Đavo u Patrijaršiji

Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije Perić u službi Aleksandra Vučića

Privatni patrijarh boga Sunca

Nijedan funkcioner SNS-a nije odan Aleksandru Vučiću kao poglavar SPC-a. Patrijarh Porfirije aminuje sve postupke svetovnog gospodara Srbije. Ne kritikuje ga zbog izdaje Kosova i Metohije, ni zbog kriminala i korupcije, gaženja Ustava i zakona, gušenja medija i demokratskih procesa. Istovremno, patrijarh podržava sve diktatorove političke avanture, od legalizacije braka homoseksualaca i izbora lezbejke Ane Brnabić na mesto predsednika Vlade, do osude Rusije zbog agresije na Ukrajinu i pritisaka na lidere opozicionih stranaka. Porfirije je zabranio vladikama i sveštenstvu da u javnost iznose političke stavove, a sam hvali vlast i statira u Vučićevim predizbornim spotovima.

Predrag Popović

Većina crkvenih velikodostojnika uvek je bila uz vlast, ali Srpska pravoslavna crkva nikad nije bila protiv svog naroda. Crkva je uvek, u dobru i zlu, delila sudbinu naroda. Tako je bilo pod Turcima, Nemcima i komunistima. Tako je bilo i pod Slobodanom Miloševićem, kad su patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije probijali policijske kordone i predvodili demonstrante protiv vlasti. Tako je bilo uvek, sve dok Aleksandar Vučić nije ucenama, mitom i kadrovskom kombinatorikom sveo Srpsku pravoslavnu crkvu na nivo mesnog odbora Srpske napredne stranke.

Vučić je znao kako da osvoji SPC. Kad je bio radikal, zajedno sa Vojislavom Šešeljem je pevao "Dok je Crkve i vladika, biće Srba i četnika". Kasnije, kad se transformisao u naprednjaka, svom biografu, zagrebačkom novinaru Darku Hudelistu je priznao da prezire pravoslavne vladike i sveštenike. "Vučić je jako loše govorio o SPC-u, koristio je vrlo ružne, vulgarne reči", kaže Hudelist. Ogrezao u kriminalu i korupciji, Vučić je optuživao SPC za kriminal i korupciju. Izgleda da je bio u pravu, lako i brzo je uspostavio saradnju s nekoliko najuticajnijih ljudi u vrhu Crkve.

Patrijarh Irinej Gavrilović verno je služio naprednjačkom samoproglašenom bogu Sunca. Za razliku od mitropolita Amfilohija Radovića i vladike Atanasija Jeftića, koji su, zbog izdaje Kosova, služili opelo za dušu Vučića i Ivice Dačića, patrijarh Irinej je tvrdio da se Vučić "bori kao lav za Kosovo i Metohiju". Na 800-tu godišnjišnjicu autokefalnosti SPC-a patrijarh Irinej je Vučiću dao orden Svetog Save. Irinej se brukao do poslednjeg daha. Gde je on stao, nastavio je Porfirije Perić.

Patrijarh Porfirije je u odlučujućoj meri uticao da SPC prvi put u istoriji stane uz vlast, a protiv svog naroda. Porfirije je na sto sramnih načina dokazao spremnost da podrži Vučićeve politikantske poteze, ma koliko bili štetni po Srbiju i srpski narod. Konkretnim odlukama patrijarh se direktno, kao nikad niko pre njega, umešao u predizbornu kampanju.

Sinod SPC-a je 1. februara zabranio vladikama "uplitanje u svetovne poslove", odnosno iznošenje političkih stavova.

- Posebno staviti na znanje da je nedopustivo bilo kakvo učešće u stranačkim nadmetanjima, davanje javnih izjava u korist ili na štetu pojedinih stranaka ili kandidata u izbornim procesima i van njih - navodi se u pismu Sinoda, koje je napisao vladika Irinej Bulović, a aminovao patrijarh Porfirije.

