Preko pune linije

Akademci na tržištu smrada: lažne diplome i doktorati u rukama vlastodržaca

Originali falsifikata

Dolaskom na vlast Srpska napredna stranka suočila se sa poraznom činjenicom da u njenim redovima nema pismenih, kvalifikovanih i visokoobrazovanih. Počela je kampanja ''opismenjavanja'' bivših radikala, pa je Aleksandar Vučić napravio dogovor da se nepismenim ministrima, predsednicima opština, direktorima javnih preduzeća, državnim sekretarima, načelnicima u javnim upravama, omogući da po skraćenom postupku dobiju fakultetsku diplomu ili diplomu više i srednje škole. Tako je 14.000 članova naprednjaka dobilo potrebne diplome, a da većina njih nije sposobna ni pismo majci da napiše, niti znaju ko su profesori koji su stavili potpise u njihove indekse. Istraga će pokazati koliko je Vučić, podržan od Tomislava Nikolića i Jorgovanke Tabaković, doprineo da se polupismeni i neobrazovani promovišu u profesore, doktore nauka, ministre, naučnike, gradonačelnike... Tragovi im smrde nečovještvom, ali im se krivica može dokazati, jer Evropska komisija traži temeljnu istragu diploma, a još su živi profesori privatnih univerziteta koji mogu potvrditi da nisu nikada videli te studente. Vučićeva pomada daleko se oseća - do Brisela

Milica Grabež

Zvaničan broj fakultetski obrazovanih ljudi u Srbiji 2012. godine iznosio je 652.234, što predstavlja više od 10 odsto stanovništva Srbije. Ovaj neverovatan podatak u zemlji koja ima skandalozno visok procenat funkcionalno nepismenog stanovništva i činjenica da se svakim danom broj fakultetskih diplomaca povećava, a broj doktora nauka nadilazi sve rekorde čak i u evropskim razmerama, jasno govori da je u Srbiji na sceni svojevrsna "pijaca" akademskih titula.

Smatra se među dobro upućenima da je čak oko deset odsto svih fakultetskih diploma u Srbiji lažno. Svi u prosvetnoj zajednici Srbije su na ovaj ili onaj način korumpirani, pre svega razne Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja, koje, da paradoks bude veći, imaju znatno veća ovlašćenja nakon izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Mada kupovina diploma traje duže od četvrt veka, praktično od kako je srušena jugoslovenska država i njen obrazovni sistem, u Srbiji je tek nakon 5. oktobra 2000. godine počelo masovnije trgovanje akademskim titulama. Tako je krajem 2012. godine tokom provere 2.000 diploma izdatih u Srbiji za jednu crnogorsku firmu, pronađeno preko 200 falsifikata, diploma koje su ili falsifikovane ili su ih izdale nepriznate ustanove ili razni "laki univerziteti".

Kriminalna praksa u ovom "poslu" pokazuje da se falsifikuju isprave isturenih odeljenja privatnih fakulteta i uverenja o diplomiranju, ali i dokumenta sa državnih fakulteta.U Srbiji kao i drugde u regionu, veliki broj državnih službenika ima falsifikovane diplome, pa je zvučalo vrlo smešno kad je jedan bivši ministar prosvete (Srđan Verbić), najavio proveravanje "kvaliteta diploma". Već poznati skandali sa doktorskom disertacijom ministra policije Nebojše Stefanovića, doktorska disertacija poslanika SPS-a Novice Tončeva, "akademska" diploma odlazećeg predsednika Tomislava Nikolića, lažni doktorat Siniše Malog i mnogih drugih znanih i manje znanih političara. Ali tu su i na hiljade kupljenih fakultetskih diploma "za potrebe" polupismenih stranačkih "kadrova" koje je vladajuća Srpska napredna stranka zaposlila u javnim preduzećima i opštinskim upravama širom Srbije. Ne postoji nijedan srpski univerzitet, ni državni ni privatni, koji nije teško kompromitovan prodajom diploma i aferama o prodaji magistarskih i doktorskih titula. Zbog toga je danas tako reći nemoguće izvršiti nostrifikaciju srpske diplome u inostranstvu, bez specijalnih provera i polaganja više stručnih ispita.

Jedan od velikih skandala u vezi sa prodajom diploma desio se i u Nišu na Medicinskom fakultetu gde se otkrilo da je više predavača tog fakulteta steklo akademska zvanja mimo pravila. Kad se tako nešto desi na ovako delikatnom nivou, gde su u pitanju ljudi koji bi trebalo da nauče buduće lekare svojoj struci (što ima za posledicu da neuki lekari sa takvih fakulteta čine brojne nestručne intervencije, mnoge od njih i sa smrtnim ishodom), šta onda treba reći za kojekakve lažne "diplomce" sa lažnim zvanjem menadžera ili "stručnjaka za medije i komunikacije"?

