Tabloid istražuje

Džordž Soroš, njegov igrač Dragan Šolak i njihove prevare

Kako se pumpaju milijarde

Od nelegalnog presnimavanja video kaseta do terena za golf na Bledu. Od Kragujevca do Ženeve. Da nema istraživačkog novinarstva Dragan Šolak bi, što se tiče reakcije države Srbije, postao „uspešan privrednik", čovek koji živi „srpski san". Opisujemo poslovanje ove Soroševe perjanice. Takođe, preštampavamo i tekst iz Magazina Tabloid, koji je objavljen u broju 361.

Milica Grabež

Novinari u nekoliko evropskih država su upornim radom prikupili obilje dokaza da je Dragan Šolak međunarodni špekulant koji radi pod okriljem Soroševe hobotnice. Jedino naša država ne reaguje.

Krivične prijave koje su podneli oštećeni građani i privrednici na volšeban način završavaju u fiokama. Po njima niko ne postupa. To nam jasno govori da se od vremena kada su stranci „pravili" Šolaka, pre dvadesetak godina, pa do danas, ništa ne menja. Sve je isto. Povremena medijska halabuka režimskih poslušnika samo je loše osmišljena farsa.

Šolak je zanat počeo da peče u kompaniji „Vans" gde je radio krajem 90-tih godina prošlog veka. Ubrzo je shvatio da je od legalno kupljene, mnogo profitabilnije izdavati piratsku video kasetu. Od strane tada vrlo moćne Sorošove ekspoziture u Srbiji „tipovan" je kao potencijalno vrlo perspektivan kadar. Ispunjavao je nekoliko osnovnih uslova - nepismen, kriminalizovan i patološki mrzi Srbe i Srbiju.

Sa njim je od strane Soroševih trkača obavljeno više razgovora u zemlji i inostranstvu, objašnjena su mu pravila „igre" i Šolak je zaslužio prvu „donaciju".

U sveže osnovanu firmu Dragana Šolaka, SBB („Serbia Broadband doo", osnovan 2000. godine u Kragujevcu) 2002. godine, firma „Southeastern Europe Equity Fund" (jedna od Soroševih firmi) uplatila je 10 miliona USD. Cilj Šolakovih finansijera bio je da se u srednjoročnom periodu ostvari kontrola nad regionalnim medijskim prostorom putem investiranja u kablovske operatere Srbije (O ovome u detalje govore i „Vikiliksove" depeše, konkretno depeša od 1. juna 2007. g.).

U projekat je bio direktno uključen i OPIC, institucija Vlade SAD zadužena za „mobilizaciju slobodnog kapitala privatnih investitora". Već tada je, 2003, preko Soroševih „đaka" Šolaku omogućeno da koristi optičke kablove Telekoma Srbije

i drugu infrastrukturu, iako su, po prirodi stvari, Šolakov SBB i Telekom Srbija direktni poslovni konkurenti.

Naredne, 2004. godine EBRD je u SBB investirao još 15 miliona evra. SBB je polako počeo da „pumpa" tržišnu vrednost kompanije.

Da bi pomogli Šolaku u Beograd su tih godina često dolazili „emisari" iz SAD i drugih Soroševih kolonija, da „pritiskaju" ljude iz Telekoma. Pritisci i korupcija su dali rezultate, pa je od 2007. godine Šolakov SBB počeo polako da potiskuje Telekom kao kablovskog provajdera, tako i kao pružaoca internet usluga u Srbiji.

Zarad izvlačenja kapitala i skrivanja tragova naprasno se usložnjava i mreža međuzavisnih firmi i kompanija koje su uključene u Šolakovo „carstvo".

Iste godine SBB kupuje kompanija „Mid Europa Fund", a naveliko se sprema teren za dolazak USA investicionog fonda KKR i diretkora fonda generala Dejvida Petreusa. ž

U cilju skrivanja tragova Šolak je organizovao i požar u računskom centru svoje firme.

Kako je rasla Šolakova imperija, nakon jedne burne porodične svađe, u „posao" se na mala vrata uključila i Šolakova supruga Gordana. Ona se sada pojavljuje kao vlasnik dela akcija više vezanih kompanija. Ova domaćica je, kao i Šolak, naprasno zavolela golf, pa se prvo „samouknjižila" kao član UO i disciplinske komisije Golf kluba Beograd (Ada ciganlija 2) a kada su počele da stižu i veće pare, na njeno insistiranje, kupili su i golf klub na Bledu, Slovenija. Kupac je bila Šolakova firma „Gerrard Enterprise, a prodavac Sava Turizam. Cena - 11 miliona eura. Da bi se okitili imenom „Rojal Bled" Gordana je 2017. „rentirala" vremešnu princezu Jelisavetu Karađorđević.

Princeza Jelisaveta je prvim udarcem otvorila sezonu „kraljevskih" takmičenja na Bledu. Glavna nagrada -automobil marke Porše. Gordana je insistirala da se i neke nekretnine koje poseduju uknjiže na njeno ime. Tako je, formalno, vila od 7 miliona evra, koju su kupili na Ženevskom jezeru, njeno vlasništvo.

Gordana je i vlasnik of šor firme preko koje su kupili avion marke „falkon 20G0 LXS" koji je predat na korišćenje beogradskoj kompaniji „Prins eviješn". Gordana je vlasnik udela od 4,99% u „United media" preko kompanije BVI „Cable Menagement Companv Itd".

Da je Gordana ne samo supruga već i saučesnik u kriminalnim delima utvrdili su i slovenački nezavisni istraživači koji su došli do saznanja da su svojevremeno Šolak i Gordana osnovali u Ljubljani firmu „Taped Pictures" koja se bavila prodajom CD i DVD filmova. Zbog malverzacija firma je bila više puta utužena pred slovenačkim sudovima pa je 1998. godine završila u stečaju.

Sada već osokoljeni Šolak krenuo je brutalno na medijski prostor Srbije. Video je da država nema mehanizme da ga zaustavi. Da bi nastavio veštačko naduvavanje vrednosti kompanije SBB bili su mu potrebni kvalitetni kanali i TV program.

U tu svrhu izabrao je grupu TV programa za decu koju je do tada uspešno vodila ekipa vlasnika TV „Ultra". Nizom prevarnih radnji i očiglednom protivpravnom saradnjom sa Unikredit bankom, od zakonitog vlasnika TV Ultre, Radomira Kutlešića, ova televizija je bukvalno oteta.

TV Ultra, kao jedini realni nosioc tržišne vrednosti, poslužila je kao baza za naduvavanje vrednosti SBB-a pred predstojeću akviziciju od strane investicionog fonda KKR. U svrhu procene SBB-a angažovana je „renomirana" proceniteljska kuća, Price VVaters House, koja je „izračunala" da SBB vredi 1,5 milijardi dolara.

U „paketu" je predviđeno da Šolak ostane akcionar sa 21 % i glavni menadžer.

Operacija prodaje SBB-a imala je dva paralelna koloseka. Jedan kolosek je išao ka KKR za čije potrebe je Price VVaters House u saradnji sa Unikredit bankom „napravio" sumanutu cenu od 1,5 milijarde dolara. Drugi kolosek je bio prema državi Srbiji, koja je godinama uskraćivana za porez i prihode koji joj po zakonu pripadaju.

Naime, SBB je godinama, počev od 2010. svesno lažno prikazivao broj korisnika na teritoriji Srbije, tako što je državu i poslovne partnere (koje je morao da isplaćuje po osnovu broja korisnika) obaveštavao da ima 500.000 korisnika a istovremeno je za potrebe prodaje i procene za potrebe KKR, napravila izveštaj da ima preko 800.000 korisnika! Prevarnim radnjama prikriven je i broj korisnika SBBa u inostranstvu (Total TV) a po istom modelu oštećene su i druge države na čijim je teritorijama poslovao SBB (Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija....).

Na taj način ostvarena je ogromna finansijska razlika u korist SBB-a, a na štetu TV Kanal Ultra, države Srbije, ali i drugih država.

U prevaru su direktno uključeni Dragan Šolak, njegova supruga Gordana, direktorka Ultre Dragica Pilipović-Chaffey, direktorka Aleksandra Ćirić, Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije (koja je odobrila navedenu akviziciju), Šolakov potrčko Vladislav Ratajac, Šolakovi „bezbednjaci" koje je vodio Bujaković Goran bivši julovac ,,od poverenja", RATEL.

U slučaju RATELA nastao je neviđeni presedan. Direktan zahtev nadležnog suda da dostavi dokumenta o tačnom broju korisnika RATEL je odbio uz obrazloženje da je u pitanju „poslovna tajna"!

Na činjenicu da je cena od 1,5 milijarde dolara napumpana i nerealna, trebalo bi da reaguje i KKR, ali je rekacija, naravno izostala. SBB je samo formalno nekakva zasebna firma za koju je zainteresovan KKR. Sve su to u stvari uvezna pravna lica sa istim krajnjim vlasnikom - Džordžom Sorošem.

Iako su o svemu pismeno obavešteni Andreas Melbaum, finansijski direktor KKR, tadašnja administracija USA ambasade u Beogradu (koja je nadgledala navedanu transakciju između Soroševog MEP-a i KKR-a), United Group BV (iz Holandije, krovna firma cele grupe firmi oko SBB-a), šef operacija za korporativne poslove KKR-a Ludo Bammens (bio direktno uključen u akviziciju i transakciju prilikom kupovine grupe firmi).

Jedini koji je odgovorio na pismeni zahtev za sagledavanje situacije je Henri Kraft koji je u tu svrhu, januara 2016. godine, u Beograd poslao Tomaša Kubicu. Kubica je u neformalnom delu sastanka izjavio da je njemu sve jasno i da sa svim navedenim treba upoznati istražne organe Srbije, ali da on mora da zastupa zvanični stav da KKR podržava rad loklanog menadžmenta koji vodi Dragan Šolak sa kolegama.

Nakon procesa uvećanja vrednosti kapitala SBB-a za potrebe akvizicije izvršena je nova procena vrednosti, ovaj put od strane druge revizorske kuće - KPMG.

Ova revizija i „stručna procena" sada je imala za cilj da se vrednost SBB i TV kanal Ultra umanji bez saglasnosti vlasnika TV Kanal Ultra a zarad potrebe da se vlasnik TV kanala Ultra potpuno potisne iz vlasničke strukture. Ovaj „recept" Šolak uspešno primenjuje godinama.

Sa obiljem dokaza aprila 2016. godine podneta je tužba Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom za naknadu štete. Sudija Lejla Bratić je po kratkom postupku, novembra iste godine odbila tužbu, te je predmet, po žalbi, otišao pred Privredni apelacioni sud. Decembra 2018. ovaj sud je takođe odbio tužbeni zahtev sa gotovo identičnim obrazloženjem koje je dala sudija Lejla Bratić. Predmet se, od februara 2019. nalazi pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Oktobra 2015. g. podneta je i krivična prijava Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, protiv SBB, za lažno prikazivanje ili prikrivanje činjenica i dovođenja u zabludu, kao i nanošenje štete društvu TV Kanal Ultra, ujedno pribavljajući korist za SBB, čime je izvršeno krivično delo prevare. ,

Takođe, podneta je i krivična prijava protiv Dragana Šolaka, Dragice Pilipović-Chaffey, Viktorije Boklag, Vladislava Ratajca, Suzane Todorović i Dragane Jovanović-Džaril, koji su u nameri da pribave protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu SBB, učinili to lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica, svesni da svojim radnjama čine krivično delo i da je njihovo delo zabranjeno.

U ovoj krivičnoj prijavi obrazložena je i uloga Unicredit Banke. Februara 2018. godine predmet je prebačen u nadležnost posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu gde se i danas nalazi.

svemu navedenom uredno su obaveštene i Komisija za zaštitu konkurencije, Ministarstvo finansija, Poreska uprava i kancelarija za nerezidente, svako u okviru svoje nadležnosti. Na zahteve za pristup informacijama od javnog značaj niko ne reaguje.

Predmet ozbiljne istrage trebalo bi da bude i činjenica da naš zakon ne dozvoljava da se za potrebe SBB kanala koji su registrovani u Luksemburgu prodaja reklama obavlja u Srbiji.

Šolakovim finansijskim malverzacijama pisali su zagrebački „Jutarnji list", portal „Malta danas" i mnogi drugi. O njemu govore i „Vikiliksove depeše", Evropski istraživački centar i slovenačko „Delo". Navešćemo da su u obilju inkriminišućih dokaza slovenački novinari u perfektnoj analizi godišnjih izveštaja „Slovenia Boardbanda" utvrdili (između ostalog) da se vrednost ove Šolakove kompanije u jednom mesecu 2012. godine povećala sa 16.689 evra na 222.758.404,10 evra (znači za preko 13.300 puta!!!) a onda je volšebno nestalo 222 miliona evra. Ovakvih primera ima puno!

Precizno se navode sve Šolakove mahinacije, kupovina malteškog državljanstva zarad izbegavanja plaćanja poreza preko programa IIP (individualni investicioni program) koji prodaje malteško državljanstvo za 650.000 evra.

Državljanstvo su kupili Dragan Šolak, njegova supruga Gordana i dva izdržavana lica N. i S. sa dve adrese, prva u Slijemi, a druga u luksuznom kraju Tigne Point.

KKR se aktivno uključio u pokrivanje Šolakovih mahinacija jer je bilo potrebno da se pripremi terena za novu „napumpanu" cenu i sledećeg vlasnika SBB-a, tj. Junajted grupe.

Prema informacijama iz oktobra 2018. godine novoformirana cena je 2,6 milijardi evra. Kupac - sledeći Sorošev igrač na globalnoj sceni.

Šolak sad, uz televizije N1 i Nova S, namerava da pokrene i dnevne novine. Redakciju je već napravio, okupio je stotinak novinara, a za glavnog urednika je izabrao Veselina Simonovića, bivšeg glavnog urednika Blica i nagradio ga platom od 5.000 evra mesečno!

Pregovori o kupovini lista Danas su zapeli, pa je izvesnije da će krenuti s nekim drugim nazivom dnevnih novina.