Tabloid je pozvan

Šumadijo, Šumadijo, ko je tebe prestravio

Šetaju opanke novim Turcima!

Pošto posao za koji su plaćeni, u Topoli ne rade ni policija, ni tužilaštvo, niti specijalizovane službe koje su dužne da građanima obezbede pravnu sigurnost i uslove za elementarni život, primorani smo da se obratimo Magazinu Tabloidu, listu za borbu protiv mafije.

Dragan Čolić

Opština Topola, poznata po Voždu Prvog srpskog ustanka, Karađorđu, i časnoj borbi Šumadinaca da se oslobode turskog jarma i da ne šetaju opanke turskim kabadahijama, na početku 21. veka opet šeta opanke, ovoga puta „novim Turcima" u liku svojih sugrađana i njihovih kriminalnih pajtosa iz drugih delova Srbije. Na očigled policije i, nažalost, uz svesrdnu pomoć njenih kriminalizovanih službenika. Topola je dugo, predugo, u vlasti narko grupe, koja suvereno vlada Topolom, a njenim kriminalnim aktivnostima niko ne staje na put.

Dragan Mitrović, zvani „Kopiljak", iz Natalinaca, kod Topole, organizovao je kriminalnu narko-grupu koja se osim prodaje droge bavi ucenama, reketiranjem, krađom skupih automobila. (Ukradu auto nekom Italijanu koji dolazi u lov u okolinu Topole, a posle ga ucenjuju da im plati nekoliko hiljada evra da ga vrate).

Dragan Mitrović je 1972. godine ubio kocem čoveka u Junkovcu. Izdržavao je kaznu u Zabeli.

Da nijednog kriminalnog posla nema bez umrežavanja krimnala sa policijom, svedoči i slučaj topolske kriminalne grupe. Dakle, Milan Živojinović je brat po majci Dragana Mitrovića. Radio je u SUP Topola, a izvesno vreme je radio u Gnjilanu na Kosovu. Državni vrh je devedesetih godina poslao policiju da pomognu uspostavljanju reda na Kosmetu, a Živojinović je taj boravak o trošku države Srbije iskoristio da se bliže uključi u kriminalne strukture kosovskih Albanaca. U Gnjilanu je Živojinović blisko sarađivao sa najpoznatijem narkodilerom, Ismailjem Hakijom. Ismailj Hakija je, posle Haradinaja, najpoznatiji narkodiler na Kosovu.

Živojinović u Gnjilanu reketira i Albance i Srbe. Sa Hakijom nije bio samo poslovni odnos. Vremenom su se sprijateljili, pa je Ismailj Hakija svojim džipom dolazio u Topolu, pre bombardovanja 1999. godine. Kasnije nije mogao dolaziti kod topolskih prijatelja, jer je, zbog nekog posla na narkotržištu, Ramuš Haradinaj naredio da se Hakija likvidira. I bi učinjeno. Tako je topolska kriminalna grupa ostala bez pouzdanog prijatelja, koji ih je obilno snabdevao poznatom „gnjilankom".

Draganu Mitroviću su ruke krvave do ramena. I svi ćute! Iza ubistva Arsenijevića iz Vinče, pre 6-7 godina, stoji Dragan Mitrović. Iza samoubistva Dejana Sremčevića iz Žabara kod Topole, 2016. godine, stoji Dragan Mitrović. Mitrovićeva grupa naterala je Sremčevića da se obesi. Niko nije odgovarao, niti se policija interesovala pod kojim je okolnostima Sremčević digao ruku na sebe.

U Topoli je „javna tajna" da Mitrovićeva grupa stoji iza ubistva jedne nesretne devojke u Pazovi, koja se zvala Branka. Ubistvo je naredio Dragan Mitrović, a izvršioci su Srle i Mirko Zemunac, kum Dragana Mitrovića. Branka je trebalo da svedoči na suđenju Draganu Mitroviću. Dvadesetak dana pre suđenje Srle i Mirko Zemunac su je predozirali i Branka je umrla. Kada ti je Dragan Mitrović šef, možeš i da ubiješ policajca i da ne odgovaraš. Ko mu je, nesretniku, kriv što zarađuje hleb radeći kao policajac.

Srle je ubio policajca u Topoli pre 5-6 godina. Oslobođen je. Štampa je prećutalo ovo ubistvo, ali i oslobađajuću presudu.

