Propadanje

Tragična slika razorene privrede u regionima Srbije (van Beograda i Novog Sada)

Robovi u evropskoj koloniji

U unutrašnjosti Srbije na koju stručna javnost tradicionalno ne obraća dovoljno pažnje, kao da i nije u pitanju jedna država, skoro svi privredni subjekti, a pre svega oni koji su zaposleni u njima, predstavljaju doslovno robove beogradskog i novosadskog regiona, koji su po prirodi svog administrativnog položaja uobičajeno favorizovani. Ovakav trend podržava i birokratija u Briselu, jer joj odgovara da Srbija bude kolonija Evropske unije. Slika stanja, tačnije bilansi ekonomskih pokazatelja za proteklu 2016. godinu koje je specijalno za Magazin Tabloid izradio ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić, jasno o tome govore. Posebno je dramatičan podatak da beogradski i novosadski region imaju 25,6 zaposlenih u privredi na sto stanovnika u 2016. godini , a svi ostali regioni u unutrašnjosti tri puta manje

Miodrag K. Skulić

Privreda Republike Srbije je u period DOS-ovske vladavine i vladavine Demokratske strane u koaliciji sa Dačićevom Socijalističkom partijom Srbije, u periodu 2002. do 2012. godine, potpuno razorena, po scenariju Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, Aleksandra Vlahovića i Danka Đunića.

Pokušaji prve i druge vlade Aleksandra Vučića nisu uspeli da privredu, pre svega zbog takvog razaranja, podignu na noge. Sa uništenim bankarskim sistemom i iz inostranstva dirigovanim bankrotom četiri velike banke (Beobanke, Jugobanke, Investbanke i Beogradske banke, kao i Borske banke od 3 januara 2003. godine), Srbija je već na početku tranzicije kapitulirala. Na njihovo mesto došle su inostrane banke, koje danas drže 89,32 odsto akcijskog kapitala banka, dok država ima u posedu 8,421 odsto, domaća privreda 1,68 i građani 0,68 odsto akcijskog kapitala. Te i takve banke nemaju ni želju i spremnost, a i maju i naloge svojih centrala u inostranstvu, da ne ulažu u investicije, niti da finansiraju obrtni kapital, toliko neophodan domaćoj privredi, razorenoj takvom "politikom" crne petorke unutrašnjih srpskih neprijatelja.

Pokušaj Aleksandra Vučića da "šrafcigerskom industrijom" podigne privredu nije uspeo, jer su samo državnim novcem sufinansirani inostrani investitori. Ti investitori uložili su nekoliko milijardi evra u sopstvene pogone, ali oni to nisu uložili da ožive domaću proizvodnju, već da u narednih nekoliko godina izvuku dvostruko veći iznos. Ali ne dobiti, jer na dobit se plaća državi porez na dobit. Naime, oni su bez ikakve kontrole preko uvećanih cena uvoznog repromaterijala, na jednoj strani i preko izvoznih niskih cena, na drugoj strani, uspeli da pored novca koji su dobili od država Srbije, izvuku, bar dvostruko više nego što su uložili, ali ne u dugom period.

Prema tome, država Srbija je kolonija. Ali regioni u unutrašnjosti Srbije danas ne predstavljaju ništa drugo nego roblje kolonijalnih gazda i raznih beogradskih i novosadskih oligarha i biznis-klase. Takva sudbina je snašla čak i unutrašnjost Vojvodine, koja danas leži zaparložena i predata u ruke raznim inostranim latifundistima i nekolicini domaćih tajkuna koji čekaju 1. septembar da skupo prodaju zemljište koje su dobili, tako reći na poklon.

U kakvoj se bednoj situaciji nalazi privreda Srbije pokazuju bilansi privrede i banaka iz kojih se jasno vidi sledeće: Privreda Srbije raspolaže na kraju decembra 2016. godine sa 39,05 milijardi evra kapitala i sa tim finansira imovinu (stalnu i obrtnu) u vrednosti od 109,4 milijarde evra. Dakle, raspolaže sa sopstvenim kapitalom od samo 35,7 odsto, dok 64,3 odsto čine obaveze, ili 70,3 milijarde evra. U tim obavezama najznačniji su krediti, dugoročni, a posebno kratkoročni tih filijala inostranih banaka. Kreditima se finansira uvoz robe široke potrošnje i uvoz repromaterijala, naravno uz veoma visoke kamate.

Da je Srbija u potčinjenom kolonijalnom odnosu najbolje potvrđuje ovih dana pristigao predlog Vlade u Skupštinu Srbije da se odobri zaduženje u Nemačkoj i davanje državnih garancija, za kredit u iznosu od 45 miliona evra za poboljšanje ekologije u Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu i 15 miliona evra za rekonstrukciju visokonaponske mreže EMS-a, uz godišnju kamatu od 0,8 odsto i 0,75 odsto provizije. Vučićev režim je stvarao predstavu da je Nemačka prijatelj Srbije, a pogotovu da postoji neka politička intimnost između njega i nemačke kancelarke Merkel, pa da između njih nema posrednika u državnim poslovima. Istina je, međutim, drukčija: na tih ukupno 60 miliona evra prikazana je provizija od 450.000 evra, ali verovali ili ne, nigde u prispelom materijalu nije precizirano ko dobija tu proviziju!

