Stav

Od Milutina do Latinke

Branko Dragaš

MM - Neraspoloženi ste? Razočarani? Apatični? Osećate se nemoćno? Napušteno? Nemate snage da se uspravite? Nemate volje da nešto uradite? Nedostaje vam motivacija? Smatrate da je sve besmisleno i da nema više nijedne uzvišene ideje? Smatrate da ništa više ne može da se promeni i da ste vi bespomoćni u okrutnom svetu? Nemate nikakva rešenje? Pomirili ste se sa prokletom sudbinom? Smeta vam vreme? Nerviraju vas ljudi oko vas? Nervirate sami sebe?

Mislim da se ovako oseća najveći broj našeg opljačkanog i osiromašenog naroda. Recept za izlazak iz ovog žalosnog stanja porobljenosti i promašenosti nudim u jednoj istorijskoj pareleli. Radi se, naime, o slučaju MM. To je priča o našem velikom naučniku - Milutinu Milankoviću. Možda će vam baš ova priča pomoći da se trgnete iz obamrlosti i da uhvatite život koji vam, poput vrelog pustinjskog peska, nepovretno prolazi kroz ruke. Prenosim vam jedno iskustvo MM. Našega najvećeg i najpriznatijeg, posle Nikole Tesle, svetskog naučnika, koji je bio jedan od prvih pet doktora tehničkih nauka u Austro-Ugarskoj i koji je, posle izbijanja Aneksione krize, kada je Austrija nasilno pripojila Bosnu i Hercegovinu, shvativši da se sprema novi rat protiv Srbije, iznerviran tom nasilnom politikom Velike sile prema njegovom narodu, doneo odluku u junu 1909.godine da napusti prestižno inženjersko mesto u Beču, da ostavi bogati imperijalni život raskošne prestonice i da se, bez dvoumljenjenja, znajući da je potreban otadžbini, vrati u siromašnu Srbiju, u mali sobičak Kapatan Mišinog zdanja, gde je smešten kao profesor primenjene matematike, da bi otpočeo svoje bavljenje astronomskom teorijom klime, koja je tada u nauci bila napušteni relikt.

Godine 1914 tek oženjeni MM je na svadbeno putovanje poveo svoju suprugu u Dalj, gde se 1879.godine rodio, varoš koja je bila u sastavu austro-ugarske monarhije. MM je imao tu nesreću da je upravo otpočeo rat, pa je, kao podanik Kraljevine Srbije, sa kojom je AU bila u ratu, odmah bio uhapšen i odveden u tamnicu u Osijeku. Nikakve krivice MM nije imao, osim što je pripadao narodu koji je bio osuđen na kaznu i nad kojim je, čim su prešli Drinu, elitne jedinice monarhije počele da sprovode stravičan genocid.

Interesantno je za nas danas ,u ovom istorijskom podsećanju, šta se u glavi tog genijalnog naučnika dešavalo kada su se vrata tamnice zatvorila i kada je stražar zaključao dvostruko gvozdene dveri njegove male ćelije. Evo tog citata iz memoara MM : „ Velika brava škljocnu, a zatim i lokot kojim se zabravljavala debela gvozdena prečaga, položena dijagonalno preko vrata. Sedoh na krevet, obazreh se po sobi i stadoh da se uživljavam u svoj novi društveni položaj. Ovo usamljeno sopče, daleko od ljudske graje, izgledaše mi kao stvoreno za naučni rad; tu mi neće niko dosađivati i uznemiravati me. U mom ručnom koferu koji sam poneo sobom nalazili su se moji već štampani ili tek započeti radovi o mom kosmičkom problemu; tu je bilo i čiste hartije. Počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke svoje verno pero, stadoh da pišem i računam". Tako je MM napisao svoju prvu knjigu MATEMATIČKA TEORIJA POJAVA NASTALIH SUNČEVIM ZRAČENJEM. To slavno delo je nastalo u tamnici.

Knjiga o celovitoj teoriji solarne klime analitički opisana matematičkim jezikom. Ta knjiga spada među najveća naučna dela u XX veku, koje je MM započeo da piše u tamnici a završio je u zarobljeništvu. Šta možemo da naučimo iz ove priče? Kada je zatvoren u tamnicu, MM nije očajavao. Nije se predao. Nije kukao i zapomagao. Nije se žalio na svoju zlu sudbinu. Nije postao apatičan i bezvoljan. Nije se uplašio tamnice. Nije poklekao pred carskom nepravednom kaznom. Nije se žalio na uslove u kojima živi. Nije se žalio na lošu hranu, higijenu i oskudan smeštaj. Nije tražio svoja ugrožena građanska prava.Nije tražio pomoć psihologa ili psihijatra. Nije zapomagao. Nije tražio motivacionog trenera da ga povrati u život.

