Povodom

Iza korona virusa stoji jedan od najmoćnijih ljudi sveta

Lorens nije od Arabije, al što ima para

Tvorac panidemije zvane Covid-19 je najmoćniji čovek na svetu, koji upravlja kapitalom skoro dva puta većim od nemačkog jednogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda i koji sa drugim najvećim investicionim fondom (sa kojim sarađuje na svom najvažnijem projektu) kontroliše skoro sve svetske kredite u iznosu od 350 odsto ukupnog svetskog BDP-a. On se već godinama kladi na Kinu, kao na buduću dominantnu svetsku ekonomsku silu, a najveća prepreka da ovu opkladu i dobije mu je trenutni američki predsednik Donald Tramp.

Fridrih Emke dopisnik iz Frankfurta

Kada biste slučajnog prolaznika pitali ko je najmoćniji čovek na svetu, rekao bi Donald Tramp, ili Si Điping, neko bi pomenuo Vladimira Putina, ali nijedan od ovih odgovora nije tačan.

Sada zamislite treću po ekonomskoj snazi državu na svetu (prve dve su SAD i Kina) koja ima dvostruko veći bruto domaći proizvod od Nemačke, a kojom upravlja jedan čovek čiju vlast ne ograničava nikakav parlament niti bilo koji zakoni i koji nema nijednog podanika koji bi mogao da ga ugrozi.

Ime tog čoveka je Lorens Lari Fink i u javnosti je izuzetno malo poznat. On stoji na čelu investicionog fonda BlekRok koji je sa nekoliko saradnika osnovao 1988. godine i to pozajmljenim kapitalom. Berzanska vrednost njegove firme nije posebno velika, „samo" 87 milijardi dolara, što je daleko ispod vrednosti jednog Majkrosofta ili Epla.

Prava snaga fonda je, međutim, u tuđem kapitalu kojim upravlja, a koji iznosi oko sedam bilijardi dolara (7.000 milijardi dolara). Poređenja radi: nemački godišnji BDP iznosi 3.951 milijardu dolara, a Srbije 41 milijardu.

Zajedno sa Vangardom, svojim najvećim rivalom (sa kojim i sarađuje na svom najvećem projektu), BlekRok upravlja svetskim kreditima koji vrede 3,5 puta više od ukupnog BDP-a celog sveta. Upravo to je jedna od stvari koja Lari Finku daju neizmernu moć.

Druga je superplatforma Aladin koja upravlja ovim neizrecivim bogatstvom, kao i parama mnogih drugih koji slušaju njene savete.

Lari Fink je rođen 1952. godine u Los Anđelesu. Danas izgleda kao obični knjigovođa sa naočarima bez okvira, ćelom i podbratkom. Teško da biste ga uopšte zapazili i kada bi prošao pored vas.

Na početku svoje karijere berzanskog brokera na Volstritu imao je dugu kosu i negovao je izgled rokera. Trgovao je akcijama za jednu banku i zbog pogrešnih procena rizika uspeo je 1986. u samo jednom poslu da izgubi 100 miliona dolara. Dobio je otkaz, a kolege su izbegavale da uđu u isti lift sa njime. Sudbina „odbačenih" (kako ih zovu) na Volstritu je surova: niko im se ne javlja, niko ne želi sa njima da se druži, niti da posluje.

Od tog momenta Fink postaje opsednut rizicima i kako ih kontrolisati. Tako se rodila ideja za kompjutersku platformu Aladin.

Informacije su moć, a monopol nad pravim informacijama je super-moć. To su pokazali Rotšildovi koji su svoj kapital višestruko uvećali u samo jednom danu 1815. godine.Kod malog mesta Vaterlo u današnjoj Belgiji 18. juna 1815. odigrala se bitka koja je zapečatila sudbinu Napoleona Bonaparte koji se na bojnom polju susreo sa osrednjim engleskim vojskovođom Velingtonom.

Ishod sukoba nisu rešili ni engleski, a ni francuski bajoneti, već iznenadna pojava Velingtonovog saveznika, pruskog generala Blihera sa svežim snagama.

U štabu Velingtona je bio neko ko je stajao na platnoj listi moćnih londonskih Rotšilda, jedne od grana ove već tada bogate porodice. U svom prtljagu je imao i kavez sa golubovima pismonošama. Kada su se na horizontu pojavije crne uniforme pruskih snaga, svima, pa i samom Napoleonu je bilo jasno kakav će ishod bitke biti. U tom trenutku je poleteo jedan golub pismonoša ka Londonu noseći poruku o porazu ftancuskih trupa.

U ono vreme nije bilo ni telefona, pa čak ni telegrafa. Vesti su prenosili kuriri na konjima kojima je trebalo dva dana da stignu do Londona. Golubu pismonoši je trebalo samo nekoliko sati i Rotšildovi su istog dana znali za ishod ove tada ključne bitke. Namerno su proturili vest kako su Veligtonove snage pretrpele užasan poraz, da su Prusi u rasulu i da Napoleon osvaja celokupnu tadašnju veliku Nizozemsku (današnje Holandija, Belgija i Luksemburg) i da Engleskoj ponovo uvodi zabranu trgovine sa kontinentom. Na berzi je zavladala panika i Rotšildovi su za male pare pokupovali akcije većine kompanija, čija je vrednost počela naglo da skače dva dana kasnije kada je stigla prava vest da je Napoleon poražen do nogu.

