konsultant USAID -a), Jakša Šcekic, novinar Skaj Njuza, Boško Jakšic, urednik dnevnog lista Politika, Nenad Borovcanin, državni sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport, Ranko Vujacic iz Beca, službenik u Organizaciji Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), Zoran Basaraba, ambasador Srbije u Izraelu, i saradnik nekadašnjeg premijera Milana Panica...Medu njima je i Vuciceva ministarka, Zorana Mihailovic, ali je njeno clanstvo "zamrznuto".
Medu domacim "operativcima" Trilaterarne komisije, našli su se još i Miroslav J. Veskovic - rektor Novosadskog univerziteta, Jovo Bakic - sociolog i politicki analiticar, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Goran Svilanovic - nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, radio je za OEBS, a danas je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Jovan Ratkovic - savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadica, Vladan Atanasijevic - predsednik Upravnog odbora NALED-a, Bojan Kostreš -potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Lidija Udovicki - sestra ministarka Kori Udovicki i predstavnica Srbije u americkoj kompaniji "Continental Winds", Đura Vlaškalic - savetnik predsednika i potpredsednika Skupštine Vojvodine, bivši clan novosadskog ogranka Demokratske stranke, Igor Jovicic - sekretar Ministarstva kulture i informisanja...
Svi oni su istovremeno i clanovi organizacije Ist Vest Bridž, ciji predsednik je Aleksandar Nikolic, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, poznatiji po nadimku Foto Toni (zbog fotografske radnje koju je držao u Beogradu dok se nije dokopao vlasti).
Nikolic je politicku karijeru zapoceo je 2008. godine, kao jedan od osnivaca SNS-a, gde se, kažu, "bavio koordinacijom rada strucnih saveta za odbranu i bezbednost, energetiku i pravna pitanja", mada o tome ništa nije znao. Bio je vrlo kratko vreme i savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolica, ali je prešao u "Vucicev klan" odmah posle formiranja nove vlade. Vucic ga je postavio za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, mada nije imao nikakvog radnog iskustva u državnim institucijama. Naime, Nikolic je diplomirani ekonomista bez ijednog dana radnog staža u struci. Ipak, kao covek toliko blizak vodecim ljudima režima, našao se na vodecoj poziciji u srpskom ogranku Trilaterarne komisije, koja vec decenijama odreduje sudbinu citavih naroda i država.
Zanimljivo, ali, clan Upravnog odbora Trilaterarne komisije je i britanski diplomata, ser Ajvor Roberts, nekadašnji ambasador Velike Britanije u Srbiji (1994-1997), i koji se zalaže za „popravni Dejton i novi Berlinski kongres" koji bi pravno verifikovao promene granica na Balkanu.
Uloga bivšeg ministra spoljnih poslova SRJ, Gorana Svilanovica, u Trilaterarnoj komisiji, više je nego važna za politiku koju vode NATO pakt i SAD. Naime, Svilanovic je enormno placeni lobista nezavisnosti Kosova, uprkos tome što je on Srbin sa Kosova, koji je cak i ucestvovao u ratu protiv separatisticke pobune Albanaca 1999. godine!
U srpskoj Trilaterari, nalazi se i Marjan Cadež, koordinator agencije Dojce Vele u Srbiji, ali i Ralf Džonson, americki ambasador u penziji (službovao u BiH 1999-2001. kao prvi zamenik Visokog predstavnika u Sarajevu).
Neverovatno, ali samo za neupucene: Trilaterarnu komisiju u Srbiji "jednim okom" posmatra i Marka Škreba, bivši guverner Narodne banke Hrvatske.
U srpskoj grupi Trilaterarne komisije, medu vodecim ljudima našao se i Tahir Hasanovic, nekadašnji predsedniku omladine Univerziteta u Beogradu, kasnije istaknuti clan stranke bivšeg ministra policije Dušana Mihailovica i još istaknutijeg saradnika britanske obaveštajne zajednice. Hasanovic je prošle godine ušao u Trilaterarnu komisiju.
Od tada, on je neka vrsta "korodinatora" ogranka ove organizacije u Srbiji.
Prevara sa Putinom
Istog dana kad je Vladimir Putin iz Beograda otišao u Milano, na vec ugovoreni sastanak sa nekoliko evropskih državnika, u beogradskim "Vecernjim novostima" pojavila se vest da je ruski predsednik na odlasku rekao Aleksandru Vucicu: "Dragi prijatelju, šta god od Rusije za svoju zemlju budeš tražio, licno cu se postarati da to i dobiješ." Recenica je navodno izgovorena pred sam ulazak u predsednicki avion.
Ubrzo, u nekim ruskim medijima ali i na društvenim mrežama, pojavile su se sumnje da je Putin to ikada izgovorio.
Istovremeno, dok je ova vest pocela da kruži i drugim štampanim medijima i internet portalima, pojavila se i jedna druga informacija, da je Putin predsedniku Srbije, Tomislavu Nikolicu rekao da ga može uvek pozvati ukoliko mu je pomoc potrebna.
Izmedu one prve, neverovatne "informacije" i ove druge, koju je sam Nikolic potvrdio, stoji duboka provalija. Naime, Vucic hoce da Rusija uvozi italijanski Fijat (a predstavlja ga kao srpski proizvod). Nikolic ne traži ništa nego je ruskom predsedniku govorio o tome da Srbija neguje svoju emociju prema Rusiji i da ce tako nove generacije Srba i svoju decu tako vaspitavati.