Odlukom da zabrani "učešće u stranačkim nadmetanjima" Porfirije je podržao kampanju Vučića i njegovog kartela. Zloupotrebom moći, koju mu daje mesto na tronu Svetog Save, Porfirije je zabranio vladikama da kritikuju Vučićevu politiku, koja je učvrstila nezavisnost albanske lažne države na teritoriji Kosova i Metohije. Vladikama je zabranjeno da se suprotstavljaju uništavanju Srbije, iz koje je vlast SNS-a proterala 700.000 mladih i obrazovanih ljudi. Vučić i njegovi kumovi i poslovni partneri opljačkali su javne resurse. Rasprodali su oranice, šume, reke, rudnike i sve ostalo. Zadužili su nekoliko sledećih generacija, okupirali državne institucije, uništili privredni i obrazovni sistem. Vladikama je zabranjeno da kritikuju vlast zbog sprege s mafijom, s klanovima Veljka Belivuka i Zvonka Veselinovića.

Porfirije je naredio vladikama i sveštenstvu da ćute o zločinima naprednjačkog režima, a sam se često i glasno mešao u politiku. Uvek je to radio na krajnje licemeran i sraman način. Srpskim episkopima je zabranio da se izjašnjavaju o političkim prilikama u Srbiji, a za sebe je uzeo slobodu da se bavi odnosima na hrvatskoj političkoj sceni. Srpski patrijarh je prošle godine čestitao pobedu Tomislava Tomaševića na izborima za gradonačelnika Zagreba.

- Upućujem Vam najsrdačnije čestitke povodom izbora na dužnost gradonačelnika Zagreba, s iskrenom molitvenom željom da Vaš mandat bude ispunjen prosperitetom i blagostanjem za sve Zagrepčane, bez izuzetka. Svojevremeno je veliki zagrebački pesnik Branimir Džoni Štulić pevao "Kada Zagreb izranja iz sna", što me je potaklo da izrazim nadu, koja je, uostalom, i nada svih žitelja ovog lepoga grada, da je pred nama novo jutro koje će promeniti sve. Neka bi Vama i svim Vašim saradnicima Gospod Isus Hristos podario mudrost, snagu i strpljenje da pravdeno i istinoljubivo predvodite Zagreb i služite Zagrebu na zadovoljstvo svih njegovih građana - naveo je patrijarh Porfirije u čestitki novom zagrebačkom gradonačelniku.

Oduševljen "novim jutrom koje će promeniti sve" u Zagrebu, Porfirije podržava produžetak košmara u Beogradu i drugim srpskim gradovima u kojima još ne sviće. Dok brine za prosperitet i blagostanje Zagrepčana, Porfirije ignoriše naprednjačko rasturanje Beograda, kineske trovačnice u Boru i Smederevu, najavljeno litijumsko uništavanje Podrinja, robovlasništvo u većini fabrika tzv. stranih investitora i mafijašku diktaturu na severu Kosmeta.

Kao što u načelu podržava vlast, Porfirije to dokazuje i u pojedinostima. Primera je mnogo, a među njima se izdvajaju dva, povezana političkim licemerjem. Porfirije je, pre pet godina, kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski, govorio na jednom versko-naučnom skupu "Teologija u javnoj sferi" u Trebinju, na kome je učestvovao i Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke. Jeremić je zajedničku fotografiju objavio na društvenim mrežama i u spotu u kampanji za predsedničke izbore 2017. godine. Porfirije je odmah reagovao.

