Druga strana

Prvi udarac 2018: može li vlastodržac sam sebe da uhapsi kako bi Srbija prošla Poglavlje 23

Lavež iz kaveza

Srbija je članica Saveta Evrope, a Venecijanska komisija je savetodavno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope. Došao je trenutak da vladajući režim postupi po sugestijama te institucije, a u vezi sa organizovanim kriminalom, od vrha države do celokupne mreže malih i velikih mafijaških "stanica", koje ne bi postojale da nije sprege sa vlašću. Na redu je, dakle, poglavlje 23. i ispunjavanje potpisanih obaveza iz Akcionog plana u kome se Vučićeva vlast sama zarobila. Prvi među naprednjacima, našao se u klopci, u evropskom pravnom kavezu iz koga neće znati da izađe. Jer, svi putevi ga vode na optuženičku klupu.

N. Vlahović

Prvog radnog dana 2018. godine, u samo jednoj kratkoj vesti (koja je ubrzo uklonjena), čulo se i videlo šta Srbiju, između ostalog, čeka u narednih nekoliko meseci. Naime, kako je televizija N 1 prenela, ministarka pravosuđe Nela Kuburović, dobila je "uputstvo" od strane Venecijanske komisije da u sklopu reformi pravosuđa u 2018. godini odmah i bez odlaganja započne primena novog Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i predlaganje ustavnih amandmana, u vezi sa tim.

Podsećanja radi, Venecijanska komisija (službeni naziv "Evropska komisija za demokratiju kroz pravo") je savetodavno telo Veća Evrope, međunarodna asocijacija koje čini ukupno 47 evropskih i susednih zemalja. Stavove Venecijanske komisije Evropska unija smatra svojim i u praksi ih primenjuje, bez izuzetka, a Srbija se, takođe uvek i bez izuzetka, bavi "miniranjem" tih stavova i preporuka, mada bez njihovog sprovođenja, može da računa samo na blokadu daljeg procesa integracija.

Onaj ko je hteo da uđe u proces evropskih integracija, morao je da zna da to podrazumeva i promenu Ustava u skladu sa određenim evropskim standardima, pre svega u domenu ljudskih prava, funkcionisanja sudstva i da to ne podrazumeva celovitu promenu Ustava nego njegovo "modeliranje".

Vučića ni najmanje ne brine pitanje Kosova i Metohije (i ustavna preambula), on računa da će to nekako "samo od sebe" da se reši. Njega brine upravo ovo "modeliranje Ustava" od koga administracija u Briselu očekuje da jasno odvoji polituku od pravosuđa. Kriminal od uređene države. Mafiju od poštenog sveta. I bivše ratne huškače od raznih igara oko prestola.

Vlastodržac je zbog Poglavlja 23. sateran u ćošak. Zato je i odgovor na "poslednji poziv" Venecijanske komisije, bio je više nego jadan. Ministarka Kuburović je samo kratko rekla "...Verujemo da će Zakon o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji počinje sa primenom dati rezultata..." i dodala još jednu bljutavu rečenicu, da se nastavlja sa reformskim procesima koji predstavljaju i ispunjavanje obaveza iz Akcionog plana za poglavlje 23.

Isuviše malo reči i olako izgovorenih za ono što Evropska unija traži. A, traži (preko Venecijanske komisije), da Srbija krene u potpunu likvidaciju organizovanog kriminala na svim nivoima, počevši od kriminala u državnim institucijama pa nadalje.

Zna Vučić da to ne može da sprovede na pravi način, jer bi morao da procesuira i sebe i sve svoje najbliže ljude, uključujući i bliske članove svoje porodice. Zato je primenio odugovlačenje kao model samoodbrane. Ministarka Kuburović upravo to i radi. Ali, neće moći dugo da "kupuje vreme".

