Pogled iz Moskve

Pribaltičke članice NATO su spremne da povećaju svoje vojne rashode

Dobrovoljno i sa pesmom

Na nedavnom samitu NATO u Briselu, Donald Tramp je zatražio od zemalja-članica Alijanse da povećaju izdvajanje za vojsku za dva puta, do 4% BDP-a. Ali, iako je većina država ovog vojnog saveza negativno reagovala na taj zahtev, uslužni predstavnici pribaltičkih država su taj zahtev pozdravili i izrazili spremnost da ga ispune, iako njihove države spadaju u red najsiromašniji u EU i NATO alijansi. Političarima ovih zemalja veoma je stalo da se dodvore prekookeanskom hegemonu i zasluže njegove pohvale. A sredstva za kupovinu starog američkog naoružanja, za izgradnju novih kasarni za vojnike NATO na teritoriji pribaltičkih zemalja, na kraju krajeva, oni neće davati iz sopstvenog džepa, konstatuje Vasilij Jeromenko, ruski vojno-politički analitičar

Piše: Vasilij Jermakov

Nakon završetka briselskog samita NATO, u Letoniji su sa uzbuđenjem razmatrali činjenicu da je Donald Tramp, prolazeći pored grupe lidera zemalja-članica Severnoatlantske alijanse, potapšao po ramenu predsednika ove pribaltičke republike, Rajmonda Vejonisa. Prvi je na to obratio pažnju letonski novinar Janis Tereško, koji je objavio na društvenim mrežama odgovarajuće fotografije. Pritom je novinar interpretirao Trampov gest kao nešto veoma pozitivno. Kao, Letonija odlično ispunjava svoje finansijske obaveze prema NATO, i tu činjenicu je primetio i moćni prekookeanski lider. „...Tramp je umirujuće potapšao Vejonisa po laktu. Eto šta znači 2% BDP-a", ponosno je napisao Janis Tereško na Tviteru, a zatim je dodao da se to, očigledno, dopalo Vejonisu. Ipak, mnogi drugi letonski komentatori nisu tako nedvosmisleno prihvatili Trampov gest. Neko je čak primetio da je na taj način predsednik SAD pomerio u stranu Vejonisa, kako bi sebi raščistio put.

Pojedini su primetili i neprijatnu situaciju kada američki lider, zaobilazeći Vejonisa, nije obratio ni najmanju pažnju na predsednicu Litvanije Daliju Gribauskajte. Međutim, litvanska štampa uverava da je upravo Gribauskajte sprečila svađu koja je bila „na vidiku" tokom samita između Trampa i drugih šefova zemalja NATO. Litvanski mediji pišu da je ujutro, 12. jula, održano burno zasedanje na kome je Tramp oštro kritikovao one zemlje Alijanse koje izdvajaju „nedovoljno" sredstava za vojsku. Tada je predsednik SAD navodno zapretio izlaskom svoje zemlje iz NATO.

Saradnik Viljnuskog instituta za političku analizu, Marijus Laurinavičjus kaže da, dok su šokirani šefovi nekih zemalja Evrope ćutali, a premijer Danske Lars Loke Rasmunsen pokušavao da posranmi Trampa, upravo je Gribauskajte ubedila predsednika SAD da „zemlje Alijanse shvataju koliko je važno da zajedno nose teret". Osim toga, nakon što su se čuli glasovi o Trampovim izjavama da će izaći iz Alijanse, Gribauskajte je prva u intervjuu za Rojters to opovrgla i strasti su se stišale. Kako pokušavaju da predstave svojim čitaocima litvanske novine, Tramp je navodno visoko ocenio takve postupke Gribauskajte, te joj je rekao: „Odličan posao!"

Takođe, mediji u Litvaniji tvrde da je i predsednik Francuske Emanuel Makron javno davao komplimente Gribauskajte. Videvši „gvozdenu Daliju" kako razgovara sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom, Makron se, navnodno, umešao u njihov razgovor i glasno zahvalio šefici Litvanije zato što je pomogla da se smiri konflikt u najavi na jutarnjem zasedanju. „Želim da vam se zahvalim za to što radite", rekao je Makron, poljubivši Gribauskajte u obraz i namignuvši joj. Pašinjanu je objasnio da je ujutro upravo predsednica Litvanije, a ne šefovi Francuske ili Nemačke, ubedila Trampa da ne čini nagle poteze. „Cenim to i pridržavaću se naših obaveza u vezi sa bezbednošću", galantno je rekao Makron.