Iskustva u ovom kriminalnom poslu govore da dobro falsifikovane diplome nije moguće obaviti mimo prosvetne ustanove. Naime, visokoškolske diplome imaju hologram, a srednjoškolske serijski broj, tako da ni jedne ni druge nije moguće falsifikovati van ustanove koja ih izdaje i bez umešanosti zaposlenih u njoj. Lažne srednjoškolske diplome češće su od lažnih fakultetskih i uglavnom ih ima u nekim zanatskim strukama. Najbolji dokaz za ovo je afera sa čak 500 lažnih diploma vanrednih učenika Tehničke škole u Smederevu. U "poslu" su učestvovali direktor pomenute škole referentkinja za đačka pitanja, jedan profesor kao i dvoje posrednika. Ovako lažne diplome su naplaćivane od 1.000 do 3.000 evra, pa je i zarada bila oko milion evra!

Kako se cene falsifikovanih diploma kreće u Srbiji, pokazuje i slučaj studenta Fakulteta sporta i fizičke kulture S. N., koji je odbranio diplomski rad u Nišu (mada se u to vreme nalazio u Americi pa nije ni video zgradu fakulteta!). Naime, ovaj bezvredni papir ga je koštao 5.000 evra. Takođe, ne tako davno, i jedna firma iz Crne Gore je "posredovala u obrazovanju". Od 2000 diplomaca iz Crne Gore, 10 odsto njih ima lažnu srpsku diplomu! Cena seminarskih radova je oko 50 evra dok je cena diplomskih i do 3000 evra. Ocene u srednjim školana su 100, a cena ispita do 300 evra.

Slučaj Stefana Vlajkovića zaokupio je pažnju javnosti i medija 2012. kada ga je policija uhapsila jer je na osnovu falsifikovane diplome Fizičkog fakulteta u Beogradu upisao doktorske studije u Cirihu, oštetivši pri tome Fond za mlade talente, ali će sigurno kao najveća bruka u visokom školstvu poslednjih godina ostati zabeležena afera "Indeks".

Ona je otkrivena 20. februara 2007, a među 87 optuženih da su primali mito za upisivanje ocena bez polaganja ispita i izdavanje lažnih diploma nalaze se 23 profesora sa pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu. Cena se kretala od 500 do 1000 evra za prolaznu ocenu i od 12.000 do 16.000 evra za diplomu.

I u ovom trenutku, 2017. godine, crni cenovnik nameštenih ispita i lažnih diploma je sledeći: jedan ispit košta oko 300 evra, diploma i do 10.000 evra. Dvojka na kraju godine, odnosno popravnom ispitu, svedočanstvo srednje škole ili diploma fakulteta, ispit na fakultetu, seminarski, magistarski ili doktorski rad, pa čak i radno mesto u prosveti mogu se kupiti na "crnom tržištu znanja". Cene se kreću od 50 ili 100 evra za ocenu u školi i fakultetu, do 10.000 evra za diplomu ili radno mesto.

Diplome se na crnom tržištu prodaju po ceni od 1.000 pa do 10.000 evra, a u svaku prodaju umešan je neko od zaposlenih u školi ili na fakultetu.

Lažne srednjoškolske diplome češće su od lažnih fakultetskih, a najveći broj dolazi sa fakulteta s velikim brojem upisanih i diplomiranih studenata, budući da je na njima teže uočiti propust. Diplome su ili falsifikovane ili su izdate od nepriznatih ustanova. Falsifikuju se ne samo diplome visokih škola iz manjih sredina ili privatnih fakulteta već i najuglednijih univerziteta.

Doktorski rad se u Srbiji može kupiti za oko 3.000 evra, dok je cena seminarskih i diplomskih oko 50 evra. Ocene u srednjim školama su najmanje 100 evra, a ispit na fakultetu se prođe za 200-300 evra.

A 1. Ministri -lažni diplomci

Ministar policije dr Nebojša Steafanović je upisao četvrtu godinu na Megatrendu i odmah završio fakultet. Prve tri godine je preskočio, jer je genije. Odmah potom odbranio je i plagirani doktorat. Gradonačelnik Siniša Mali je na FON-u odbranio plagirani doktorat. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je odbranila lažni doktorat. Bivši ministar finansija Lazar Krstić je imao samo srednju školu. Ministar odbrane Zoran Đorđević ima laku diplomu, glanc novu, na brzinu stečenu... Većina sadašnjih ministara, državnih sekretara, direktora javnih preduzeća sveži su diplomci. Dobili su ih u Vučićevoj akciji opismenjavanja.