Raspad

Iza kulisa posete Vučića i Nikolića Moskvi

Kremlj pere ruke od Srbije

Poseta predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i predsedničkog kandidata na izborima za predsednika Srbije Moskvi, kao i sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pokazao je da Srbija, kao i u Miloševićevo vreme, nema saveznike. Za vreme napada NATO alijanse Rusija je bila uzdržana, a i danas Kremlj pere ruke od Srbije

Stanimir Jović

Iako je iznenadno najavljena, ova poseta je, po svemu sudeći, ranije bila planirana, ali je šizofreni srpski premijer taj podatak krio, da posetu iskoristi kao podršku svojoj kandidaturi.

Sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i srpskog premijera Aleksandra Vučića u Moskvi 27. marta pokazao je da su dvojica sagovornika i ove dve države udaljene u ukupnim odnosima više od dve hiljade kilometara.

Sastanak zavređuje da se opišu odnosi Kremlja i srpskog diktatora.

Delegacija sa Vučićem na čelu, doputovala je dan ranije, u nedelju. Tumarali su Moskvom, bez pratnje i obezbeđenja domaćina, što ukazuje da, ili se nisu držali protokola, ili su ih domaćini tretirali kao nižerazredne goste. Premijeru Srbije nisu ukazane nikakve počasti, nije dočekan sa počasnom gardom i himnom, niko ih nije dočekao na aerodromu, niti ispratio. Pritom Vučić je zaobišao i srpskog ambasadora u Moskvi, koji nije bio član delegacije koja je razgovarala sa predsednikom Putinom, što je obaveza u ovakvoj vrsti državne posete.

Ruski predsednik Putin je u kratkom razgovoru srpskom premijeru poželeo pobedu na predstojećim izborima, što je direktno mešanje u unutrašnje stvari druge države. Istina, on je dodao da i ako rezultati izbora budu drugačiji, ''on se nada i dalje dobroj i prijateljskoj saradnji dve države.''

O čemu su, zaista, razgovarali predsednik Putin i premijer Vučić u ''četiri oka'', teško je i pretpostaviti. O tome se može zaključiti samo analizom izjava Aleksandra Vučića.

Nakon razgovora sa ruskim predsednikom, on je krenuo na konferenciju za štampu, koja mu je prekinuta šapatom čoveka iz protokola da se vrati u kabinet predsednika, a po povratku Vučić se pojavio sam pred novinarima, vidno uznemiren, činilo se i uplašen. On se posle svakog susreta sa stranim državnicima devojački osmehuje, pun sreće i ozarenosti, ali se ovog puta na njegovom licu nisu videli znaci spokoja.

Ovo je bio deseti susret Vladimira Putina i Aleksandra Vučića. Domaćin je imao sva saznanja o ličnosti svog sagovornika i njegovoj politici, koji se, takoreći gadi Rusije.

Sve što se ruski predsednik dogovarao sa Vučićem, ostalo je neostvareno. Vučićeva politika imala je za cilj dodvoravanje kartelu Klinton-Obama, Angeli Merkel, šeicima i briselskim komesarima. Satirući Srbiju, Vučić ipak nije imao hrabrosti, niti kapaciteta, da Rusiji uvede sankcije, ali je, na sve način, sprečavao osnivanje ruskih banaka, proširenje vojno-tehničke saradnje, davanje imuniteta ruskim vojnicima i oficirima u humanitarnom centru u Nišu... Sa druge strane, srpski predsednik Nikolić je javno potvrđivao privrženost Srbije ''majci Rusiji''.

Ruski mediji su često iz Beograda prenosili slike na kojima Srbi oduševljeno pozdravljaju Rusiju, a to su činili i poslanici u srpskom parlamentu. To je, na neki način, obavezivalo Kremlj da simulira ''ljubav'' prema srpskom narodu, zbog odnosa dve crkve, njihove vere, kulture i istorije. Do susreta predsednika Putina i Aleksandra Vučića došlo je u nezgodno vreme. Dan ranije, u ruskim gradovima održani su protesti, koje vlast nije dozvolila, a kojima se iskazivalo nezadovoljstvo zbog visoke korupcije u državi, a bile su uperene na premijera Medvedeva, koji je zgrabio više od pet milijardi evra, preko raznih agencija koje je osnivao preko svojih poverljivih ljudi.

Kremlj je nervozno reagovao, a vođa protesta je osuđen na 15 dana zatvora a još 700 demonstranata je uhapšeno i čeka ih višemesečni zatvor. Reakcije iz Vašingtona i Brisela bile su oštre i upućeni su zahtevi Kremlju da oslobodi demonstrante. Bes ruskog predsednika što se dira imovina njegovog intimusa Medvedeva, stečena najcrnjom korupcijom, postao je neskriven, mada je njegov portparol Dmitrije Peskov saopštio da se u Kremlju ''osluškuju poruke sa ulica'', što u prevodu znači da je ruski predsednik uzeo ozbiljno na znanje poziv demonstranata na borbu protiv korupcije, koja razara Rusiju.

