Policijski službenik iz Beograda, zaposlen u vatrogasnoj jedinici, na vrlo neprijatan način shvatio je da mu članstvo u Policijskom sindikatu Srbije ne znači ništa i da preko njega ne može dobiti ni najosnovniju pravnu pomoć. Učlanio se u Sindikat srpske policije i tek tada je doživeo da ga ova organizacija pomogne i stavi u zaštitu. Pismo o tome objavljujemo bez skraćenja.
......
Jedno izvesno vreme sam bio član samo jednog sindikata. Policijskog sindikata Srbije. Kao i većina kolega, članova sindikata, sem mogućnosti kupovine preko administrativne zabrane, nikakve privilegije ili pogodnosti nismo imali. Naravno, niko to nije ni očekivao. Ljudi se najčešće učlane u sindikat iz preventivnih razloga. Radi pravne pomoći i pravne zaštite. Svima je nama odavno jasno da poslodavac ne poštuje zakon i da se ne zna kada će Vam biti potrebna pravna pomoć i zaštita. Članstvom u Policijskom sindikatu Srbije o tome nisam morao da brinem. Bar sam ja tako mislio.
Kada mi je pravna pomoć i zaštita bila potrebna, obratio sam se sindikatu za pomoć. Zamislite, nisam je dobio.
Dobio sam tapšanje po ramenu i nekoliko prijateljskih saveta: "...Prijatelju, nemoj da talasaš. Znamo mi da je to tako i da si ti u pravu ali je bolje da se smiriš. Ćuti i radi svoj posao a za druge te nije briga."
Nezadovoljan takvim odgovorom, bio sam uporan da dobijem pravnu zaštitu i razgovaram sa advokatom. Uputio sam im pismeni zahtev koji sam predao u direkciju.
Ubrzo posle toga dobio sam broj telefona advokata sa kojim treba da se čujem. Pojavila se nada koja je iščezla vrlo brzo. Advokat mi je rekao isto ono što sam već čuo od predstavnika sindikata. Čak me nije ni saslušao, posavetovao ili nešto slično.
Našavši se u novonastalom problemu bio sam prinuđen da se snađem i na neki način pronađem pravnu zaštitu. Preko nekih saradnika i udruženja saznao sam za Sindikat srpske policije. Posle razgovora sa predsednikom i predstavnikom sindikata srpske policije za grad Beograd, odlučio sam da se učlanim. Odmah sam dobio pravnu pomoć i zaštitu koja mi je bila potrebna. Saznao sam da se Sindikat srpske policije svim snagama bori za prava svojih članova. Da se neće odreći svojih članova radi ličnog interesa i da ih neće izneveriti i ostaviti na milost i nemilost bezakonju rukovodećih kadrova u policiji.
Zahvaljujući Sindikatu srpske policije borim se za svoja prava već godinu dana i u tome ću istrajati samo zahvaljujući njima.
Sa ponosom nosim bedž sindikata srpske policije na svojoj uniformi. Na taj način dajem do znanja svima, da se neću saginjati i da ću se boriti za svoja prava i prava mojih kolega. Na slici sam ja sa dva novogodišnja paketića. Neko će pomisliti da je to normalno, jer sam član dva sindikata. Međutim, normalno bi bilo da držim četiri paketića. Ove godine sam dobio paketiće samo od Sindikata srpske policije.
Od Policijskog sindikata Srbije ove godine moja deca nisu dobila paketiće. Iako mi se redovno odbija od plate za članarinu u sindikatu, nisam dobio pravnu pomoć, nisam dobio pravnu zaštitu kada mi je bila potrebna a sada nisam dobio ni paketiće za decu kao ostali članovi. Zašto nisam ravnopravan sa ostalim članovima sindikata i zašto mi se uskraćuju prava koja mi pripadaju kao ravnopravnom članu sindikata. Zar sindikat ne bi trebao da se bori za ravnopravnost i vladavinu prava?