Život u srednjem Banatu je danas, neizlečiva bolest koju na dobrovoljne idiote, podanike od građana, prenosi vlasnik vlasti, SNS. Laž, lopovluk, kriminal, ubistvo pravde, morala i časti, „legitimna su i legalna" sredstva izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, gde Prvi Lopov iz očiju naroda iz Centrale stranke, „gleda kroz prste" regionalnim i lokalnim lopovima.
Zoltan Horvat
Moderno ropstvo „eliti", dignuto je na viši nivo. U opštinama srednjeg Banata haraju, nekad komesari, danas stranački poverenici, operativci... direktno podređeni beogradskoj centrali. Moć nad nemoćnima, narodom, surovo i nemilosrdno demonstrira se putem medija. A, oni, redom razaraju mozak, dušu, porodicu, selo, grad... gde se gradske i opštinske kase, opet redom, pelješe do kraja.
U čerupanju srednjeg Banata se ništa ne prepušta slučaju, pa se umesto „sitnih" prevara, tipa dodele rasnih krava podobnom podnosiocu (stranačke) nvo molbe, sekretarici bivšeg gradonačelnika u bivšoj direktorskoj kancelariji, prešlo na daleko „suptilnije" metode. Idealan igrač za sprovođenje politike pedantnog rasturanja i uvođenja harmoničnog haosa je, mlađahni i živahni Milenko Jovanov iz Kikinde, potpredsednik SNS-a, član glavnog odbora, a šta sve nije, i kakvu sve moć nije prigrabio...
Dojučerašnji redovni DSS „gnusni pljuvač" SNS rabota i AV-a, nakon stranačkog presvlačenja, praktično je preuzeo upravljanje nad srednjim Banatom. Prethodno je za njega stranački predsednik države rekao da narod zapamti njegovo ime i prezime, Milenko Jovanov, jer, citiramo „...ima ogromnu energiju, i veoma ga podseća na njega iz mlađih dana...".
S reči, na dela. Iz Kikinde, sa pajtosima, krenuše. Prvo, braća Galić, dojučerašnji visokopozicionirani u DSS-u, advokat Vladimir Galić bio čak i savetnik predsednika Koštunice. Brat mu se u Novom Sadu bavi nekim drugim, za javnost „sporednim" stranačkim poslovima, gradi male poslovne imperije po elitnim kvartovima.
Vladimir Galić, pokazavši se pouzdanim partnerom, oprobao se i u ulozi dobrog komšije iz Kikinde. Figurirao je prethodnih godina kao regionalni poverenik za opštinu Nova Crnja, koja se „naslanja" na kikindskog suseda.
Razlog angažovanja ovog visokog uglednika u svim strankama na vlasti, bio je Pera Milankov, čiji je „atak" na opštinsku kasu, za SNS predstavljao veliku opasnost. Ne sme se dozvoliti pojedincu da sam arči i ćapa samo za sebe, sve se mora stranački uštimovati, da svi bespogovorno slušaju i sprovode izvršna naređenja iz centrale stranke. Zbog kontinuiteta slanja narodnih para, zna se, u centralu,
Pera Milankov je danas na izdržavanju zatvorske kazne, a jedan od prvih „rezultata" rada Vladimira je, veličanstvena realizacija proizvodnje teške, bezizlazne situacije u jedinom javnom komunalnom preduzeću „8. Avgust" u Srpskoj Crnji.
Naime, pre dve godine je za direktora ovog preduzeća postavljen čovek iz Kikinde, hrvatski državljanin, Nino Žuvela. Kao provereni operativac severnobatskog i srednjobanatskog okruga i šef štaba za prikupljanje kapilarnih glasova (i narodnih para), Žuvela se, kao direktor, baš istakao u akciji uništavanja Apotekarske ustanove u Kikindi, gde je, uz prekomerno zaduživanje, pljačka dostigla milionče evra. Apotekarska ustanova u haosu, Nino, „plivač-junak" na talasima Jovanova i Galića.
Kao pouzdan i proveren kadar da sve živo rasturi i obezvredi, za nekog budućeg kupca obezvređene i uništene firme, Nino je za nepune dve godine zadužio JKP „8. Avgust" za „samo" 35 miliona dinara. Računi su serijski počeli da stižu na adresu javnog preduzeća, gde su ispostavljeni milioni za nikad postavljeni strugani asfalt, za bagremove stubove koji su specijalno naručeni iz Negotina za Ninovu vikendicu, za renoviranje iste milioni su ispostavljeni i za druge „radove", a računi i dalje pristižu...
Stvar je otišla predaleko, Vladimir se latio i visokih lokalnih igara povereništva u Zrenjaninu, pa je Nino, bez da ga i pomenu, a kamo li pozovu na odgovornost, smenjen. U njegovu fotelju je ubačen bivši komercijalista prodavnica Gomex, koji sa novim poslom ima veze, kao Neron sa konjem. I, stvar bi zabašurena. Vladimir Brakus, predsednik opštine Nova Crnja i Zoran Kurbalija, šef odborničke grupe SNS, slepi su izvršioci svih stranačkih direktiva, od kojih i oni, bogovski žive.
