KiM

Kako su nas Vučić i Đurić gurali u ruke separatista

Njihove tajne veze

Korona virus je kao ništa pre njega razorio i razotkrio krhko i prividno političko zdravlje Kosova i Metohije. Sve ono što je Aleksandar Vučić godinama uspešno krio od srpske javnosti, nakon primene Briselskog sporazuma krajnje pogubnog po srpsku državnost na KiM, sa novim virusom neočekivano je isplivalo na površinu kao tone đubreta u okeanu. Sada je prisiljen da uloži dodatne napore i snagu ne bi li kako god ume i zna, sav talog odvukao što dublje ispod površine.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Problem je uvećan činjenicom da Vučićeve prinudne mere dok traje epidemija, a kojima moraju da se povinuju građani širom centralne Srbije, nisu usklađene sa odlukama koje na Kosovu i Metohiji donose albanski separatisti, takođe pod uticajem uslova koje nameće novonastala situacija, ali možda više od toga borba za očuvanje sopstvenog političkog položaja u okviru njihovog sistema.

Tako je 11. marta obznanjeno da je separatistička vlada u Prištini usvojila 11 mera za zaštitu od Korona virusa, među kojima od posebnog značaja ona o obustavi rada svih škola na teritoriji Kosova i Metohije. U to vreme srpske vlasti još uvek nisu donele takvu odluku, te se istog momenta nametnulo pitanje - šta će biti sa školama u srpskim sredinama?

Znamo, od svih predatih nadležnosti i ugašenih državnih institucija, Vučić i Đurić naročito ističu da su "uspeli da očuvaju prosvetu i zdravstvo". Odluke albanskih vlasti pretile su da dokažu suprotno, jer je precizirano da se ta odluka odnosi i na srpske škole. Zbunjeni, Srbi u pokrajini su nastavili po svom planu i programu ali sa primetnim strahom za svoju bezbednost.

Narednog dana gotovo sve škole obilazile su patrole "kosovske policije" i upozoravale zaposlene na nužnost poštovanja odluke prištinskih separatističkih vlasti. Neki od Srba koji su istrajavali još dan ili dva li su bili privedeni i tako ubeđeni da se vlast mora poštovati. Mediji su "pošteđeni" ovih informacija.

Ovo je shvatio i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, koji je dan kasnije saopštio da će "nastava u školama u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji koje rade po planu i programu Republike Srbije biti obustavljena od ponedeljka 16. marta" te da je to "odluka Vlade Srbije".

Kako u tom trenutku Vlada Srbije još uvek nije donela takvu odluku, to se može reći da je posredno Đurić priznao da je separatistička vlada iz Prištine ta koja u stvari čini "Vladu Srbije" jer se najviši državni organi moraju povinovati separatističkim odlukama dok ne postoji način da se dogodi suprotno.

Naravno, ovo je posledica ponizne i pogubne politike koju je Aleksandar Vučić do sada vodio prema Kosovu i Metohiji isključivo u interesu albanskih separatista, što je sada potvrđeno bez ikakve sumnje i tvrdnjom da će tako biti "imajući u vidu bezbednosne razloge, odnosno elemente policijskog pritiska".... Da podsetimo, raspuštanje radnika MUP-a Srbije i njihova integracija u "kosovsku policiju" prvi je čin odigran po tekstu sporazuma iz Brisela. Vučić je tada govorio kako će Srbi imati "svoje predstavnike u toj policiji i da će tako biti bezbedniji" međutim, pokazalo se da je na taj način zapravo stvoren dodatni i odlučujući "element policijskog pritiska" na Srbe.

Tri dana kasnije usledila je nova mera separatističkih vlasti. Na Kosovo i Metohiju od tada je moguć ulazak isključivo uz dokumenta koja izdaje ta vlast, uz pristanak na samoizolaciju od 14 dana. Iako usvojena (valjda) kao preventivna mera u cilju zaštite od širenja zaraze, ovo je pre svega politička odluka. Ovo se odnosi na sve bez razlike pa tako Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji ne mogu više da napuste pokrajinu jer u suprotnom neće moći da se vrate svojim kućama. To ipak nije rezultat albanske samovolje već svoje uporište ima u finalizaciji sprovođenja Briselskog sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine konačno uobličenog takođe u Briselu 14. septembra 2016. godine.

