Na tragu

Rio Tinto u Australiji digao u vazduh neprocenjivu kulturnu baštinu staru 460 vekova

Rio Tinto - šta nije poznato?

Aboridžinske pećine u klisuri Jukan stare su 46.000 godina. One potiču iz ledenog doba i u kontinuumu su nastanjene Aboridžinima što verovatno predstavlja jedini primer neprekinute ljudske habitacije u svetu; U privremenom izveštaju australijskog parlamenta piše, da su u kompaniji Rio Tinto bili potpuno upoznati sa značajem ovih pećina, ali da su ipak odlučili da ih raznesu;Rio Tinto radila za fašistički Frankov režim u Španiji kao i za vreme Drugog svetskog rata održavala prisne odnose s Musolinijem i dobavljala gvozdenu rudu za ratnu proizvodnjiu nacističke Nemačke

Piše: Irena Pećanac

Beleška o autoru: Solicitor of the Supreme Court of Australia; Member of The Law Society of NSW; Član Advokatske komore u Beogradu od 1985. do 1990.

Gotovo istovremeno dok je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) organizovala 5. i 6. maja ove godine naučnu raspravu na temu: "Projekt Jadar - šta je poznato?" - u kolevci Rio Tinta, u Australiji su se dva ozbiljna državna foruma bavila s dva nezamislivo sramna Rio Tinto skandala. Iako živimo u vreme tehnologija zahvaljujući kojima više ništa ne može ostati skriveno - ni jedan od uvaženih govornika i govornikinja, koje smo imali prilike da čujemo za govornicom Akademije, ne reče ništa pobliže o Hanibalu koji je stigao ante portas Srbije.

Reč skandal je obična, elegantno impotentna reč, kojom se prilično klinički opisuje ono što je u stvari ekološka katastrofa neopisivih razmera, koju Rio Tinto ostavlja za sobom u kontekstu svojih belosvetskih operacija. Postoji međutim, gruba, prostačka, srpska reč koja mnogo bolje opisuje tu vrstu delovanja ove svetski poznate englesko-australijske kompanije a to je - svinjarija. Dakle, ova dva tekuća australijska skandala direktno izazvana poslovanjem Rio Tinta su u stvari - apsolutne i kompletne svinjarije, zastrašujuće i jezive, zbog obima Rio Tintove bezobzirnosti, njegove beskrupolozne i besomučne borbe s golorukim nesretnicima kojima je sudbina dodelila ulogu da se zadese na putu ka profitu koji je Rio Tinto rešio da ostvari milom ili silom. Uglavnom i uvek, u slučaju Ria Tinta - silom.

Gotovo stidljivo u srpskoj javnosti je tu i tamo pomenuto da je Rio Tinto prošle godine uništio u svojim rudarskim operacijama pećine australijskim Aboridžinima. Ono što nije poznato u vezi s uništenjem tih pećina je sledeće:

Aboridžinske pećine u klisuri Jukan u zapadnoj Australiji stare su 46.000 godina. Ovo nije štamparska greška. Prevedeno na arheološki jezik to znači da pećine potiču iz ledenog doba. Ali to nije sve, te pećine su bile u kontinuumu nastanjene Aboridžinima 46.000 godina i verovatno predstavljaju jedini takav primer neprekinute ljudske habitacije u svetu. Ove pećine nikako nisu „tamo neke pećine nekih Aboridžina u Australiji" - one su, van svake sumnje, neprocenjiva svetska kulturna baština.

Ceo normalan svet bio je skandalizovan, potpuno zanemeo pred mučnom i konačnom nepopravljivom istinitošću ovog događaja. Zgroženi su bili čak i akcionari kompanije Rio Tinto, pa su zatražili da se pokrene istraga, a odgovorni odstrane iz kompanije.

Specijalni komitet je oformljen na zahtev australijskog Senata da istraži ovaj događaj. Gospodin Voren Enč (Warren Entch) koji je predsedavao komitetom pripremio je privremeni izveštaj koji je naslovljen „Nikada više" u kome doslovno piše i ovo: „Nikada više, ne smemo dozvoliti destrukciju i vandalizam kulturne baštine koji su se dogodili u klisuri Jukan - nikada više!"