Nino Žuvela je danas, kao nagradu za svoj požrtvovani rad, dobio direktorovanje nad javnim komunalnim preduzećem u Kikindi, gde opet, dvojac Jovanov - Galić plete mrežu. U Kikindi je najavljena izgradnja fabrike vode i prečistača kanalizacionih voda, pa SNS u direktoru mora imati pouzdanog partnera u velikom zalogaju, preciznom plasiranju desetina i desetina miliona evra. Nino operativac - razarač firmi, Vladimir poverenik - komandant, Jovanov - general severnog i srednjeg Banata, piramida sreće, gde Darko Glišić u centrali SNS-a zadovoljno trlja ruke zbog uhodavanja jedinog valjanog posla koju stranka valjano obavlja: legitimne i legalne pljačke naroda i narodne imovine.
Za ovu i ovakvu strategiju moraš imati „prave" medije. Potkupljene, bolje kupljene, u celosti. Pa, tim povodom redom, grad Zrenjanin i opštine srednjeg Banata Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište i Sečanj, izdvajaju ogromna sredstva. Ni po babu, ni po stričevima, već po količini sluganjstva vlasnicima vlasti.
Kasu grada Zrenjanina je podobni lokalni RTV Santos je poslednji put „olakšao" za samo 9 miliona dinara, a sve zbog „objektivnog" informisanja građana. Još po neki, recimo privatnom listu Zrenjanin u vlasništvu Dušana Stupara, „stanodavca" službenih prostorija SNS-u u Beogradu, takođe malo brdo para...I, tu se priča sa velikim parama naroda bačenim u vetar završava, ako zanemarimo neke manje lokalne medije sa simboličnom stotkom hiljadarki.
Ali, centrala SNS-a kojoj mediji predstavljaju „žilu kucavicu", izdaje direktna izvršna naređenja o plasiranju sredstava iz gradskog i opštinskih budžeta. Pa se akcenat stavlja na medije koji sa izveštavanjem o događanjima u srednjem Banatu nemaju čak, ni blage veze.
Upre se prstom na Novu Crnju, opštinu siromašnu k'o crkveni miš, i naredi se plasman milion dinara u RTV Pančevo, odakle nam medijski prostor Srbije danonoćno ulepšava Gordana Uzelac. Pa se na stotine i stotine hiljada uplaćuje na račune medija u Novom Sadu, Vršcu i svim drugim mestima koja ni u snu nisu na teritoriji srednjeg Banata. Pedantno rasturanje i uvođenje harmoničnog haosa u medijski prostor začinjen je i šamaranjem nekog Milovića, komandanta SNS povereništva u južnom Banatu, koji je šakama demonstrirao nadmoć vlasnika vlasti nad predsednicom opštine Vršac.
Kad se „silom prdi", a opojni miris zastrašivanja širi u narodu, onda je misija surovog i prostačkog uterivanja vlasti uvijenog u politikanski celofan, najlepši SNS refren.
Kao što vlasnici vlasti ništa javno ne mogu i ne žele napraviti na direktan uvid javnosti, tako se prema nepodobnima pokušava tajno pregovarati. Pa tim povodom predsednici opština srednjeg Banata telefonski pozivaju, recimo zrenjaninsku KTV televiziju, gde u privatnim razgovorima sa vlasnicom Danicom Radić i Danijelom Radićem, pokušavaju da se dogovore o „saradnji". 'Ebi ga, morate da skinete nogu sa gasa, KTV je svojim izveštavanjem naneo veliku štetu ugledu i imidžu najviših funkcionera SNS-a u srednjem Banatu, horski ponavljaju stranački foteljaši.
I bi, što mora biti. Umesto po 500 hiljada dinara svim lokalnim televizijama iz opštinskih kasa, RTV Santosu 756 hiljadarki, KTV-u - NULA dinara od svih zajedno! Odbijaju da izveštavaju o svakodnevnom paradiranju funkcionera pred kamerama, a usput, traže i odgovore na jedno, jedino, konkretno pitanje: kada ćete prestati da lažete, mažete i kradete narod?
Na kraju balade o operativcima, poverenicima, komandantima i generalima srednjeg Banata koja u režiji AV centrale traje li traje, vest da se u procvatu Zlatnog doba u Zrenjaninu, može živeti i bez struje. Jedanaestero korisnika usluga Narodne kuhinje već dugi niz godina živi u kućama bez struje, u uslovima nedostojnim jednog Nina, Vladimira ili Milenka. Nemaoci struje i preostalog, pravi su srećnici: neće ni osetiti najavljeno novo poskupljenje!