Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (258)

Pravda na kantaru

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Ko je nova - stara ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše Vladimir Molotok, jer se urednik Milan Glamočanin opet teže razboleo

Vladimir Molotok

Merik Garland, američki sekretar za pravosuđe (ministar) najavio je 11. januara ove godine imenovanje specijalnog tužioca za istragu postupanja predsednika Džozefa Bajdena u vezi sa poverljivim državnim dokumentima.

Garland je objavio da će se istragom baviti Robert Hur - nekadašnji tužilac u američkoj državi Merilend.

Prethodno je predsednik Bajden potvrdio da je u njegovom domu, u državi Delaver, pronađeno još poverljivih dokumenata.

"Sinoć je završena pretraga. Otkriven je mali broj poverljivih dokumenata u skladišnim prostorima i ormarićima u mojoj kući - u biblioteci", rekao je Bajden

Saopšteno je da su dokumenta pronađena u zaključanoj garaži u gradu Vilmingtonu, kao i u susednoj prostoriji.

Američki predsednik je ukazao da su njegovi pravni zastupnici o tome odmah obavestili Sekretarijat za pravosuđe i da u potpunosti sarađuju u vezi sa tim slučajem.

Bajden kaže da ne zna šta je u poverljivim dokumentima.

Sekretar za pravosuđe oglasio se nekoliko sati pošto je pravni zastupnik Bele kuće objavio da je Bajdenov pravni tim pronašao dodatna poverljiva dokumenta, iz vremena dok je aktuelni predsednik obavljao funkciju američkog potpredsednika.

Prethodno je Bela kuća u ponedeljak potvrdila da je prvi set dokumenata pronađen u novembru 2022. u kancelariji Pen Bajden centra u prestonici Vašingtonu.

U iščekivanju epiloga u vezi sa ovim slučajem - samo otkriće da je Bajden potencijalno pogrešno rukovao poverljivim ili predsedničkim papirima, moglo bi stvoriti političke probleme predsedniku koji je Trampovu odluku da čuva stotine takvih zapisa u svojoj vili na Floridi nazvao „neodgovornom".

Bajden je rekao da je bio „iznenađen kada je saznao da postoje bilo kakvi zvanični dokumenti u njegovoj privatnoj kancelariji", ali da su njegovi advokati uradili ono što je trebalo da urade - odmah pozvali Nacionalni arhiv.

Tako je to kada je u pitanju institucionalna država, u kojoj i predsednik nije zaštićen od sudskog pogona, a gospodinu Bajdenu se ne piše dobro, jer je i Kongres pokrenuo opsežnu istragu protiv njega, zbog utroška novca koji je bio namenjen pomoći Ukrajini.

Srpski diktator nema problema sa sudovima i ne plaši se tužilaštva, a policija i tajna služba zaobilaze njega i njegov kartel, kao kiša oko Kragujevca. Ni u parlamentu nije moguće formirati nijedan anketni odbor, da proveri njegove zločinačke poduhvate u zaključivanju, mimo ovlašćenja, međudržavne ugovore, zaduživanja, ''zahvatanja iz budžeta''...

Srpsko pravosuđe je postalo servis za zaštitu Vučićevog kartela i mafije i zastrašivanja građana.

Za razliku od američkog i francuskog predsednika, nemačkog i austrijskog kancelara ... srpski šizofreni diktator sam sebe i svoj kartel abolira od svake odgovornosti.

Vučića Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država opisuje kao čoveka koji u ovoj državi, na račinima, ima preko 25 milijardi dolara, da je vlasnik desetina kompanija, koje vode njegovi ljudi. Europol ga sumnjiči da je potrošio ''zahvatanjem iz budžeta Srbije'' milijarde dolara i evra kupujući vakcine i zaštitna sredstva i opremu kada je počela epidemija korone, koja su završila na njegovim računima...

Francuzi su odlikovali najvišim ordenom javnu tužiteljku Srbije Zagorku Dolovac, koja već 13 godina stoji na čelu Javnog tužilaštva Srbije i ne daje glasa od sebe. Vučić je pre dve godine platio 20 miliona dolara tužiocu za organizovani kriminal Mladenu Nenadiću da ''drži pod kontrolom uhapšene članove navijačkih grupa'' koji su bili njegovi partijski drugovi i vojnici.

Tužilaštva i sudovi su ustrojeni tako da iskakanja poštenih tužilaca i sudija odmah budu sankcionisana!

Evropska unija godišnje izdvaja 41 milion evra za podršku vladavini prava u Srbiji i za reformu srpskog pravosuđa - kako bi ono postalo nezavisnije i efikasnije, sa ciljem "da se ukloni pravna izvesnost".

Mada ovaj podatak na prvi pogled zvuči ohrabrujuće, dobri poznavaoci temeljnih pravnih transformacija znaju da je za stvaranje pravne države potrebno najmanje 30 godina intenzivnih društvenih promena. Srbija je imala više prilika u poslednjih 20 godina, od političkog prevrata 2000. godine, da krene tim putem, ali je svakom režimu i svakoj koaliciji, važno bilo da pravosuđe drži "na uzdi" i da njime diriguje onaj koji ima parlamentarnu većinu i raspolaže "ministarstvima sile". Režim Aleksandra Vučića otišao je najdalje u brutalnim zloupotrebama, pa čak i potpunim suspenzijama bilo kakvog oblika pravne države.

Na žalost, takozvana reforma pravosuđa koja je navodno sprovođena za vreme Tadićevog režima kao i sadašnji amandmani na Ustav, pokazali su da je u pitanju grandiozna prevara kojom se baca prašina u oči i građanima Srbije i nadležnim službama Evropske unije. Na sceni je i dalje svakodnevno javno mešanje različitih političara komentarima odluka sudova čime se pokazuje ogoljeno vlastohleplje i agresivna težnja da politika i izvršna vlast dominiraju nad sudskom vlašću. To nikakvim novcem ne može da se popravi (ni sa 40 ni sa 400 miliona evra godišnje), to je stvar striktne primene Ustava Republike Srbije i zakona, a oni su u Vučićevom režimu potpuno suspendovani.