Dakle, i to je dostignuće upravo Vučićeve strategije, možda ne tako dobre kao Muratove kojoj se tako mnogo divi već više nalik Brankovićevoj koju pamtimo iz istog perioda.

Posledice toga u punom kapacitetu osetio je Zvonko Mihajlović iz Štrpca, poslednji predsednik te Opštine po sistemu Republike Srbije.

(Ironično je da su u toj opštini vlast uzurpirali i uspostavili vladavinu separatističkih propisa ljudi koji su u pravi čas postali članovi Vučićeve "Srpske liste" kao i SNS-a a čemu ih je "privukla ozbiljna politika predsednika Vlade Srbije i lidera SNS-a Aleksandra Vučića i ozbiljan rad na te re nu Marka Đurića" kako je to objasnio separatistički gradonačelnik Bratislav Nikolić za list "Politika". Zanimljivo je da ih ta politika i aktivnosti nisu privukle da napuste separatističke strukture vlasti već suprotno, da ih jačaju).

No, slučaj Mihajlovića je od izuzetnog značaja za potpunije razumevanje ukupne pogubnosti te krajnje ozbiljne politike. Mihajlovićeva deca studiraju u Novom Sadu pa su nakon usvajanja odluke o zatvaranju škola i u centralnoj Srbiji mogla da se vrate kući dok nastava ne počne.

Po dogovoru Mihajlović je sa njima trebalo da se nađe u Nišu kako bi ih autom dovezao kući jer ne postoji prevoz kojim bi mogli sami da doputuju a da ne presedaju više puta uz svo maltretiranje koje takvo putovanje podrazumeva. Za Magazin Tabloid Mihajlović je detaljno opisao kako je taj put izgledao.

"Krenuo sam dva sata pre nego što sam trebao da se nađem sa decom planirajući da još nešto obavim usput u Vranju pa sam i njima javio da dođu do Vranja. Pošao sam kao i uvek na Končulj (Bujanovac) ali tamo nisam mogao da prođem. Šipatri mi to nisu dozvolili jer imam srpska dokumenta dok su se njihove kolege Srbi pravile da me ne vide" kaže Mihajlović.

Dok je pokušavao da ih ubedi da ga propuste doživeo je novu pretnju - pisanje naloga za karantin. Tako je prinuđen da se vrati i krene drugim pravcem, preko Gnjilana i Prištine a odatle preko Podujeva na Merdare gde je stigao nešto pre 19.00 časova.

Na Merdaru mu omogućavaju "izlazak" sa Kosova i Metohije ali najavljuju da neće moći da se vrati. Kada je stigao do srpske policije opomenuli su ga da ima još sat i po vremena da vozi i da u 20.00 mora da se parkira do jutra zbog policisjkog časa. Odatle je "nagazio" ne bi li stigao do Niša pre nego što policisjki čas počne ali je uspeo samo da "izlomi kola" po rupama na putu i da stigne do Prokuplja gde je prenoćio u tamošnjem motelu.

Ujutru je nastavio za Niš, sreo se sa decom i pošao nazad. Prijatelji su ga posavetovali da krene preko Mučibaba (Gnjilane) jer tamo nema patrola "kosovske policije" već samo srpske koja obezbeđuje administrativni prelaz. Ipak, kada su stigli tamo naišli su na tri džipa "kosovskih policajaca" i kontejner postavljen tih dana. Na tom mestu su ga srpski policajci upozorili da bi mogao da ima ozbiljne probleme ukoliko pređe zbog čega je odlučio da se vrati pravcem za Niš, odatle preko Prokuplja do Raške, pa opet džombastim podkopaoničkim putevima do Jarinja na severu KiM.

"Na tom prelazu su nas na albanskoj strani legitimisali Srbi u njihovoj službi. Pokazao sam im svoju ličnu kartu a oni su mi rekli da je nevažeća. Kažem "molim?" a on opet "da, da". Pa i vi u džepu imate ovakvu ličnu kartu, kažem im. Oni i dalje odbijaju da me propuste jer "ne živim na Kosovu i Metohiji".