- Imam obavezu da obavestim javnost da nisam ni pretpostavio da bi moje učešće na tom verskom skupu, na koji sam pozvan kao gost, moglo biti (zlo)upotrebljeno u svrhu političke promocije, u bilo čijoj predsedničkoj ili bilo kakvoj drugoj kampanji. Od mene nije tražena saglasnost za takav postupak, a i da je tražena ne bi bila dobijena. U najmanju ruku, nekorektno je što je moje prisustvo na verskom skupu iskorišćeno na ovaj način. Uloga sveštenog lica jeste da spaja, a ne da razdvaja. Nisam se ni ranije javno opredeljivao za političke ličnosti ili stranke, a nemam nameru da to činim ni u buduće. Činim sve da moja dela, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj i u Sloveniji, budu zasnovana na jevanđelskim načelima i usmerena isključivo ka opštem dobru svakog čoveka, bez obzira na političko ili ideološko opredeljenje. Stoga molim Jeremića i njegove saradnike da fotografije i sekvence u kojima se pojavljujem odmah i neizostavno uklone iz svojih predizbornih promotivnih materijala - naveo je Porfirije u zvaničnom saopštenju Mitropolije zagrebačko-ljubljanske.

Izborni štab Vuka Jeremića odmah je ispunio Porfirijevu molbu. Pre mesec dana, Porfirijev lik se opet našao u promotivnom spotu jednog predsedničkog kandidata. U spotu pod nazivom "Srbija, zemlja mira i dostojanstva", srpski patrijarh je pozirao pored Aleksandra Vučića, predsednika Srpske napredne stranke. U istom snimku statirao je i episkop Pahomije, odmah pored Džonija Depa.

Kad se našao u Vučićevom spotu, Porfirije je zaboravio na jevanđelska načela, pa nije zatražio od predsedničkog kandidata kartela s vlasti da "odmah i neizostavno" ukloni fotografije i sekvence u kojima se pojavljuje. Pristankom na učešće u Vučićevoj kampanji patrijarh se svrstao uz Kristijana Golubovića, Tijanu Ajfon, Simu Spasića, Lava Pajkića, Luku Kebaru i ostale opskurne likove. Patrijarh je pristankom na zloupotrebu u marketinške svrhe pogazio i naredbu Sinoda SPC-a, kojom je "nedopustivo bilo kakvo učešće u stranačkim nadmetanjima".

Postupajući po patrijarhovim uputstvima, vladike su na razne načine učestvovale u predizbornoj kampanji, koja je završena pre nekoliko dana. Na čijoj strani, najbolje se videlo odnosom prema Zdravku Ponošu, predsedničkom kandidatu koalicije Ujedinjena Srbija.

Ponoš je kampanju počeo na Kosovu, posetom Prizrenu i Prištini, gde je, pre 35 godina, počeo vojničku karijeru. Uz posredovanje vladike Grigorija Durića, vladika raško-prizrenski Teodosije Šibalić pristao je da dočeka i ugosti Ponoša. Pristao, pa odustao. Kad je Ponoš došao na Kosovo, Teodosije je odbio da se sretne s njim. Nije stao na tome, nego je lokalnim sveštenicima naredio da ne dopuste Ponošu da se fotografiše u hramovima. General je mogao da se slika pred crkvom, ali ne u njoj, ispred oltara i ikona, a kamoli u prisustvu nekog popa ili monaha.

Patrijarh Porfirije je dao pun doprinos Vučićevoj izbornoj prevari, koja mu je omogućila novi predsednički mandat. U jeku kampanje, Porfirije je pripremio teren i za sledeću Vučićevu prevaru, koja će imati pogubne posledice po Srbiju. Za potrebe Vučićeve funkcionerske kampanje, dve nedelje pre izbora patrijarh je organizovao njihov susret u Patrijaršiji. Tobože, zbog zajedničke podrške izbeglicama iz Ukrajine.

Porfirije je tom prilikom osudio Rusiju kao agresora i istakao da "Srbi razumeju Ukrajince jer su i sami preživeli sličan rat". Dva dana pre obeležavanja NATO agresije na Srbiju, kojom je oteto Kosovo, srpski patrijarh poistovećuje NATO i Rusiju. Na takvu ocenu nije reagovao ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko, ali jeste Ivan Prijma, predsednik Društva rusko-srpskog prijateljstva iz Sankt Peterburga.