Evropska komisija (EK) se još pre nekoliko godina jasno odredila prema tome, stavom "...da se politički uticaj relocirao iz Narodne skupštine i Vlade u Visoki savet tužilaca, a smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sprema se još snažnije jačanje koncentracija političke moći..." Evropska komisija je takođe više puta upozoravala vlasti u Srbiji da će se umnožavanje političkog uticaja vršiti kroz uvođenje obaveznog kadrovskog filtera - institucije za obuku sudija i tužilaca...". Tačnije, EK se protivi "političkim školama" za sudije i tužioce u kojima će svi polaznici biti režimski ljudi. I taj Vučićev plan su prozreli u Briselu. Već 10. decembra 2018. godine, simbolično, na međunarodni Dan ljudskih prava, zbog takvih stvari Srbiji je bilo zablokirano otvaranje nekoliko novih poglavlja u procesu takozvanog pridruživanja Evropskoj uniji.

Činjenica je da su izneta ustavna rešenja sve samo ne garant procesa depolitizacije, već će Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca koji čine suštinu nezavisnosti čitavog pravosuđa, ostati bez punih ingerencija. Vučić i njegova diktatorska birokratija, nemaju nameru da prepuste samim sudijama i tužiocima da samostalno odlučuju o pitanjima disciplinske odgovornosti i izbora i nekih drugih kadrova, već se i dalje ostaje pri toj kontroli druge dve grane vlasti. Na taj način, umesto stvarnih reformi, ponovo jača izvršna vlast i razni "paralelni centri moći", za koje je Evropska komisija odavno utvrdila da su u dubokoj sprezi sa organizovanim kriminalom i korupcijom. To su potvrdili u više nalaza i nadležni pravni eksperti Saveta Evrope koji u svim svojim izveštajima 2018. godine, pominju i činjenicu da je u Srbiji bilo oko 80 slučajeva tipično mafijaških ubistava u poslednjih nekoliko godina, a da je samo u oko šest slučajeva neko priveden pravdi, te da su svi ostali nestali negde u pravosudnim kanalima.

Naravno, Vučića i njegov klan, ovakva mišljenja i stavovi ne potresaju previše, ali kad se na jednom mestu kaže da je Srbija napredovala u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava i da su ustanovljene nove institucije koje nadziru vladavinu prava, rad policije i pravosuđa, te da je "više institucija ustanovljeno nego što su one postigle rezultata", on to više doživljava kao "drugarsku kritiku" nego kao obavezu.

Reorganizacija tužilaštava i sudova je završena. Nema nam više spasa. Sve je privatizovano, povezano interesima i izvršenim zločinima. To se ne može srušiti preko noći, osim udarom na mafiju, kojim bi se većina onih koji su okrvavili ruke, udaljili iz pravosuđa. U postupku koji mora biti javan.

Ustavnim rešenjima tužioce i sudije biraju oni sami, preko Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva. I tu nam nema spasa. Magazin Tabloid je u desetinama tekstova opisivao rad Visokog saveta sudstva i na koji način su birane sudije. Objavljivali smo njihove biografije. Malo ko se provukao, a da nije pripadao interesnoj grupi. U osnovnim tužilaštvima i sudovima po 30 godina rade najpoštenije i najstručnije sudije, jer se ne nalaze u lancu kriminalnih sprega i poslušnosti.

Na sajtu Višeg suda u Beogradu, čijim radom ćemo se baviti u ovom tekstu, kao kuća zla i nasilja, opisuju se uslovi koje treba da ispunjavaju delioci pravde:

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

Tužilaštva i sudovi stecište su naprednjačkih jurišnika. Manji broj tužilaca i sudija prošao je izbor, jer su provučeni predlozima nekih poštenih članova ovih pravosudnih tela, jer vlast nije zainteresovana bila za druge kandidate.

Tužilaštva optužuju, a sudovi presuđuju. Dakle, na sudovima je konačna odluka. Oni su najodgovorniji za višegodišnje pritvore, mučenje onih kojima se sudi, koje iscrpljuju plaćanjem advokata, iscrpljivanjem njihovih porodica, dugim procesima što sude većim grupama u kojima se većina ne poznaje niti je bila u vezi sa njima, a koje na, kraju puštaju na slobodu i oslobađaju. Oduzete godine života ne može da im povrati budžet Srbije. Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, Vučić je ustrojio svoj kartel tako da bude nedostupan za policiju, tužilaštvo i sudove. Tako je započela najsurovija pljačka jedne države - Srbije.

Vučićeva mafija je posebno ''negovala'' sudove. Na čelo sudova postavljeni su ljudi bez ikakvog morala, spremni da služe Vođi i kartelu, a da zauzvrat, rade što im je volja.

Sve je počelo kada je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu postavljen sudija Duško Milenković! Svi su bili iznenađeni ovom odlukom! Onda je Milenković postavio vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića i v.f. predsednika Višeg suda u Šapcu Gojka Lazarova, koji je kasnije uhapšen, pa oslobođen od odgovornosti. Stepanović nije hapšen.

Gospodin Milenković je po treći put izabran za predsednika Apelacionog suda u Beogradu, u međuvremenu je imenovan i za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, ali u taj sud još nije kročio. Stepanović je, takođe, izabran, prvo za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, u kojem nije sudio nijedan dan, a potom i za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, u koji nije nogom još kročio.

Ova dvojica sudija su stvorili pravosudnu mafiju, koju nije moguće razbiti, osim posebnom državnom intervencijom.

Viši sud u Beogradu je najveći sud u zemlji. Pokriva teritoriju svih gradskih opština.

Imenovanjem Milenkovića i Stepanovića, uvode se nova pravila. Predsednici sudova u Srbiji postaju menadžeri. Niko od njih ne prima stranke. Milenković ima četvoro zamenika! Na njih je preneo sva ovlaščenja, od kojih su neka, po zakonu, neprenosiva! Čime se, onda Milenković bavi? Kontaktima sa naprednjačkom vlašću. Ugovaranjem poslova?

I predsednik Višeg suda ima najmanje po dvoje zamenika i najmanje deset predsednika odeljenja i njihovih zamenika, na koja je preneo sva ovlašćenja. Stepanović predsedava samo vanpretresnim većem u Odeljenju za organizovani kriminal i Odeljenju za korupciju. Tamo se vrti novac.

U Apelacioni sud u Beogradu unapređeni su svi Stepanovićevi dosadašnji zamenici i predsednici odeljenja. Tako je i u parničnim, i u krivičnim odeljenjima ovog suda.

Sve sudije su primorane da vode računa da ''predsedniku izađu u susret''. On te usluge traži preko zamenika, a posebne predmete dodeljuje posebno poverljivim ljudima. Ako neko odbije da poštuje ta pravila, ide u bojkot. Njegove presude u Apelacionom sudu potvrđuju sudije koje je on unapredio. A u tom sudu u parničnom odeljenju sude sedmoro sudija koji su bili njegovi zamenici, ili predsednici odeljenja. Oni odmah ukidaju ''neposlušnom'' presude, ili mu preinačavaju presude. Svete mu se, a trpe nedužni građani koji gube sporove.

