Druga strana

Epilog besramne pljačke izborne volje građana: na nezakonitim izborima, nezakonita pobeda

Topove na lopove!

Neviđenim terorom, brutalnim prisvajanjem svih medija, stavljanjem svih državnih resursa u svrhe sopstvene promocije, zastrašivanjem opozicije, pretnjama protivkandidatima, podmićivanjem, najavljivanjem "krvavih obračuna" i "građanskog rata", preko svoga blatnjavog biltena "Informer", igrama sa biračkim spiskovima i brojem birača, Aleksandar Vučić je uspeo da dovede do toga da su predsednički izbori 2017. godine nezakoniti i neregularni, a stekli su se uslovi i za njegovo procesuiranje zbog kriminalnih radnji u prekrajanju izborne volje građana. Opozicija, njeni kandidati i milioni prevarenih građana, imaju sva prava da ustanu protiv režima koji ih je ponovo ponizio.

Igor Milanović

Mada je ovaj tekst nastao 24 sata pre početka glasanja za predsednika Republike (subota, 1. april. 2017. godine), mnogo ranije bilo je jasno da su ovi izbori neregularni. Preciznije rečeno, da ih je Aleksandar Vučić, svojom kandidaturom za tu funkciju, učinio apsolutno nezakonitim u svakom smislu. Vreme za kampanju opozicionih kandidata, svedeno je na nezakonit način na manje od 25 dana.

Sa pozicije predsednika Vlade Srbije koju je istovremeno vršio, Vučić je sve državne institucije, sve medije, sve obaveštajne službe, pravosudne organe, sve batinaše, kriminalce, sav novac iz državnih kasa i svu pokretnu i nepokretnu državnu imovinu stavio u službu svoje lične promocije, kako bi se dokopao mesta predsednika Republike. Nemoguće je izračunati koliko je koštala ova najprljavija predizborna kampanja u istoriji srpskog višestranačja, ali je jedno izvesno: samo vrednost oglasnog prostora na elektronskim medijima, koji je Vučić platio državnim novcem (mnogo termina su njegove medijske udvorice "poklonile" svome Vođi) koštao je najmanje 50 miliona evra.

Već u početku predizborne kampanje, postalo je jasno da je Vučić, po svom običaju, krenuo da se obračunava i sa Ustavom i zakonima Srbije, kako bi se domogao željene funkcije.

Kako je na samom početku kampanje postalo izvesno da će izbori biti nezakoniti, nekoliko budućih predsedničkih kandidata zajedno su zatražili da Skupština koja je raspuštena do predsedničkih izbora zakazanih za 2. april, nastavi rad, da Aleksandar Vučić podnese ostavku na mesto premijera i da se obezbede fer uslovi za izbore. To se, kao što je poznato, nije desilo. Umesto da Skupština nastavi sa radom, izvedena je svojevrsna suspenzija države, a nastupio je Vučić kao jedini zakon i jedina mera prema kojoj svi treba da se odnose kao prema neprikosnovenoj svetinji.

Tih dana, Radio Slobodna Evropa je izveštavala da su izborni štabovi tri predsednička kandidata - Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Boška Obradovića tražili da se odmah uputi zvaničan poziv Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da obavi posmatračku misiju, u skladu sa dosadašnjom praksom. Izborni štab Saše Radulovića, jednog od kandidata za predsednika Republike Srbije, zatražio je od Misije OEBS u Srbiji da omogući i osigura prebrojavanje glasova na biračkim mestima na Kosovu i Metohiji, odmah po zatvaranju birališta.

Opozicija je tražila i da, ukoliko glasački materijal bude prebacivan sa birališta na Kosovu i Metohiji, u Vranje i Rašku, kao što predviđa neustavno i diskriminatorsko Uputstvo RIK-a, Misija OEBS-a će biti puki paravan za izbornu krađu koju priprema Aleksandar Vučić.

Podsećanja radi, OEBS je pre tačno godinu dana, tačnije, 24. aprila 2016. godine (na dan održavanja parlamentarnih izbora), uputio nadležnim institucijama u Srbiji zahtev za ispravku mnogobrojnih nepravilnosti tokom izbornog procesa. Umesto toga, Vučić je stupio u otvoreni rat protiv OEBS-a, posebno kad su mediji u pitanju, pa se to nastavilo i tokom ovih, potpuno neregularnih predsedničkih izbora.