Šta je preduzeo utamničeni naučnik? On je počeo da - RADI! Počeo je da - STVARA! On je u tamnici pronašao ono što njemu treba za njegov naučni rad. Pronašao je toliko potreban mu mir. Iskoristio je tu jedinstvenu priliku koja mu se ukazala. Svoju životnu nevolju je pretvorio u svoju naučnu veliku priliku. Otpočeo je naučni rad u toj skučenoj i prljavoj zatvorskoj ćeliji. Niko mu nije smetao. Imao je dovoljno vremena da razmišlja o kosmosu i klimatskim prilikama. MM nije razmišljao šta će stražari i upravnik zatvora da misle o njemu. On nije razmišljao o nepravdi tog carskog zakona. On se posvetio svom radu na stvaranju velikog naučnog dela.

Šta smo naučili iz ove ispovesti? Gospodo drugovi, mi kreiramo svet oko nas. Nije problem u tom lošem svetu i okruženju, koje nas nervira i koje nam smeta u ostvarivanju naših ideja i planova, nego je problem u nama. Mi ne vidimo da nam se ukazala jedinstvena prilika. Mi ne shvatamo da možemo da iskoristimo tu priliku. Koju priliku? To morate da otkrijete sami. Vi ste pozvani da to uraditi. Niko drugi. Samo - vi! Otkrijte vaš kosmos. To je vaše- OSUNČAVANJE. Ne krivite nikada druge. Za sve neuspehe, krivi smo mi sami.

LP - Bilo je krajnje vreme da se neko od srpskih intelektualaca temeljno posveti knjizi Latinke Perović DOMINANTNA I NEŽELJENA ELITA i da kritički i stručno progovori o toj toliko hvaljenoj i reklamiranoj knjizi. To je učinio profesor dr Miro Lompar u svojoj knjizi POLIHISTORIJSKA ISTRAŽIVANJA, gde je u jednoj polemici pod nazivom TRIJUMF KOLONIJALNE SVESTI ( LATINKA PEROVIĆ) razorio taj mistični i magleni veo koji je ogrnula na sebe LP.

Njena knjiga je postala društveni događaj par exellans, jer se od tolikih regionalnih promocija, pohvala, horskog pevanja slavopojki, slikanja i aplauza nedodirljivoj kraljici građanera u malograđana, više nije moglo da živi, nismo mogli više da slušamo sve te pohvale ludosti toj svetici malograđanskog pokreta, toj ikoni građanerskog prenemaganja, koja je pobrala svu slavu, sve lovorike i panagirike, koja je postala kraljica od papira neiliberalnih satrapa i probisveta, prevaranata i zlikovaca, koja se sama popela na taj svoj virtualni presto i proglasila se za veliki moralni autorite u našoj, kako ona misli, primitivnoj i palanačkoj kasabi, prokletoj balkanskoj pustari koja , baš u inat tih skorojevića i pompadurki, ne želi nikako da se civilizuje, modernizuje i menja, koja je prokleto divlja i varvarska, danas isto kao i nekada, koja se tvrdoglavo drži neke svoje drevne tradicije i kulture, dok je LP odlučila da svim silama, ne birajući sredstva, makar služila i imperijalnoj politici Velikog Brata, promeni svest nakaradnih Srba, da ih lobotomira i da ih privede pameti, makar Srbi morali da izgube svoju državnost i svoj nacionalni identitet, samo da bi postali deo propale evropske civilizacije, samo da se inteligentni Srbi uguraju u te smrdljive briselske baruštine i močvare i da se tamo, u tom prokletstvu evropskog blata i mulja, gluposti i debilizma, napokon podave, jer taj projekat nasilnog davljenja remetilačkih Srba na Balkanu je star nekoliko hiljada godina i nikako da se ostvari do kraja, nikako da nas istrebe i nikako ne uspevaju da nas konačno iskorene i zatru.

Nije to pošlo za rukom, u vreme Crvenoga Terora, čak ni inkvizitorima jugoslovenskog komunističkog pokreta, kada je ova prepotentna i nadobudna LP bila Komesar komunističke partije na partijskom zadatku u državi i glavni operativni Izvršilac terora, koja se svim silama komunističke ideologije i birokratskog aparata zalagala da se primeni internacionalni zahvat u obračunu sa tvrdoglavim i primitivnim, bandoglavim i neposlušnim Srbima, koji su teško prihvatali komunističku diktaturu, koji nisu hteli da se menjaju i da se odriču svoje drevne istorije, tradicije i kulture, koji su bili varvari i neprosvećeni, prema mišljenju LP, i koje je ona isto ovako oštro i odlučno napadala, vređala, šibala i disciplinovala da prihvate socijalističke revolucionarne ideje vlasti radničke klase i njene avangarde Saveza komunista, kao što to radi danas, kada zastupa potpuno suprotno ideje, kada zastupa ideologiju bankrotiranog neoliberalnog kapitalizma, ideologiju globalne eksploatacije i fašističke dominacije multinacionalnih korporacija u porobljavanju preostalog slobodnog čovečanstva.