Na udaru Višeg suda u Beogradu su posebno novinari. Naravno, ni građani nisu u boljem položaju.

U Višem sudu u Beogradu, koji postupa i kao drugostepeni krivični sud, okrivljene dočekuju dva veća. U koje god veće dođe njihov predmet, u velikom su strahu. Stepanovićeva zamenica Tatjana Sretenović, koja je zamenica predsednika suda, sude još Anja Zrelec i Violeta Jovanović. Violeta nije korumpirana, ali se priklanja stavovima Tatjane Sretenović, koja je besprizorna žena, čiju biografiju smo opisali u prošlim brojevima. Anja Zrelec je neizlečiva pijanica, koja je, šenlučeći po kafanama, izazivala tuče, zbog kojih je bila suspendovana, ali je neko ovu propalicu vratio da sudi kao predsednica veća, ali je zamenjena Tatjanom Sretenovićem, jer je intervenisao neko ''viši''. Anji su ubili muža, advokata Vladu Zreleca, a ona ga je sprečila da napusti bolnicu, da ga, nakon ranjavanja, dotuku lekari ubice!

Drugim većem predsedava sudija Zoran Tejić, koji nije korumpiran, ali je sagnuo glavu, čeka penziju i pokrio se ušima. U njegovom veću je i sudija Raša Janković, čiji otac Dragoljub Janković, je bio poslednji Miloševićev ministar pravde. Sa tog položaja zaposlio je sina Rašu, u Prvi opštinski sud čiji predsednik suda je bio. I Raša je napredovao, sudija je Višeg suda, a čestite sudije čekaju penzije u osnovnim sudovima.

U Odeljenju za organizovani kriminal sudi 6 veća, sa 18 sudija! A u prvostepenom krivičnom odeljenju sudi isto toliko sudija! Da li u Srbiji ima toliko mafijaških grupa. Plus u Odeljenju za korupciju. Sve te sudije, plus odeljenje za ratne zločine, imaju policijsko, obezbeđenje, duple plate, kao i mnoge druge beneficije! Pa ko sluša, predsednik ga unapredi, dobija pare, zaštitu, kola, manje predmeta...

Novinari su posebno na nišanu sudija Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, koji su funkcionalno nadležni za sve naknade šteta zbog povrede časti i ugleda.

A kako izgleda sudovanje.

Izdavač Magazina Tabloid i glavni urednik Milovan Brkić izloženi su surovom progonu Stepanovićevih sudija.

Dosadašnja sudija Ida Nikitović, koja je ekspresno izabrana za sudiju Višeg suda, unapređena je za zamenika, a potom predsednika prvostepenog parničnog odeljenja. Ova šizofrena gospođa (prezivala se Popović, a posle razvoda je zadržala prezime) unapređena je za sudiju Apelacionog suda. Rođena je 1977. godine i jedna je od najmlađih sudija ovog suda.

Izdavač Magazina Tabloid platili su po njenim presuda i nalozima za plaćanje takse više od 1.500.000 dinara.

Tako je prošle godine presudom obavezala Milovana Brkića da plati trojici funkcionera Lokalnog fronta iz Kraljeva po 80.000 dinara, plus kamata i 102.000 dinara sudskih troškova.

Početkom decembra, prošle godine, Ida je počela da sudi u Apelacionom sudu. Srećom, veće ovog suda ukinulo je njenu presudu i predmet vratilo na ponovno suđenje. Da je potvrđena, platili bismo još oko pola miliona dinara!

Opisali smo šta nam je sve priređivala ova miljenica Aleksandra Stepanovića. Čim je došla u ovaj sud, počela je da preti, da iza nje stoje važni ljudi. Tako je naterala veće, kojim je predsedavala sudija Vesna Matković, a čiji je i ona član, da potvrde presudu kojom je sudija Višeg suda u Beogradu Tatjana Obrenčević obavezala urednika lista da plati 80.000 dinara, plus troškove, Vukašinu Stanišiću, službeniku KPZ u Pančevu. On je pomenut u jednoj rečenici u pismu zaposlenih ovog zatvora, koji su ukazivali na korupciju upravnika. Stanišić je tužbu podneo nakon šest meseci, ali je njegova supruga zaposlena u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kojim rukovodi Aleksandra Stepanović, supruga predsednika Višeg suda u Beogradu. Ida je pretila veću da se presuda mora potvrditi. Molimo da pročitate tekst u kojem je pomenut gospodin Stanišić, na ovom linku (https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=468&cl=17)

Sudija Apelacionog suda Milica Aksentijević, kao sudija izvestilac i predsednik veća, potvrdila je presudu Višeg suda u Beogradu kojom je sudija Maja Peković Savić (kćerka bivšeg sudije Vrhovnog suda i predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu) obavezala urednika Magazina Tabloid da plati 50.000 dinara, plus kamatu i troškove postupka, predsedniku Opštine Bačka Palanka Branislavu Šušnici. Uz žalbu su priložene dve presude Vrhovnog kasacionog suda, kojima su potvrđene presude Višeg suda i Apelacionog suda, kojima je odbijen tužbeni zahtev tužilaca, jer su pogrešno označile naziv javnog glasila u kojem je tekst objavljen. Jednu od tih presuda donela je sudija koja je bila član ovog veća. U ovom slučaju, nije glasala za svoju prethodnu odluku!

Sudija Milica Aksentijević je premeštena u odeljenje za radne sporove Apelacionog suda. Sudija Maja Peković Savić je premeštena u Višem sudu u drugostepeno odeljenje!

Šta je sve moguće u srpskom pravosuđu, govori presuda koju je donela sudija Višeg suda u Beogradu Marina Brkić 9. decembra prošle godine, kojim je drugu tužbu naprednjačkog predsednika Opštine Bačka Palanka Branislava Šuišnice odbila kao neosnovanu, zbog sličnih kritika na njegov rad!

Koji su to kriterijumi kojima se rukovode beogradske sudije. Može li se od njih preživeti!

Objavljujemo spisak sudija Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i pozivamo ih da nam pismeno dostave svoja iskustva, ako su, i kome, morali da plaćaju da se spasu o zatvora ili gubitka svojih prava.

1

Koliko košta Stepa?