Objasnim im lepo da sam morao da se prijavim na adresu u Beogradu kako bih izbegao da vadim "kosovska" dokumenta i da bih mogao da vozim auto na srpske tablice ali sve vreme živim u Štrpcu. Oni mi opet kažu "to je za nas od juče nevažeća lična karta". Rekoh - ljudi, ja idem kući, nemate prava da me sprečavate" - pokušavao je da im objasni Mihajlović ono što inače i sami znaju.

Samo sticajem okolnosti i srećom koja ga je u tom trenutku poslužila, Mihajlović je uspeo sa decom da se vrati na Kosovo i Metohiju ali uz opomenu u slučaju da ga zaustavi patrola policije, da kaže da je bio do rodbine na severu KiM a nikako da dolazi iz centralne Srbije.

Put koji je trebao da traje oko tri sata, Mihajloviću se odužio na punih trideset sati! Kilometraža se od 230 kilometara u oba pravca, razvukla na gotovo 1200 kilometra! Sve to zbog odbijanja da prihvati takozvana "kosovska dokumenta" ali kaže da ga ni to neće pokolebati i da ne planira da ih pribavi.

"To je cena patriotizma" kaže Mihajlović za Magazin Tabloid i dodaje da bi "sve bilo lakše izdržati kada bi ova okupacija bila oročena na neki period ali ovako je sve neizvesno do kraja"...

A sve ono što Srbi trpe, teško je pobrojati. Pod plaštom mera za suzbijanje Korona virusa 19. i Vlada Srbije uvodi policijski čas. Ionako ne baš laka mera, za Srbe na Kosovu i Metohiji gotovo je nepodnošljiva.

Pošto na terenu moć i mehanizam, da građane prisile na poštovanje mera imaju albanski separatisti, Srbi su silom prilika prinuđeni da ih poštuju. Po njima znanoj logici, vlasti kosovskih Albanaca uvele su dvokratni policijski čas u trajanju od od 10:00 do 16:00 i od 20:00 do 8:00 časova. Istovremeno, Vlada iz Beograda usvojila je istu meru predviđenu za period od 20.00 časova do 06.00 sati ujutru.

Praktično ovo znači da je kretanje dozvoljeno od 08.00 do 10.00 ujutru i od 16.00 do 20.00 časova uveče ukoliko bi se poštovale mere i jednih i drugih. Zabuna i pritisak koji je ovim stvoren, ionako izložene Srbe na Kosovu i Metohiji dovodi do izbezumljenosti. Problem su i prodavnice i ostale radnje koje su naročito pogođene odlukom Vlade Srbije da policijski čas počinje od 17.00 časova.

Verovatno iz nasušne Vučićeve potrebe da pokaže svojoj javnosti kako on u rukama drži sve konce na Kosovu i Metohiji, pošto je policija integrisana u službe kosovskih separatista, sada legalne Vladine odluke sprovode ilegalne i nezakonite strukture koje je on oformio da bi osigurao svoju vlast i naterao narod da "prihvati" sve njegove odluke. Tačnije oni ne sprovode mere već primoravaju narod na poslušnost.

Tako ćete u nastaloj situaciji naći u nizu nekoliko radnji koje su zatvore pa onda neke koje su otvorene a da niko od njih ne zna da li postupa ispravno ili ne. O odlukama se informišu iz medija ali i "neposredno".

Nakon što je Vučićeva "Srpska lista" osnovala "krizne-štabove", srpskim sredinama se kreću mladići koji se ne predstavljaju niti se zna ko su osim da obaveštavaju o odlukama tih štabova. U jednoj od snabdevenijih radnji na severu KiM, oko 15.00 časova dve radnice same stoje i čekaju kupce. Sasvim je očigledno da su poptuno zbunjene.

"Kad bi neko mogao da nam objasni šta da radimo.. i čemu sve ovo? Znači možeš da izađeš ujutru i da kupiš to što ti treba i to je to. Popodne ništa ne vredi što možeš da izađeš jer mi radimo do pola 5 a ljudi mogu da se kreću od 4 do 5 i šta narod može da kupi kad mi moramo da zatvorimo nakon tih pola sata? Čemu onda to što se odluka albanskih vlasti ne odnosi na rad trgovina kad niko ne može da izađe da kupi nešto?" ređaju se pitanja jedno za drugim.