Da je Briselu ovo hitno, vidi se i po tome što je na videlo ponovo izašao deset godina star dokument, u kome Venecijanska komisija pominje i član 75. Ustava Srbije, gde se u Stavu 1. kaže da Javno tužilaštvo "goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti", pa kaže da "značenje mera za zaštitu ustavnosti i zakonitosti nije jasno" te da u kontekstu Srbije to ne bi trebalo da znači osnov za uvođenje sistema prokurature sovjetskog tipa koji ne bi odgovarao pravnoj tradiciji zemlje! Ukratko, da treba promeniti deo u Ustavu koji bi precizno odvojio politiku od nezavisnosti pravosuđa. A, to je bolna tačka Vučićevog režima, tako reći, neuralgična, jer bez "svojih" tužilaca i sudija" i bez "svoje" zakonodavne mafije, on ne bi mogao da radi ovo što radi. Kako u ekonomiji, tako i u politici, dakle, u vladi i parlamentu.

Evo šta Venecijsnska komisija kaže gde leži srž problema kad je u pitanju pravosuđe u Srbiji: "...Osnovna zabrinutost u odnosu na Ustav odnosi se, sa jedne strane, na činjenicu da su članom 102. poslanici pojedinačno podređeni partijskom rukovodstvu i, sa druge strane, na preteranu ulogu parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu. Sudska nezavisnost je osnovni preduslov demokratske ustavnosti i takođe je u potpunosti neophodna za obezbeđenje da ustav ne bude samo prazan papir već da će biti sprovođen u praksi. Međutim, Narodna skupština bira, neposredno ili posredno, sve članove Visokog saveta sudstva koji predlaže imenovanje sudija i, uz to, bira sudije. U kombinaciji sa opštim reizborom svih sudija nakon stupanja na snagu Ustava, kako je predviđeno Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava, stvara se ozbiljna opasnost da će političke stranke kontrolisati sudstvo. Biće potrebno da se izmene odgovarajuće odredbe Ustava..."

Upravo to ove godine mora i da se dogodi: promena Ustava i to u onim delovima gde se pravosuđe "labavo" tretira i gde je političkoj klasi u Srbiji data sloboda da hapsi i presuđuje iz svojih kabineta.

Neoprezno i nestručno, umešala se u ovu temu i predsednica Vlade, Ana Brnabić izjavom da je Poglavlje 24 lakše od Poglavlja 23, te da je od proleća (prošle godine) krenuo široki dijalog sa, tužiocima i sudijama i da sve to radi Ministarstvo pravde. Ali, Brnabićka je brže bolje izbrbljala i ono što nije morala: ustavne reforme su uslov za prelazak Poglavlja 23 i osnov za sve što u tom poglavlju treba da se ostvari. A, to, prevedeno na srpski jezik, znači da će postojeća vlast morati samu sebe da uhapsi, pa će neka druga vlast posle nje da hapsi i sve one koji su se nalazili sa njom u kriminalnim poslovima.

Ministarka Kuburović je takođe suočena sa svojim diletantizmom pa se brani kako zna i ume izjavama koje ne vode nikuda:

"...Kada sumiramo i analiziramo sve što je bilo dostavljeno u pismenom obliku, Ministarstvo pravde izaći će sa konkretnim predlozima koji će biti dostavljeni Venecijanskoj komisiji na mišljenje, ali isto tako, otvoriće se javna rasprava u Srbiji, kako bi svi zainteresovani mogli da iznesu svoje mišljenje na predloge amandmana..."

Ali, tu je još jedna evropska zamka: bez pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, Ministarstvo pravde Srbije ne može da uputi Skupštini na razmatranje nijedan predlog. A, to znači da će opet doći neki ekspert iz Venecijanske komisije koji će tražiti sastanak sa udruženjem sudija i tužilaca. Cilj je da se Vučić konačno "izbaci iz igre". I on i njegova stranka. Kako će to institucije EU uraditi, kad sudije i tužioci u ovoj balkanskoj provinciji izgledaju kao isprepadani dopisnici "Večernjih Novosti" iz duboke unutrašnjosti, gde pišu kako im lokalne gazde kažu.