Advokati i sudije pričaju da je Aleksandar Stepanović imao cenovnik usluga i pre nego što je postao predsednik Višeg suda u Beogradu. Takođe, njegove kolege kažu da Stepanović nije alav, ali da „hoće da zajebe", da uzme novac, a ne obavi posao za koji je plaćen. Dokazi o tome nalaze se i na CD-u, koji poseduje redakcija Magazina Tabloid.

Stepanović je vodio postupak protiv Nenada Grujovića, optuženog za pljačku pošte na Novom Beogradu 2006. godine, prilikom koje je ubijen jedan poštar. Stepanović je tvrdio da ima „masu materijalnih tragova za Grujovića", ali ne i za dvojicom njegovih saučesnika u tom zločinu. Jedan nikad nije uhvaćen, a drugi je pobegao iz Zabele. Pošto nije znao kako da razdvoji postupak protiv te dvojice osumnjičenih, kojima je suđeno u odsustvu, Stepanović se obratio za pomoć sudiji Nataši Albijanić, čiji suprug Dragoljub Albijanić je tada bio predsednik beogradskog Višeg suda.

- Zuba (advokat Zora Dobričanin Nikodijević, branilac Grujovića; prim. autora) je uzela kintu, silne pare. Zuba kaže: „Dala sam Stepi 50.000, a on je zajebao" - rekla je Albijanić.

- Može da priča šta hoće - odgovorio je Stepanović, koji je poznat po tome što na svaku kritiku odgovara sa „baš me boli đokica".

Stepanović je bio u pravu, što god ko pričao o njemu i koliko god postojalo sumnje u njegov način poslovanja, ništa nije moglo da zaustavi njegovo napredovanje. Kad je, 2013. godine, postavljen na mesto predsednika Višeg suda, Stepanović je napustio postupak protiv Grujovića.

Nenad Grujović, zvani Crni Gruja, osuđen je na 10 godina robije zbog učešća u pljački pošte, ali oslobođen je optužbe da je ubio poštara. Grujović je poginuo 8. novembra 2018. godine kad je pao sa terase svog stana u Đušinoj ulici. Magazin Tabloid je tada objavio informacije o pozadini tog slučaja.

„Nenad Grujović je nađen oko 22 sata u lokvi krvi na trotoaru ispred svoje zgrade. Njegova supruga je pozvala Hitnu pomoć i rekla da je njen muž pao sa 10 metara visine. Grujović je u 21,45 primljen na reanimaciju u Kliničkom centru, odakle je izveden posle manje od jedan sat, kada je bio živ, i prebačen u šok sobu. U 23,20 proglašena je smrt, koja je možda posledica nekog leka ili sredstva što mu je dato u šok sobi. Imao je povrede glave koje nisu mogle nastati od pada.

Kako saznajemo, Grujović je dobio tonski snimak koji potiče od BIA iz Višeg suda, na kome se čuje kako Stepanović govori o svojim utiscima i mišljenju o Nenadu, njegovoj ženi i prijateljima koji su dolazili na suđenja, advokatima, svedocima, veštacima i drugima u vezi sa suđenjem, kao i o svojim planovima kako će da osudi Nenada i druge optužene u predmetu.

Kada je postao predsednik suda, Stepanović više nije sudio u predmetu, ali je odgovoran za nameštanje novog pritvora Nenadu Grujoviću. S obzirom na sukobe koje su imali, Stepanović je najverovatnije i naručilac Nenadovog ubistva, preko političkih i policijskih veza i uticaja. Nenad je rekao jednom svom prijatelju za snimak koji ima i da planira da se obračuna sa Stepanovićem, a prijatelj, koji je blizak službama bezbednosti, to je preneo Stepanoviću i njegovom kumu advokatu, zbog čega su se oni uplašili i Stepanović je reagovao na ovaj način. Prijatelji preminulog Grujovića su u šoku i, kako kažu, ne veruju da se Crni Gruja ubio", navodi se u tekstu, koji je Magazin Tabloid objavio 29. novembra 2018.

Dok je vodio postupak protiv Grujovića, Stepanović je vređao i ponižavao njegovu suprugu Ninu. Pet godina nije dozvoljavao Grujoviću da iskoristi pravo na „intimne posete" u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora. Grujović se za to pravo izborio tek nakon što je tri nedelje štrajkovao glađu. Stepanović je kasnije šikanirao Ninu Grujović pitanjima ko je otac dvoje njene dece, konkretno: „da li se prcala" sa svojim mužem ili je zatrudnela vantelesnom oplodnjom.

- Ona mi uvek nešto kenja, a ja moram da proverim da li je Grujović zaista otac dece pre nego što dam dozvolu za posetu - govorio je Stepanović.

Godinu i po dana posle smrti Nenada Grujovića, sredinom februara 2020, zapaljen je džip „rendž rover" njegove udovice Nine. Bezbednosne kamere su snimile maskiranog čoveka kako, oko četiri sata posle ponoći, poliva džip benzinom, zatim izaziva požar i beži. Ni taj slučaj nikada nije rešen, a pretpostavlja se da je Nini Grujović zapaljen auto kao opomena da pazi šta radi i da uništi diskove, koje su pojedinci iz BIA svojevremeno dali njenom mužu, a na kojima se nalaze i snimci presretnutih razgovora Aleksandra Stepanovića.

2

Zagrljeni

Prema saznanjima, neke sudije, tužioci i pripadnici „kavačkog klana" viđali su se sa državnom sekretarkom u MUP Dijanom Hrkalović, i to u državnoj vili?!

- Znamo da je u toj vili u Užičkoj više puta bio predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović i da je Dijana s njim imala veoma blisku saradnju, da ne kažem prijateljsku, i da se ona nastavila nakon što je napustila policiju. S obzirom na to da je Stepanović taj koji odobrava zakonska prisluškivanja osoba, možemo zasad samo da pretpostavimo o čemu su pričali i šta su se dogovarali. Ako me pitate da li su zajedno radili na prisluškivanju predsednika države, očekujemo da istraga to utvrdi u što kraćem roku - otkriva naš izvor i podseća da je šefa Višeg suda na tu funkciju doveo bivši direktor BIA Aleksandar Đorđević, koji mu je novim zakonom o BIA omogućio da se pita oko prisluškivanja iako je to ranije bilo na Vrhovnom sudu Srbije.

3

Deset godina sudija iz kriminogene sredine teroriše sudije, građane, advokate ...

Harem predsednika suda

Ko su sve sudije i saradnice ljubavnice, milom ili silom, predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, ko su njegovi menadžeri i kolika mu je tarifa...