Sama Gribauskajte je stavila na znanje da u velikoj meri podržava Trampove zahteve i čak ih je nazvala „pozitivnom agresijom".

„Svi mi još jednom potvrđujemo da je pritisak predsednika Donalda Trampa delovao - to je ono što nazivam pozitivnom agresijom u dobrom smislu", rekla je predsednica Litvanije.

Ona je uverila novinare da su učesnici skupa obećali da će navodno sve zemlje-članice NATO do 2024. godine početi da izdvajaju za vojsku minimum 2% od BDP-a, a može se razmišljati i o daljem povećanju izdataka za vojsku. „Zbog terorizma, Severne Koreje, delovanja Rusije...Vidimo da se izazovi ne smanjuju, zato su potrebne takve investicije. Ja smatram da će postepeno sve zemlje doneti odgovarajuće odluke", ubeđuje predsednica.

Još jedna zabavna činjenica: ranije je Litvanija svečano izjavila da će od 2018. izdvajati za vojsku 873 miliona evra što iznosi 2,006% njenog BDP-a. Ali, litvanski političari su uhvaćeni u laži: ispostavilo se da je reč o 1,96% BDP-a. Da bi stigli do željenih 2%, potrebno je naći još 18 miliona evra. „...Zbog prevelikog rasta BDP-a, sadašnje finansiranje formalno ne dostiže 2%. Ali mi smo uverili naše partnere u NATO da će još ove godine biti pronađeni načini da se obezbede dodatna sredstva za odbranu i tako ispuni obaveza od 2%", pravda se Arnoldas Pikžirnis, savetnik premijera Litvanije Sauliusa Skvernelisa. Istina, predstavnici vlade i Sejma za sada ne komentarišu izvore i rokove za povećanje vojnog budžeta, kao ni to kada bi moglo doći do rebalansa budžeta - odgovarajuće odluke biće donete na jesen.

„Mi ćemo ispuniti obavezu da za odbranu izdvajamo ne manje od 2% BDP-a. To pitanje rešavaćemo na jesen, posle analize prognoza. Dobra vest je da je naš ekonomski rast veći od onoga što smo oprezno prognozirali", uverava predsednik parlamentarnog Komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu, Vitautas Bakas.

Ali, bez obzira na to što su litvanskim političarima puna usta „ekonomskih uspeha", činjenica je da Litvanija predstavlja jednog od lidera EU po tako lošim pokazateljima kao što su brzina smanjivanja stanovništva, alkoholizam i samoubistva.

Budžetu države su očajnički potrebna sredstva za socijalna davanja, a njih preusmeravaju na oružje, borbenu tehniku i obuku vojnika. Vlasti ove zemlje žure da izveste Vašington o tome da su ispunili njihove zahteve. Tužni su što, u apsolutnim brojevima, manji vojni budžet od litvanskog ima samo osam evropskih zemalja: Crna Gora, Albanija, Luksemburg, Slovenija, Estonija, Hrvatska, Letonija i Bugarska.

Smešna strana ove situacije je u tome što je, pre nego što su litvanski političari uhvaćeni u prevari kada je o brojevima reč, Gribauskajte ponosno drugim zemljama predstavljala svoju državu kao primer jednog od rekordera po izdvajanjima za vojsku u NATO. „Ispada da je gđa Gribauskajte ili cinično lagala američkog predsednika ili, povodom predstojećeg odlaska sa političke scene (njen drugi i poslednji predsednički mandat završava se 2019. godine), više ne kontroliše unutrašnje procese u državi", piše na portalu RuBaltic.ru publicista Oleg Miroslavov. On smatra da je za Trampa, koji je za jedan od svojih glavnih zadataka postavio „izbijanje" novca od evropskih saveznika SAD u NATO, takva prevara osetljiva i "besramni Amerikanac" može to da zapamti Litvaniji i da se u budućnosti toga seti.

Kalinjingradski politikolog Aleksandar Nosovič konstatuje da je na poslednjem samitu NATO, predsednik SAD jasno demonstrirao nameru da ekonomski uguši Evropu. Problem je u tom što Evropljani, iako to shvataju, ne mogu da optuže svog „glavnog strateškog partnera".