Iz poslovanja 26 regiona u Srbiji, u prvoj tabeli koja sledi, jasno se vidi broj stanovnika u svakom regionu, broj zaposlenih u privredi na kraju decembra 2016. godine sa procentualnim učešćem. U drugoj tabeli ukupna knjigovodstvena vrednost imovine, po regionima, visina sopstvenog kapitala i ukupne obaveze privrede po regionima. U trećoj tabeli prikazani su ukupni poslovni prihodi privrede regiona, te rezultat iskazan u 2016. godini, kao i ostvaren dobitak i iskazan gubitak u poslovanju te godine.

Broj stanovnika i zaposlenost u privredi po regionima

U 2002. godini, u Srbiji je u privredi bilo 1.299.555 zaposlenih, a 1994. godine 1.606.463, dok je na kraju 2016. bilo 1.036.057, pa je jasno da se broj zaposlenih smanjio za više od 570 hiljada. Region Beograda i Južnobački region (čitaj: novosadski) na kraju decembra 2016. godine maju 24,68 odsto zaposlenog stanovnika u privredi njihovih regiona (Beograd 27,16 a Novi Sad 17,91), to je u odnosu na ostalih šest regiona u Vojvodini i 17 regiona u Srbiji 2,7 puta veći nivo zaposlenosti, jer je u proseku u ta 23 regiona zaposleno samo 9,09 odsto stanovnika u privredi. Čak je u Braničevskom , Zaječarskom, Jablaničkom i Raškom region zaposlenost u privredi samo 6,23 do 6,65 odsto, u odnosu na Beogradski region gde je 4,2 puta viši nivo zaposlenosti u privredi.

Interesantno je da zvanična statistika, tačnije, Republički zavod za statistiku prikazuje u najnovijim popisima i projekcijama ukupno stanovništvo Republike 7.095.383 stanovnika, ali samo u Vojvodini Centralnoj Srbiji, jer je stanovništvo Kosova i Metohije isključeno, pa je verovatno da je na to uticala primena tajnih klauzula Briselskog sporazuma.

Agencija za privredne registre, kao drugi republički organ Vlade, i dalje iskazuje bilanse poslovanja 524 privredna subjekta sa Kosova i Metohije, verovatno onih koji imaju sedište firme na Severu Kosova i u srpskim enklavama.

Kada se do kraja godine okonča proces privatizacije u Simpu, Jumku i Zavarivaču iz Vranja, Fabrici kablova u Jagodini, ostacima kragujevačke Zastave, u automobilskoj i kamionskoj industriji, FAP-u i Ikarbusu, Fabrici reznog alata u Čačku, Politici, Kompaniji Novosti i Štampariji Borba, Galenika, Azotari i Petrohemiji u Pančevu, Metanolsko sirćetnoj kiselini u Kikindi, Bratstvu u Subotici i drugim preostalim brojnim društvenim firmama, ostaće u domaćoj privredi samo kiosci trgovine, kockanje i klađenje, jer će već odavno prodate cementare, pivare, uljare, šećerane, mlekare, konditorska industrija, fabrike lekova i ova novopodignuta "šrafcigerska industrija" biti u vlasništvu stranaca, a od septembra i inostrani građani će kupovati poljoprivredno zemljište, pa više srpski seljak neće ni gajiti svinje za tržište već samo za sopstvene potrebe.

Srbi će raditi u novom kolonijalnom najmu, ali ne kao kod Bakarića i Broza ("uvoz kapitala, izvoz radne snage na privremeni rad") već će imati ne radni odnos, već najamni odnos i cvetaće rad po ugovorima o delu i sezonski rad, za koji će se Vlada pobrinuti da izmeni Zakon o radu u Zakon o iznajmljivanju, a to će proći kroz Skupštinu Srbije "kao kroz protočni bojler".

Imovina, kapital i obaveze privrednih subjekata po regionima

Privreda Srbije, na kraju decembra 2016. godine, je sopstvenim kapitalom finansira samo 35,81 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine (stalne i obrtne), dok su obaveze 64,19 odsto i dostigle su 8.684 milijarde dinara, ili 70,3 milijarde evra.

Privredni subjekti regiona Beograd i Novi Sad pokrivaju sopstvenim kapitalom 40,4 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok ostalih 23 regiona, uzeta zajedno, imaju samo 26,04 odsto sopstvenog kapitala, dok obaveze od 73,96 odsto čine drugi deo kojim se finansira vrednost poslovne imovne koju privreda tih regiona koristi u obavljanju svog poslovanja.

Borski region ostao je bez dinara sopstvenog kapitala, pa su mu obaveze veće 19,72 odsto od vrednosti ukupne poslovne imovine.