Milovan Brkić

Nikola Sandulović, predsednik Republikanske stranke, podneo je dve tužbe protiv urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, Prvom osnovnom sudu u Beogradu, zbog krivičnog dela ''uvreda''. One su u rukama sudije Dragana Martinovića i druga je dodeljena, nakon oduzimanja predmeta sudiji koja je na dužem bolovanju, Branki Jevđić

Kada je sudija Martinović izveo dokazni postupak, odlučio je, budući da Nikola Sandulović nije mogao da dokaže da je snimak emisije objavljen na YouTube kanalu, čiji naziv je naveo, da ''po službenoj dužnosti'' preko pružanja međunarodne pravne pomoći, od YouTube-a u SAD-u dobije potvrdu kada je i da li je na tom YouTube kanalu objavljen taj intervju, jer je zahtev podnet od Sandulovića ignorisan.

Budući da nisam obavezan da se u ovim sporovima po privatnim krivičnim tužbama, nakon davanja odbrane, više pojavljujem u daljem toku postupka, jer imam i advokata, dostavio sam sudu izveštaj da sam bolestan i da imam upalu pluća i da me očekuju dalji lekarski pregledi, a obvlastio,advokata da prima za mene svu poštu suda iz tog predmeta.

Iako već pet meseci iz SAD-a ne stižu izveštaji, sudija Dragan Martinović zakazuje suđenja na svakih mesec dana, izlažući me troškovima. Odlažući pretres pomenuti sudija Martinović, o kome smo objavili više tekstova, urlao je na mog branioca, zahtevajući da ako mu ne dostavim izveštaj lekara, a advokat ga je predao sudiji, da će raspisati poternicu za mnom!

Drugo ročište je održano 25. januara, pred sudijom Brankom Jevđić. Tog dana sam imao ranije zakazan pregled kod specijaliste interniste, koji se ranije zakazuju, ali sudija Jevđić je zakazala suđenje za 5. april, nalažići mom braniocu da u roku od 7 dana dostavim ''lekarske nalaze'', jer će me privesti. I u ovom predmetu sam dao iskaz, te moje prisustvo nije ni nužno (član 507 stav 2 ZKP-a).

Ko je Nikola Sandulović najbolje svedoči zapisnik o njegovom ispitivanju pred sudijom Draganom Martinovićem, u kojem se pozivao na ''brata'' koji je, nvodno, savetnik Džozefu Bajdenu, na ujaka ''generala NATO-a'', i strica savetnika 11 godina predsednika Poljske....

Sudija Jevđić je kazala kolegi da joj je to naredila Vesna Miljuš, predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu (od decembra 2022).

Ipak, iza svega stoji predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, čija je saradnica i miljenica i pomenuta sudija. Stepanovićevim konkubinama - sudijama uputili smo zahtev, shodno odredbi člana 9 Zakona o javnom informisanju, tražeći saglasnost od njih za objavljivanje ličnih zapisa i podataka o njihovoj vezi sa Stepanovićem.

Bio sam odustao od odluke da objavimo podatke o ličnom životu gospodina Stepanovića. Rukovodio sam se logikom da ako njega smene, ili uhapse, može doći i gori od njega.

Ispitaćemo i ulogu predsednice suda gospođe Miljuš. A više sudija Višeg suda u Beogradu tražilo je moje podatke koji se vode za sve građane. Preko bivšeg ministra zdravlja izvršili su uvid u moj zdravstveni karton, a sudija Višeg suda u nalog dostavljen Agenciji BIA, za praćenje i prisluškivanje osumnjičenih za trgovinu narkoticima, upisao je sve moje telefone, bez imena. Verujemo da će istraga utvrditi ko je zloupotrebio položaj.

Savetnik direktora FBI-a obavestio me je da na adresu ove agencije pošaljemo pisani izveštaj, overen i preveden, o pozivanju Nikole Sandulovića i nekih njegovih prijatelja koji žive u SAD-a, koji mi prete odmazdom SAD-a i stavljanjem na crnu listu kako bi zvanično mogli da sprovedu istragu, jer se g. Sandulović ne poziva samo na brata ''koji je savetnik predsednika Bajdena'', nego da mu i obaveštajna zajednica Amerike šalje podatke. Ako na Google pretraživaču ukucate Sandulovićevo ime, naćićete nekoliko stotina tekstova o njemu. Ambasada SAD-e u Beogradu se javno ogradila od njegove tvrdnje da je on ''projektovani predsednik Srbije''.

Objavljujemo izjavu pred sudijom Martinovićem koju je dao Sandulović, a koja potvrđuje i ko je sudija koji vodi ovaj postupak.

Zapisnik o ispitivanju privatnog tužioca

REŠENjE

Da se u dokaznom postupku ispita privatni tužilac Nikola Sandulović.

PRIVATNI TUŽILAC NIKOLA SANDULOVIĆ, čiji je identitet utvrđen uvidom u ličnu kartu broj 009304920 izdatu od PU za grad Beograd, JMBG 2409963710065, od oca Prvoslava i majke Nedeljke, devojačko porodično ime majke Turković, sa prebivalištem u Beogradu, ulica ............, rođen 24.9.1963. godine u Beogradu, sa okrivljenim nije u srodstvu, ali jeste u očiglednoj zavadi, upozoren na dužnost kazivanja istine kao i na posledice davanja lažnog iskaza u smislu člana 95 i 401 ZKP, poučen o pravima u smislu čl. 50 i 389 stav 3 ZKP, nakon što je položio zakletvu u smislu člana 96 ZKP-a, izjavi:

''Meni je ispod časti da dolazim i gubimo vreme i ja i moj punomoćnik i sud, da trošim novac poreskih obveznika, ali sam bio prinuđen da sperem ljagu sa sebe i svoje porodice usled reči okrivljenog. Svi ovi napadi okrivljenog su počeli nakon smrti Zorana Đinđića, čiji sam bio jedan od najbližih saradnika. Predlažem da sud pribavi od Ministarstva unutrašnjih poslova informaciju da li je Bela knjiga zvaničan dokument, pri čemu koliko je meni poznato, moje ime je u Belu knjigu stavljeno na insistiranje Bebe Popovića.

Predlažem da sud pribavi izveštaj iz kaznene i prekršajne evidencije za mene. kako bi se utvrdilo da li sam, kada i zašto odgovarao, pri čemu mogu da izjavim da nikada ni zbog čega nisam odgovarao. Netačni su navodi okrivljenog da nije u kontaktu sa Đorđem Višekrunom, jer Đorđe Višekruna piše za magazin "Tabloid".