- Vaša svetosti, na moju veliku žalost, u ovom trenutku postajete, možda i nehotice, ne samo žrtva, nego i faktor zapadne antipravoslavne kampanje koju režiraju neprijatelji slovenstva, koji su doskora Srbe nazivali genocidnim narodom, a sad tako zovu Ruse. Dostojno je saželjevanja da slične susrete, kao sa ukrajinskim izbeglicama, ne pravite sa kosovskim, krajiškim, bosanskim i drugim srpskim izbeglicama, kojih u Srbiji ima na hiljade, i niste njima izrazili Vaše saosećanje, ili bar dali neku aluziju na krivce i ratne zločince zbog kojih su trpeli. Čudi i to kako tokom osam poslednjih godina niste našli reči saosećanja za braću pravoslavce, Ukrajince, izbeglice iz Donbasa, kojih u Rusiji ima na stotine hiljada, a bežali su, i još beže, zbgo nemilosrdnih bombardovanja ukrajinske vojske. Nisam čuo takve Vaše izjave i pozive za humanitarnu pomoć. Da li su ono pogrešne, a ovo prave izbeglice? Osim izbeglica, u Donbasu je do sada poginulo oko 14.000 civila, jer ukrajinska vojska, za razliku od ruske, namerno gađa civilne objekte. Celu ukrajinsku, pre svega versku, koliziju sveli ste na multikulturnu dobrodošlicu pravoslavcima, katolicima i ateistima sa jedne "pravilne", tj. antiruske strane. Vaše ocene se potpuno poklapaju s tim što je izneo rimski papa. Današnja tragedija ukrajinskog naroda je u tome što je podlegao katoličkoj propagandi i što je bio spreman da promeni svoju istorijsku suštinu, a s njom i veru i smisao svog postojanja. Rusija danas u Ukrajini brani Ukrajince i ceo svet od neonacizma. Tamo se, kako je lepo napisao profesor Miloš Ković, danas brane i srpsko Kosovo i srpska Krajina. Nažalost, Vi ste postali prvi srpski lider koji se faktički izjasnio neprijateljski prema bratskoj Rusiji - navodi se u pismu predsednika Društva rusko-srpskog prijateljstva.

Osudom Rusije kao agresora, Porfirije je stvorio politički prostor, koji će Vučić iskoristiti za antirusku kampanju. S tom namerom, Vučić već priprema javnost za uvođenje sankcija Rusiji. Neposredno pred izbore izjavio je da Srbija nikada neće zabraniti Dostojevskog i Čajkovskog. Njih neće, ali zabraniće rad ruskih kompanija, banaka i svega ostalog što se već nalazi pod sankcijama kakve primenjuju članice Evropske unije.

Tandem Vučić-Porfirije na isti način se nadopunjuje i po pitanju Kosova i Metohije. Kad Vučić kaže da se "Srbija mora odreći mitova, jer Kosovo nije naše, ali nije samo ni albansko", Porfirije to prepakuje u formu koja je prihvatljivija većini pravoslavnih vernika, ali uvek uz naglašenu podršku vođi naprednjačkog režima.

- Referendum na Kosovu je izvršen 1389. godine, na Vidovdan, i Kosovo za nas nije samo kolevka našeg naroda, to je kivot prepun moštiju svetih. Šest vekova je Kosovo moltvena tema za nas Srbe, i posle šest vekova mi smo ostali na Kosovu i Kosovo je ustalo unutar Srbije. Prema tome, razgovarati o zajedničkom životu - da, ali sve mimo toga i izvan toga, što se tiče Crkve, bilo bi odricanje od našeg bića - tvrdi Porfirije.