U leto prošle godine, Vucic je izjavio da ce Srbija izvesti 10.000 Fijatovih "500L" automobila u Rusiju. Na kraju ove godine, nema ni govora o tome. Iz Evropske unije u nekoliko navrata je zapreceno Vucicu da ne koristi zapadne sankcije Rusiji u cilju sticanja dobiti, tako što ce da pojaca izvoz u Rusiju. I to je slika Srbije pod naprednjacima: predsednik vozi u pravcu Moskve, premijer u pravcu svoje propasti.
Vuciceva šifra N1
Pocetkom ove godine, na pitanje novinara nemackog dnevnika "Frankfurter Algemajne cajtung", kako je svoje nacionaliticke ideje naglo zamenio za evrofanatizam, Aleksandar Vucic je bez imalo srama odgovorio: "...To je bio proces. jednostavno, jednog jutra se probudiš i kažeš: to nisam bio ja!".
Ovako "nanovo roden" Vucic se malo "zaboravio" pa je nastavio da jedno prica, drugo misli a trece radi... Tako je, u aprilu mesecu ove godine, preko svoga biltena "Informer", najavio da se na njega "priprema medijski udar" od strane televizije N1, koja ce biti ogranak CNN-a za Balkan.
Vuciceva galama imala je sasvim drugi pravac. Naime, glavni finansijer TVN1 je Junajted grupa (United Group). Vucicev bilten je uporno tvrdio da se na celu ove grupe nalazi Dejvid Petreus, bivši šef CIA-e, te da se sprema medijski "udar" na Vodu.
Vuciceva ideja bila je da na posredan nacin isprovocira nekakav odgovor od americkih vlasti na pitanje "ko stoji" iza TV N1. Vucic nije dugo cekao da mu neko odgovori na njegove "panicne senzacije".
Iz ambasade SAD u Beogradu mu je neki niži službenik dojavio da N1 zvanicno, nema nikakve veze sa službenim Vašingtonom, ali da su u nju uložena znacajna sredstva.
"Informer" je nastavio sa preventivnom galamom, pa je pisao kako ce pod plaštom nezavisnog, slobodnog novinarstva i profesionalnog izveštavanja ova televizija, potpomognuta pojedinim štampanim medijima, pripremiti teren da se za najviše godinu dana Vucic proglasi za jedinog i ekskluzivnog krivca za sve probleme u Srbiji.
Tek 28. Septembra, 2014., ime televizije N1 ponovo postaje tema Vucicevih medija, ali, ovaj put u sasvim drugom obliku. Na dan održavanja gej parade u Beogradu, kad je Vodin brat Andrej sa svojim obezbedenjem izazvao incident sa Žandarmerijom (u kome je izvukao deblji kraj), na licu mesta se našla ekipa N1 televizije, i sve to snimila. Kako je N1 znala za kretanje Andreja Vucica i kako se našla na prvom mestu, i u pravo vreme? Odgovor na ovo pitanje zna Aleksandar Vucic koji je u meduvremenu "blagoslovio" dolazak ove televizijsku kompanije u Srbiju. Prvi znak zahvalnosti televizije N1 prema Vodi (osim ogromnog novca koji je vec potekao u pravcu režima), bio je ustupanje snimaka sukoba Andreja Vucica i njegovog obezbedenja sa Žandarmerijom. Tako je sa Vucicem i njegovom vladavinom: ko reket ne plati na cupriji, platice u "Informeru"!
Gde je Srbija i kome pripada?
Koliko je Zapadu stvarno stalo do Srbije, govori i podatak da je Evropska komisija je na svojoj zvanicnoj internet stranici objavila takozvanu info-grafiku zemalja, gde je Srbija predstavljena tako što je Vojvodina pripojena Hrvatskoj, koja se tako "proširila" do Rumunije. Greška je nakon nekih intervencija uklonjena, ali se pojavila nova: Srbiji je na toj mapi "pripojena" Crna Gora, a Crna Gora nekako "uklopljena" u Hrvatsku. Radi se o Internet strani na kojoj Evropska komisija daje informacije za gradane Evropske unije, koji kupuju dobra i usluge od dobavljaca iz ostalih država Unije. Evropski potrošacki centar Hrvatska, gde je objavljena sporna mapa, deo je mreže Evropskog potrošackog centra (ECC-Net) koji daje savete i osigurava informacije o prekogranicnoj kupovini i pomaže potrošacima, u saradnji s drugim Evropskim potrošackim centrima, u rešavanju pogranicnih tužbi i sporova.
Nacin na koji institucije Evropske unije povremeno tretiraju Srbiju, njene ljude i resurse, više je nego uvredljiv i jasno govori da i Srbija mora da preispita smisao daljih pregovora sa EU.
Madarska se vec sprema da predloži svome narodu i parlamentu, izlazak iz ove natrule zajednice.
A Vuciceva propaganda sprema narod u Srbiji na glad, umiranje i nestajanje, samo da bi oni koji prežive ušli tamo gde nas niko nece. I to u EU i ne kriju. O tome nema ni govora u narednih pet godina, a ako novi predsednik dobije i drugi petogodišnji mandat, Srbija, opet i u tom periodu nema nikakve šanse. A sa Aleksandrom Vucicem na celu Vlade i njegovom svitom, Srbija, svakako, nema buducnosti. Osim...Ako...