Okrivljeni je govorio da sam ja pripadnik rumunske nacionalne manjine, a što je potreslo i mene i moju porodicu, moje poreklo nije rumunsko, moj deda je bio predsednik Vlade u senci. Pre kritične emisije, koja je predmet ovog krivičnog postupka, Davor Bošković mi je tražio 3.000 evra kako ne bi emitovao predmetnu emisiju, nakon toga je povećao cenu na 5.000 evra, ja sam rekao da ne pristajem na to i na taj način je došlo do ove emisije, pri čemu mi je ove poruke Bošković upućivao dok sam se nalazio u Policijskoj stanici kod inspektora Aleksića.

Davor Bošković je prethodno bio kod mene kući, te je shvatio da me može ucenjivati. Ja se nikada nisam bavio kriminalom, nikada nisam osuđivan, jesam bio priveden posle ubistva Zorana Đinđića kako ne bih nastavio njegovu politiku, ali mi je za to država platila odštetu u iznosu od 10.000 evra. Kada su u pitanju navodi okrivljenog u vezi sa mojom kućom na Senjaku, ja predlažem da sud putem Poreske službe Savskog venca i Katastra pribavi podatke o kvadraturi moje kuće, pri čemu ja na godišnjem nivou plaćam porez u iznosu od 360.000 dinara, a takođe sam vlasnik zemljišta na kom se nalazi kuća. Kada su u pitanju navodi okrivljenog da ja radim sa drogom i da sam to činio sa gospodinom koji nije živ, predlažem da sud od Policije pribavi podatak da li sam ikada došao u kontakt sa drogom.

Mene je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić jednom prilikom nazvao narko dilerom, zbog čega sam podneo krivičnu prijavu protiv njega, on izbegava da dođe u sud, a postupak je u toku. Kada su u pitanju navodi okrivljenog o samoprozvanom projektovanom predsedniku Republike Srbije, mogu da navedem da mi je Američka obaveštajna zajednica o radnjama okrivljenog poslala mejl, ukoliko bude bilo potrebe za tim ja ću isti prezentovati sudu, pri čemu mogu da otkrijem da ja upravo od Američke obaveštajne zajednice dobijam informacije. Okrivljeni je izneo laž da sam ja nekog Albanca prevario za novac. Okrivljeni potencira da je moja stranka stranka nacionalnih manjina, laž je da nismo dobili ni 1.000 potpisa u vezi sa izborima, već smo prikupili 12.000 potpisa, to smo dokumentovali, ali nismo hteli da ih predamo zbog tadašnjih izbornih uslova.

U toku 2016. godine Republikanska stranka je osvojila 168.000 glasova, ja imam zvanični dokument Republičke izborne komisije, trebali smo ući u parlament, ali su naši glasovi podeljeni Borisu Tadiću i Bošku Obradoviću, pa nismo ušli u parlament, te sam ja navedeni dokument predao Ustavnom sudu i Sudu u Strazburu, ali su nas odbili jer nismo naveli da li hoćemo novac ili glasove.

Okrivljeni govori o mom zanimanju, kvalifikacijama i obrazovanju, pri čemu sam ja intelektualac, za razliku od suprotne strane, naime ja sam arhitekta po struci. Ja nikada nisam bio ispod nečijeg šinjela, sve sam stekao svojim i radom svoje porodice. Okrivljeni je pokušao da zaustavi prodaju moje kuće, rekavši da sam ja vlasnik 14 m2 kuće za koje tražim 3.500.000 evra. Na počeku jednog intervjua, okrivljeni je rekao "Jebaću mu ja majku". Moj punomoćnik je danas dostavio odštampani tekst dnevnog lista "Tabloid", u kom se navodi da je postupajući sudija u ovom krivičnom postuku blago retardiran, a što on sme da čini jer mu druge postupajuće sudije tolerišu takve izjave, te je spominjao i porodicu postupajućeg sudije uz pomoć koje je došao do izbora za sudiju.

Isto tako, okrivljeni je za sudiju ovog suda u drugom postupku govorio kako je školovana od strane Amerike. Smatram da je to sve nepoštovanje suda i apelujem na sud da najstrožije sankcioniše ovakve ispade. Moj otac je bio glavni urednik Radio televizije Jugoslavije, stric mi je bio savetnik predsednika Poljske 11 godina, ujak mi je bio general NATO-a, moj brat je savetnik Bajdena i mi predstavljamo jednu uglednu porodicu. Ja sam predsednik Unije republikanaca Balkana od 2015. godine. Rečenicama okrivljenog mi je naneta velika šteta, mom ugledu, ja sam morao da se pravdam za nešto što nisam. Ja sebe nikada nisam nazvao predsednikom. Ističem imovinskopravni zahtev, pri čemu ne opredeljujem visinu istog.

Konstatuje se da branilac okrivljenog iznosi primedbe, te direktno na zapisnik navodi: Za vreme davanja celokupnog iskaza privatni tužilac je koristio papire, sa njih čitao i davao svoj iskaz, što nije propisano Zakonikom o krivičnom postupku, već je protivpravno i nezakonito, te bi celokupan njegov iskaz trebalo da se uzme kao nezakonit.

Konstatuje se da privatni tužilac izjavljuje: Ja sam citirao reči, klevete i uvrede koje je izgovorio okrivljeni, iz privatne tužbe, branio sam se od njegovih laži i kleveta, kada su u pitanju navodi branioca okrivljenog o korišćenju papira prilikom davanja iskaza. Tabloid jeste kontaktirao moju ćerku, niko u Srbiji nije objavio da sam ja uhapšen iako veliki broj stranih medija to jeste objavio. Ja sam napadnut od strane Zorana Tešića, ja nemam džip, te noći sam bio sa svojim prijateljem, njegov auto je obijen i stavljen je eksploziv ispod mog sedišta, ali pukom srećom nije došlo do nezgode. Ja nisam neko ko pravi ekscese, ne dolazim u sud sa telohraniteljem kao što je to činio okrivljeni u ovom krivičnom postupku. Novinar se postaje završetkom Fakulteta političkih nauka, a okrivljeni prilikom davanja ličnih podataka nije hteo da kaže šta je po zanimanju, jer ga je verovatno sramota. Jedino se Republikanska stranka protivila plenidbi imovine Tabloida.

Pitanja više nema.

Sud donosi

REŠENjE

Da se glavni pretres odloži radi vršenja uvida u video snimak koji je dostavio privatni tužilac.

Glosa

Na piću!