Uporedo s tim tvrdim stavovima, kakvi se i očekuju od poglavara SPC-a, Porfirije ističe podršku Vučićevoj pregovaračkoj strategiji. Iako je očigledno da je Vučić doprineo državnosti albanskog Kosova više nego Tači, Haradinaj, Klinton i Bler zajedno, Porfirije se pretvara da to ne vidi. Vučić je ugasio srpske institucije na Kosovu, albanskim vlastima je predao državnu imovinu, telekomunikacijski i elektroprivredni sistem, pravosuđe, prosvetu, zdravstvo i sve ostalo što je Srbija zadržala na severu Kosmeta i posle bombardovanja 1999. godine.

- Ja sam potpuno siguran da, bez obzira na real-političke okolnosti koje nisu ni najmanje naklonjene našem narodu, i naša država čini sve diplomatskim i strateškim metodama kako bi se, pre svega, sačuvao mir na toj teritoriji i kako bi se učinilo što više za dobro našeg naroda - kaže Porfirije.

Patrijarh podržava i ostale real-političke okolnosti koje ni najmanje nisu naklonjene našem narodu. Otvoreno podržava naprednjačku vlast. "Evo i uživo da Vam kažem, imate moju i punu podršku Crkve da budete premijer, o Vama mislimo sve najbolje. Niko se tome ne protivi, zaista. Molim Vas, nemojte da verujete svakojakim glasinama", rekao je Porfirije premijerki Ani Brnabić prilikom susreta na jednom koktelu, o čemu je izvestio režimski dnevni list Alo.

Za Porfirija nije sporna ni politika koju je sprovodila Vlada Ane Brnabić, kao ni njeno seksualno opredeljenje. Zahvaljujući podršci Vučićevom političko-mafijaškom kartelu, Porfirije je postavljen na mesto patrijarha, a uslugu vraća prikrivenim ili otvorenim zastupanjem stavova koji su nespojivi s pravoslavljem, kao što je podrška pederima. I u Crkvi ima homoseksualaca, ali nikad nijedan patrijarh pre Porfirija nije ni pomislio da javno prizna spremnost da prihvati ozakonjenje istopolnih zajednica.

- Imam razumevanja za zakon o istopolnim partnerstvima, koji je u pripremi. Mogu da razumem ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka i da imaju potrebu da regulišu sopstveni status. Nije reč o stavu Crkve, već o veri Crkve, gde je brak definisan još u Starom Zavetu kao zajednica muškarca i žene. U tom smislu, kada je reč o eventualnom zakonu, naravno da mi ne možemo biti za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao zajednice muškarca i žene, u najmanju ruku - rekao je Porfirije, založivši se da se ipak na pravni način reše problemi LGBT osoba.

S obzirom na te stavove, i o premijerki i istopolnim brakovima, nikoga nije iznenadila vest o tome da je Porfirije lično obavio crkveno venčanje Ane Brnabić i njene partnerke Milice Đurđić. Pojedini portali su objavili informaciju da je Porfirije, uz sasluženje vladike Stefana Šarića, taj svečani čin obavio u porti hrama Svetog Save. Pozivajući se na izvore iz Patrijaršije, portali su preneli da nije bilo u pitanju nekakvo hrišćansko prosvetljenje Ane Brnabić, nego "običan hir razmažene beogradske bogatašice, koja je time htela da pokaže svoju moć i da usput svoju partnerku obraduje neočekivanom i neobičnom žurkom". Porfirije i njegov medijski štab nisu demantovali tu vest, koja opisije samo jedan u nizu njegovih egzibicionističkih izleta.

Porfirije se nije istakao samo učešćem u neobičnim venčanjima, nego i na ekskluzivnim sahranama. Iako se Ivan Tasovac, bivši ministar kulture i informisanja u Brnabićkinoj prvoj vladi, godinama predstavljao kao ateista, na onaj svet ga je ispratio patrijarh Porfirije, koji je lično služio opelo. Patrijarh je još veću pažnju javnosti privukao krajem januara opelom za pokoj duše Ksenije Vučić, prve supruge predsednika Srpske napredne stranke.