Inspirisan ovom legendom Fink sa nekolicinom prijatelja 1988. osniva BlekRok i sa pozajmljenih pet miliona dolara (zajmodavac je bi investicioni fond BlekStone, odakle i ime: BlekStone na engleskom znači crni kamen, dok je BlekRok crna stena) kreće u izradu super programa za kompjuter koji bi procenjivao rizike. Finku je na ruku išla i činjenica da je svet u to vreme ulazio u tehnološku revoluciju stvaranja sve manjih, ali sve moćnijih kompjutera. Branša je bila žedna kapitala, a on je to imao i počeo je u nju da investira. Ulaganja su mu se brzo vratila.

Nekada je vest značilo saznanje o događaju koji se već desio. Fink je želeo da ode korak dalje i da sazna unapred kako će se neki događaj odvijati. Platforma Aladin je punjena milionima i milijardama informacija koje su procesori međusobno kombinovali prikazujući različite scenarije u budućnosti. Vremenom je program „naučio" i da daje precizne postotke mogućnosti nastupanja nekog scenarija koji je simulirao.

Prelomna godina za Finka bila je 2008. kada je došlo do sloma berzi usled pucanja mehura od sapunice zvanog stambeni krediti, u čijem je formiranju učestvovao i sam Fink. Banke su u prethodnom periodu imale višak neplasiranog kapitala, pa su počele sa lakoćom da odobravaju stambene kredite u Americi, a ubzo u celom svetu. Da bi se obezbedile od rizika da neko ne može da vrati pozajmljeni novac, banke su potraživanja prodavala špekulantima na berzi uz minimalnu proviziju. Potraživanja nisu prodavana pojedinačno, već u „paketima" u kojima su se nalazili i dobri i loši krediti.

Kada je ovaj mehur pukao, jer je bilo mnogo više onih koji nisu bili u stanju da vraćaju kredite od onih koji su to redovno činili, pojavio se problem selektiranja milijardi i milijardi potraživanja. Administracija Baraka Obame je prihvatila da finansijske institucije pomogne u vezi loših kredita (onih koji nikako ne mogu da budu vraćeni), pa je odlučila da posao odvajanja žita od kukolja poveri mega-programu Aladin u vlasništvu BlekRoka koji je od tog momenta nezaobilazni savetnik za berzanske poslove svih ozbiljnih igrača.

Finku su od tada svoj novac poveravali ne samo pojedinci i kompanije, već i penzioni fondovi, pa čak i drugi investicioni fondovi, ali i cele države. Aladin je proglašen za nepogrešivog, za moderno Delfijsko proročište.

Pred poslednje predsedničke izbore u SAD Magazin Tabloid je pisao kako špekulativni kapital (to je onaj koji se oplođuje isključivo na berzama) u velikoj meri napušta SAD i odlazi na Daleki Istok, u Kinu. To je privreda budućnosti, proklamovao je Aladin. Politika američkog predsednika Donalda Trampa pod motoom „America first" („Amerika na prvom mestu") nje bila u skladu sa ovim.

Veštom politikom Trampova administracija je uspela da povrati snagu američke privrede i da je opet nametne kao apsolutno najjaču na svetu. Kina je sve više gubila dah i počela da zaostaje. Kapital se ponovo vraćao u SAD napuštajući berze u Hongkongu i Šangaju. Izgledalo je kao da je Aladin doneo potpuno pogrešnu procenu, a grešku te veličine Fink sebi nije mogao da dozvoli, jer bi ona ruinirala njegov ugled nepogrešivog berzanskog proroka.

Ako želje nisu u skladu sa činjenicama, tim gore po činjenice. BlekRok kontroliše sve najvažnije svetske medije tako što u njihovim osnivačima ima značajan vlasnički udeo. Ako bi on počeo da povlači kapital iz njih, to bi dovelo do pada vrednosti njihovih akcija, urušavanja boniteta i investitori bi prestali u njih da ulažu, a banke da im daju kreite. Zbog toga oni čine sve što od njih traži Fink.

Tako je komponovana panikdemija nazvana „Korona virus". Od jednog virusa koji je opasan koliko i svaka druga influenca mediji su stvorili čudovište koje preti da uništi modernu civilizaciju. Za divno čudo, izvor te epidemije, Kina, se na volšeban način u najkraćem roku „izlečila", a njena ekonomija oporavila.

Sa druge strane, epidemija je po medijskim izveštajima najviše pogodila najveće kineske privredne konkurente: EU i SAD. Najvažniji savetnici direktora Evropske centralne banke su na platnom spisku neke od kompanija koje kontroliše BlekRok. Isto je i sa ključnim funkcionerima Svetske zdravstvene organizacije i američke Službe za kontrolu zaraza (CDC). Zato uopšte nije čudno što zaraza navodno bukti u SAD i EU i da, istovremeno, vlade pojedinih zemalja vuku finansijski samoubilačke poteze, kao što je, na primer, zatvaranje granica.

Virus Sars-CoV2 je Fink, a pandemija je BlekRok, to je sada već svima jasno.

Sjedinjene Američke Države su nesavršeno društvo, ali su demokratsko društvo. Nesavršena demokratija je još uvek demokratija. Njihov danas najveći oponent, Kina, je savršena, ali savršena diktatura. Svet birajući između Donalda Trampa i Si Đipiga bira između sistema koje oni reprezentuju: nesavršene demokratije i savršene diktature. Od ishoda ovog sukoba ne zavisi samo budućnost BlekRoka koji se kladi na Kinu, već i celog čovečanstva.