Doduše, članovi ekipe Dragana Mitrovića bili su u zatvoru, za različita dela, počinjena pre stupanja u zaštitu topolskog bosa. Svi osim nekog Vula, imaju zatvorski dosije.

Imala je Mitrovićeva grupa dobrog doušnika u policijskoj stanici u Topoli. Zato nijedna akcija MUP Srbije na suzbijanju droge u Topoli nije imala šanse da uspe. Mitroviću je plan akcije unapred dojavljivan. To je dugo činio policajac Varjačić, zvani Varga, poznat po napadu na inspektora Bojovića u kragujevačkom Opštinskom sudu, početkom dvehiljadite, kada je Bojović sprečio da Varjačić upadne u kancelariju istražnog sudije Zorana Ilića, koji je saslušavao Varjaićevu ljubavnicu, Snežanu Ivković, advokaticu iz Kragujevca.

Epilog dešavanja u kragujevačkom Opštinskom sudu je bio da je Varjačić povredio inspektora Bojovića, Snežana je sa Vargom pobegla iz suda, raspisana poternica je političkim vezama sa ondašnjim ministrom policije povučena, a Varga se spasao zatvora, jer je sud poverovao advokatima da Varga nije napao Bojovića kao službeno lice u sudu, pošto Bojovića niko nije zvao da zaštiti sudiju Ilića od planiranog ubistva, pa je ispalo da je policajac Varjačić povredio inspektora Bojovića, u prostorijama Suda," kao građanin građanina". Kao da su se Varga i Bojović potukli negde u autobusu oko slobodnog sedišta !?

Snežana Ivković je, za krivično delo korupcije u pravosuđu, u Okružnom sudu u Čačku osuđena na pet godina, zajedno sa sudijom Ivanom Milojevićem, zvanim Šipi. Za razliku od Šipija koji je kaznu izdržao u Zabeli, Snežana je pobegla. Do skoro bila u bekstvu, kako bi joj zastarela kazna od pet godina. Ivakovićka je najveći deo vremena provodila u okolini Topole, puštala je dezinformacije da radi u Ministarstvu pravde Kosova. Varga, Snežanin nevenčani muž, bio je obavešten o poterama policije, a zaštita Mitrovićeve grupe nije manjkala. Snežana je na kraju pobedila državu! Apsolutna zastarelost za izvršenje krivične sankcije je nastupila prošle jeseni, i ona se vratila advokaturi ali i prevarama (Snežanin stari zanat).

Varga je zbog napada na Bojovića, premešten u Topolu, bio je glavni dojavljivač ovoj narkogrupi, oni su mu za svaku dojavu o pripremanim racijama MUP, plaćali od 5.000 do 7.000 evra. Nijedna akcija MUP Srbije na suzbijanju narko prodaje u Topoli nije uspela u Topoli, jer su Draganu Mitroviću na vreme dojavljivali namere MUP, ne samo Varga, već i Milan Živojinović i izvesni policajac Terminator.

Kada je Vargino dojavljivanje skrenulo pažnju u tolikoj meri, premestili su ga iz Topole u Policijsku upravu u Kragujevcu, gde radi na šalteru, „bez oružja". Vargin ujak je Dragan Tomić koji je do početka dvehiljaditih bio jedna od šefova Policijske uprave u Kragujevcu, a posle odlaska u penziju, volšebno je postao stručnjak za prodaju automobila te je, uz pomoć „čačanske grupe", osnovao preduzeće „Tomić 034" d.o.o. Kragujevac, u okviru kojeg je sagradio velelepni salon za prodaju i servis „Škodinih" vozila u kragujevačkom naselju Šumarice, na putu Kragujevac-Gornji Milanovac.

Kako je Dragan Mitrović došao do ogromnog bogatstva ?

Nada Marković, udovica Žike Markovića, živela je u Natalincima, Mitrović je uzeo Nadinu kuću, njive, okućnicu...Sve je Mitrović uzeo na prevaru. Mitrović je sa Nadom bio u kontaktu i pre smrti njenog muža Žike, čak ju je silovao. Nada nije smela ni da prijavi silovanje. Kada je Nada umrla, Mitrović je uz pomoć dva lažna svedoka, od kojih je jedna Slavka Mihajlović, šnajderka iz Natalinaca kod Topole, koja je bila, navodno, u dobrim odnosima sa Nadom pre smrti, pred Osnovnim sudom u Topoli „dokazao" da je testamentarni naslednik pokojne Nade Marković.