Dok je čekao na suđenje, pored advokata Damnjanovića je u neposrednoj blizini sedeo Sandulović, a pored njega mladić koji je obezbeđivao advokata od neprijatnosti, jer se Sandulović tukao i u sudu. Hodnikom je prolazio sudija Martinović, Sandulović je ustao i pitao ga - hoćemo li opet da se vidmo na piću. ''Može, javi se'' -odgovorio je nasmešeni sudija Martinović. Kada je sudija u sudnici prepoznao advokata, počeo je da viče na njega da je bezobrazan, valjda je svedok događaja, koji je mladić iz obezbeđenja, snimio. Snimak ćemo objaviti na YouTube kanalu ove nedelje, sa svim ostalima koje smo najavili.

Sudije Višeg suda u Beogradu

Sudija ALEKSANDAR STEPANOVIĆ

(sudija Vrhovnog kasacionog suda)

PREDSEDNIK SUDA

Sudija TATJANA SRETENOVIĆ

ZAMENIK PREDSEDNIKA SUDA

Sudija NATAŠA MILUTINOVIĆ

ZAMENIK PREDSEDNIKA SUDA

U Odeljenju za prethodni postupak postupaće:

- sudija Ksenija Marić

- sudija Nikola Mikić

3.

- sudija Ana Milošević - predsednik odeljenja

Sve sudije Odeljenja za prethodni postupak će postupati u vojnim predmetima i predmetima visokotehnološkog kriminala.

Sudija Nikola Mikić određuje se za nadzor nad radom KDP-a.

Sudija Miloš Labudović određuje se da postupa i u Odeljenju za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu kao dežurni sudija, prema rasporedu koji donosi predsednik tog odeljenja.

Prvostepeno krivično odeljenje

U Prvostepenom krivičnom odeljenju postupaće:

- sudija Slavica Nikolić

- sudija Stojan Petrović

- sudija Dušan Agatonović

- sudija Olivera Pajić

- sudija Vesna Lukačević

- sudija Zorica Avramović

- sudija Marina Anđelković

- sudija Aleksandar Trešnjev - zamenik predsednika odeljenja

9.

- sudija Olivera Đurić

- sudija Bojan Mišić

- sudija Nikola Mikić

- sudija Ivana Ramić

- sudija Vesna Božović Milošević

- sudija Zoran Božović

- sudija Ljudmila Miljković

- sudija Svetlana Galić

- sudija Ana Trifunović Đuričković

- sudija Vladan Ivanković

- sudija Tatjana Sretenović

- sudija Mirjana Ilić

Sve sudije Prvostepenog krivičnog odeljenja će postupati u vojnim predmetima i predmetima visokotehnološkog kriminala, po rasporedu koji će mesečno utvrđivati predsednik odeljenja, osim sudija Mirjane Ilić, Tatjane Sretenović, Vladana Ivankovića, Nikole Mikića i Ljudmile Miljković, koji su raspoređeni i u druga krivična odeljenja ovog suda, kao i sudije Olivere Đurić, prvog predsednika krivičnog vanpretresnog veća.

Sudija Mirjana Ilić, sudija Tatjana Sretenović, sudija Vladan Ivanković, sudija Nikola Mikić i sudija Ljudmila Miljković, koji su raspoređeni i u druga krivična odeljenja ovog suda, kao i sudija Olivera Đurić, prvi predsednik krivičnog vanpretresnog veća, postupaće kao predsednici veća u predmetima Prvostepenog krivičnog odeljenja kojima su zaduženi.

Predsednici krivičnog vanpretresnog veća su:

- sudija Olivera Đurić - predsednik prvostepenog krivičnog odeljenja

- sudija Aleksandar Trešnjev

- sudija Vesna Božović Milošević

- sudija Ana Trifunović Đuričković

- sudija Svetlana Galić

Sve sudije Prvostepenog krivičnog odeljenja određuju se da postupaju kao stalni članovi krivičnog vanpretresnog veća, osim sudija Mirjane Ilić, Tatjane Sretenović, Vladana Ivankovića, Nikole Mikića i Ljudmile Miljković, koji su raspoređeni i u druga krivična odeljenja ovog suda.

U slučaju sprečenosti prvog predsednika krivičnog vanpretresnog veća zamenjivaće ga drugi predsednik krivičnog vanpretresnog veća.

U slučaju sprečenosti stalnog člana veća, zamenjivaće ga drugi stalni član veća prema rasporedu koji će utvrđivati predsednik Prvostepenog krivičnog odeljenja.

Sudije krivičnog vanpretresnog veća učestvovaće po potrebi i u radu krivičnog vanpretresnog veća Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu.

Drugostepeno krivično odeljenje

Radi odlučivanja u drugom stepenu o žalbama izjavljenim protiv odluka prvostepenih sudova u krivičnom postupku formiraju se sledeća veća:

veće

sudija Tatjana Sretenović - predsednik odeljenja i predsednik veća

sudija Anja Zrelec - član veća

sudija Violeta Jovanović - član veća

veće

sudija Zoran Tejić - zamenik predsednika odeljenja i član veća

sudija Snežana Petričić - predsednik veća

sudija Raša Janković - član veća

Predsednika veća zamenjuje prvi član istog veća.

Odeljenje za maloletnike

sudija Vladimir Miletić

sudija Maja Dabić

sudija Vera Sofrenović - predsednik odeljenja

sudija Nebojša Kovačević - zamenik predsednika odeljenja

5.

Sudije raspoređene u Odeljenje za maloletnike postupaće i u predmetima visokotehnološkog kriminala, gde su učesnici u postupku maloletna lica.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal

veće

sudija Svetlana Aleksić - predsednik veća

sudija Dragomir Gerasimović - predsednik veća

sudija Vladan Ivanković - predsednik veća

veće

sudija Slađana Marković - predsednik veća

sudija Vladimir Mesarović - predsednik veća

sudija Nataša Albijanić - predsednik veća

veće

sudija Velimir Lazović - zamenik predsednika odeljenja i predsednik veća

sudija Zoran Ganić - predsednik veća

sudija Dragan Mirković - predsednik veća

veće

sudija Zoran Šešić - predsednik veća

sudija Danko Laušević - predsednik veća

sudija Dušan Milenković - predsednik veća

veće

sudija Mirjana Ilić - predsednik veća

sudija Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu - predsednik veća

sudija Zorana Trajković - predsednik veća

veće

sudija Vinka Beraha Nikićević - predsednik veća

sudija Vladimir Duruz - predsednik veća

sudija Snežana Nikolić Garotić - predsednik veća

Sudija Siniša Petrović - predsednik odeljenja i sudija Ivana Bursać postupaće u istražnim predmetima Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i kao sudija za prethodni postupak ovog odeljenja.