- Dok smo bili zajedno u Kardiovaskularnoj hirurškoj bolnici, pre desetak godina, svaki dan sam razgovarao sa Ksenijom. Ništa nije slučajno, pa ni ti razgovori, tokom kojih sam primetio da je njena duša bila bogotražiteljska i bogobojažljiva. Razgovarali smo o smislu postojanja. Siguran sam da su odgovori na ta pitanja sada jasnija njoj, nego meni. Njeno srce, njena duža je ispunjena radošću, a, ako postoji tuga, to je zbog ljudi koji ostaju ovde, a koji nju vole i koje je ona volela. Bog ima svoj red, svi odlaze u vreme koje je najbolje po njih. Neka je Gospod svojom ljubavlju primi u carstvo Božije i neka joj oprosti svaki greh - rekao je patrijarh posle opela na Novom groblju u Beogradu.

Na sahrani, Porfirije nije pominjao razgovore koje je sa Ksenijom vodio još pre dvadesetak godina, kad su zajedno odgovarali Aleksandra Vučića od namere da napusti politiku. Neposredno posle NATO bombardovanja, posle svađe sa Vojislavom Šešeljem, Vučić je napustio Srpsku radikalnu stranku. Pritisnut depresijom, za pomoć se obratio Porfiriju, tadašnjem igumanu manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Kovilju. Posle nekoliko dana tihovanja, na nagovor Porfirija i Ksenije, Aleksandar Vučić je podvio rep i vratio se pod suknju vojvode Šešelja. Šteta i za njega, ali i za Srbiju.

Pre 25 godina Porfirije je bio Vučićev duhovnik, a danas učestvuje u izgradnji njegovog idolopokloničkog kulta.

Za potrebe tog poduhvata, Porfirije je, dok je bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski, organizovao Vučićev susret s hrvatskim nadbiskupom Josipom Bozanićem u Zagrebu. Dok su sedeli pod slikom Alojzija Stepinca, Vučić je vlastiti ekumenizam dokazivao spremnošću da pozove rimskog papu da prvi put poseti Srbiju. Vučić je od Bozanića zatražio podršku za tu ideju, čije autorstvo je pripisao Porfiriju. Kao izraz dobre volje, Katolička crkva u Hrvatskoj posredovala je prilikom Vučićeve posete Vatikanu, u čemu je učestvovao i Porfirije.

Hrvatski mediji su otvoreno podržavali Porfirija. Kako i ne bi, kad je on jedini pravoslavni velikodostojnik koji je, kako su isticali, "shvatio snagu povezanosti Alojzija Stepnca i Hrvata", koju je poredio sa odnosom kakav Srbi imaju prema Svetom Savi. "S Porfirijem kao patrijarhom i njegovim stavovima o Kosovu i Vučiću bilo bi lakše doneti odluku o kojoj praktički zavisi i evropski put Srbije. Kada je Kosovo u pitanju, glas Crkve posebno je važan predsedniku Vučiću, i on, očito, očekuje da Porfirije umiri glasove u SPC-u koji još govore da je Kosovo u sastavu Srbije", navedeno je u tekstu zagrebačkog Večernjeg lista.

Treću godišnjicu svog boravka na mestu mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirije je obeležio objavljivanjem knjige "Zagreb i ja se volimo". U toj knjizi su sabrani njegovi intervjui i autorski tekstovi u kojima je iznosio dirljive emocije prema Zagrebu, Hrvatskoj i Hrvatima. Ako nastavi s takvom izdavačkom praksom, moglo bi se očekivati da dogodine objavi knjigu "Vučić i ja se volimo".

Hvalospeva naprednjačkom bogu Sunca ima u ogromnim količinama. Taj materijal poslužiće i kao svedočanstvo najsramnijeg posrnuća Srpske pravoslavne crkve, koja se, za ljubav vladara Vučića, prvi put suprotstavila interesima srpskog naroda.