Uvodnik

(Pr)osudite sami

Epidemija gladi i udvorištva

Milovan Brkić

U Srbiji 8,2 odsto dece živi u apsolutnom siromaštvu, a 30,2 odsto na granici siromaštva, rekao je prošle nedelje u Beogradu direktor UNICEF-a! Ako pođemo od uverenja da roditelji od usta odvajaju da bi nahranili decu, lako je zaključiti da su oni još gladniji i da je više od polovine stanovništva u ovoj državi, prema tvrdnjama direktora UNICEF-a, gladno i ekstremno siromašno.

Srbija je danas država gladnih građana, što zvanično priznaju oni koji imaju o tome podatke.

Ekonomski eksperti lista koji potpisujem, profesor dr Slobodan Komazec, Branko Dragaš i Miodrag K. Skulić, tri godine opisuju ekonomski sunovrat u koji Srbiju vodi sadašnja vlast. Koriste isključivo zvanične podatke - Narodne banke Srbije, Agencije za privredne registre i Zavoda za statistiku. I svetske statistike opisuju Srbiju kao zemlju gladi, neslobode, u kojoj su zdravstvo i sudstvo gori nego u najnerazvijenijim afričkim državama.

Suprotno njihovim zaključcima, Velika propaganda laži predstavlja Srbiju kao srećnu i prosperitetnu državu, slavi sve pobede šizofrenog Aleksandra Vučića kao istorijske. A, iz Srbije se beži glavom bez obzira. Ljudi koji ovde ostaju, padaju kao snoplje.

Magazin Tabloid se trudi da pravim imenom (i prezimenom) označi i opiše događaje, šta nam se sprema, ko nas i kako pljačka.

Razumem što Aleksandar Vučić skoro u svakodnevnoj nastupljivosti mene označava kao lažova, reketaša, kriminalca...Njegova bolest je u progresiji, a oni koji su ga ustoličili, odlučili su da ga, kao isluženu ragu, privedu pravdi.

Za slobodu se uvek mora boriti, ona traži žrtve.

Književnik Ivan Ivanović i novinar Milentije Pešaković opisuju u ovim novinama duhovno stanje u Srbiji pre Velikog i posle Drugog svetskog rata. Podsećaju da smo još u Kraljevini Srbiji imali književne veličine - Radoja Domanovića, Đuru Jakšića, Zmaja, Janka Veselinovića, Branislava Nušića, Milorada Mitrovića...nekoliko desetina literata, filozofa, tribuna, koji su hulili protiv tadašnjih kraljeva, oduprli se tiraniji, tražili slobodu i građanska prava. Skoro svi su imali zatvorski staž. I u Titovoj Jugoslaviji smo dobili najbolje, može se reći, svetske pisce, vanserijske reditelje, glumce, filozofe, kritičare vlasti.

Danas je Srbija mrtvo more. Nabujao šljam i ološ, što bi rekao Dis.

U poslednjem broju NIN-a oglasio se urednik Milan Ćulibrk. Njegova slika u punoj veličini veća je od teksta koji je ispisao, a naslovio, nevaspitano, sa "Ja, Milovan i moj kum Aleksandar''. Ljuti se što ga je Vučić nedavno nazvao ''lažovom kao što je i Milovan Brkić''. Ljut je na mene što ga je AV poredio sa mnom, ali je unizan prema njemu, jer ga umilno naziva kumom.

Javljam se po osećanju dužnosti da podržim gospodina Ćulibrka. Samo lud čovek, poput Vučića, može tvrditi da je Ćulibrk lažov. Brojevi NIN-a su dokaz da to nije tako. U ovom malo čitanom nedeljniku ne postoji nijedna tvrdnja, podatak, navod, ili istraživanje, koje osporava pljačku i zločine Vučićevog kartela. Sve je to umiveno, s merom, pa me čudi da Vučić i takve novine i njihovog urednika naziva lažovom. Oni ne lažu, jer ne razmišljaju. Ni o čemu nemaju svoj sud. I ne dotiče ih što je polovina dece u Srbiji, kao i njihovi roditelji, apsolutno gladna! Razumem otuda ljutnju kolege Ćulibrka što ga Vučić poredi sa mnom. A, ni prema meni nije pošteno. Nisam ja Ćulibrk.

Mada Ćulibrk ne zavređuje pomena, prisetio sam se reči pisca Milorada Pavića, da čovek nijedan neuzvraćen šamar ne treba da odnese u grob.

Tužno je, da tužnije ne može biti, da je srpska inteligencija toliko podanička. Pesnik Ignjatović ih opisuje: "Moj narod, doušnički smeran, odan svakom krvoproliću, kad ga kao zver primaknu jelu i piću.''

U Srbiji je surova glad, pa je i primicanje jelu postalo epidemija.