Sudija Siniša Petrović koji postupa u istražnim predmetima i kao sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal nastavlja da postupa kao član veća u predmetima u kojima je i do sada postupao kao član veća.

Za predsednika krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal određuje se predsednik suda sudija Aleksandar Stepanović, a za zamenike predsednika krivičnog vanpretresnog veća određuju se sudija Svetlana Aleksić, sudija Slađana Marković, sudija Velimir Lazović, sudija Zoran Šešić i sudija Mirjana Ilić.

Odeljenje za ratne zločine

veće

sudija Zorana Trajković - predsednik odeljenja i predsednik veća

sudija Mirjana Ilić - predsednik veća

sudija Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu - predsednik veća

veće

sudija Vinka Beraha Nikićević - zamenik predsednika odeljenja i predsednik veća

sudija Vladimir Duruz - predsednik veća

sudija Snežana Nikolić Garotić - predsednik veća

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije

U Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije postupaće:

sudija Ljudmila Miljković - predsednik veća

sudija Zoran Bursać - predsednik odeljenja i predsednik veća

sudija Milan Grkinić, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu - predsednik veća

sudija Snežana Nikolić Garotić-predsednik veća

sudija Svetlana Kovačević - zamenik predsednika odeljenja i predsednik veća

Sudija Miloš Labudović i sudija Zoran Bursać postupaće kao sudije za prethodni postupak ovog odeljenja.

Za predsednika krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije određuje se predsednik suda, sudija Aleksandar Stepanović, a za zamenike predsednika krivičnog vanpretresnog veća sudija Zoran Bursać i sudija Ljudmila Miljković.

Prvostepeno građansko odeljenje

sudija Lidija Pavlović

sudija Srđan Jončić

3.

sudija Marijana Nikolić Milosavljević

5.

sudija Nebojša Đuričić

sudija Marija Bošković

sudija Radun Bubanja

sudija Aco Brajković

sudija Slobodan Keranović

sudija Jasna Lozuk - zamenik predsednika odeljenja

sudija Jasmina Vukovljak Jovanović

sudija Sanja Knežević Jojić

sudija Marina Brkić - predsednik odeljenja

sudija Biljana Cvetković

sudija Milena Vasić Pejčić

17.

18.

19.

20.

- sudija Tatjana Obrenčević

- sudija Violeta Marjanović

- sudija Bojana Čogurić

- sudija Nada Đorđević

25.

- sudija Velibor Barović

Građansko drugostepeno odeljenje

Radi odlučivanja u drugom stepenu o žalbama izjavljenim protiv odluka prvostepenih sudova u građanskopravnim sporovima formiraju se sledeća veća:

veće

sudija Milan Miloševski - predsednik veća

sudija Konstantin Mitić Vranjkić - prvi član veća

sudija Ljiljana Vučinić - drugi član veća

veće

sudija Jelena Kilibarda - predsednik odeljenja i predsednik veća

sudija Vladimir Vrhovšek - prvi član veća

sudija Maja Cvetić - drugi član veća

veće

sudija Lidija Alagić - predsednik veća

sudija Dragana Marčetić - prvi član veća

sudija Snežana Marjanović - drugi član veća

veće

sudija Maja Ilić - predsednik veća

sudija Zoran Rogić - prvi član veća

sudija Gordana Aranđelović - drugi član veća

veće

sudija Vukica Isakov - predsednik veća

sudija Nataša Milutinović - prvi član veća

sudija Jelena Bogdanović - drugi član veća

veće

sudija Milica Stojković - predsednik veća

sudija Olivera Profilović - prvi član veća

sudija Nataša Petričević Milisavljević-drugi član veća

7.veće

sudija Mirjana Grujičić - predsednik veća

sudija Ivan Jovičić - prvi član veća

sudija Adela Popović - drugi član veća

8.veće

sudija Anđelka Opačić - zamenik predsednika odeljenja i predsednik veća

sudija Slađana Pantović - prvi član veća

Sudija Maja Peković Savić-drugi član veća

9.veće

sudija Draginja Marić - predsednik veća

sudija Jelena Stanković - prvi član veća

Sudije Apelacionog suda u Beogradu

DUŠKO MILENKOVIĆ predsednik Apelacionog suda u Beogradu

ZORICA ĐAKOVIĆ prvi zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

MILIMIR LUKIĆ zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

RASTKO POPOVIĆ zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

ALEKSANDRA SPIRKOVSKA zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

Građansko odeljenje

Agatonović Sanja

Arsović Olga

Belović Jasna

Bulajić Zorica

Vuković Irena

Damjanović Vesna

Živković Snežana

Ilić Ivan

Jakić Marina

Karadžić Ristić Vesna

Kosovac Danica

Leković Aleksandra

Lemajić Tatjana

Marković Radojević Ivana

Mastilović Vesna

Matković Vesna

Mitrović Stanislava

Negić Ivan

Nikitović Ida

Pavić Svetlana

Pejović Sanja

dr Popesku Dragica

Petričević Milenija

Radić Radmila

Santovac Melanija

Sekulić Vesna

Stevanović Jelena

Stojilković Jelena

Stojnov Lovorka

Terzić Marija

Trifunović Radulović Irena

Filipović Vesna

Čogurić Maja

Dželetović Cucić Vesna

Građansko odeljenje za radne sporove

Aksentijević Milica

Bakić Jasminka

Vasić Predrag

Veljić Zorica

Vitošević Snežana

Ivanović Aleksandar

Jovanović Zorica

Klarić Živković Marina

Milosavljević Ljiljana

Mitić Popović Ljiljana

Martinović Vesna

Popović Ana

Radojičić Matija

Ranković Ružica

Saveljić Nikolić Dragica

Smirčić Zorica

Todorović Vorkapić Valentina

Tošić Gordana

Krivično odeljenje

Albijanić Dragoljub

Anđelković Olivera

Đorđević Dušanka

Đorđević Zoran

Đurđević Zdravka

Ilić Maja

mr Janković Sretko

Jovanović Snežana

Jocić Marko

dr Majić Miodrag

Milošević Dragan

Petrović Vesna

Popović Mirjana

Ćesarović DragaN

Hadži Perić Nada

Škulić Jelena

Sudija Apelacionog suda u Beogradu, Vesna Miljuš, je na svečanoj sednici svih sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, održanoj 22. decembra 2022. godine, stupila na funkciju predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu.