Iz beležnice

Izbori: nove „deobe", nastavak seoba?!

Dragan Milosavljević

Dakle svi manevri, pa i ponuda Predsednika o smanjenju izbornog cenzusa na 3 posto, biće dalje svođenje parlamentarnog života na čistu lakrdiju. Na izborno kvazi nadgornjavanje sve brojnijih " rbija". One vladajuće i sve više onih kvazi opozicionih, a u međusobnoj svađi i nadgornjavanju. Kako je ustalom i naručeno iz štaba „tink tank" za Balkan.

Navodno „opozcionari" se sukobljavaju oko svrsishodnosti bojkota a ustvari sve se svodi na podmukle manevre. Na konkurenciju i tajmnig da se u zadnji čas posegne za banefcijom poslaničkog mandata.U pitanju je ponovo praksa, ovih dana smo svedoci, nabijanja cene za odluku o „ipak" izlasku .

Ali nijedna od tih stranaka, makako sebe titulisale, od „spasa do „monarhista", pa do „odcepljenih" 1od 5 miliona, nije istinski suverenistička pa dakle, ni iskreno patriotska. Niti se suštinski bavi takvim programom, a još manje ideologijom.

Svi one u okviru generalne matrice „realnog i mogućeg„ , što je premisa vladajuće partije, samo se prilagođavaju igri moćnika oko nove podele interesa na Balkanu. A pod firmama koje treba da pruže biračima iluziju o novom, ustvari, rade po taktu koji im se zadaje.

Naša „malenkost" Kalimero

To je u vezi sa „sa našom malenkoću kao države", poručiće tu i tamo, kao alibi, nova elita. Ali to stanje i te kako godi njihovim potrebama. Do skora u okrilju favorizovane EU, vladajuća nomenklatura, preletom ka novom patronatu Trampove administracije, nastoji da sačuva prihodovano. A oteto.

Oni su konačno shvatili da se Trampova SAD, u liku Grenela, ozbiljno prihvatilo raskusuravanja sa dubokom državom klintonizmom, Sorošem, merkelizmom. I zato Tramp ubrzano i uspešno, zabilazeći odlučivanje u Beogradu, radi na novom konceptu omekšvanja ove vlasti. Ne odričući se pređašnjih prioriteta SAD na Balkanu, a nametanjem ponovnog otvaranja avionskih linija i železnice od Beogarda do Prištine. Koji, trenutno, od toga nema ništa, osim novog popuštaljja i poniženja. Uz maglovit izgled dobijanja Severa Kosova ako se „gavran" odluči da sa „predumišljjaem" ipak malčice otvori kljun i ispusti parče sira.. Ali već sada prihoduje Priština i koncept velike Albanije, kao proširene države „Bondstil" gde će dogovorno plaćati carinu Trampu ruska cevka za gas i kineski put svile.

Neće to ići nimalo lako jer ni Merkelova, u ime „močvare" i Soroša, ne predaju se. I nastavlja da forsira mali šengen. Koncepet koga se Vučić istovremeno drži dok popušta inicijativama izaslasnika Trampa, Grenela.

On lavira u vremenu nove Jalte, koja, po sličnoj metodologiji one prošle deli interesne sfere u svetu. I to u senci namerno od strane zapada pokrenutog „hladnog rata Beograda i Podgorice", što napokon na naslovnici priznaje i provučićeva Politika.

Veliki se ustvari raskusuravaju u okviru „triglobale" a izbacivanjem iz sfere uticaja, gubitničke Nemačke. Trojci želi da se priključi i Velika Britanija, Bregzitom, pa ma šta joj od preostalog ćara ostane.

Ipak prevdiljivi Tramp

U takvom pregrupisavanju, koje je pokrenuo trampizam, gotovo izvesni dobitnik drugog mandata je „nepredviljivi" Donald. Što je opet takođe samo nova matrica najnovijeg kapitalizma. Onog u prelasku iz neoliberalnog u spasonosni suverenistički.

U toj promeni smera dosadašnjeg globalizma na udaru su ovde, a tek će biti, predsedniku Trampu ne samo tokom izborne kampanje nego još uvek, vrlo neskloni podzemni izadanci dosadašnjih sorošidnih NVO.

Ali sve vidnije i eksponenti otvorenog sorošizma i garnitura zavisnika fondova USAID, CIA u medijskom prostoru. Redom oni koji su se preigrali tokom izborne kampanje favorizujući Hilari, a pljujući Trampa. U najmanju ruku nekorektno.

Tretirajući američkog predsednika kao Politika, recimo, pa Danas, Vreme, NIN, kao klovna. A i slikom takođe na N1 i RTS pre svih. Javni servis je čak našao za potrebno da u emisiji „Oko" ,„sve prve dame SAD" prikaže obnaženu buduću suprugu predsednika kada je pravila karijeru kao model. Da li je to zaista bilo primereno i pametno ostaje tek da se vidi.

Pročišćenje čeka, ranije ili kasnije, dobrovoljno ili ne, nedeljnike i listove minornih tiraža koji su sebe predstavljali, mada na lagodnim subvencijama iz inostranstva, kao glas nezavisnosti i slobode novinarstva. Idi begaj, gde toga ima, rekli bi ovog puta opravdano dežurni botovi čiji je zadatak da budu autentični tumači interesa i politike neke od podaničkih Srbija.

Ako ništa drugo, posle izbornog smoga, koji se konačno diže iznad sve tri Srbije, pojavljuje se, reći će pesimisti do kraja razočarani u ishodište oko izbornih šetnji „jedan od pet miliona", makar približno prava slika potpune političke ruiniranosti „najznačajnijeg faktora na Balkanu". Čije sve vlade, počev od one prve petooktobarske, sebe lažno predstavljaju kao suverene i neutralne.

„Napredna" tranzicija

A zapravo su kompradorske, i preko manje ili više vešto medijski generesanih spinovanja i neprekidnih afera, prikrivaju zajedno sa vlašću tu suštinu. Naprednjaci, ali prožeti najveštijim kadrovima demokratskog DOS, samo su tu tehnologiju kao veštinu rasprodaje nenasleđenog načinili, čini se, nedostižnim u daljim pomacima tranzicije.

Ne čudi to ako raspolažu ogromnim kapitalom, vrhunskom manipulativnom tehnologijom i uz pomoć deliveri junits i savetnika eksperata tipa Bler i sličnih poentiraju preko orvelijanskog ministarstva istine. I zato dok se sa „komandnog mosta" globalokratije ne naredi suprotno, imaju, bar zasad, „ladnu" većinu u glasačkom telu.

Verovatno zato lako i bez vidnijeg reagovanja javnosti prikrivaju nedostatak jasnog stava i oko ustavne obaveze za reintegracijom otetog dela teritorije. Na šta podseća i rezolucija 1244.

Naprotiv, sa Grenelom se polako priprema klima za „kompromis oko Kosova". Ali tek pošto Priština skine takse i posle određene pauze o kojoj zbori Predsednik, a tokom koje će biti objašnjena veličina tog uspeha Beograda. Ali se vlast, istovremeno, pravi mrtva, nema i gluva oko tekuće krize koju je izazvao Milov zakon o navodnoj slobodi veroipsovesti. Kojom je SPC proterana iz Crne Gore sa namerom da joj se oduzme imovina i sakralni objekti. Sticani kroz vekove. O tome se jasno i nedvosmisleno ne izjašnjava ni vlast, ni Sinod, ni „opozicija".

Nova kolonizacija

Cela ujudurma političkog života, posebno izbori, zakazana za proleće, pomoći će utvrđivanju lažnog legitimiteta tekućeg eksperimenta u Srbiji. Zemlji koja je još od oktobra 2000. retorta u novom tipu kolonizacije. Sa ciljem da se obezbedi prividni legitimitet demokratije, a istovremeno obesmisli do kraja njen pravi smisao. I proverene vrednosti. Najvažnije u sferi podele vlasti.

A istovremeno obezbediti lideru, samodršcu, zapravo samo namesniku na aufengeru „stranih savetnika„ , što više vanustavnih ovlaštenja. I obaveže ga, pritom, što više na poslušnost na kratkom lancu inostranih sponzora. Saglasnih da im je svima koristan, uključujući i Moskvu. Koja i danas žmuri nad vladajućim samopluralnim jednopartizmom naprednjaka.

Uostalom ništa novo i originalno. Tome je stremio i Milošević, pa bio proglašen za diktatora a sada tu matricu kopira kineski i ruski kapitalizam. Sve da se ustroje oko jedne stranke i ličnosti iznad svih i obezbede maksimalne kontrolu podanika. Mi smo, dakle, i dalje samo pokusni kunići, kao i u vreme samoupravljanja i nesvrstanosti, a ne izuzetak.

I zato bi bilo pogrešno i nepravedno za sve u Srbiji isključivo kriviti bilo koju od Srbija koje danas igraju ovu tužnu predstavu naručenog scenarija. Elite i lideri su ipak samo izvođači. Hajde glumci i statisti u toj lakrdiji od predstave demokratije i pluralizma.

Ko će konačno na javnoj sceni Srbije na kojoj još hara kulturni, medijski i politički „bund" druge srbije obelodaniti vrišteće istine o ulozi i pravim nalogodavcima definitivnog poloma savesti Srbije, za sada se ne zna, nit vidi.

Fatamograna nove elite

Ima mišljenja da bi to, za sada samo fatamorgana, bio poželjan "nastanak nove elite", recimo sastavljene od nekorumpiranih IT mladih tehnokrata i inteligencije povratnika iz inostranstva. Bio bi to preduslov koliko toliko fer izbora i pojava nekog ko bi pokušao da zemeni nametnuti oktobrom osnovni destruktivni koncept tekuće politike. Koja se u suštini ne menja decenijama. Uprkos providnim promenama kojima u političkoj kozmetici izbornih igrarija pribegavaju protagonisti iz stranog faktora. Oni koji su pobedili zajedno sa domaćim protežeima na i izborima 2012. I čestitali pobednicima još pre završetka glasanja.

Zbog svega toga izgleda da će sa nešto uvijanja dovijanja i pregovaračkog glumatanja ranije ili kasnije biti prihvaćen ultimatum u vidu „ponude" Trampovog izaslanika za Balkan Grenela, „jer će se inače Amerika, preti Tramp, povući sa Balkana". Ovi na vlasti svakako neće po prelasku Briselskog rubikona u trampizam želeti povratak u naručje Merkelove koja umesto nečega čime se može mahati kao pobedom od šest prema nula, ne nudi ništa.

Dakle nastavlja se put „unutrašnjeg dijaloga" Vučića sa samim sobom oko makar okolišnog priznanja Kosova. A uz postepeno uslovno gašenje, uz dodatne beneficije, kampanje „otpriznavanja". Uostalom, tu će gubitnik izbornog rejtinga biti onaj koji je obaveze potpisao u Briselu. A ne Vučić.