Rodonačelnik korupcije u Ruskoj Federaciji je, upravo, Vladimir Putin, koji je sve institucije društva podredio ličnoj volji. Upravljajući državom Putin je razvalio socijalni sistem. Tako danas u Rusiji rektor univerziteta ima 40 puta veću platu od dekana fakulteta, a dekan 20 puta veću platu od profesora-istraživača na fakultetu...Direktor ruske pošte prima 700 puta veću platu od inženjera u pošti! U Gasprom-u i drugim državnim kompanijama te razlike su tolike, da su besmislene i vulgarne.

Ruski predsednik ima velike sličnosti sa srpskim premijerom. Obojica su u žestokom ratu protiv građana i ''unutrašnjeg neprijatelja''. Pod punom zaštitom ruskog predsednika iz Rusije su njegovi omiljeni oligarsi izneli nekoliko hiljada milijardi, pljačkajući resure, budžet, imovinu, iznoseći novac zauvek u strane banke i druge države, kojima se finansira rat protiv Rusije. Ruski predsednik je u žestokoj borbi protiv generala u armiji i vojno-obaveštajnim službama. Više od Staljina, ruski predsednik ukazima, smenjuje generale, plašeći se sopstvene smene. Pravo je čudo kako je ruska armija na nogama, posle tolike čistke koju vrši ruski predsednik. Nedavno je predsednik Putin smenio 10 generala policije i istražnog tima, koji su bili na tragu velikim pljačkama i proneverama njegovih tajkuna i premijera Medvedeva.

Sada je omiljena Putinova zabava satiranje ruske diplomatije. Ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj, umorstvo Vitalija Ćurkina, ambasadora u Ujedinjenim nacijama, neispitane smrti ruskih diplomata u ključnim ambasadama, kao i ponižavanje ministra Lavrova, nova su opsednutost ruskog predsednika. Kada je pre četiri meseca iz Vašingtona proterano više od 30 ruskih diplomata, ministar Lavrov je najavio kontra mere, ali ga je predsednik Putin ponizio, pozivajući decu američkih diplomata na prijem, odbijajući da potpiše ukaz ministra Lavrova o otkazivanju gostoprimstva američkim diplomatama, što je uobičajena mera u ovakvim slučajevima.

Trenutno, Rusija nema nikakvu strategiju spoljne politike. Ona je i dalje pod sankcijama Evropske unije i SAD-a. Rusija se udaljava od Evrope i polako postaje regionalna azijska sila. Kremlj nema nikakvu strategiju izlaska iz izolacije, makar i pretnjom vojnom premoći, insceniranjem nacionalne ugroženosti od NATO alijanse koja je na granicama Rusije.

Veliki saveznik Rusije je danas turski diktator Erdogan, čija sudbina nije izvesna, a Rusija ulaže velike nade u ekonomsku i energetsku saradnju sa njegovim zločinačklim režimom koji drži u zatvorima više od 100 hiljada protivnika, pod lažnom optužbom da su učestvovali u neuspelom vojnom puču. Iz posete Vučića Moskvi saznali smo da Rusija neće isporučiti Migove Srbiji, makar i bili plaćeni! Srbija nije u milosti Moskve, da se ne zameri Evropi.

Na diplomatskom polju retorički će Moskva podržavati Srbiju u Ujedinjenim nacijama, nikako vojno. Kremlj je na cedilu ostavio građane Crne Gore, Makedonije, a naročito surovo su prošli građani Sirije, koji su, takođe, ostavljeni od Putinove politike. V

učićeva poseta Moskvi potvrđuje da Rusija više ne gleda na Srbiju očima prijatelja, već potpuno nezainteresovano. Izgleda se se ruski predsednik okreće zaštiti svog režima, koji Rusi više ne mogu da izdrže.

I ako je dikatator diktatoru mio, ma odakle bio, ruski predsednik je tretirao srpskog premijera kao ništaka kojem su dani odbrojani. Za ovakav stav i Srbi su krivi. Morali smo ranije oterati Vučićev zločinački kartel. Ali, bez pomoći spolja, zna to i predsednik Putin, to nije bilo moguće.

I kada je NATO bombardovao Srbiju, Rusija je bila uzdržana! Sravnili su nas sa zemljom, a da Kremlj nije pustio glasa.

Uzdajmo se u se i u svoje kljuse! I neka nam Bog pomogne.