A o tome ko ih obaveštava o ponašanju u skladu sa odlukama Vučićevih političkih kartela u neobaveznom razgovoru za Magazin Tabloid kažu "došao neki dečko na vrata i samo rekao "sutra se radi do pola pet, tako su odlučili ovi iz štaba" i ništa drugo nije rekao". Naravno, nemaju pojma ko je on. A oni koji znaju na to pitanje odgovore širom otvorenih očiju i proveravanjem ko bi sve mogao da čuje pa onda kažu samo "ne znamo ko su..."

Za one koji i ne bi baš da poštuju svaku odluku koja nekome padne na pamet, postoji drugi mehanizam. U nekoliko navrata posebno mlađi su pokušavali da prošetaju gradom nakon Vučićevog policisjkog časa, međutim ubrzo bi im prišle grupe batinaša i maltretirajući ih psovkama i povicima, vraćale kućama.

Da bi postigli opšti efekat, Vučićevi najamnici iz preostalih državnih firmi, zaposlenima su direktno i otvoreno pretili otkazima ukoliko se ne pridržavaju mera koje je Vođa sam izglasao na lični predlog.

Vrag je bez sumnje odneo šalu... a onda se vratio po nas.

Nakon de-fakto izdaje Kosova i Metohije Vučiću su za sprovođenje državnih mera na KiM preostale isključivo ilegalne metode. Naravno, ovo važi samo za teror nad Srbima, nad Albancima štabovi "Srpske liste" nemaju nikakvu nadležnost i njih ne bi mogli da nateraju na bilo šta.

Tako su politikom prema Kosovu i Metohiji koju Vučić vodi "kao lav", kako reče patrijarh Irinej, Srbi postali ne samo robovi ilegalnih separatističkih vlasti već i ilegalnih srpskih grupacija.

Na njih se upravo sada vrši dodatni žestoki pritisak direktnim ugrožavanjem i poslednjeg preostalog skučenog prostora između njihova četiri zida jer se opasnost izazvana kombinovanim političkim i sumanutim idejama prenela direktno i na njihovo zdravlje. Tačnije, decembra 2014. godine po prvi put su uvedene carinske akcize na robu koja stiže i na sever pokrajine što se, naravno, odnosilo i na zdravsto.

Da bi i tada sakrili pogubnost Vučićevog odnosa prema kosovskom problemu, mediji nisu izveštavali o stvarnim posledicama. A one se ponajviše ogledaju u nabavci lekova koja je od tog dana u potpunosti stopirana za sve institucije koje nisu registrovane pri "kosovskom sistemu". Ni osnovnih ni drugih lekova za pacijente sa Kosova i Metohije više nema. Oni se od tada sami organizuju i po lekove odlaze u Rašku.

Kako je na snagu stupila zabrana slobode kretanja i za građane i za međugradski saobraćaj, nabavka lekova je postala nemoguća stvar. Da bi sprečili nastanak opšte pometnje iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju su javili da je "organizovana" nabavka onih lekova koji stižu iz Raške.

To svakako zvuči kao dokaz brige o narodu, a da li je? U praksi to izgleda tako što pacijenti odu ne u bilo koju zdravstvenu instituciju već u opštinu i tamo neko fotografiše njihovu zdravstvenu knjižicu te sa tim "dokumentom", kada ih se nakupi dovoljan broj, ode u Rašku i podigne lekove.

Time ne samo da se krši zakon o pravima pacijenata i zaštiti privatnosti infomracija o njihovom zdravlju, jer na ovaj način lice koje nije zdravstveni radnik ima uvid u terapije i lekove koje oni koriste, već se dodatno krši zakon i o načinu pribavljanja lekova jer nije moguće propisano očitati zdravstvene legitimacije niti pravilno transportovati lekove i medicinska sredstva. Umesto da se pronađe način da srpsko zdravstvo u pokrajini profunkcioniše u potpunosti, traga se za načinima koji će sakriti hendikep koji je gotovo parlisao zdravstveni sistem u srpskim sredinama.

Iz kog god ugla da se sagledava trenutno stanje i položaj Srba na Kosovu i Metohiji, može se uočiti samo jedno - potpuna razorenost svih kapaciteta, oblasti i mehanizama neophodnih za iole normalno odvijanje života. I sav taj užas i kolaps imaju svoj potpis, svoje lice, svoje ime i prezime a ono glasi - Aleksandar Vučić.