Konačni izveštaj o ovoj svinjariji još nije završen, a poznavajući moduse operandi Rio Tinta - proći će još mnogo vremena pre nego što ova tragedija dobije epilog.

U trenutku ove epizode strave i užasa na čelu ovog projekta Rio Tinto kompanije kao njen izvršni direktor bio je Žan-Sebastijen Žak, Francuz s impresivnim Si-Vi-jem, koga je Harvard Business Review proglasila za jednog od najboljih izvršnih direktora u svetu. Oženjen čovek. Na internetu se mogu naći njegove fotografije i biografija. Deluje kao normalan čovek. Ne deluje kao retard koji će uprkos tome što je znao o kakvim se pećinama radi - detonirati iste. U privremenom izveštaju australijskog parlamenta piše, da su odgovorni bili potpuno upoznati sa značajem ovih pećina, ali da su ipak odlučili da ih raznesu. Gospodin Žan-Sebastijen Žak, obrazovan na prestižnom Ecole Centrale Paris, čovek čija godišnja plata iznosi sedam miliona funti, nije ni trepnuo, ni on, a ni ostala svita njegovih vernih podanika, koja je teška srca, pod upornim zahtevima javnosti i akcionara morala biti izmeštena iz svojih fotelja i to: Kris Sejlsberi (Chris Sailsbury), Sajmon Niven (Simon Niven) kao i dva člana borda Sajmon Tompson (Simon Thompson) i Majkl Lestrandž (Michael L'Estrange). Ispisujem ova, Srbiji, strana imena, da se na vreme upozna s njima, u sujevernom strahu da bi oni ili neki njihovi istomišljenici i sledbenici mogli jednog jutra osvanuti u srpskom nesretnom Jadru.

Ova sramotna priča je obišla zemaljsku kuglu i nema sumnje da će ime ove kompanije zauvek ostati sinonim za ono najgore, najbeskrupuloznije i najpohlepnije u korporativnom svetu. Što se tiče Ecole Centrale Paris, koju su, između ostalih, pohađali Gustav Ajfel, projektant Ajfelovog tornja u Parizu, Andre Mišlen, osnivač Mišlena i Armon Pežo, tvorac Pežoa - ona će možda morati da iskoristi svoj uticaj u virtualnom svetu da s liste svojih čuvenih đaka na sajtu Vikipedije, makar privremeno, ukloni ime Žana Sebastijena Žaka.

Ali to nije jedina aktuelna priča o Rio Tintu u Australiji.

Rio Tinto je 45 godina eksploatisao bakar i zlato iz rudnika Panguna na ostrvu Bugenvil u Papui Novoj Gvineji. Rio Tinto je rudnik napustio 2016. godine, a za sobom je ostavio milijardu tona toksičnog rudnog otpada. Panguna je bio jedan od najvećih svetskih rudnika bakra i zlata. Godine 1989. lokalno stanovništvo je podiglo pobunu protiv uprave rudnika. Usledio je krvavi desetogodišnji građanski rat, u kome je Rio Tinto, pričalo se, pomagao korumpiranu stranu.

Rio Tinto je u Bugenvilu za sobom ostavio totalnu ekološku katastrofu, zatrovanu životnu sredinu, bolesno i siromašno stanovništvo, decu sa čirevima po koži koji ne zarastaju jer su zemljište, voda i vazduh zatrovani bakrom. Nesretni stanovnici Bugenvila su pokušali da pred sudovima u Americi traže naknadu štete za užase koji su pretrpeli i još uvek trpe oni i njihova deca. Spor s Rio Tintom u Americi je trajao deset godina. Posle deset godina, američki sudovi su se oglasili nenadležnim. Rio Tinto je odbio da isplati i jedan cent odštete u ovom sporu.

Trenutno se pred australijskom vladom nalazi zahtev koji je podnelo 156 stanovnika ostrva Bugenvil za povredu njihovih ljudskih prava. Pre incidenta s uništenjem aboridžinskih pećina, Rio Tinto je uložio svu svoju kreativnost i mnogo novca da dokaže da nije odgovoran Bugenvilu ni za otrovane reke i zemljište, ni za milijarde tona toksičnog otpada, ni za decu punu čireva ni za bolesno stanovništvo.