Profseor Lompar na samom početku ove izuzetno važne i značajne polemike postavlja stvari na pravo mesto i odmah otvoreno iznosi svoje mišljenje o liku i delu LP : „ Premda ni po svojim obrazovnim i intelektualnim svojstvima, ni po svojim istorijskim i teorijskim uvidima, kao ni po moralnosti stava koji donosi, Latinka Perović ne predstavlja nikakvu posebnu vrednost. " U tom svom svom kretanju od komunističkog terora do globalnog lobotomiranja mozga ostrašćenom ideologijom neoliberalizma, LP je pokušala da obmane našu javnost, predstavljajući se da je njena doslednost upravo u tome što brani neka slobodarska i liberalna načela, koja bi našu primitivnu zajednicu morala, zahvaljujući upravo ovakvom javnom radu LP, da uvedu u razvijenu evropsku civilizaciju i integracije, gde će se svi naši problemi odmah rešiti, jer mi ne znamo da upravljamo sami sa sobom, nego neko moćniji mora da nas okupira i da nas civilizuje, prvo je to bilo opravdavano marksističkom ideologijom a danas je to ideologija neolileralizma, pa se sva njena doslednost ogleda samo u tome što ona zastupa, jednako ostrašćeno i sa pozicije moći, dve iste totalitarne ideologije, dva ista internacionalna pogleda na svet, koja imaju za cilj da unište srpski nacionalni identitet, srpsku tradiciu, veru i kulturu.

Ta neverovatna revolucionarna isključivost i ostrašćeniost u zastupanju međunarodnog totalitarizma, ta odanost i vera u okupaciju tuđom ideologijom, ta posvećenost u sprovođenju nametnutog međunarodnog svetskog poretka, koji ima za cilj da porobi i uštroji nepokorne i nepredvidljive Srbe, to podržavanje nasilne međunarodne politike prema svome narodu, sve je dozvoljeno krstašima u civilizovanju balkanskih urođenika, taj večiti prezir prema našoj drevnoj civilizaciji i kulturi, to prokleto prećutkivanje da smo stvorili evropsku pismenost i kulturu, da smo pupak sveta, ta neprekidna mržnja prema svemu što nosi obiležje srpskog i što nije usaglašeno sa evropskim komercijalnim debilizmom i potrošačkim kretenizmom,tab podlost da se namerno zanemaruju i ne navodevrhunski, srpski, građanski intelektualci, koji su stradali od komunističkog terora, ali koji nisu za LP neželjena elita, jer ne pripadaju njenom ideološkom svetu, sve je to u ovoj tolikoj hvaljenoj knjizi, koja je, kako prof. Lompar piše, pretvorena u zbirno mesto aktuelne istine, postalo naučno neozbiljno, istorijski neodrživo, publicistički propagandno i politički nekorektno i neumesno, na pojedinim mestima čak i tragikomično, kada sledbenici LP pokušavaju da nju izjednače da našim velikanom istorijske nauke Slobodanom Jovanovićem.

Prof. Lompar anatomski secira taj leš utopljenika, koji se udavio u svojoj vlastitoj taštini, iznoseći mišljenje da nije uobičajno da se u jednoj ovako pompezno najavljenoj knjizi, koja je postala biblija malograđana i skorojevića, nalazi tako veliki broj materijalnih grešaka, navodi sve te budalaštine i podmetanja LP, da možemo samo da zaključimo da to ništa nije slučajno, nema slučajnosti, nego je sve to brižljivo isplanirano u glavama nekadašnjih komunističkih komesara, koju su danas postali komesari globalnog neoliberalnog fašizma, udarne pesnice Novog svetskog poretka, koji se i dalje služe istim oprobanim metodama laži, izvrtanja istine, falsifikovanja istorije, krivotvorenja stanja stvari, podmetanja,koji smatraju da im je sve dozvoljeno i da sve mogu u svojoj nameri da dokažu nepostojeću srpsku krivicu i da bi se oni uzdigli na privilegovani položaj neželjene elite.

Čitajte ovu knjigu profesora Lompara, jer to je jedini način da se znanjem i istinom suprostavimo i odbranimo od zla domaćega.

Lugano, 18.01.2017