„...Tako dolazimo do ćutanja jaganjaca koje jedino prekidaju uvek komsomolski energični političari iz Pribaltika. Ministar spoljnih poslova Letonije i predsednik Litvanije već su izrazili spremnost da izdvoje za potrebe vojske više od 2% BDP-a. Dalija Gribauskajte je čak izrazila žensko odobravanje brutalnog ponašanja predsednika SAD na samitu NATO. Njen termin „pozitivna agresija", to je nesumnjivo izuzetan pribaltički doprinos teoriji međunarodnih odnosa koji će vremenom zauzeti važno mesto kao i „sovjetska okupacija". Pribaltičke zemlje ostaju verne sebi, u svojoj istoriji Litvanija, Letonija i Estonija uvek su sledila mudro pravilo: ako ne možeš da zaštitiš sebe, opusti se i uživaj...", ciničan je Nosovič.

Jedan od prvih koji je iskazao želju da ugodi američkom predsedniku Donaldu Trampu, bio je i ministar spoljnih poslova Letonije, Edgar Rinkevič. Bez obzira na to što se upravo njegova, blago rečeno siromašna, država svim silama trudi da izdvoji i 2% BDP-a za vojne rashode, Rinkeviču to kao da nije dovoljno. „Diskusije o budžetu za odbranu se ne završavaju sa okončanjem ovog samita. Jasno se da će Letonija morati da poveća izdvajanja za finansiranje odbrane koja trenutno iznose 2% BDP-a. Potrebne su još veće investicije kako bi se obezbedilo jačanje snaga NATO i EU. Sva ova pitanja su u interesu bezbednosti Letonije", istakao je ministar.

Rinkevič se požalio da, iako je on više puta upozoravao na potrebu povećanja troškova za vojsku Letonije, još nije bilo političkih diskusija na tu temu. „Neko će tačno reći da smo, računovodstveno gledano, ispunili svoje obaveze, pa bismo zato sada mogli da razmislimo o usmeravanju novca na ostvarivanje drugih potreba. Ali, živimo u svetu u kojem odgovornost za sopstvenu bezbednost treba preuzeti na sebe", insistira ministar. Prema njegovom mišljenju, diskusije o povećanju vojnog finansiranja potrebno je početi već sa radom na budžetu Letonije za 2019. godinu, iako je jasno da se to može odmah postići.

„Mi smo u godini parlamentarnih izbora i čućemo mnogo obećanja i kritika, ali povećanje budžeta za odbranu je ozbiljno pitanje. Da 2015. nismo doneli odluku o podizanju troškova za odbranu do 2% BDP-a u 2018, Letonija se na ovom samitu ne bi tako dobro osećala", tvrdi Edgar Rinkevič.

Ministarka finansija Letonije Dana Rejzniece-Ozola takođe ne negira da bi država mogla da podigne svoje vojne troškove. Istina, prema njenim rečima, tada će morati da se računa na to da će za neke druge značajne oblasti ostati manje novca, npr. za socijalnu zaštitu stanovništva, ili će morati da se povećaju ionako već visoki porezi.

A Letonija ionako dosledno povećava svoje troškove za vojsku. Na primer, ove godine budžet za vojsku Letonije bio je 576,34 miliona evra, što je za 126,8 miliona više nego 2017. godine. Vojsci je, prirodno, to malo.

„Odbrambenu sposobnost Letonije trebalo bi razvijati, zato mi ne možemo da izbegnemo pregovore o izdvajanju u ove svrhe više od 2% BDP-a", bez dvoumljenja kaže ministar odbrane Rajmond Bergmanis. Istina, premijer Maris Kučinskis pokušava da ohladi vruće glave. Za emisiju „600 sekundi" LNT televizije on je izjavio da se Trampove tvrdnje o nedovoljnom izdvajanju zemalja NATO za odbranu ne odnose na Letoniju.

„Mi smo u grupi onih zemalja u kojima se za te svrhe već izdvaja 2% BDP-a", istakao je premijer. Na pitanje da li je Letonija spremna da izdvoji 4% koliko je zatražio Tramp, Kučinskis je diplomatski odgovorio da „trenutno to nije aktuelno za nas i o tome ne razmišljamo".

Ipak, poznavajući običaje letonskih političara, ne treba sumnjati da će uskoro vladajući političari pokrenuti razgovore o troškovima za vojsku. Logika je jednostavna: na planu ekonomije i životnog standarda nemaju čime da se pohvale, tako da im, kao i uvek, ostaje da okupe biračko telo oko „opasnosti od ruske agresije".