Druga strana

Surovi obračuni srpskog diktatora i njegove kamarile sa neistomišljenicima, biznismenima, nepoćudnim građanima plaćaju se iz budžeta

On hapsi, budžet plaća

U poslednjih 10 godina iz republičkog budžeta je isplaćeno više od milijardu evra odštete privatnim i pravnim licima koja su tužila državu Srbiju.U aktuelnom budžetu je izdvojeno čak 280 miliona evra za kazne i penale zbog izgubljenih sporova države. Pre deset godina je u budžetu za to bilo predviđeno samo 26 miliona evra. Ko to odlučuje u tužilaštvima i sudovima o pravima građana, kada država, nakon toga, mora da parama poreskih obveznika, nadoknađuje onima koje je srpski diktator poslednjih deset godina javno hapsio, najavljujući progon biznismena, političkih protivnika, oduzimanjem njihove imovine.

Milica Grabež

Čim je postavljen za prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandar Vučić je počeo da preti. Obračunaće se, najavljivao je svakodnevno, sa tajkunima, bivšim čelnicima vlasti, sa svima onima koji su opelješili Srbiju.

U trenutku ludila i opsednutošču hapšenjem najavio je, tri meseca nakon imenovanja za prvog potpredsednika Vlade Srbije, da će ''ovih dana biti uhapšen i njemu veoma blizak čovek'', da niko neće biti pošteđen. Mislio je na brata Andreja, ali ga je majka Angelina ućutkala.

Dugo je trajalo to njegovo svakodnevno najavljivanje sudskih procesa i progona.

Zatvorio je Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka. Uhapsio je Dragoslava Kosmajca, pokretao postupke protiv raznih ''mafija''.

Tužioci su smerno prihvatali njegove naloge. Izdavali su poternice, sprovodili istragu što je duže moglo, podizali optužnice.

Policijski službenici su, navrat nanos prikupljali dokaze, ili poludokaze, podnosili krivične prijave, tužioci ih prihvatali, sudije određivali pritvor, osuđivali na zatvor, pa ukidali presude. Na kraju tih gromoglasno najavljivanih procesa presude su bile oslobađajuće.

Kako je s takvom lakoćom Aleksandar Vučić podjarmio srpsko pravosuđe?

Na ključna javnotužilačka mesta i za predsednike sudova dovodio je poznanike sa Pravnog fakulteta, dao im je odrešene ruke da rade što im je volja.

Spisak uhapšenih, optuženih osuđenih pa oslobođenih je zatrašujući.

Nije samo Tužilaštvo za organizovani kriminal bilo desna ruka srpskog šizofrenog diktatora. I sudije su se utrkivale ko će više da pomogne, da prekrši zakon u korist Vučićeve falange.

Spisak sudija koji su osuđivali novinare na teške globe, veće nego što je vrednost imovine novina, televizija i agencija zbog ''povrede časti i ugleda'' sačinjen je i od evropskih istražnih organa.

Nijedan građanin nije danas siguran da mu sudovi neće oduzeti imovinu, kuću, decu, da ga neće proglasiti ludim i strpati u ludnicu.

Svaku prozivku od strane Vučića i njegovih kriminalaca na mestima gradonačelnika, direktora javnih preduzeća, poslanika, ministara, podržavala je Velika propaganda laži. Prozvani i tipovani nisu imali šanse da se odbrane. Morali su u zatvor, na ''ples smrti''. Hapšenje, mučenje, prljanje...

Sva neslaganja sa njegovom politikom, pljačkom, veleizdajom, Vučić je surovo kažnjavao. Groblja su puna leševa koje su ostavili njegovi jurišni odredi, brigade smrti, navijačke grupe.

Šokantno je da za isplate onih kojima je Vučić i njegov kartel - ''u ime naroda'' oduzimao slobodu, imovinu, živote, država plaća parama iz budžeta.

Koliko je to zla iza sebe ostavio Vučić i njegovi seizi, kada je planirana stavka da se za takvu vrstu odštete onima koji su preživeli njegov teror, isplati 260 miliona evra!

Na današnji dan u srpskim zatvorima je nekoliko stotina nevinih građana. Oni će, ako dožive njegov pad, biti oslobođeni.

Šta je sa tužiocima i sudijama koji su ih optuživali i osuđivali?

Može li se ovim slugama diktature stati na rep?