Više od deset godina takvog herojskog napora Ria Tinta nije za potcenjivanje. Možda bi neko pomislio da bi jedna takva svetska kompanija koja pravi basnoslovne profite odvojila nekakva pristojna sredstva za kompenzaciju stanovnika ovog ostrva. Svako normalan bi, ali Rio Tinto ne bi nikad, osim ako ne bude prisiljen, naravno pod pritiskom australijske vlade koja se umešala u ovaj proces, posle sramote s detonacijom pećina.

Dok je malobrojna srpska javnost imala prilike da sluša govornike i govornikinje u SANU koji su nas većinom uveravali da je sve pod kontrolom, da će sve teći po zakonu (koji je nedavno izmenjen tako da bi još bolje zaštitio interese Rio Tinta), pod budnim okom raznih neelokventnih i nedorečenih eksperata iz raznih oblasti i dok su nam ministarke poručivale da nikako ne možemo propustiti ovako profitabilnu priliku i da „još ništa nije potpisano", nismo mogli da se otmemo utisku da bi ceo skup ipak imao malo drugačiji ton, da nam je samo rečeno s kim ćemo imati posla u Jadru.

Ovaj članak bi mogao da bude i mnogo duži, da je za cilj imao da obznani sve podatke o sramnoj istoriji poslovanja Rio Tinta s represivnim režimima, od kojih je svakako vredna pomena i činjenica da je kompanija Rio Tinto radila za fašistički Frankov režim u Španiji kao i za vreme Drugog svetskog rata održavala prisne odnose s Musolinijem i dobavljala gvozdenu rudu za ratnu proizvodnjiu nacističke Nemačke. Nije beznačajno ni to što je takva kompanija danas došla da eksploatiše zemlju koja je posle rata vešala svoje glumce zbog toga što su u pozorištima igrali pred okupatorom.

I da na kraju sve stavimo u kontekst naše veoma aktuelne sadašnjice - u kontekst naše domaće svinjarije koja se tiče izmene Zakona o parničnom postupku, po kojim izmenama mali i siromašni nikada neće moći da priušte sebi niti da tuže, niti da odole tužbama tako velikih kao što je Rio Tinto, tako bogatih kao što je Rio Tinto i tako bahatih kao što je Rio Tinto, ako ovaj skandalozni i nakaradni zakon bude usvojen.

Šta još nije poznato? Nije poznata podela uloga u rimejku filma Salo. Pokojni Pjer Paolo Pazolini je pokušavajući da dočara degeneraciju i degradaciju Musolinijeve fašističke Italije snimio 1975. godine svoj poslednji film Salo, koji je dugo bio u mnogim zemljama zabranjen za prikazivanje. Većina ljudi koje poznajem nikada nije ni čula za ovaj film, a kamoli ga gledala. Razmišljam, umesto velikih reči i velikih zaključaka, kada bi se nekim slučajem u nas snimio rimejk filma Salo, koji bi najvažniji akteri iz ljubavnog zagrljaja s Rio Tintom dobili glavne uloge u njemu? Svi ti bestidni izricatelji jezivih poluistina: političari i političarke, ministri i ministarke, naučnici i naučnice, akademici i akademičarke, lekari i lekarke, držatelji i držateljice lažnih diploma i doktorata, nemušte čitačice tuđih izveštaja, gostujući degenerici i degeneričarke iz beloga sveta, veleizdajnici i veleizdajnice svih boja, mogli bi se svi smestiti u taj rimejk, jer bi im samo tamo bilo udobno, dostojno i odabrano mesto - u ovom zlom vremenu u kome smo prinuđeni da nas predvode i prodaju budzašto oni koji obraza nemaju a guzice se ne boje.

Glosa

Najnovija vest: Sud blokirao projekat rudnika litijuma zbog štetnog uticaja na životnu sredinu. Jedna fina vest. ali iz .. Nevade (Sjedinjene Američke Države).