Mačvanski region ima samo 9,91 odsto sopstvenog kapitala u odnosu na ukupnu vrednost stalne i obrtne imovine. Verovatno da su tu posledice bankrota Farmakom-a i drugih šabačkih društvenih i poznatih privatnika biznismena.

Privreda Rasinskog okruga raspolaže samo sa 6,16 odsto sopstvenog kapitala, što ne samo da je žalosno, nego je tragikomično, dok privreda Pčinjskog regiona samo sa jednom desetinom sopstvenog kapitala želi da obavlja tržišnu utakmicu. Čak i privreda Južnobanatskog regiona spala je na samo 13,31 odsto pokrivenosti ukupne vrednosti imovine sopstvenim kapitalom.

U Braničevskom region već treću godinu jedan simulirani pravni posao obmanjuje javnost regiona. Naime tu postoji registrovano privredno društvo TS-Imperial Clearing Hause, doo, Golubac, mesto Klenje, čiji je zakonski zastupnik , JMBG: 2610944762914 koje je 13 aprila 2010. godine registrovalo privredno društvo sa kapitalom 1,7 milijardi evra, da toliki kapital, što u dinarima iznosi 183,9 milijardi dinara. Taj kapital nikad nije unet i predstavlja "papirnati" crni dijamant veličine 15 santimetara, koji je navodno negde u Moldaviji. Firma nema zaposlenih, nema aktivnosti, nema prihoda, nema rashoda, a Agencija za sprečavanje korupcije, Komisija Narodne banke Srbije za sprečavanje pranja novca i Ministarstvo unutrašnjih poslova ništa po tome ne rade. Prvi vlasnici su bile dva Albanke, jedna sa Kosova i jedna iz Tirane, njih dve po 25 odsto, a vlasnik treće četvrtine je naša državljanka, srednjovečna žena iz Pančeva, nekad obični komercijalista iz Ineks Lorisa i jedan stranac.

Ta firma uvećava u APR-u vrednost imovine i vrednost kapitala čitavog Braničevskog regiona, pa proizlazi da je taj region jedan od ekonomskih najačih! Kada se isključi ta fingirana imovina i kapital, Braničevski region od najačeg na vrhu spade na imovinu od samo 56,2 milijarde dinara i kapital od samo 20,5 milijardi dinara i ima stepen pokrivenosti ukupne poslovne imovine sopstvenim kapitalom od samo 36,5 odsto, dok obaveze od 63,5 odsto čine ostali izvor finansiranja ukupne poslovne imovine.

Poslovni prihodi i ostvareni rezultati u 2016. godini

Privreda Srbije se još nije oporavila od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, kada je imala ostvarene ukupne poslovne prihode 77,7 milijardi evra, a u 2016. godini ostvarila je ukupan poslovni prihod od 75,5 milijardi evra. Na bazi zvaničnih bilansa privrede od 1994. godine privreda je poslovala sa gubitkom, većim od neto dobitka, od 1994. godine, punih 12 godina, a da je tek u 2006. i 2007. godini iskazala neznatan neto dobitak. Ponovo je privreda upala u poslovanje sa gubicima u naredne tri godine, da bi samo u 2011. godini iskazala neto dobitak i nakon, toga je i u naredne tri godine poslovala sa gubitkom. I konačno u 2015. i 2016. godini, isključivo zbog ogromnog pada kamatnih stopa, na jednoj strani i mirovanja kursa dinara prema evru, obzirom da je po kreditima prema bankama izostala primena valutne klauzulu u nekom značajnijem obimu, privreda je u te dve zadnje godine poslovala sa neto dobitkom. U 2015. godini ostvaren je dobitak veći od gubitka u visini 3,19 odsto prinosa na ukupan kapital, a u 2016. godini sa prinosom od 4,75 odsto.

I pored pozitivnog poslovanja ukupne privrede u 2016. godini veći gubitak od dobitka imali su Podunavski region 15,2 milijarde dinara, ili oko 123 miliona evra, zatim Borski region 6,8 i Pomoravski region 3,3 milijarde dinara, Južnobanatski region 3,1 milijardu dinara, 1,9 milijardu dinara Severnobanatski region i 869 miliona dinara Rasinski region, dok je privreda Kosova i Metohije imala iskazan veći gubitak od dobitka za 2,9 milijardi dinara, verovatno zbog velikog broja bivših zaposlenih u Termoelektranama i Rudniku Obilić, a koji sada van radnih funkcija predstavljaju trošak, jer Trepča u delu Severne Mitrovice uspeva da posluje na pozitivnoj nuli.

Iz priloženih pregleda ekonomisti i drugi zainteresovani stručnjaci u regionima mogu detaljnije sagledati teško stanje u gotovo svih 23 regiona u unutrašnjosti Srbije, ali bilansi privrede još nisu očišćeni od svih nenaplativih potraživanja i nisu uknjižene brojne obaveze čije odlaganje se Pravda neokončanim sudskim sporovima, a brojna imovina van funkcije se vodi po nerealnoj knjigovodstvenoj neotpisanoj vrednosti.