Još žešće nego u prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, Vučić je tokom marta meseca 2017. godine, kršio sve zakone i na kriminalan način prigrabio sebi apsolutnu kontrolu medija, zloupotrebio državne resurse, pripremio "ekipe" za zastrašivanje kontrolora na biračkim mestima, unapred organizovao falsifikovanja potpisa na izbornim listama, režirao prevaru sa biračim spiskovima, organizovao mrežu svojih "blagajnika" za potplaćivanje neopredeljenih birača i unapred pripremio "ministarstva sile" da se obračunaju sa opozicijom i njenim kandidatima ukoliko se usude da organizuju protest u noći spektakularne izborne pljačke, kakva još nije viđena, čak ni u Srbiji

OEBS i danas istražuje šta se pre godinu dana, u izbornoj noći, 24. aprila dešavalo u zgradi Narodne Skupštine, kad su vođe opozicije došle da bi sprečile očigledno krađu parlamentarnih izbora, a nova krađa, mnogo veća, ovaj put predsedničkih izbora, dešava se pred očima građana Srbija i stranih posmatrača.

Koliko su ovi predsednički izbori neregularni, govori i podatak (o kome detaljnije piše Predrag Popović na stranama 12 i 13 u ovom broju) da je Vučić, u pripremi za spektakularnu krađu glasova, "uredio" da broj birača koji ima Republička izborna komisija (6.734.802) i broj kojim raspolaže Republički zavod za statistiku (5.891.837) dovede do toga da ima 842.965 dodatnih glasova. Koji, naravno, Vučiću trebaju kao vazduh i voda.

Istina o tome šta se u unutrašnjosti Srbije dešavalo tokom ove predizborne kampanje, do Beograda nije ni mogla da stigne. Srećna je okolnost što su stanovnici gradova u kojima je Vučić sam sebi organizovao "glamurozne" dočeke, preko društvenih mreža jedni druge obaveštavali da dolaze kolone autobusa "sa strane". Broj Vučićevih "aktivista" bio je neuporedivo manji na kraju nego na početku kampanje.

Neposredno uoči predizborne tišine, načelnik Opštinske uprave u Lazarevcu i koordinator radnog tela Republičke izborne komisije Mihajlo Gajić uhapšen je jer je pravio incidente tokom primopredaje izbornog materijala za predsedničke izbore u Srbiji. Detalji o tome su nevešto sakriveni, a reč je o tome da je reč o opštini na čijoj se teritoriji nalazi privredni gigant Kolubara i gde se bije ružna bitka između malog kruga Vučićevih pristalica (uglavnom, mafijaške "provinijencije"), i mase njegovih protivnika.

Na sednici Republičke izborne komisije, pred kraj kampanje, odbijeni su prigovori opozicije zbog nepravilnosti u postupku obrazovanja radnih tera RIK-a za upravne okruge na Kosovu i Metohiji, gde je takođe unapred isplanirana velika pljačka glasova. I Vučić je pobedio u zemlji čije građane je upropastio i sveo na nivo robova iz srednjeg veka.

A 1. Srbija još nije videla poštene izbore

Srbija je u svojoj neslavnoj višestranačkoj prošlosti doživela dve velike izborne krađe i znala je kako da na njih odgovori. Bilo je to 1996. godine, kada je tek nakon tromesečnih demonstracija vlast Slobodana Miloševića priznala da je izgubila Beograd, a tadašnji vođa opozicije Zoran Đinđić za kratko postao gradonačelnik glavnog grada, i 2000. godine kada je Milošević, nakon petooktobarske pobune, prisiljen da prizna da je izgubio izbore. U godinama koje su usledile gubitnici izbora su se po pravilu uvek žalili da su pokradeni, dobitnici su branili izborni rezultat. Vlast se smenjivala ili nije menjala, ipak u skladu sa voljom građana, uključujući i vraćanje na velika vrata preobučenih socijalista i nekadašnjih radikala. Međutim, ni u postmiloševićevskoj Srbiji građani nisu uspeli da se izbore za fer izborne uslove.