Slavki Mihajlović deset dana posle Nadine smrti, Mitrović donosi neke papire, kaže da treba da potpiše za „posmrtne troškove", Slavka potpisuje ne čitajući šta je napisano, a u stvari bio je to lažni testament. Kasnije, kada je Slavka uvidela šta je potpisala, dvoumila se da to kaže na sudu, ali su joj pretili Dragan Mitrović i ekipa Mirka Zemunca. Govorili su joj da će preko narkomafije srediti da Slavki ubiju ćerku, koja živi u Beogradu. Slavka se žali svešteniku, grize je savest, a sveštenik joj nalaže da se ispovedi za lažno svedočenje na sudu.

Drugi svedok koga je Mitrović pronašao da svedoči u vezi lažnog testamenta je Milovan Pešić, zvani „Kuja". Pošto je Kuja bio u dobrim odnosima sa pokojnom Nadom, trebalo je da posvedoči da je Nada zaista ostavila imovinu Draganu Mitroviću. Za uzvrat, Mitrović je Kuji obećao da će mu dati poljoprivredne mašine koje je posedovalo domaćinstvo pok. Nade Marković. Pored mašina, Mitrović je Kuji dao i nešto para, ali i 80 ari zemlje. Ostalo imanje, kuću i lokale Mitrović je zadržao za sebe. Kada su Nadini zakonski naslednici zatražili nasledstvo Mitrović ih zastrašuje pretnjama. Današnji Šumadinci nisu ni nalik onima koji su se osmelili da se dignu na ustanak protiv beogradskih dahija, podvili su rep pred Draganom Mitrovićem i njegovom kriminalnom bandom.

Jedan od lokala koji je Mitrović nasledio od pok. Nade je lokal, koji je, u stvari, bio prodat trgovinskom preduzeću „Partizan" iz Topole. Mitrović nasleđuje i taj prodat lokal, jer se uspostavilo da je dokumentacija uništena, i to u Službi za katastar nepokretnosti!.

Mitrović se, inače, odlično okoristio na propasti nekada ugledne firme „Partizan". Na prevaru, zahvaljujući vezama sa vlastima, „Partizanovu" prodavnicu u Topoli, koja se nalazi na katastarskoj parceli KP 1234/2, površine 96 metara kvadratnih, uzimaju Žika Mitrović, sin Draganov, Boba Jevtić, čiji je rođeni brat sudija u Lazarevcu i Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola.

Mitrovićeva ekipa godinama neometano reketira u Topoli i okolini.

Godinama su reketirali Aleksandra, vlasnika kafane „Šumadinac" u Natalincima. To je činila ekipa su sastavu Dragan Mitrović, Boban, Darin, Vule i Srle. Za dve godine uzeli su Aleksandru 142.000 evra. Od tog iznosa Dragan Mitrović je uzeo 100.000 evra. Da bi plaćao reket, Aleksandar je uzimao pare na zajam, upadao u strašne dugove. Kada god bi kasnio sa plaćanjem reketa, maltertirali su ga. Na primer skinu mu pult, uklone trendu u koju je uložio preko 20.000 evra...Na kraju, nesretni Aleksandar je zatvorio kafanu koja je na tom mestu radila od 1913. godine.

Postavlja se možda logičko pitanje- zašto o svemu što čini ova kriminlana grupa u Topoli, ćuti njen predsednik? Koji je do skora bio visoki funkcioner Nove Srbije, a danas je u taboru SNS?

Odgovor je u narodnoj poslanici: vrana vrani oči ne vadi. Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola, inače rodom iz sela Blaznava, u javnosti gradi sebi imidž poštenog političara. Stvarno stanje je drugačije. Ako je zaista pošten, kako tumači da je u svim preduzećima, koja su privatizovana u Topoli, upravo on deoničar. Zato Jovanović mora da ćuti o Mitrovićevoj grupi. Ne može Jovanović da bude ortak u otimanju „Partizanove" prodavnice, zajedno sa Mitrovićevim sinom, a da se popodne, navodno, bori protiv narkomafije u opštini čiji je predsednik.

Topoli može pomoći samo Bog i javnost. Zato se obraćamo Magazinu Tabloid da objavi ovo pismo. Stanovnici Topole valjda su zaslužili da, dva veka posle odlaska Turaka, ne moraju da budu u kandžama novih dahija-narko grupe Dragana Mitrovića.